Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Добро јутро! Кућани, кад их видеше, занемише од чуда. И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља.
— А што? — Више је нећете наћи. Она је у Алексиној кући. Као да је гром међу њих ударио. Занемише, па нико да би речи... Турчин први дође к себи. — Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка.