Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Она четворица су већ према врзини. Сада трче... секу махнито ограду... Зинуше четири отвора. Хаубица стиже. Један се занија и паде, опет се диже и сви се изгубише међу оградама.
Гутам пљувачку и гризем усне. Локомотива писну. Гвоздени колос се занија, крете и ускоро последњи вагон пролете и као да ми извуче сузе из очију.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Улазе у жице... Један удар, јаук. Један мали прљави војник се занија, паде, па се хитро диже и скочи за стену. И други не повређени смакоше се мало за стење.
Метак је запалио мотор. Сергија нестаде у пламенима. Запаљени апарат се затресе као смртно погођена тица, занија, и полете право ка земљи остављајући дугу заставу пламена и црног дима за собом. Горе се смејали крстоносни аероплани.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Обазрео сам се хитро лево и десно. Цео први стрељачки строј лежао је мртав. Нешто ме занија, поведох се држећи се за жицу, онда опустих руке и падох на нечије тело. Али ја као да још не схватам ужасно стање.
Славјанство победило и времја и пространство, а тјем болеје легче уничтожит чел-человјеческиј прах. — Он се занија и онда настави: — Господа, пју етот бокал в чесћ мојево новово пријатеља Петра „Шефрека“. — Живео! — Ура!
Потпоручник „Кица“ диже се, лако се занија и дохвати се за сто. Испод опуштених очних капака погледа га, штуцну и тек ће рећи: — Гос-господине п-пуковниче...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Сама у свом страху природа се грози, Страховите тајне нема поноћ носи... Уздрма се кула, звоно се занија, У цркви се чује молитвица тија, Ужегу се саме погашене свеће — Кроз немо двориште неки дух пролеће.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И старо, столетно храшће зашушти монотоно Старинску некакву песму, старински неки јад; Бели се занија цветак, кô мало сребрно звоно Запева цео сâд.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тада кроз ноћ одјекну команда, као крик: — Батерија галоп, маррш! Зарих мамузе. Ветар писну. За нама се занија батерија и као оркан полете. Ближимо се. Она ватра нарасте као огромна буктиња.
Реши се Таса да „занемоћа“. И он се свесно занија, онда падне и почне да колута очима. Повичу војници. Ту се задесила и два морнара, који дотрче, дохвате Танасија,
Ја Мићу ставих на своје колено. Лађа се занија, потом као да се стресе кад прорадише мотори, и одмах заплови. Таласи је дочепаше и као да је нечије руке дижу,