Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Дивна студија за увенчане живописце пређашњих векова! И Маџарима се сажалило, те из чистог саучешћа запалише хиљаду томашевачких кућа. Ни цркву нису поштедели: нека и она светли синовима православне вере!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ми синоћ дадосмо веру за пет дана да нећемо ударати, а они без договора ударише и запалише Ваљево. Сад или је боље одржати Турцима реч, а нашу браћу оставити да се сами туку, или је боље реч погазити а браћи у
Те мој Иван и други. Што већма пада мрак, то они мене већма окружавају. Како дођемо у табор, мене у чадор, запалише свећу, и једнога побратима покрај мене, седи, а око чадора стража. Свуда седе Турци, пуше чибуке, а сви ћуте.
Срби јуришише и са све страна запалише куће. Наши, који су знали гди је затворено око 60 Срба варошана и сељака, отрче, обију затвор и пусте да не погоре.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дођоше у механу Тиосав и Витомир, нешто врло разговорљиви и весели. Седоше за један сто, наручише полић ракије и запалише луле, а све се згледају и осмешкују један на другога. Кад момак принесе ракију, упита га Тиосав.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Изби бела бугија, па се онда зачу прасак. И то се деси у шанцу. — Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. — Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. — Јесте, јесте!... Гледај! — повикаше хајдуци. Направила се читава гужва.
И то му каже. — Ради чега си оставио своје огњиште? — Од зулума. Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. — Ко ти је душман? — Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. — И ти си дошао мени? — Теби, буљубашо.
— рече и нехотице. Све се ужурба. Наста запевка. Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси... Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. — Свршио је!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Беле ће руже с оштрог трна Да плану рано с даном новим. Учаурена буба ћути, И преде свилу за плашт Цара; Запалише се Млечни Пути, И препуни се сребром бара. Зрно у мраку журно клија, Да га израсте цела шума!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дођоше они, велим. Стојан одмах уз огњиште, па пеци каву. Запалише четири свеће. Удари дим од дувана као из димњака. Пију каву, ћуте као Турци, само карта клизи, и чујеш како звечи
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Зауставише се код друштва поред оркестра и запалише цигарете. Забацили су шапке на теме и попили но пиво. Можда би овај помогао?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Владика устаде, а за њим сви. Обрад и послије њега најстарији ђак, Озро Дабишин Озринић, надимком Мурат, запалише двије велике свијеће и стадоше пред врата.
“ Никшићи су дуго клањали, па посједаше и запалише луле. Најзад, истијем редом, упутише се ка засједи. Четници као да већ и не дисаху, постадоше блиједи, а очи им
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
сламку би у устима држала. А мало даље друга група хвата вашке, па их баца у један фишек од хартије, који најпосле запалише. — А бре, што их потепасте? — добацује један. — Могасмо да их бацимо на комшију.
А непријатеља су истерали. Сада је затишје. И стражар забаци пушку о раме, запалише цигарете и поче разговор о селу, познаницима, извештају од куће... У близини нешто лупи, као да паде чивија.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Испред ове завесе мрак је, у коме запалише спаситељи градове, сандуке, лађе и каце! СОФИЈА: У мраку пред овом завесом мудраци надбудалише будале, а будале
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Еламо!“ Јока хитро нагрну жераве на комад цријепа, па посу тамјаном ватру. Заждише свијећу на трпези. Женске запалише још мањијех свијећица, које држаху у рукама. Људи поскидаше капе и стадоше у коло, око трпезе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Шта је? — пита Срдар. — Не знам. Може бити да је велико зло. Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио. Срдар, неопажен, покрену један часовник а Тетка други.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. — Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.
Ћипико, Иво - Пауци
И већ ни ријечи не проговорише док не доручаше. Затим приступише к ватри. Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима. —Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
са друштвом, па он викну у село Сибницу, Сибничани сви му долећеше: ту се саста стотина јунака; намах Србљи хана запалише, и тројица Турак’ изгорјеше, а тројица пред њих истрчаше, и Србини сва три погубише.