Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Скратите даљину! — нареди одсечно командант. — Хиљаду четири стотине. Зрна запараше ваздух, онда зашумеше, затим из ваздуха допре као неки шапатљиви шум, за тренутак све занеме... И свитну.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Митраљези отуда запараше. Прасак пушака се сложи у општи кркљанац. На нас полетеше бомбе... камење. Јаук се разлеже. Војници се прибише.
И, призивајући истога Бога, међусобно се кољемо. Тешка хаубица груну и гранате запараше ваздух. Као да чујемо како од оне стране допире јаук и шкргут. Звоно се више не чује. Утонусмо у крваву свакидашњицу.
У дејство ступају и неке друге наше батерије. Гранате једне пољске батерије у близини нашој запараше ваздух. — Чуо си ваљда да је пре месец дана погинуо поручник Протић — запита Лука. — Шта кажеш! — устукну Драгиша.