Употреба речи запахну у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Док се једном и његова врата не отворише. Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим. Сиромах Алекса поче свест губити. Очи му засенише од сјаја белога дана... Он се изгуби. — Алекса!.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

ПРАЗНИК Већ на самом улазу у кућу у којој је становала његова кћи, таксисту Макија запахну мирис недељног ручка. Знао је, а да и не завири у кухињу, ред којим ће јела бити изнесена на сто; најпре говеђа супа

Корак по корак, вукао ју је најпре кроз клепетава врата ходника, а онда прођоше покрај разваљених клозета из којих је запахну оштар мирис мокраће и лизола.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Опет ме упутише даље... Као да сам се мало уживео у околину... Застадох пред шталом одакле ме запахну мирис сена и амонијака, подсећајући ме на живот у кадру. Коњи су били нешто узнемирени, чуло се трупкање ногу и рзање.

Поцрнео као земља, надуо се, па се покидала сва дугмад на блузи... Око крвавих усана ројеви мушица. Тежак задах нас запахну. Иако је непријатељ, људе обузима језа на судбину човека. И нехотице се намеће мисао да ћемо тако можда и ми.

Требало га је подићи и он јекну. Онда ножем расекосмо блузу и кошуљу, која је била сва влажна и задах свеже крви запахну нас. Двојица га лагано подигоше, те му широким завојем обависмо целе груди.

Коморџије привезале коње за ограду, а они поседали уза зид, скинули кошуље и требе се од вашију. На уласку у цркву запахну нас мирис тамјана и сагорелих свећа.

— Ја, господине поручниче. — Ко „ја“, оца ти твога... — Ордонанс из батаљона... Из мрачне земунице запахну ме задах земље помешан са мирисом ракије. Неко кресну жижицу и простор се једва осветли. Сагох се на улазу и уђох.

Потпоручник Алекса се пробуди те се и ја дигох и изиђох из рупе. Запахну ме задах амонијака и влажне земље... Пролазили су војници у изгужваним и нагорелим шињелима и изокренутим шајкачама,

— Ето... ту је... сада је изишао. Потпоручник шмикну љутито и тромим кораком уђе у собу. На улазу нас запахну мирис дуња поређаних на ивици ормана. По зиду беху закуцане дописне карте са сликом.

Била је то раније наша артиљеријска осматрачница, и сада се у њу склонио командант пука. При улазу запахну нас дим од наложене ватре. У дну је седео командант окружен неким официрима и ордонансима. — А, Јоцо, јеси ли дошао?..

Уведоше ме свечано у кафану. На улазу ме запахну мирис вруће ракије. Читаве гомиле погача и сира створише се преда мном, још ми дадоше и пивску чашу пуну вруће ракије.

Заустављајући се пред отвором земунице, рашири ноге, онда се саже не би ли боље видео. Из земунице га запахну мемла и мирис фиксованих чизама, што у свести његовој изазва представу накривљених фуражних кола, чија руда штрчи

— Шта ли смера сада по овој врућини, у пола два часа? — љути се Александар. Изиђосмо на друм пуних стомака. Запахну нас несносна јара, да смо једва дисали. Чекајући да нам дођу коњи, скинули смо капе па се брисали од зноја.

Од страховите експлозије осећамо како нас запахну ваздушни талас. Дах нам застаде. Стојимо неодлучни, не усуђујући се да кренемо даље, јер нам се чини да ће нас онај

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све. Сељаци немо, изненађено се дигоше. Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Ови човјек премда је био опак, опет промисли хоће ли дати своју душу, али га страх нагна, те се дароваше. Старац запахну њега духом, те у они час стече крила, реп и мале рошчиће на глави, и даде му један штап двороги, црљен као ватра,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Имате ли покривач?... Е, онда оставите, па ће мој посилни разместити. Изволте. Напољу нас запахну хладан планински ваздух. У саобраћајницама срели смо куваре са казанима.

У некој соби залаја куче. Она журно пређе и откључа врата једне собе, одакле нас запахну тежак ваздух од разних мириса. Потом упали сијалицу. Тамна плава светлост обасја собу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Са десне стране била је једна кућица. Сјахасмо да се јавимо црногорским властима. На улазу ме запахну мирис кафе, а из једне бочне собе чуо се весео жагор. Хтедох да уђем, али се преда мном испрси један стари Црногорац.

Када изиђосмо наново на палубу, запахну нас нека мешавина мириса морских риба и поморанџи. Неко рече да сва јужна пристаништа тако одишу.

— зачу се команда. Топовске цеви као да прогуташе гранате и затварач шкљоцну. Ваздух као да плану. Топал талас нас запахну. Четири пута узастопно. Шрапнели су звиждали кроз ваздух. Тамо око црвене земље појавише се четири димљиве лопте.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности