Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— А шта је теби тешко, чедо моје? — запитах је гласом у коме је било саучешћа. — Шта тебе боли, дете моје? Она ме погледа великим црним очима у којима је
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Хлеб у сланик умочивши, запитах се: има ли друге цркве, осим ове? ЧУДО У ЗИМИ Откуд ова олуја у ово доба? Дува двеста на сат!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— их, Алекса брате! Субаша те сасвим заборавио. Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!... Јеси ли гледан? — Јесам!... — прошапта сиромах. — Сад ћу ти донети ручка мало.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Како сати дуги Пролазе, кô беле птице. Нит знах само Чим су повезани један дан за други, Нити кад запитах: зашто све, и камо?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али, што је најљепше, не бјеше хљеба, но уз печење изнијеше гомољиће њекакве као јабуке! „Шта је ово, браћо?“ запитах у чуду. „То је кртола“, одговорише. „Владика је набавио сјеме с мора, а боља је од хљеба“. Тада окусих кртолу први пут.
— Ако већ није. — Е, опростите, одох! Збогом! И отиде. Поп настави причање попадији: — Запитах Сава колико је дошло новца Јанку. Вели: триста жутијех цекина! И показа ми кесу запечаћену.
— рече стари Мргуд. — То није без њеке! Кнез настави: — Ја му назвах бога, а он прихвати и устаде. Ја га запитах: куд га пут нанесе, а он започе: „Купио сам, вели, њешто горе за грађу од овијех Жањодољана, па сад разгледам како ћу
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Овај грађански обучен старац, кога човјек никако не би очекивао у овој брдској забити, сад ми се учини још чуднији. Запитах га одакле је, можда однекле из околине. — А, не друже, ја сам из једног старачког дома, па сам ту скоро ...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Треба командовати „капе скини!“, али да ли пре трубног знака или после? Поборавио сам те ситнице, и запитах Траила да ми објасни. — Ништа немаш ти.
Око подне угледасмо варошицу Уб. Предахнусмо, када предње батерије скренуше у неко орање. Како се зове ово место? — запитах у пролазу једнога старца. — Вучјак — и стари пође, напрежући године да ме стигне. — Одакле идете, децо?
На застанку избаце само десну ногу, пресамите се преко пушке и ћутећи гледају преда се. Запитах једнога зашто не седне. — Теже ми је онда.
Али, видећи равнодушна лица, нисам се усуђивао, да ми се не би смејали. Најзад, савлађујући себе, запитах као узгред: — Шта ли гађа она батерија? — Свакако Аустријанце... — А када би њихова била онде?
Вероватно осматрају. Центар замаче иза онога шљивара... — Овде нема непријатеља? — запитах командира. — По извештају коњице, око реке су...
Спустих дурбин, а пред очима ми замагли. Да ли је могуће? — Виде ли?... Они погибоше! — запитах Александра. — Наравно, ако нећеш ти њих, они ће тебе. Заиста... наравно.
— Стражари, осматрајте! — наређује неко. — Ја, дете му, разби ми циглу! Запитах Танасија какву то циглу помињу. Онда ми Танасије објасни да пешаци, када не гађају, стављају циглу у отвор
— Е, ће му се затре семе — вели јетко један, глођући кост. А на зачељу се „уфронтио“ и Танасије. Запитах га шта ће он ту, кад знам да се за нас доноси храна из батерије. — Ја купим оно „претекавше“.
Командир ме затим позва да се спремим за осматрачницу. Запитах га шта ћу ја тамо, када немамо муниције. — Наредио је командант... Ти имаш да будеш „штафажа“ батерије.
Уђосмо између топа и предњака каре, опустисмо дизгине и запалисмо цигарете. Запитах Александра за Јелу и да ли је и она међу овим народом. — А, да ти причам!
— Причекајте да видим, знаш, онај мајстор може да ме потражи... Мислио је на командира. Запитах Милутина докле ће да остане овај командир. — Одређен је нови и требало је већ да дође...
Напипах еполете... Да није који од релеја пао с коња?... Продрмусам га добро и тек тада потпоручник Драгослав скочи. Запитах га, зашто је легао насред пута. Али он забио руке у џепове, сагао главу, клати се и ћути.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад га запитах откуд долази, он ми рече: из Букхаре! Мати му је била умрла и комшије његове беху је сахранили. Неко му је покрао
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Опазих на њима људе. Окретох се још једаред, па се тргох. — Да не буде ово мамурлук и последица моје ноћашњице? запитах се сам. Ако се нисам добро истрезнио, не смем се ни јављати у школу.
При овоме се господин директор збуни, јер га госпођа Милка веома значајно погледа... Да бих забашурио забуну запитах је: — Овако су, без сумње, организоване и све остале државне установе: судови, полиција, министарства, поште и т. д. ?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Какво коријење?“ „Богами гомољиће нечесове, као јабуке. Шта је ово, браћо, запитах у чуду? — Кртоле ја! одговори ми домаћин. — Једе ли се ово? — Те како! Господар је набавио сјеме с мора.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ко сам, шта сам и шта ли ћу сада? - запитах сам себе и пођох кући. Без позива, звања и грађанских права, личио сам риби коју су морски таласи избацили на сув
Зато се, чим сам довршио свој спис о Демокриту, запитах не бих ли, користећи се својом библиотеком и својим знањима, могао предузети какво научно и забавно путовање кроз
Зачудило ме кад сам видео да су и све остале пирамиде саграђене у тој размери. „Запитах се којим су путем њихови градитељи дошли до ове размере, па нађох овај одговор.
решио то питање и своје решење изразио у облику једне геометриске теореме која је дословце наведена у „Алмагесту“. Запитах се шта беше непосредни повод овом испитивању Аполонијевом и којим је путем дошао до теореме, саопштене у „Алмагесту“.
Један тако рећи, неписмен човек, неки Јеврејин Мардохај“. Једва се уздржах да не прснем у смех, па брже боље запитах: „Па како попуњава он вашу библиотеку?“ „Ево како.
Кад се вратих, продужисмо да пијемо вино. Време нам брзо пролази. Запитах младога Герикеа шта га је определило да дође на студије у Беч.
„А како успете“, запитах га, „наћи времена да се бавите са успехом и наукама?“ Он се осмехну скромно и доброћудно. „Један једини позив, па био
на свом столу и пустих га да помоћу једне гвоздене цеви усисава у себе воду из лонца који је стајао на патосу собе, запитах се колико високо би он успео да посиса ту воду. Да то не може ићи до произвољне висине, изгледало ми је јасно.
он је показао да се та појава опажа и на другим телима, на сумпору и смоли; ваља их само трењем учинити електричним. Запитах се како би било кад бих то трење извршио машинским путем, па начиних једну електричну машину.
Ја сам том гасу дао име хидрожен. И тај гас је хемиски елеменат“. Учиних се неученијим но што сам и запитах: „А шта је то „елеменат“?“ „Под тим именом разумевам онакву супстанцију која се не даде раставити у једноставније.
„Каква је то наука?“, запитах зачуђен. „То је једна нова научна дисциплина коју је Монж самостално створио“, објасни ми Лагранж.
О томе, историски важном, питању не зна се ништа поуздано. Зато се учиних неуким и запитах госпођу Лавоазије: „А шта му је то: природни систем?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Његов енглески изговор био је одличан и ја га једног дана запитах шта мисли о моме. Он ми веома искрено рече да мој изговор не може бити гори, али се може поправити, ако будем вежбао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ова објавица има ноћас да нестане — говорио је више у шали. Паљба је малаксала. Ја сам се мало охрабрио, те запитах: хоће ли они опет да бацају бомбе? Мени је већ доста било. — Сад долазе други. Тако ћемо се смењивати целе ноћи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сањалачки гора брују, А по странама Наранџа се стидно руји Међу гранама. Ја запитах украј мене Поток, ружице: „Где су људи? Где су жене? Камо дечице?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дуго сам седео онде. - Кад дођох мало к себи од силине овог првог утиска, ја се запитах шта се са мном десило. То је била као нека муња, неко електрично испражњење, које је потресло сва моја осећања и
Био је математичар и човек широке душе и образовања, и тако смо се спријатељили. Њега запитах за историјат оне катедре и дознадох ово.
Чим седосмо за стол, ја га запитах о том и дознадох да се родио у Петрограду. Његов прадеда беше родом из Немачке, али га Катарина ИИ позва, као лекара,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А с малим Луком, да видите, ђаволски жупник само на мом језику разговара. Зауставих једаред матер Лукину, нарочито, и запитах је шта она мисли са дететом које је, ето, одличан ђак.
Зауставих једаред матер Лукину, нарочито, и запитах је шта она мисли са дететом које је, ето, одличан ђак. Запитах, и чисто се појаках, јер ми паде на ум да ће га тако доброг тражити натраг.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Не верујем! — одговори ми полугласно. — А зашто? — запитах је узбуђено и пођоше ми сузе на очи. — Зато што си код њега рђав ђак!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ху-ху! — одахнух. Нерви и мускули попустише и наједном прогледах. Преда мном је била батерија. — Где је командир? — запитах једну тамну прилику. — Код првог топа!
Командир је псовао. — Тако је то, кад те деташирају у другу дивизију, па се не зна ко је за мене надлежан. Запитах га како се то збило. — Гужва је била данас, па се није знало ни ко напада, ни ко се брани.
Жива ограда је нарасла и осећам како ме гране шибају по колену. Старац као сенка одмиче преда мном. Запитах га куд води овај пут. — За Стари Аџибеговац, ако успете да се извучете. Негде десно свитну нешто.
И тако гази по снегу. Раније смо им викали: „С пута“, „Чувај“, „Држ десно“, а сада га пажљиво обиђох коњем и у ходу запитах: — Друже, како је? Не гледајући ме, онако мрачан и туробан, одговори: — Као миш у расолу...
Е све ми се преврте... Запитах, где је поднаредник... Али он се склонио негде и нико не може да га пронађе. А сада треба ићи у дивизион, и већ можеш
Моја команда је одмакла далеко, те се дигох. Војници приђоше да се поздравимо. Запитах за Танасија, јер га не видим међу живима. — Не знамо шта је с њим — вели ми.
Заћута и тужно климну главом. Запитах Ђуру да ми објасни шта је говорио. — Ман’ се врагу... пасја вјера... Каже да смо му поробили сто миљуна оваца.
Стражар ме и не погледа. Из куће је допирао весео жагор. На улазу сретох једну Црногорку. У недоумици је запитах: је ли ту командант. — Јес’, враг га однио! — и показа ми руком на улаз. Чуо сам ларму и веселе гласове људи и жена.
На трпези било је печења и оглоданих костију. У соби се осећао задах вина. Неодлучно погледах, онда запитах једнога: — Командант? — Ја сам — проговори један дежмекасти човек, у униформи официра. Седео је прекрштених ногу.
— Чувам само један метак. — А шта ће ти тај један? — запитах га. — За себе. Ако занемогнем, те да ме курјаци живог не растргну. Сустигосмо и једну „воловску колону“.
Пришао сам, али ниједна не одговори на мој поздрав. Имале су откривена лица, сигурно су католикиње. Запитах једну, најстарију, да ли је вода за пиће. Она обори главу и поче наливати воду у судове.
Оно је унезверено гледало... Био је то сада румен малишан округлих црних очица и мало прћастог носа. Запитах га за име, да бих га мало ослободио. Али он не одговори јер га је више занимало трескање прозора.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Видим туштени се свакојаки људи купе, мушко и женско, момчад многа бијаху, идући им к мору. Запитах у сукоб ми једнога човека, куда иду хитњом ти толики људи.
« Узех ја од њега и купих три сомунчића. И запитах хлебара куда је пут к Јордану. ОСЛОБОЂЕНИ ЦАРИГРАД или Повест полазна с давнашњега указа сложена изарад памтења онога