Црњански, Милош - Сеобе 2
А није ни Ракоцаји имао намеру да га, ако се Јоан зароби, храни, смоквама. Па шта је била воља Божија? Изгубише Серби диштрикт белиградски и поараше Турци всју краину, а ни
Волео би, он, да види, тог подофицира, који би се усудио да, њега, зароби, на маневрима. Разбио би му главу. А Петар је био будан. Мучен несаницом. Није се ни за пиштољ машио.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер примивши малу власт, велике ствари у њој ствараше, јер се трпезама не зароби, нити се многоме вину одаде, нити рашири црева као стока, нити на меки одар баци нахрањену утробу, него још више него
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Отац јој све виче да поседи још коју годину да послуша нас старе, а и није добро ко се млад зароби, па кад окупе дечурлија ницати ко печурке...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Кад киша ноћу ромиња, Он стрепи: Сиротиња Шапуће, у мраку, како би Живога да га зароби! Тек сунце, у светло раздање, Врати му самопоуздање. А небо, плаво ко лан, Потврди да је све био сан.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
без објекта која се троши и загасује у самој себи, оном дјевојачком жудњом која све обујмљује а ништа не успјева да зароби међу склопљене дланове. Њен додир са сваком ствари имао је неку продубљеност, ударао свему печат растанка.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (бацајући новац Коштани у њено дахире): На! (За себе.) Ах, мој брат никад срећу да не види што ме ожени, зароби... Зар сам ја бре бија за жену? (Гледа у Коштану.) Ово је, ово било за мене...
Зар сам ја бре бија за жену? (Гледа у Коштану.) Ово је, ово било за мене... Ах, брате, ти мене ожени, зароби и врза, а тебе Господ! (Загледа себе.) Зар ја с’г овакав да сам? Еве: и чакшире, и појас ми се см’кнује!
И ја једанпут да се развеселим а ти одмах... АРСА Кући!... А жена, деца? МИТКА Ти ме ожени, ти ме зароби! Ти с’с мене што иска тој и направи. И с’г, ето ти ги: и жена и деца!... Ја! Ништа немам. Никога си ја немам. Аха!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тој магли Мина од Костура, он похара моје б'јеле дворе, све похара и огњем попали, стару мајку с коњма прегазио, зароби ми моју вјерну љубу, одведе ми коње из арова, и однесе из ризнице благо“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
(Неки туђин — сотим указује слепоћу жеље. О, за дивоту разума пророчаскога, и чудне те натуре, дође незнанац и цара зароби!