Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
То Пурко рече, па окрете неком путањом онамо кући Живановој. Чича Мирко и Ћебо одоше у Зарожје... Таман Живан устаде, јер се хлад беше помакнуо, а сунце припекло, те га врућина пробудила, кад ето ти му Пурка.
Живан се само окрете, погледа га и нешто промрмља... Пурко узе вранца Живановог и оде полако у Зарожје. Зором сутрадан искупише се готово сви Зарожани под онај орах пред Пурковом кућом.
И опет је весеље код куће Пуркове. Слегло се све Зарожје на свадбу. Ту ти се пева, игра, пије, мећу пушке. Подне већ увелико превалило.
Мало постоја, а помоли се одовуд Живан и с њим десетак људи. Сви се упутише у Зарожје. Зарожани им изиђоше подалеко на сусрет. — Добро нам дошли. — Срећно веселе. — Та ми смо своји! — Како си, Ћебо?
Ту се лепо ижљубише и расташе као пријатељи. Овчинци одоше у Овчину, певајући и пушке мећући, а Зарожани се вратише у Зарожје — и они певајући и пушке мећући. И једно и друго село смири се. Зарожани нађоше воденичара, воденица им поче млети и.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ЧУДО У ЗАРОЖЈУ Три јерарха - Часни пост. Са зреника сјакти кост. Прелазећи сунчев мост у Зарожје стиже гост. У свануће пукне глас као нада, као спас. Тророг ветар дигне пласт. Звизне бич му црвенкаст.