Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од младости до старости не служих Богу, него сам себи. Нити чекам и једнога новца узети плаће. Заштоно ако сам и попословао што мало, и то рђаво и злочесто, са злочести посленици сам се здружио и опак договор ш њима
А други је пак хвалио цара и говорио да је од свега понајсиловитији цар заштоно он и земљом и морем, влада над свим људма у свому царству, и што му је воља, то чини.
А трећи је написао да је понајмоћнија од свега млада невеста, да речемо, ето, жена. Заштоно она је на овај свет родила и цара и краља, и оне, којино виноград саде.
« Та из тога ваљаше да га они и врло пазе и почитују га, заштоно за велико поштење њихову дому и свему им роду дика из тога кћаше бити (како јест допосле то било). Али што да се чини?
ти, молим те, допусти ми толико ослабе да бих пак отишао к њему, те да је од њега искупим и таки ћу доћи пак овде заштоно он не зна њене красоте, те се на то уздам, да ће ми је препродати ценом«.
И како тај бољарин онде скоро оздрави, тако хитро и зајмом пак му с добром поврати. Заштоно врло је маечка она црквица била где је било мученичаско тело, јерно тесну и худу обграду је имала она илиџа на којем
исказујући, уједно со тим и потврђиваше оне који су били изостали у граду, да се слободе, нек се ништа не устручају. Заштоно су већ у оно доби били дошли Аравитени с војском под град да га бију и многи су се грађани били разбегли и изашли из
ВИСОКОУМЉИВИМ СВЕШТЕНИЦИМА Имаду од те скупштине свидни се некоји, будавши тајат се са својим нечовештвом не могу, заштоно предњи су, и свима људма на очију и чувено згледни су. Тобоже серафимске бројећи се налике!
дух, мој живот, ветар бива преходан: не једнак, него часом млак, а часом хладан, и наш живот тврда опоришта нејма. Заштоно ево данас је човек весео, а сутра таки је смућан и брижан.
на нас од мала започетка и штеди нас више, тако да би се у Малам освештивали и већега би гњева на се не привлачили, заштоно с малим већему је указ.
То ће вам све на ветар бити. Заштоно руке су вам ваше до лаката крваве и прегршти пуне с крвљу... БОГ ПРОСЈАК Земља, море и сва твар мени ради и служи ми
ни примати се господства, ни пак пуна чанка превраћати кад се даје и намеће се; није лепо ни добру пристало одривати. Заштоно у тому се свиди, једно набусит посао, а друго јогунаст, и обоје неосвестно.