Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Жар-кокоти, пурпур-кресте, пусте пламен уз невесте. У грозд румен куће збије зрно родне розаклије. Црвен мрачак из Црмнице пукне наром с пушкарнице. Престижем ли црну прељу?
(Због сваке речи покајем се љуто.) У првој труби чујем фрулу седме и у ме има да се збије, зграца, аждајин тутањ, налет скакаваца. Језера сува - небо измакнуто.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Удају се и друге! — рече она као за се. —Тако је у свијету... Ма пусти ме још мало овако! Марко се збије до ње на трупић и не пушта јој руку из своје, већ је јаче стиска. Тако часом ћутке сједе.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
с Богом о Мати!...“ Твога живота (ако л' се збије) Свијећа да се угаси прије, Тужнијем срцем, плачевним оком, Уздахом честим, ћутном дубоком, Слатко ћу тебе ја