Употреба речи званица у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

— Што рече жено!? — викну Драго. — Ето то! Пошао нам и он бјеше као званица, па кад разабра шта би, немаде кад причекати, но посла сестру, Стамену Миркову из Кустудића, с овом поруком.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније. Била је боља. А овде код Анице било је и свирача.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

пре тога евакуишу сав есцајг тетки на периферију, да га угледни гости не помажњавају, и тада вам лепо кажу да свако од званица треба да уплати по десет комада, на пример. У чему је штос?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сви су га познавали, те се сви — осим Озричића — зачудише кад га видјеше, јер знадијаху да не бјеше званица. Пошто се и он ижљуби са свакијем, и за здравље упита, сједе.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

ниже њега Дурут и најодабранији Колашинци. С леве опет агина званица и пријатељ, чувена злица Селман Чибуковић, дед којега је пребегао испред Карађорђа такође из негдашњега Карановца.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Удбина удесити се — срести се, наћи се: Ако бог да те се удесимо узавница — званица узаптити руку — уздржати руку узенгија — стремен (оно, на чему јахач држи ноге кад је у седлу) узенђија — в.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности