Употреба речи званије у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

„Да удесимо џанум?... А моја брада?... А мој чин?... А званије?... Џанум, џанум, ко ће мени то да плати?... Ха?...“ Живко изви иза појаса кесу с новцима; изброји тако до десет

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

пак и на печатњу издао; но почем с једне стране дуговремена болест перо из моји руку истргне, с друге пак променуто званије мене за собом повуче, и нехотећу ми, морала је моја и моји пријатеља жеља неиспуњена остати.

или оне који су у призрјенију начина живота с друге стране обезбјеђени — искључително на књигописаније отважио, и званије своје пренебрегао, лако би (да не кажем „извјесно“) до нужде и леба жељкати дошао, О чем нас не само наши, него и код

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Ви сте људско име унизили и званије пред Богом човјека једначећ га са бесловесношћу, небу грабећ искру божествену, с којега је скочила огњишта, у

мирови ли ал' умови били, све прелести смртне и бесмртне - што је скупа ово свеколико до општега оца поезија? Званије је свештено поете, глас је његов неба влијаније, луча св'јетла руководитељ му, дијалект му величество творца.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

као нарушитељ мира и човеческог друштва, и зато све што главу разбија, било дело, или заниманије, било наука или званије за оне који на то звани нису, све се то праведно презирати или поне назирати мора.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности