Црњански, Милош - Сеобе 2
очи, изврнуто, у белило очију у ком су очи трептале, као црне звезде, које падају некуд у дубину и вуку и њега у тај звездани сјај, у неком преврнутом свету, куда она гледа.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ТРИШИН САН 187 МЛИН ЈЕ СТАО 193 ЧУДА У МАГЛИ 200 ЖУЋИН ОДЛАЗАК 205 ВИДРАН ВИДРИЋ 211 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА 221 ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ 222 МАШИНОВОЂА 227 ЧУВАР ЗВЕРИЊАКА 229 ПРИЧА ПИЈАНОГ ВОДЕНИЧАРА 236 ЧУДАН ВОЗАЧ 238 БАКА, ОН, ЂАК И СЛОН 242 НОЋ
Започе шишмиш нечујан лепет, искри се небом звездани трепет. Уз поток тама, слепа и глува, згаснуо светла последњи трачак.
Да нас је тамо нанела срећа, не би нам празна остала врећа. ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ Колибе ево на крају села, чаробњак такве гради, чађава, мрка, са једним оком. Шта ли се у њој ради?!
Скита се мачак, није га страх, са крзна стреса звездани прах. А нека госпа, препуна пара, чула за мачка, за слободара, чула да очи звездане има ил некад златне, са
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ИНСЕКТИ Капљице зејтина: по ивици Шуме мичу се клизави свици — Звездани инсекти, пуноглави, Петролејске сузе у трави; Попац, на стази, ту негде, слева, Наизменце са собом пева; Док рој
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
из њега избијао да би, још дуго након његовог проласка, по разрованом плочнику треперила светлосна пруга као некакав звездани траг. Зар је то могло да не пробуди радозналост? Ко је? Откуда је? Како се зове?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у трави, само што се сада, заједно с небесима, огледа и у води: И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама пловила је ко брод.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Он гласи: „Бескрајни, плави круг. У њему, звезда“. 236 Бескрајни плави круг са звездом очито није што и звездани небески свод: први представља симболичку стилизацију овога другог.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива пределима Лутам у сузама страх ме обузима Звездани утицај нада мном — ко да их сузбије (!
Осећам то померање југа у своме срцу. Мајушно подне се руга у камену, варница што ће осветлити звездани систем мога крвотока. А дотле све што буде нек је због песме. Друга утеха нам не треба.
Макар слепог лица и мрачног срца реч праву изговори. У камену спава мало сунце што ће нас осветлити. Чујеш ли звездани систем мога крвотока!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Чекај, селе! Још не желим ја умрети! Док се земља не затресе, Бурно море не зајоше, Не поцрни сјај звездани, И месеца светлост бледа Не завије у облаку Божје правде и истине, Сјајне зоре и вечери Зрак црвени не протури У
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Сина не распесте ви, распео се сам. XИ Ниско се светиљке упале, гони ноћ. Неспокој звездани мир тај њином спокојству. На таваницу јер не засипе, потајни о зидове одбију се шапати Бога.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
сâду, где мирта слађано мири, Заветни чека те часак и драги чека твој; Он дише свежину ноћи, и небо над њиме шири Звездани вео свој. Ијоно, он тебе чека.
У тавно зеленом сâду мирише травица мека, И небо над нама шири звездани вео свој Не бој се евнуха, јагње. Ах, тебе загрљај чека, А њега ханџар мој. 1889.
,,Буктиња светли се тамо, И кмет са момком иде.“ Кића се лагано диже, Пови се, да боље види, и наже Звездани ближе, И прошапута нешто. То рече од жеље саме, А затим затури гуњче кицошки, на једно раме, И подбочи се гордо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Време за које се наша Земља обрне око своје осе зове се звездани дан. Он се мери, од пролаза до пролаза пролетње равнодневице, кроз меридијан места са којег посматрамо, тај се
Он се мери, од пролаза до пролаза пролетње равнодневице, кроз меридијан места са којег посматрамо, тај се звездани дан дели у 24 звездана часа.
То је сат који иде сасвим правилно као и звездани, но који заостаје према овоме за време тропске године тачно за један дан.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ кад све спава, Док звездани слап слива се на жито, Јулије Цезар, мој пријатељ кроз векове, Погледом ме као светом водом крштава, И припрема на
И за бол, и за бол! И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама пловила је ко брод.
И отад сам се купао у певању Мора у ком звездани и млечни натапају се трази, Прождирући зелене азуре где, у посмртном пливању Опчараноме, неки дављеник замишљен слази.