Јакшић, Ђура - ПРОЗА
више левог увета и једну црвену ружу заденути; зубун бео као снег, а по њему разне шаре, по којима, као малене звездице, трепере сребрне и златне шљокице...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А и шта ће је вечерас кад се Шуца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швадерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио, па
Црњански, Милош - Сеобе 2
су обасипали жену вољену, или жељену, него су у том речнику врвеле речи као што су: усташца, ружица, обервица, ножица, звездице и амур! Тако су ту францеску реч писали.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Скочи горе, одо на прозоре: Ведро небо нада мном стајаше, Звезда јасна до звездице сјаше, Тио небо, тија и планина, Тија река, тија и долина, Тио свуда, свуда преда мноме, Само да је и у срцу моме!
Ао мисли, тужне срца тајне, Мисли силне кô звездице сјајне, Звездице се осмевале на ме Кô да веле: о не бој се таме, Јоште мало, па ће данак сванут, Јоште мало, па ће
Ао мисли, тужне срца тајне, Мисли силне кô звездице сјајне, Звездице се осмевале на ме Кô да веле: о не бој се таме, Јоште мало, па ће данак сванут, Јоште мало, па ће сунце гранут,
Збогом остај, красно Стражилово, Млоги те је у звездице ковô, Млоги рече: „Ао рајска слико!“ Ал ко ја те рад не имô нико.
славо мила, Ал' на славу Турком лошу, Јер им сломи пуста крила, Сруши Дрини у дубину Ону страшну орлушину: Ви звездице нашег неба, Што сијасте кô што треба, Звезде трепте, звезде сјају, Али данка још не дају, Ђорђе дође, сунце грану,
ми се нешто позадрема, Но док место ја тражи по мраку, Гледну малко небу и облаку, Ал' кад виде саме облачине, А звездице те баш ни једине, Падне на ум нојца некадашња, Што бијаше кâ ова садашња, И песмица што ја онда пева, Та са брда
онда пева, Та са брда оног Магарчева, Па запевам отприлике вако (Чула нојца, сад нек чује свако): Тамо ноћна, без звездице тамо, Шта кроза те тако сија амо?
Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито, силовито, Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ звездице. Кад си звезда, селе моја, Да си међу звездицама, Међу својим, селе моја, Милим сестрицама. 1847.
Збогом, збогом, ја вас славим, Али нећу да заглавим! УТОПЉЕНИЦА (1.) И Веће звездице се красне Губе једна иза друге, Па сузице оне јасне Од големе роне туге.
по дола, по висина, А и небо то дивотно Данаске је посиротно, Нема месец да засине, Да путника жеља мине — А звездице оне красне Нису данас кô пре јасне, Нешто су ми потавнеле, Кô да с' у јад неки деле, Славуј поје жалостиво, Да
Овамо вас, србињске деклице! Ви сте небу србињском звездице; Амо и ви, моја браћо млада! Да вам кажем нешто од некада; Није мало, није ни велико, Ал' је нешто што још не зна
Ао сузе моје, горке ли сте!“ Сунце седе, данка нема више, Пусте тмине земљу огрлише; Небо ведро, а сјајне звездице Дивно доле упрле с висине. Само, брате, Миле несретнице Нигде звезде, те баш ни једине.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У пештанској тамници, 1872. ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ ПОД ПРОЗОРОМ Поглéдô сам у небо, у месец, звездице, у прозор и у тебе однета невице; млад месец метô венац, кô млада невеста, млад месец тебе гледи па венац намешта.
Еј, ропски свете, под отим небом! еј, звездице сјајне, штрецави жуљеви на божој стопи! Ваљда кроз вас проби цикут и вапај мученички, па кроз свако тако процикнуто
У позоришту светом, великом, у ком се служи само један глум, ал' према том су други глумови кô према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да собом чува драги камен тај у седам боја што се прелива и свака боја једну каже
Иако се у њему не славе боговско-људске страсти Христове, иако му не светли сунчев плам, ал' у њем трепте јасне звездице, самртних страсти бесмрт-веснице.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али са извесним поносом посматрао сам оне две звездице на рамену, а војници су са неким страхопоштовањем пролазили поред мене. Било ми је одмах јасно.
Отпоздравио сам га немарно. Био сам тада горд на моје две звездице. При сусрету са војницима нарочито сам их посматрао, да би ме поздравили.
Јер ја носим две звездице и ту поговора нема. Мамузе су звецкале, сабља је тандркала о рогобатну калдрму и ја сам се прсио. Поднаредник... Бог!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације! Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле нове звезде! — весело им намигну Месец. — Звездице лепотице, нове сестрице! — ухвати се око њих коло звезда. Као сребро звонио им је глас, смех жуборио.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ту нек' ми се хладна копа рака, Ту ће мени земља бити лака“...... Збогом остај, красно Стражилово! Млоги те је у звездице ков'о; Млоги рече: „Ао рајска слико!“ Ал' к'о ја те рад не им'о нико! .............................. ..................
Стражилово, дивно Стражилово, Ја сам тебе у звездице ков'о, Теби пев'о, о теби сам снев'о, Ал' од тебе нешто и захтев'о: Кад ме смртца отргне од људи, Да ме примиш ти у
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ИИИ Ах, како ми лежат’ годи На рудини испод горе, Са звездама ћеретати Што се злáте одозгоре. Ви, звездице - осмејкуше, Реците ми право туди, Је л’ истина што о вама Пишу књиге, зборе људи: Да ви нисте тако ситне Већ
Ал’ није тако — велим ја. Док год у вису буде И једне светлице И једне звездице, Философовим очима Увек ће бити ближа И даљна звезда та, Ближа нег’ она брља Што му ј’ пред ногама.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Где је?... О, боже мој, Чудан је изглед моје колибе! Црна кô небо око поноћи! Само што поноћ има звездице, А кућа моја — црна пештера Из које беже слепи мишеви, А шкорпије се крију пажљиво У пукотине влажног камена, Да
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Мрачне јаде, ноћцу нашу, Моја душице, Расветлиће с нашег неба Наше звездице. Пољупци ће звезде палит’, — Па шта велиш, је л’? Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тако ја увек радим. Зато сам сада сув. При светлости муње, на његовом рамену угледао сам две звездице. — Браво... Ти гураш, Тасо! — „Ки“ мећава, господин потпоручник.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1881. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту сам видео да је изглед из нашег воза на Земљу означен са две звездице. Две звездице Бедекерове, то значи веома много!
Ту сам видео да је изглед из нашег воза на Земљу означен са две звездице. Две звездице Бедекерове, то значи веома много!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паланка има срце. Само, ето, много треба путовати да би се стигло на дно тога срца. Радован рашчињен: куд су две звездице, куд је дугачка сабља — нико не вири.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мислиле звездице, премишљале, од силних њихових мисли варнице небом летеле, никако да се сете ко би за Тау Ка најподеснији гласоноша
Шапутале звездице, и шапућући све више се спуштале ка земљи, све светлије постајале и круниле се као латице сребрног цвета.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И кад би славуј у лугу Знао за моју тугу, Песме би запевô лепе, Што теше и срце крепе. И кад би сузе ми тајне Звездице знале сјајне, С неба би слетиле доле Да моје ублаже боле.