Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он се узе скидати. Гледам испод јоргана. Извади иза појаса један замотуљак колик' песница, па баци на сто, а оно звекну: сам самцит дукат, брате! — На, — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кухињу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Онда њен син спусти плећку коју је држао у лимени тањир, и она лимено звекну у потпуној тишини. Пољубисмо јој редом чело, а на очи стависмо две петобанке. Кожа јој је имала укус пораза.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јакшић горе диже главу, Вата штита гвоздена, Вата мача пламена, Лако врда, маше лако, Али бије врло јако, Сада звекну, сада ману, Сада севну, сада плану, Доле паде Татарин, Погуби га Србљанин!
Уједанпут са душека скочи, Небу диже укочене очи. „Аха!“... викну загушеним гласом, Ал' јој нешто звекну за појасом.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто наш тврдица то чује, пође у куварницу, и тек што уљезе звекну се шаком по глави, пак узевши соли баци у пињату говорећи: „Ех, мога ископања!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Требила је марљиво пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу. На капији звекну алка. — Домаћини! Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласком. — Софке, удара неко!
Јел’те жао, што се растајемо Растајемо, а... И немогући више од севдаха, баци тас од себе. Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се. Све се пренуше уплашено да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ По што наш тврдица то чује, пође у куварницу, и тек што уљезе, звекну се шаком по глави, пак узевши соли баци у пињату говорећи: „Ех мога ископања!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Аћима оштро заболе што први пут пред Ђорђем ружно говори о Вукашину. Удари песницом о софру. Посуђе звекну. Подиже се и заљуља у густој тами: — Чуј ме, Вукашине... ова кућа није више твоја.
— Браћо, убијен је Чакаранац! — љутито рече да би смрскао мук, и клону уза сама врата. У глави му звекну реза, шкргутну катанац и по мозгу засекоше речи: — Ех, добога! Сад смо, људи, начисто свршили. ...
Рука ишчупа нож из појаса и баци га у мрак. Празна каца поново звекну и брзо умуче. ...Вукашин, сав увучен у капут с подигнутим астраганским оковратником, застаде пред добро знаном
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто наш тврдица то чује, пође у куварницу, и тек што уљезе, звекну се шаком по глави, пак узевши соли баци у пињату говорећи: „Ех, мога ископања!
Краков, Станислав - КРИЛА
Оба радосно се смеју и мисле на загрљај такве једне куртизанке са златним зубима. Један немарно држани шлем паде, и звекну о камен. — Оде ти глава. Никола. Никола учини презрив покрет уснама. Рашчупани бркови му се покретоше.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја у себи мислих: — Вала, ево беде! — Чини ми се да на пенџер к мени људи гледе. Кад, други пут, тресак јешче већма звекну, И ја ђипих из постељи и от страха јекнух. Трећи јешче страшњеје груну по дувару, И сад се ја нађох у зноју и жару.
Јанка, Славу српских обновити с' старине јунака, Али струне, кад се машим до моје самвике, Вострепећу о љубови, њежне звекну лике.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
крати, рука све чешће цима угнуте груди и климатаву главу; напослетку, при кидању конца, задрма главом тако да вилице звекну и језик дође у опасност.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Опет сам застао. Јест... Има неког. Хајд још мало. Нешто звекну. Као да шкљоцну затварач топа. А-ха!... —... Утрошак муниције. — Јесам! 3ачух разговор. Ху-ху! — одахнух.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Сијевај, Сивче! — гласније рече Стриц и размахну прутом. Звекну старудија. Сивац је и даље упорно ћутао као да у себи пријекорно мисли: — Бездушници једни, није вам доста толиких
Камен звекну о саму ивицу стијене и распрсну се као бомба. — Ехеј, дрекавче, држи се! — повика он охрабрен праском своје „бомбе“.
Дјечаци се сложно стрпаше на ту необичну муницију и по нападачима пљусну читава киша од кромпира. Звекну од поготка стари лавор којим се штитила она домишљата стрина, а однекле из близине зачу се дрека пољара Лијана: —