Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год.); са њега се види купасти врх Звечана код Митровице, старога града из доба Немањића. Близу Мазгита је Самодрежа црква, у којој се причестила српска војска
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
, Сву снагу и сву памет унела, Докле га, у расвит, мало повише Звечана, у кафани не уловише! Под туђим именом је тамо становао...
Доле, на излазу из Звечана, Има једна пољана, као клечана Торбица... „Е да ми је у раздању Да се, колко сам дуг, пружим на њу!
Ал к мени касно дође то воће И због тога сам одједном тужна...” „Да га бар нађох сама, и пре Звечана — ал усуд је овако хтео! Једном се живи, сто пута мре, Да је мени самој припао цео, Не бих се обазирала на ове две..
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овако: Лауш ћути и чека. Наслућује да ће Сабориште врло брзо сабрати у себи сав олош одавде до Берковца на север, Звечана на југ, Ковина на запад и Бована на исток. Сјатиће се овде сви одбегли себри, пустахије и пропалице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
људи: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, сине, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје, сине, до Звечана, од Звечана, кажу, до Чечана, од Чечана врху до планине турска сила притисла Косово.
Мрамора до сува Јавора, од Јавора, сине, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје, сине, до Звечана, од Звечана, кажу, до Чечана, од Чечана врху до планине турска сила притисла Косово.
ни хесапа: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, побро, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје до града Звечана, од Звечана, побро, до Чечана, од Чечана врху до планине, — све је турска војска притиснула: коњ до коња, јунак до
Мрамора до сува Јавора, од Јавора, побро, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје до града Звечана, од Звечана, побро, до Чечана, од Чечана врху до планине, — све је турска војска притиснула: коњ до коња, јунак до јунака, бојна
Ал' је гладан шенице бјелице, али жедан воде са Звечана?“ Проговара љуба дамјанова: „Свекрвице, мајко Дамјанова, нит' је гладан шенице бјелице, нити жедан воде са
“ Проговара љуба дамјанова: „Свекрвице, мајко Дамјанова, нит' је гладан шенице бјелице, нити жедан воде са Звечана, већ је њега Дамјан научио до поноћи ситну зоб зобати, од поноћи на друм путовати; пак он жали свога господара што га