Дучић, Јован - ПЕСМЕ
РАВНОДУШНОСТ Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред готских звона, седео је Мефисто блед и нем. Његове студене очи од челика биле су упрте на
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Владика га саслуша и поверује му, па га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари. Назвао га је чак »столпом православија«.
његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све, од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која, служећи у неком виду цркви и олтару, олакшава службу и Аркадији, и која је стрчала да је све тутњало кад им
А бар да не знам да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже! Поваздан би да су на звонари. Е баш ономад сам се баш слатко насмејао. Питам једно дете: Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?
И они ми ту још нешто приповедају! Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком! А како је то пре лепо било; деца на звонари, а звонар код моје куће, па помогне штогођ. А сад мора да држи још и, и, и и вице-звонара!!... Хе, далеко смо дотерали!
никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари), и пале црквене прангије. Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
бедно плаћени, често »у натури«, у житу, у оделу и обући, у воску, а обично су поред тога или црквењаци или звонари.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ваљало је дуго звонити. Умро је ботат трговац, познати ћир-Никола. Звонари ће се, по обичају, сити насањати... Обојица су старци, од преко шездесет година.
Свршено је! Деца трче низ степенице, да прва објаве име покојниково, а звонари се погледаше и седоше уморни пред полуокругло окно, с кога се види део град.
Хм, зар мора баш он да буде први. Ко би онда умирао? И шта би радили звонари, кад не би нико умирао! ... Одлупај јутром и вечером, па квит. Којешта! ...
И шта би радили звонари, кад не би нико умирао! ... Одлупај јутром и вечером, па квит. Којешта! ...« И звонари се дигоше, па, стењући и кашљуцајући, стадоше силазити низ степенице. Прође недеља дана. Умро поп Коста, парох цркве.
А у звонари забруја и потмуло, те као оштар нож прободе тај глас груди Маркове. Он ослушкиваше још, не верујући ни своме слуху.
Обузе га страх. Дакле и звонари долазе на ред! ПРИЈАТЕЉИ Чудим се ја шта је то !... Господе Боже милостиви и свети Атанасије, славо моја, и сви
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
цичи у звонари, лелече над селом, стреса иње са брестова, разбија свитање у парампарчад чаша, литрењака, стакла кафанског, оног јучера
су сви, сви, сви, звоно удара у греду, он има ситну децу, он је сиромах, ако га убију, ако убију, убију, хукће по звонари, пробудиће му се деца, сва ће се деца у селу пробудити од буке, само на Велики петак звони ноћу, није Велики петак,
“ Жури и у себи прети свекру. Он је виновник несреће која ће погибијом села да се сврши. Толу ће првог. Кад приђе звонари и виде како Тола лудачки вуче конопац и по такту звона млати главом, мушкарачки га шчепа за руке и гурну.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква... Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...