Милићевић, Вук - Беспуће
бјеласале се ријеке, с ломљавом се прелазили мостови; заустављали се на станицама, са ситним и звецкавим куцањем звонаца, с једноличним трчкарањем чиновника који машу фењерима, с увијек истим узвицима.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Занео се у прошлост... Одједаред му допре до уха звецкање звонаца и прапораца, којима кочијаши у овоме крају кинђуре своје коње.
Слуша... слуша живо, са нестрпљењем и све јасније разликује оне ситне и јасне сребрне звуке, што излазе из многих звонаца, па се сви помешају и слију у један чудноват многосложан звук... »Јест, то су они !«...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Некада су тамо биле бачије. Небеску тишину нарушавало је само блејање оваца и јагањаца, и чула се јека звонаца. Сада влада тамо грозна пустош. Земља је разривена.
Ћипико, Иво - Пауци
у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И хладни вâли га крепе. Па затим караван скупља и жури свештеној Меки И с њиме ишчезне тихо, при јасној звонаца звеки, У мору пешчане степе...
Зелене палмове гране, И звекет звонаца јасних свечаност казује њину, И дете дисаше бурно, и у сну запева јасно: Осана Давидовом сину! И стари крпа се трже.