Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То је било све... — Али где је Стана са мајком? — мислим сам у себи — Зар она неће доћи? — Већ је и „достојно“ звонило, и сад се тек, с оне стране манастира, у загаситом зеленилу, указа Стана у своме белом зубуну, за косом црвен цветак,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Затегло му се ћурче преко широких леђа, а око појаса се размиче од дубока даха. Одавно је већ било звонило на вечерње.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Он право у цркву на јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ. А Господин Владика оде у олтар, па поче да служи. Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре па виде ко је у олтару,
— жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим. Обојица лете право цркви. — Еј, наопако ми звонило — хуче поп Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема за трбух, који му је отежавао трчање.
Напослетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ. Била је субота после подне. Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим сокаком једна кола и у њима један млад човек.
За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пóшу око врата, како рекоше девојке
Али данас пре подне у недељу он се ни тога није бојао, него је продужавао пут у цркву. А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.
— Јао мене! А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило... — Ето ти сад ње, како само говори! — Та да! А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била да данас идем тамо?!
— И-ју! Госпоја Габриела, та шта ви то мени говорите?! А од кога, наопако! — Од поп-Спире. — Јао, наопако му звонило! А через чега? — Через младожење! Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају...
Е, ко, ђаво да позна!.. Ето у томе је сав њихов кумст, и сва моја несрећа и малер. — Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом. — А екселенција се наљутила после поп-Спириног псалма...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
За њим као без душе, долети још један у помоћ. У том тренутку са цркава је звонило јутрење и све брже, ближе и јасније, са свих страна, учестани пуцњи огласише Божић.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А звонило је, као клепетуша, иза врата. Затим се, далеко, горе, у висини, са трећег спрата, указа једна свећа, у мраку, и једно,
Звоно је, над њима, скоро целог дана, брујало, а звонило је и рано у зору. Зграда, у којој су били официрски затвори, била је узидана у земљу, а имала свега један ред прозора,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Прилог времена прошлог од писат, то је, на пример: писавшиј! Било је тачно то што сам рекао, али је већ звонило за излаз и Багрицки га није узео у обзир.
Оштро и гласно отац нас је звао да сиђемо. Је ли потребно печено пиле да бисмо сишли, питао је, а у гласу му је звонило нестрпљење. Није било потребно. Тако нешто никад није потребно у извесним ситуацијама.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Чим си и опарила? МАГА: Ето сам заборавила, да и опарим. НИКОЛА: Еј, наопако ти звонило, зар се тако краставци слажу? Тако ће бити и с купусом. МАГА: Купус сам, тешко си га мени, лепо сложила. НИКОЛА.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ту беше све живо и весело. Око њега и далеко иза њега, из загрејаног рита, јечао је крекет жаба и звонило жалостиво укање жабаца. Трска је листала, а локвањ је тихо љуљао свој бели цвет на води.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна. Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно. И не знајући ни сама зашто поче да је подилази ватра.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 Питали Црногорци Бокеља: — Зашто нам прољетос украдосте звоно са цркве? — Богу је свеједно: или звонило на вашу или на нашу цркву, пошто су обје његове. 3 Питали Бошњака кад се вратио из Херцеговине: — Има ли онамо земље?
Краков, Станислав - КРИЛА
— ...диоптер... одстојање... по шест коси... Грам—грам, грам—грам... Комађе је ударало и звонило о челик штитова. Готово је весело било видети како се човек преврне као срмвљена мушица, и закопрца по земљи.
Ћипико, Иво - Пауци
У свој невољи чинило се спокојно... — Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. — Није још звонило, — одговори Марија. Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. — Збогом!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Неће их таманити, нека му буде! Важно је да неко службу звонара обавља, да звоно звони. И звоно је звонило, јављајући венчања и рођења, празнике и умирања.
Но, такви тренуци били се ретки. Звоно је најчешче радосно звонило... По њему су се послови почињали, очеви одлазили у поља, дечаци у школу или игру, а године су пролазиле.
Али, узалуд су га везивали! Звоњава није престајала. Звонило је и звонило, док људи нису почели и на саму помисао о звоњави да се јеже и затварају у куће.
Али, узалуд су га везивали! Звоњава није престајала. Звонило је и звонило, док људи нису почели и на саму помисао о звоњави да се јеже и затварају у куће.