Црњански, Милош - Сеобе 2
Само је за тим пастиром остајао звек мамуза, а не глас звонцади. Јего благородије Павел Исакович – удовац, како би Ђурђе рекао – био је у фамилији ошамутио и ту жену.
У јурњави. Да прелази мост познао је само по томе, да протутња. У тој јурњави, пратио га је, сребрн, глас звонцади. Крај све буке и хуке, тај глас је, непрекидно, понављао се, као да га је све даље звао, мамио, прожимао му тело.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Уз трептање звонцади на колима и високог, ноћног, ведрог неба, уз онај пут на травама, што га је видео само дотле док га је фењер