Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— рече јој меким гласом, који је као устрептали звуци меке фрулице до њених ушију допирао. — Седи, Јелице!... Ох, како је ово дивно место!... Осећаш ли како липа мирише?...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И изви се звук и затрепери над главама њиховим. Али, иако беше сетан, он није душе сламао... Чудни су звуци гусала! Они цy као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... Станко запева.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни: чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. ЧЕЖЊА Небеса су празна; немо вече слази, Негде у алеји
И по мирном путу од мене до Бога, Иде чудно гнездо, као бајка гола; А сви звуци отуд што допру до кога, То је глас још никад нечувеног бола.
Африка
Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом по
Младића је нестало, он је умро, и њега више нико не налази. Претпоставка је чак да га сâм њаму поједе. Звуци које њаму пушта крештећи исувише су чудни и јаки да би могли бити из људског грла.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Природа коју је Ћопић доживео у завичају доиста је онај бодлеровски храм у којем се укрштају тајанствени звуци и недокучива знамења. Ко зна какав је дрхтур, које преливање боје натерало самарџију да пређе у шапат! ...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
његови, Тек потекли, па брже утекли; Дани твоји, цветови његови, Процветао, брже увенуо; Дани твоји, меки вруле звуци, Тија ветра вечерњи су зуци, Зајечали, таки нестанули.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео. У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме. Она се још више охладила, премрзла од страха. Знала је — сигурна је била да је то тамо Ита.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
По тихотној васељени разлежу се звуци њени смртном уву нечувени; а у мени? — К'о тамјана плави прамак полетив са жртвеника у наручју зефирову кад се сретне
се стану отимати, наваљују, ревене се, ко ће да га пре однесе, да звездану кади Ногу његовом и њином богу: — Тако мене звуци ломе у живоме срцу моме, из недара да га носе, једни маме, други просе, једни прете, други туже; — »Ој, давори, јадни
га носе, једни маме, други просе, једни прете, други туже; — »Ој, давори, јадни слуше, »бела вило, ој давори, »од куд звуци, збори, збори!
« Очима ме вила кори: »У тебе су очи, руке, »звезда има зраке, звуке; »ти су звуци, мили друже, »од славуја свецке руже, »реч начелна свију вера »први прозор неразмера, »рајски кротник дивљег звера,
је, везан за катарку, у безумљу слатку, жарку, слуш'о песме од Сирена, дивних, мамних морских жена: — тако мене звуци вуку, у стоструком зборе гуку: Један вели: — Оди мени! одвешћу те светлој сени, златној звезди стар-Омира!
лира Пиндара, Анакреона — — и Милтона — и Бирона — — Шилеп — Гета и Тењира — Данта — Таса — — Калидаса — — Тако мене звуци гоне, а за сваким речи звоне: »Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда језди!
—- Нашој звезди!« — Реч се ори по простори, по звезданом ведром вису, звуци били — па и ницy. — У тишини, по висини носи вила даље сина.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ТРОНОША У камену крило птице, крње Слово, рељеф руке и вретено без преслице. Трошни звуци из Троноше, у трепету врх азбуке, трзају се, купе, троше.
крином и узмахнем црвен-крилом: уз крилате крајолике лети Месец у каруци у бојама журе слике и размичу међе звуци. Шта из шале произиђе, Љубовиђо Љубовиђе!
Првоме данку никојег брата, никоје сестре. - Бруком, по лаги светина гиља. Замиру слике, сенке и звуци. Погледај, Благи, кудеље магле, тмурне видике. Свака је стопа звериња лога. Буди ли ишта заспалог Бога?
- Празне се собе Доњега шара, крчази тмуре. (Њине ногаре могу да сломе нâјтиши звуци - када зажмуре.) Хитри јахачи Апокалипсе смирују коње. - Лозице, виј се!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Мислим лагано, лагано на све то, мислим тако страховито лагано, тако неупоредиво лагано. Звуци, таласи хладноће, влаге, боје људских гласова пролазе између тих мисли као читаве војске. Зашто тако лагано?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци — И тону у јасној ноћи...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
За једно кратко време звуци се нису чули... Али наскоро допреше они поново преко неме планине. Око мене сви су спавали.
Сада малаксава и нагло престаје... Још одјекнуше два пуцња... Као из неке дубине, зачу се дрхтав глас трубе... Звуци су језиво парали ноћну тишину. Занемели војници стоје непомично и слушају... — Шта је ово?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И док ми се ноћу преплићу на руци голе жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо ми је росно ко равне пољане, а Месец
Стајали смо опет у некој шумици. У једном вагону су певали. Негде је плакало једно дете. Али сви ти звуци допирали су до мене као из неке неизмерне даљине. Пређе ме јутарња језа.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!...
трес — трес... Претвори се сав у ухо, а у очима сија живи пламен ненадне среће. Звецкање се приближује, звуци све јаснији, ветар нанесе и глас веселе песме... Јест, певају ; чује то јасно. Хеј младости !...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
сенке црне, Ето се буде из прошлости голе Спомени с цвећем, са ружом и крином, Ћућоре тихо као под сурдином, Дрхтави звуци старинске виоле. Сад ми се чини да не живим више, У густу таму да све дубље клизам, Неосетно и стално...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
И наше су утирали сузе вјешти звуци дивнијех гусалах. Просте наше жертве свеколике кад је наша тврда постојбина силе турске несита гробница.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат-кулом. Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
кроз прозор тужног живота нам продре; И да свака речца што се тихо рекне У души нам страшно, стократно одјекне, Као звуци труба, к’о погребно звоно Пределом страсти рањене и модре, Кад је живот празан, бесмислен, орон’о.
ЦВЕЋЕ ОВОГ ПРОЛЕЋА (1913) Звуче оштри звуци из металних труба Судбоносним пољем, где крваво вече Долази да свежи траг покоља истре.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
над ушћем остало непорозно, киша је ромињала а кроз мокар ваздух, као шупље, кабасте округлине, дизали су се и падали звуци црквених звона. Достојанствен, Кнез је силазио низ савску падину а око њега је био мук гомиле и истегнута, лепљива лаж.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но близу форума самог, У храму Изиде бледе, звуци се весели хоре: То Хелагабала Август саиску божицу слави, И с њиме претори силни.
И звуци јекнуше благо, и јаче, и јаче грме, И распрскаше се силно под сводом мрачнога храма... Зачуђен диже се Август, и баци к
Зачуђен диже се Август, и баци к тераси поглед, Где звуци звоне и јече, и бледа царује тама. Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског
Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона. Јер грозни пророчки звуци грунуше над њима силно К'о тутањ подземља мрачног, к'о узвик гњевнога Крона.
стрепњом неког мирног јада Нас, и хладне врте, и природу бону; И кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни; чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. Ј.
појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико ситно хоре се њихови звуци, И тону у јасној ноћи...
Рајић ЦЛИ НОЋНА СВИРКА Кад лепа „Госпа“, у поноћно доба, Са пуно чежње завесу отшкрине, До ње тад допру заношљиви звуци С „Господинове“ танке виолине.
Не бојте се ништа! Јер има далеко Од Вашега мужа до Кривога Вира!“ --------------------- И престадоше звуци виолине, Као да чекају шта ће бити сада... А на прозору нерешљиво стоји, Стоји и мисли учитељка млада. Да ли да иде?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Ха, ха, ха, хе, хе, хе хи, хи, хи...“ звучало је без прекида, пуне две тенорске октаве. Ти звуци долазили су из горњег дела Демокритовог врта. „То је наш смешљиви филозоф!
„Визија гиљотине прати ме дан и ноћ“. Онда поче тихо да јеца. Са улице допиру до нас звуци музике. Она ми је добро позната.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Међутим морао сам се уклонити са прозора јер ми из далека допреше звуци посмртног марша, који ме поново бацише у тугу, изазвану сад погребом неког официра; и гледати у крст није ми вредило.
Али оно чиме је особито био тронут, то су били неизрециво болни звуци посмртног марша, који је јецајући одјекивао и некако нарочито дирљиво цвилио варошким сокацима, извођен од ожалошћених
се отуда указа чело поворке на које се са толико нестрпљења чекало, те се прво и пре свега зачуше звонки и продирни звуци фанфаре.
Баш док је он тако мислио, зачуше се и звуци соколскога марша, па се иза ове музике појави вођство свих сокола, те Јаћим опет осети како га помало, али врло
жн... Вхн... жн... неуморнога контрабаса, чији су звуци, са оним усклицима, а на завејане капије кућа, измамљивали румене девојке огрнуте шаловима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А из барке допиру звуци мандолине и чежњив грбавачки тенор запијева некакав Торна а Сорренто. Плава идила с мјесечином...
А онда сам избацио, без тежине: — Да одиграмо једну? Мала пауза. — Можемо. Кроз таваницу још су допирали звуци Асра-лиед-а. Повео сам се опет, сасвим непромишљено, за клавиром, али сам се одмах прекинуо.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
нас неколико пропалих луди И полусвет: Без свега, и без радости; мада нам груди Чезну за цвет. Звуци виолина, вино, јак додир жена Дају нам пир, Ал' свуда се крећу сенке мртвих времена, Умрли мир.
И док нашу децу освајали буду Историја нова и слободе звуци, Сећање на срамног и кажњеног Јуду, Ми ћемо спавати са крином у руци.
1916. ПОГИНУЛИ ДОМ Без песама, жеља, потреса и смеха, Сарањени звуци, зима и топлота. Двориште је црно, црна је и стреха. И црна су окна к'о црна доброта.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И тако су звуци и светлост били тесно повезани у мојим првим размишљањима о даровима природе, моћи говора и моћи споразумевања.
Брод из Часаника довео ме је до Балтимора у рано јутро једне недеље, а дочекали су ме складни звуци црквених звона. Рекли су ми да је Балтимор католички град и да звона која чујем припадају католичкој катедрали.
Ови звуци су ме подсећали на диван склад црквених звона у мом родном Идвору, а у исто време искрсла ми је пред очима слика моје
Ћипико, Иво - Приповетке
А из оближњих винограда допиру до њега раскидани тежачки гласови и јасни звуци мотике што цикне о шкрапу или о плочу, и уморна, безнадна радничка пјесма, чежњива за нечим недостиживим.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У истој су песми звуци које је Дучић назвао свемоћним садржани у чистом безгласју, а неодољиве боје и слике у самом срцу таме: Знам, чува
Краков, Станислав - КРИЛА
Мале зелене очи су подругљиво жмиркале: — Бежи од строја, гаде грчки... На челу се разглегли опет звуци музике. Но они нису били више весели ни победнички, већ се уморно вукли уским улицама као облаци запарне прашине.
Петровић, Растко - АФРИКА
Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом по
Младића је нестало, он је умро, и њега више нико не налази. Претпоставка је чак да га сâм њаму поједе. Звуци које њаму пушта крештећи исувише су чудни и јаки да би могли бити из људског грла.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
нека блага тишина, неисказано свежа, величанствена и заношљива, а кроз ову тишину проламала се тутњава топова, као звуци удаљене грмљавине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја ћу заћи издалека, заметнути траге, Нек' помисли: Весео је, тај није без драге. Другда ћу се близу чути са тужними звуци, Другда опет к'о да ми је дјевојка на руци; И да буду неизвјесни гласи ми и р'јечи, Кад далеко свирјел буде, хоћу да
млогу је сузу из очију тронути Србаља и Српкиња измамила, а како не би, кад су ови елегијски, танин и у срце продирући звуци све нерве наше задрмали, и нас у необична очарана чувства уљуљали.
Ћипико, Иво - Пауци
Заручници се бијаху сместили даље од њега. з. У дворани удараше циганска музика. Звуци виолина продираху му до усред душе.
Он га осјећаше у себи и у околини. Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.
Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља. Сигурно их је мајстор угађао... А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред
Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља. Сигурно их је мајстор угађао... А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа. Он крену даље...
— Куда? — У свијет, само да ме није овдје! Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То је Доротеј. Устајем. Излазим на терасу. Удишем пуним плућима влажни ноћни ваздух. Замрли су сви звуци. На истоку се лагано диже зора. Богдан Дадара нема времена за мене. Сувише је заокупљен собом.
Вечерњи звуци: лавеж паса преко Мораве, рзање коња у шталама Куле, жамор гласова. Онда наилази група војника. Не знам да ли су овде
Седе тако људи и наклапају свашта, ромори опачина као отровни дажд, више се у томе говору не разазнају звуци срдачности, склада и трпељивости.
На младом Јеленином лицу ухватиле се већ ситне борице око очију, попут паучине. Напољу су утихнули сви звуци. Хладноћа је натерала раздрагане људе натраг у куће.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
6 ЕЛЕГИЈА 7 МОМЕ МИЛОРАДУ 8 ЗВЕЗДА 9 ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... 10 ЉУБАВ 11 ЉЕЉО 13 ЉУБИЧИЦА 14 ДУХ ПРОШЛОСТИ 15 СЛУТЊА 16 НА ДРИНИ 18 ЈЕДНА
ПРОШЛОСТИ 15 СЛУТЊА 16 НА ДРИНИ 18 ЈЕДНА НОЋ 19 ЖРТВА 21 ТИБУЛО 22 ПРОЛЕЋЕ 23 НА ВЕСЕЉУ 25 САН 30 НЕБЕСНИ ЗВУЦИ 33 ЈЕСЕН 35 ВЕЧЕ 36 ИСПОВЕСТ 37 ГРМ 43 ПЕСМА 44 ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ...
Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. 1881. ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... Звоните, звуци... А вече кад се на земљу спрема, Уморни грлећ свет, И срце дрхће - и речи нема Да жељи прида
Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. 1881. ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... Звоните, звуци... А вече кад се на земљу спрема, Уморни грлећ свет, И срце дрхће - и речи нема Да жељи прида лет: Разбивши харфу о
и нашто звуци, Кад чујем шапат твој! О звучне струне немирних дана! Чувајте слатки глас За поздрав дана, кад зора рана Истоком
глас За поздрав дана, кад зора рана Истоком распе крас; Па сву ноћ будан кад поглед склопи Анђелак мили мој: 3воните звуци, звоните звуци, 3воните онда њој. 1881. ЉУБАВ О што ме, срце, гониш ти, И мориш духа моћ?
дана, кад зора рана Истоком распе крас; Па сву ноћ будан кад поглед склопи Анђелак мили мој: 3воните звуци, звоните звуци, 3воните онда њој. 1881. ЉУБАВ О што ме, срце, гониш ти, И мориш духа моћ?
И окисли врапци мали, Пуни жагора, Гласно су се церекали Поред прозора. 1883. НЕБЕСНИ ЗВУЦИ На крилу рајских снова, у часу тишине бајне, Побожну душу диже лахора благи лет, Кô мирис руже мајске на крилу зорице
Ја љубим онда, ја верујем онда, Срећне младости обузме ме крас, И моје лире дрхтајући звуци Свој сањалачки кроз ноћ шире глас: Прошлост је гробље. Преко сурих плоча Тумара седа старост.
појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци И тону у јасној ноћи...
Крај платна сурваних давно, Убоги рибари блуде и мреже бацају своје Кад вече онеми тавно А брод се с тутњавом жури, и звуци суморно звоне И песма премире тужно.
Но близу форума самог, У храму Изиде бледе, звуци се весели хоре: То Хелагабала Август саиску божицу слави, И с њиме претори силни.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Начетили се забезекнути келнери, као авети: касирка јеца. Звуци и ритам жмаре. Главе око клавира се понагињале, полегутило се старо и младо у меланхолији и љубави некој која би свет
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али нису наши. Затим неке бараке, магацине, болнице... Из једног логора допиру звуци музике. Још једна светиљка украј пута и онда закорачисмо у пусто и мрачно поље. Прашина штипа за очи и лице.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зна се то од памтивека! Дубоко у себи мали сунцокрет је знао да су браћа у праву. Али, звуци и боје ноћи терале су му сан с очију и, док су браћа спавала, он је подизао своје златасто лишце увис дивећи се спором
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И као бехар све стране и међе Засипљу звуци, и тихо, све тише Падају мени на чело и веђе... И моја душа шири се, све више Оаза бива.