Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сељаци их на путу сретоше, здравише се с њима; а после, кад би они већ минули мимо њих, питаше се: — Куда ли ће тако у друштву?... Учитељ и стари Сремац!.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита чича Мирко. — Добрим у свако доба! — одговори Срећко идући им на сусрет. Ту се лепо здравише, као људи и пријатељи. Пита их Срећко којим су добром потегли к њему у Овчину.
И домаћица приђе попу к руци и упита како је на дому, како поша са здрављем. Дођоше и два брата Бошкова, те се здравише с попом, па поседаше ту и затурише разговор. Вуја само ћути и ништа не зна где је — да ли седи, да ли стоји.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом. Заврзан се правдао друговима. — Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!
И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. Суседи почеше долазити. Они прилазише к соври те се здравише... Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... Авлија постајаше све пунија.
— Бог те благословио!... Дошао и ти у сватове? — Једаред! — рече Дева и насмеја се. Станко, Зека и други здравише се с њим. Он само дошапну Зеки: — После ћемо се разговарати. И онда окрете у шалу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнезу нико не замјери што се удаљи, а то иначе не би могло бити. Нашав медика пред кућом, на клупи, пошто се здравише, запита га: — Је ли рана од пријебола? — Није никаква рана, заправо! — поврну медик.