Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нека вам је просто!... Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. — Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. — Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас! А сад — збогом!