Upotreba reci zeleno u srpskom jeziku

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Наша је кућа последња у брежанском крају. Кад погледим кроз прозоре, видим непрегледне Галати, равницу, која се, као зелено језеро, пружа чак до Карлова. Ал’ овога лета не беше на њој ниједног зеленога стручка: све суво, црно...

„Али, Живко“, приметим му ја, „време је да се сено коси“. „Нека га говеда пасу зелено...“ После из једног јанџика извади пљоску с ракијом и понуди ме да пијем... Кад смо се напили, кренемо се на пут.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

свиралом овде почива мртав тиосав који је хтео да живи макар претворен у жабу боже прости макар претворен у дрво зелено припев јој улеће облачан ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара јој стани реци

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе. Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не

Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... Станко диже главу и прекрсти се.

Коњ заигра под њим. Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. Јутро беше лепо. Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

АПРИЛ Дажд мину као после гатке; Свод сличи пољу пуном ружа; Одасвуд гласи дивље патке, Зелено брдо пуно спужа. Задњи прам магле негде пуши, Кроз мочвар вриште луда јата; Жут поток с брега песак руши, Сунчево

У њему не беше више ни љубави ни мржње; у њему беше сада само студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна то непознато осећање равнодушности које никада није имао ни Бог ни Сатана, и које

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А мало после, са наслоњеним подбратком на руку и налакћен на прозору, гледао је он преко мирне реке тамо у зелено-сиви хоризонат банатске равнице.

Африка

Гребен који заокружује пристаниште скоро је од пурпурног Неколико мајушних кућица обојених зелено на овом пурпуру, између плавила неба и индига мора, радују необично.

иреално, и тако би остало и у успомени, да једно једино острво, најмање, није се одједном сасвим приближило броду, још зелено, још конкретно у овој вечри, иако потпуно у складу са својим пратиоцима иза себе.

Дуге колонаде палми, бескрајне и у недоглед, чије су круне замршене у зелено лисно грање. Пролазе пироге пуне банана; њино жутило и лепота младих тела која, издужена, управљају пирогама, значе

Оно што код нас значи жетву и храну, то је клас; овде, то је бујно зелено дрво у чијој се круни гоне мајмуни и са чијих грана висе змије.

КАД САМ СТИГАО ПРЕД ЊУ, ОДЕЛО МИ БЕШЕ ЧАЂАВО И ЗЕЛЕНО Боаке је престоница племена Бауле и њих је највише овде. То је оно чувено племе на које се увек мисли кад се говори о

По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња. Сваки час зелено око кошуте, жуто хијене и огромно електрично пантера.

Силазим одмах на реку и гледам дуге траке магле по води, прамене магли по планинама. Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама.

Много жена са ранама венеричних болести, што свеже зелено лишће између ногу не може да скрије; много људи губавих. На средини села нека врста трга окруженог црвеним кортинама

Она се помоћу пераја пуза уз корење, повијена стабла и грање, да би брсла зелено лишће. Као код многог биља и животиња у пото–потоу, њено тело фосфорише, тако да је њена еволуција кроз круне дрвета

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Тако да умрим, да пропадним, кад немам живот!... Збогом, зелено свет, сад си ми горко, ох, нећи Јању више да ти види! Збогом моја шпекулација, оћи Јању да си пођини!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Кад је ујутру поранио, Исакович виде да се варошица спушта пред њим на једно, зелено, полуострво, обрасло дрвећем, а да дуж реке, свуд, стоје високи јабланови, као неки стражари.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Вода тих извора је разведена по равнима, чије је дно од серпентина, и услед тога је овде и у позно лето све зелено као у најплоднијим пећким крајевима Метохије.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Била је то дечја песма и била је лепа. Изнад јабланова више није било сунца и небо је било зелено као јабука, а на реку се спуштала хладноћа пуна светлих мириса биљки које расту.

- упитала је, а ја сам дрекнуо да ме остави на миру са зечевима. Што се мене тиче, може да их обоји и у зелено, ја немам ништа против. Свет неће сести на неко место због тога. - Мислиш?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелено, поносито брдо. Имала је заручника. Заручник је проси, отац затеже. Заручник умре.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Острва у даљини, врбаци, тршчаци, све је било тихо, непомично, дубоко зелено. Спремајући се да баци, по обичају, корице, које су слуге морале одмах да дохвате, Исакович поче, лагано, да извлачи

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Под овим изразом подразумева се мало, младо, „зелено“, дете. Уз реч дете обично стоје придеви „нејако“, „мало“, „слабо“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Пре тога, наравно, сасуо сам на себе пола бочице мириса, а косу намазао зелено-масним ораховим уљем. Био сам веома леп четрнаестогодишњак кестењасте косе, са кутијом од ципела у наручју и жицом за

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ох унапред да ти види око, Стоји брдо до неба високо, До вр вршка красно и зелено, А по вр'у дивно окићено Та све оним златним облацима, Све златнима и све руменима, Како, брате, када сине зора

9/1. 1845. КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ Лисје жути веће по дрвећу, Лисје жуто доле веће пада, Зелено га више ја никада Видет нећу.

36. Већ густа с' магла јутром започела, На земљу мраз је веће падô кру(т) Зелено лишће јесен је однела, И голи диза к небу дрво прут.

„Стани, стани, ти момче зелено! Млоге си ми дочекô поштено, Доста си ми другова згубио, Но и тебе Ала је убио.“ Ово рече, те пушку спопаде, Под

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Допада ми се онај вез. Зелено на црвеном, то је прилично необично, и врло оригинално. А и лишће је укусно урађено.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

клони и расипа жарку румен, а хладовина већ преду зима маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре

Она лети, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленилу. Све је било некако чисто, уређено, зелено. И тако они, отац му и мати: он увек озбиљан и само озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су лепо, тихо.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ил' онај ваљда штаколазни крок, живота радна верни пратилац? Зелено дрво штака нам је та, јаворика из њега проклија, прамалетње нам песме хранећ гуд.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ада Циганлија, тачније речено, њено веома зелено дрвеће, јако су се добро слагали с бојом њених очију. То признајем. Највише је волела да прича пливајући.

се, на часну реч, не би усудили да претрче ни једну једину улицу на свету с митраљезом у рукама, све док се не упали зелено светло на семафору.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Гиздави Пијетлић по кући шетка, навија кресту, љепотан прави, зелено перје на репу четка, кад, ето, споља — Лисац се јави: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни,

Једнога дана дружина славна нађе се срећна на крају горе, пред њима пуче равница травна, љуља се, шуми зелено море. Зањака Сивко: „Ово тек ваља, ево и чкаља!

Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено. Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на

“ А Жућа нато: „То ветар њише зелено перје и — ништа више.“ О цару глупом казује Тоша, па тек што причу сврши, упита Жућу: „Чујеш ли, друже, кукуруз

Ој, ратниче низ поље зелено, зашто носиш копље оборено? СВАШТАРА Око сваке наше биљежнице стегнут пропис, не можеш да дишеш, за сваку је

Таласима, низ поље зелено, изгуби се момче нежењено. Добро знадем путеве дјечака, пошао је у године бурне, да потражи, с четом и барјаком,

А рибица на зло наслутила и дјечаку воду замутила. ПУТНИК Прољеће је, зелено и лудо, блиста, зуји, подигла се буна, а ја сједим над школским задатком, и рјешавам нешто из рачуна: за колико,

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је... Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези И круже видокруг тавни.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Међу чобанима подземља живим: куле су овде високе и војске многе и драго камење зелено и деца белозуба жарко у прса мајке своје љубе. Сва царства су иста и сунца, и вид без сунца.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Узаман ми трепећала, Од данаске па до века!“ 11. Порасла јела до неба, Савила гране до земље, На грању лишће зелено, На лишћу цвеће црвено, На цвеће челе попале.

Што ми је јела висока, То ми је црква Грачанка; Што ми је лишће зелено, То су ми књиге црквене; Што ми је цвеће црвено, То ми је причес у цркви; Што су ми челе попале, То ми је народ у

Не разбира моје око. Ах! сатвори ово море У зелено равно поље! У кошуљи босонога Преиграћу преко поља; Ако буе сиви соко, Рећи ћу му: Поглед’ с оком Пут истрка удно

“ “О дјевојко, лијепа љепото, Да видимо тко ј’ од кога љепши! Ти изађи у поље зелено, Ја ћу изаћ на брдо високо. Ти укажи сву своју љепоту, А и ја ћу своју указати.

Ти укажи сву своју љепоту, А и ја ћу своју указати.“ Цура сађе у поље зелено, Сунце скочи на брдо високо — Од сунца је гора усахнула, А од цуре срце у јунака. 150.

Твоје су руке памук мекани, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује памук мекани. 158. Узрасло ми је дрво зелено; Под дрветом ми је свилена хаља, На хаљи седи мајстор Манојло, Те кафтан кроји царевој ћери.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Сваке године, свуд по свету, има доста људи који се баве тиме да сликају жене зелено, а руже црно. И „Хербстаустеллунг“ је пун слика. Ипак, многи су уметници отишли. Отаџбина не може да плаћа.

Испод овог ужасног врења и кључања, испод ових пена, знам да је све румено, као зора, и све зелено, као трава. Знам да непомично лежи један тежак, љубичаст камен. Подижем руку, и спуштам је на воду, са осмехом.

И, као махнит, на врху ове цркве, чије је зелено камење некад било биље, негде, ко зна где, па се стабљике, чашице, лишће, сва виткост, још виде; пред којом би ме пре

Коњаник под њим има туп осећај да му ветар јаше за вратом, а пешак, да су му сви удови од сасушене глине. Зелено небо Барање, као разбијено стакло, влажно од киша. У зору сиво, као кожа покислих срна и кошута.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до

А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи...

Затим се окрете Љубиши: — Сутра дођи с кметом, да примиш сто дуката. Некакво зелено, необично бледило прели се преко Љубишина лица, заигра му усна, па онда га обли руменило, и он тупо, несвесно климну

А ја ћу се већ чувати што боље могу. А и шта ћеш му: младо је, и зелено, и бесно, није још видело шта је мука. Нека га, дâко се опамети.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Још јуче, крај потока, зелени струк тонуо је у тежак мук: земља је кроз четвртасто, шупље вретено шикнула у зелено и у црвено, на стабљици — таква се ствар десила — нашло се по два, по три кила, те домаћин (ко да је уснуо лудо)

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Конопља која даје и која не даје семе) 180 — Жуто је, — смиљ није; зелено је, — јед није; црвено је, — крв није? (Дренов цвет, грање и плод) 181 — Звоно, а не звони?

(Цвет у висибабе) 182 — 3елени се као шума, а шума није? (Шумица) 183 — Зелено се роди, бркато узрасте, сакато умре? (Житно класје) 184 — Златни коњи, свилени покровци?

(Мрква) 189 — Крстише ме, у шуми сам одрасла? (Бадњак) 190 — Кућа од земље, кости црвене, а лишће зелено? (Мрква) 191 — Мање има када метнеш, више бива када узмеш?

(Мрква) 191 — Мање има када метнеш, више бива када узмеш? (Јела) 192 — Најприје бијело, па онда зелено, а најпослије црвено? (Броћ) 193 — Ногама у блату, а главом у злату?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Узео је јајасту четку, ону којом је Вукашин четкао зелено, хтео је да гађа старца у огледалу, не, сетио се, видеће по разбијеном да сам луг, па ми више ни новац неће тражити.

Стојан је од назеба умро у Градишту оне јесени кад је снег пао на још зелено лишће, „дубок снег, човеку до раскрижи од чакшира“.

Таман ветар баци на прозор шаку семења. Семења мокрог, без клица. Аћим не осећа да му је брада мокра. ...Зелено млеко ливаде још јаче замириса кад крупна и ретка киша прсну по трави.

После петнаест година први пут поново долази у манастир. Стоји у сенци граба, под њим речица тече зелено и звонко. Ливада мајем опколила и стегла стари камени зид, годинама изрошављен и изглодан, који уморно мили око

Он верује да су багремове због тога и посадили поред апсане. Оне прве буднс дочекане зоре, багремово лишће је било зелено. Сада као да је потопљено у зејтин. То је добро: мање се жедни и ваздух више не заудара на зној и људски измет.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Нико ми није раван. Али и друго лишће било је зелено, сва шума била је зелена, изузев лишћа брезе које је већ добијало златасту јесењу боју.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски тршчани кров. У даљи губе се брези, И круже видокруг тавна.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

се горде кедри и јаблани и породе неизбројне дрвах, све породе само небу сличне, врхове им једва зазрет можеш, у зелено вјечно обучене; ред свештени на свему царује.

Попа, Васко - КОРА

у сунце Над твојим ружним сном Отвараш ми широм Све прозоре на челу Берем за тебе беле Локвање из моје крви Дајеш зелено лишће Моме стаблу од пепела 29 Ово су ти усне Које враћам Твоме врату Ово ми је месечина Коју скидам Са рамена

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Те слике претстављале су некакве кругове, обојене жуто, црно или зелено. Зенодотос показа прстом на те кругове. „Јесу ли то лопте за играчку?

У првој од тих слика стоје та три лоптаста тела, поређана од лева на десно, овим редом дуж једне праве. Ова зелено обојена кружна плоча представља Земљину лопту, ова црна Месец, а ова жута Сунце.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.

Тада сви троје полегаше и ућуташе. Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба,

Хајдук вас се зажелео!... XXИИИ Пролеће је; светло, весело, живо пролеће... Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном слетлошћу сунчевом.

и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено рпање воћњака.

рашири очи... од пијанства ни трага... Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... »Шта је ово?... Шта хоће ови ?... Да убију... мене !... Да бежим !... Сад сам откован, слободан ...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

из Вучје соли, за која песник каже: И урлам у твоју славу Као у велика Зелена твоја времена, огледа се ово „мало зелено дрво“ из тек објављене „Велеградске песме“: Каже ми ономад моја жена За коју бих све учинио Волела бих да

тек објављене „Велеградске песме“: Каже ми ономад моја жена За коју бих све учинио Волела бих да имам Једно мало зелено дрво Да улицом трчи за мном.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

означавамо помоћу три црте за границу између стихова и помоћу две за цезуру: „Намјера га || пред вече нанесе |||на зелено || језеро у гори”.

Али то није довољно, јер се мора избећи да цезура падне посред одредбене синтагме „зелено || језеро. Стога се именица одваја од свог придева да би се у стиху најдубља интонациона удолинаса места које смо

се именица одваја од свог придева да би се у стиху најдубља интонациона удолинаса места које смо овде означили „на зелено ↓ језеро у гори” могла пребацити на место предвиђено за цезуру, између четвртог и петог слога: „на зелено ↓ у гори

означили „на зелено ↓ језеро у гори” могла пребацити на место предвиђено за цезуру, између четвртог и петог слога: „на зелено ↓ у гори језеро.

Стихови из песме Диоба Јакшића гласе, наиме, овако: Намјера га || предвече нанесе ||| На зелено || у гори језеро. Очигледно је, дакле, да су ред речи и интонација потчињени метричкој схеми и у служби су

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Чини л’ вам се сунце да друкчије сија, Јаворова грана много зеленија? Мириснији ваздух кроз зелено грање Кô да вам се нуди сам на уздисање.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

САРА: Мислите ви гди је она у година? Треба да знате, мон фрер, да су удовице као зелено шибље; што више с једне стране горе, то већма сок на другом крају пуштају.

Петровић, Растко - АФРИКА