Употреба речи земље у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Таког браниоца правде и слободе законито постављени суд земље Маџарске осуђује — на вешала... И опет звекнуше ланци, а за џелатима својим мирно корачаше изабрани син народа, да

Један старац, блед као крпа, диже се од земље и загушљивим гласом повика: — Ево бесних, наоружаних Маџара! Гомила занеме од страха, изгледаше као да сања страшне

правде и угнетених, неће да пусти свој громовни глас који земљине тресе умирује, а краљеве и цареве са прахом прљаве земље равна; па ни он неће светом да дрмне, да грмне: „Доста, ви насилници! Доста, ви угнетачи људи и народа!

„Тако је то: јуче пушку, а данас ашов и лопату!“ рече отац. А чича Марко продужи: „Веле да Тиса топи спахијске земље...“ „Да, да, јуче пропевасмо за цара крв, а данас за спахије!...“ „Дошао је и комесар...

Гладна и жедна говеда тумараху без чувара по големој Галати и чупаху суво корење из земље. Дође подне, сунце припече, а ми чујемо рику жедних крава и јунади. Тетка забринуто гледа у последњу врећицу брашна...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Цар који не обилази земље своје и не тражи далеко од себе даже до самих најодаљених граница прогнату и сакривену истину; који не иште да позна

У целој Албанији нећеш учена човека наћи, зашто ту сва мудрост и достојинство у пушки и ханџару стоји. Земље прекрасне, људи здрави, храбри и природно хитри и остроумни, но која полза кад су им сва ова прекрасна дарованија

подобна књига; а потом једну накратко |свију народа историју, с њихови обичаји, закони, прављенијем и состојанијем земље и мора, плодородијем и трговином. Нека буду ове вешти препоручене општега добра роду желатељем.

Навластито у Далмацији, гди за каменита места не имаду људи ни земље за орање, гди више него половина народа по неколико месеци гладује и с којекаквим корењем живи: кад му оно мало жита

Сребро и злато, како и прочи метали из земље се ваде и на земљи остају и пропадају: но откад су се људи согласили да се за ова два метала навластито свашто

хране или с рибом морском или с ловом животиња; ове исте људе да хоће ко да их премести и пресели у лепше и питомије земље, нипошто нећеду; ту гди су се родили, најбоље и најлепше им се чини, јер за боље не знаду; ако ли им ко каже, они

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у главу цара лазара станоје од два месеца спава у колевци од земље њега нико не памти родио се крајем јесени умро почетком зиме мезимче међу мртвима његов плач не може да се

Не зна ко је, не зна чије, не зна шта је, не зна одакле је, али зна да низашта са земље, и низакакво сијање с небеса, неће склонити шапу с плећке меса!

4. Онај који нема ништа, бос прогнаник из пепела, из пепела своје жетве, из пепела своје земље, измучену И крваву, спушта главу на праг Београда!

Из мрачне зимске земље израњајући, гологлави, дочекују ме врхови планина, као богови. СИЊАЈЕВИНА Вук Караџић је у Српском рјечнику цео

СВЕТИ СИМЕОН Док све српске земље ћуте, занемеле, чекајући да чују Немањин глас, он скида круну, отпасује мач, и са злата у пепео силази, бос.

Двема рукама сахрањене, Тројеручице, у ову земљу, испуњену мŷком, нек нас из ове црне земље у облак понесе храст, засађен трећом руком!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

кога ћеш поставити кнезом ваљевске нахије, а ја више ни у чаршију отићи нећу, а то ли ћу кнезовати; него ћу из цареве земље бегати са животом у Немачку” и прочаја. Он пошље то писмо Хаџи-Мустафа-паши у Београд.

— Кад мајор, рекао би се згоропади, повика: „Зар да ја пропустим турске људе преко цареве земље? Па да ми ко други говори него ти, прото, што си овамо долазио и што знаш ове регуле!

децо, немојте ми замерити что ја не пишем имена, будући да смо онда крадом и с великом опасностију пролазили кроз туђе земље и ништа записато нисмо носити смели од политически дела и имена, но само што нам је говорено, у памети смо носили, и

Но по неком времену, кад г. Милош опет умири ово земље, пређе и Грујевић Мијаило (Мијаило који је при паденију Србије 1813.

године; преко Дебрецина у Арад. Ту се мало са Савом Текелијом поразговара̓. У мене је био кожу̓ руски до земље, рукави до прста, штранком опасан, капа на глави руска, зимна, црна, чизме мачком постављене.

приповетку). Био је један краљ — вели — и војевао, и многе земље поузимао, и дошао до једне земље, слушај добро, којом једна краљица влада.

приповетку). Био је један краљ — вели — и војевао, и многе земље поузимао, и дошао до једне земље, слушај добро, којом једна краљица влада.

је било ђулета сумпором и смоловом жицом обвијени̓; ту је било са ковачким ме̓овима усијати̓ гвожђа, најпре по фишек земље набијемо пак вруће гвожђе у топ.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Дуван га загрцне; застане да се искашље, па се, онако дугачак, превије као пругло чак до земље. Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља нешто, па опет најлак гига навише...

« О, невоље и муке моје! Потеци на све стране. Не мо̓ш из земље ископати. Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости!

нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни

у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!

Жито се готово свакад изглавнича... — О, родиће, сине!... Мора родити! Та оваке земље нема ни у Морави! Овде никад није било ни главнице ни љуља... Видећеш ти како ће ту бити добра пшеница!...

сехир — чудо (учинити), уживање силав — кожни појас у који се задева оружје симсија — лула за пушење (од печене земље) синор — граница имања сиџаде — мали ћилим на коме се седи скот — животиња, рђаво чељаде сљедователно — према томе

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!... Хвала вам, и... праштајте!...

Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. Само једно момче у селу не беше заспало..

кад се жене девојке... Више није видео никога пред собом. На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан... Онда изгуби свест и сурва се с дивана... Крушка му притрча.

Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... Докопа своју шару са земље, па викну: — Боже!... хвала ти!... А сад — Турци, тешко вама!...

Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче. И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.

Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... Почеше наједаред ницати чете као из земље. Стојан Чупић стави се на чело свима. Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу.

Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи... Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?...

Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете. Сад треба светити проливену крв од Косова. „Ниче раја ка̓ из земље трава.” 2. КУЋНИ ПРАГ Спутила се ноћ. Поље је мирисало барутом...

Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике, И збиља, његова је чета расла. Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак. Ево како је он примао у своју дружину: — Одакле си? Онај каже. — Како ти је име?

Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!... То ниче као трава из земље! Јелица задрхта. — Не дршћи, не бој се!... Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!

Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка. Стотину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут.

Озлојеђење на обе стране... Пала тама од неба до земље. Није тама од бога послана, Већ од силна праха и олова! Суреп унесе Станка у шарампов... — Шта је, побратиме?...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И чујем тихо у осами тако Вечити шумор из земље и свода; И слушам дуго, немо и полако, Те речи лишћа и тај говор вода.

Ангел исприча причу сјајну Шта су небески врти, А душа целе земље тајну: Магију љубави и смрти. И осмехну се ангел потом На царство вечних зрака; Душа заплака за лепотом Игре

ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ РЕФРЕН Знадем за неме сутоне, Кад сав шум земље нестане ― Где срце за час престане, А душа завек утоне.

На песку мога врта, Разливен сав у злату, По сунчаноме сату Један зрак с неба блуди: И равнодушно црта Пут земље и век људи.

Но тражиће се, док дан сија, Две судбе вечно сједињене: Сенка од земље безмернија, И човек лакши и од сене. ЈЕСЕЊА ПЕСМА Први ветри с цвећа носе Све петељку по петељку, Селице за

А ноћу небу завихори, Кад зна да болно све занемље — И звездама по сву ноћ збори Горке самоће ове земље. ВЕТАР Прену се као птић у џбуну Плашљиви први дах и струја; Но тек што сиђе брдо, груну, И огласи се сав олуја.

Беше као царска галија кроз пене, С гласом о победи; беше у час зоре Химна земље сунцу; а само за мене — Ред црних застава што кроз мрак вихоре.

Јер ти си постала у мени, и била Мисао исконска што најзад однемље, Златна нит из стене, и семе из земље, И мах у рамену још нениклог крила.

јер ти нема краја; Твој говор почиње музику свих вода; Речи су ти конци у ткиву свег сјаја; Идеш, кô молитва, од земље до свода. И ти си начело већма него биће... Ноћ да блисну звезде; замах победника, Да буде победа...

сен на таласима, И стопе на песку; с јутром на врхунцу, Као прво гнездо будно међу свима, Ја те певам као химну земље Сунцу.

И царичин пажу Милош Обилићу, Збори са звездама што над градом плове, И сваки глас земље он слуша без даха. Али од Косова пође ли прам праха, Затрепери цело срце соколићу, Отворе се широм очи смарагдове.

Из великих одваљених груда и широких бразда дизао се мирис младе и страсне Земље. Из вечерњег свода падала је ситна пурпурна прашина и крвавила ораницу.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас, и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.

Чекајте док свршим! Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром. То нека је њено! Је л' вам право?

Онда уједанпут тресне ножицом и уздигне главу: — Луѕцініа пхіломела! Па шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић који је још као дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.

— игра са обострано искошеним (засеченим) клисом кад се такав клис удари машком по искошеном крају, он одскаче од земље фисиган — сукња фунта — мера за тежину (око пола килограма) харбија — шипка којом се набија и чисти пушка или

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину до које ће

Можемо, фала богу. Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста. Него, извол’те. Пођоше. Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.

се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!! — Да, да, имате право — вели Пера, па наставља даље.

— А помаже л’ вам когођ? — То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула, и стаде разбијати једну грудву земље. — Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца. — Е, а зашто да вас се тиче? — Па уморићете се, фрајла-Јулијана!

« А он ми каже: »Е, моја Савка, моја Савка! Не питај ме, вели, одакле сам дош’о! Ја сам ти из далека, од туђе земље, из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне, ди се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже

Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлôг. Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: »Поздрави ти, каже, твоју милостиву

! Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.

Свуд се она нађе, гром је спалио! Створи се к’о из земље! Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови

кућама мрзили кад му она дâ из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа), него само из белога порцуланског тањира.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Па донеси. Да видим. И она, весела, отрчала колиби. Брзо се вратила с новцем који је извукла испод земље у разним завежљајима... Све дала попи. Овај, кад видео приличну суму још више се збунио. И није знао шта да јој каже.

И ко њу има, бива богат, много богат. Пред њом се све отвара. Паре закопане у земљи, лале — сестро! саме оне из земље излазе чим се расковником дотакне место где су биле закопане... Том травком се има све што душа зажели, човек помисли..

имања, куповао и градио ове куће па неправо, на силу, као сваки богат што може, коме сиротом или сиротој заузео више земље, присвојио кућу, плац...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

била је фина проста девојка. Од својих другарица се само у том разликовала што је била најбогатија. Има сесију земље и виноград. Оца нема. Милена Милеуснићева, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б.

— Ја то не могу да тако говорим — срр — брр — то је тако барбариш! — Па ви не бисте волели те вароши и земље видети? — Аја! Тамо је све тиркиш. — Та и наши дедови су оданде дошли!

То Мица рече као из шале, али Алка осећа. — Опет сам од тебе богатија, а у рангу смо близу. — Као небо од земље! Ти, Алка, кад би се строго узело, још ти не пристоји шешир носити.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А дани пролазе, па јесење киша прска у прозоре и ветар носи жуто лишће и савија гране све до земље, док Христић седи у топлој соби, излежава се и помера оне чиоде.

Јуре ме свуда. А ја велим: син сам ове земље, одавно истина у њој не живим, па је право да јој се одужим. Сваки треба да помаже отаџбини на свој начин, како може.

Дунавом, Савом, Дрином и до Санџака, и одржаван тако звано кордонски да се неби напустила „ни једна једина стопа свете земље“, под првим ударцима оног комбинованог напада са севера и југо-истока, најпре очајно расклиматао, па онда прскао док

Јер се није хтела напустити ни једна стопа земље и ако се и осећало и знало да се над њом са разних страна надвија огромна и неодољива опасност, па се морало напустити

сутон оног новембарског дана кад је последњи заштитнички одред имао да пређе с оне стране, и да напусти последњу стопу земље, људство једне пољске батерије ћутећи је укопавало четири своја оруђа у обалу једне папратом и ниским жбуњем покривене

— Дакле била и годишњица? Живио покојник! Живио покојник! — Зар тако, док смо ми стари свом снагом подизали углед земље, ви сте га обарали — меша се онај старији човек, бабин познаник.

О како болно дрхтим и како се грозно бојим. О, јаој мени, нигде живота! И земље се највише бојим, јер дрхти исто као ја, пригрева као јагње и тутњи пода мном и сва се устремљује на мене.

Африка

Галеби све тамније боје. Читам историју Африке, у току свих доба. Кад човек мисли на урођеничке земље, замишља их да су оне управљане само геолошком и биолошком историјом; ко би сумњао да су и ови најдивљији крајеви

Сваки комадић и тек откривене земље, оне где људи нису нашли ништа што представља цивилизацију, има своју херојску прошлост, своје победе и поразе, своје

Топли пријатни мирис црвених цветова покрива овај заспали град широких улица, црвене утабане земље и дрвених кровињара, Бенгалои као играчке, час су мајушни а час огромни, када су у њима седишта банки или предузећа.

десет часова почињемо пловити сасвим близу дугих благих острва, одвојених ваљда само тракама воде од главног копна. Земље црвено зарђала, она што боји прсте као шафран, црвена као земља архипелага Лос, или Конакрија, покривена је густим

Појављује се варош Фритаун, зидана у увалама и заливима испод шумовитих планина, из оне исте црвене земље, местимично крваве, местимично тамне и зарђале, од које су и њене широке засађене улице, и све овдашње Тло Африке.

То је лудак п... дивљак. Напротив то си ти то је онај који описује то је дивљак, разбојник, гадан, ратар (Човек земље). Он је луд. Стари гага. Ниси ли луд? Добро, ја сам луд. Животиња без к... Напротив. Тамара Балин“.

Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис. Од тла земље до највиших грана постоји такав густо зелени сплет лишћа, лоза, папрати, шибља, лијана, да је немогуће и замислити да

Рекло би се не светлост сунца, већ зрачење саме земље пред крај апокалипсе. Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна

Кад, око два, пристајемо уз обалу, само неколико расушених пирога и мало утабане земље означују да стазица, која се нагло пење кроз густо зеленило уз брег, води Алепу.

Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен. У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове који свуда у круг око стабла

Ни са једним нисам везивао своју мисао. за нова неба и нове земље, и никада ме нико није оставио овако насред друма по чијој се ситној црвеној прашини јасно види траг пантера који су

Између сламних округлих кућица, чије су основе од набијене земље, неколико грађевина чудне конструкције од сасушене глине, са шиљастим купастим торњевима на угловима, и дрвеним

Црњански, Милош - Сеобе 2

Хунгри, који су становали на тој равни, а који се беху доселили из Азије, причали су да коњик из њихове земље може да одјаше на Исток, а да данима не сусретне људско биће.

Био је насмејан и чинио се весео. Врх својих раскошних, венецијанских, ципела и своје дустабане дизао је са земље као са чавала.

Има да буду насељени на спахијске и „вармеђске“ земље и да раде као и остали сељаци, дајући „на пола“ свом господару, и „десетак“ за цркву.

Могла је да полегне по коњу и да дигне, у галопу, са земље, бич, или сабљу. Стрпала би, међ ноге, своју црну кринолину, узјахала, ухвативши се, смејући се, за гриву, па би

Та плава гусеница имала је да пређе преко Махале, преко њихових кућерака, преко багрења, преко те земље коју су били натопили крвљу својом и омастили мртвима. Темишварски Банат био је опустео при повлачењу Турака.

Остала су била, за њима, попаљена села. Пусте пустаре. Било је решено да се на те пусте земље населе Лоренци и Швабе, који су напуштали своје земље, дуж Рајне, опустошене у ратовима са Францезима.

Пусте пустаре. Било је решено да се на те пусте земље населе Лоренци и Швабе, који су напуштали своје земље, дуж Рајне, опустошене у ратовима са Францезима.

На пустарама дуж Тисе и Тамиша било је доста, за свакога, земље. Дошљаци су били мирни, снуждени, болесни, захвални што налазе земљу плодну, у коју је било довољно забости колац да

гојазности, у чизмама до изнад колена, у белим, јахаћим чакширама, од коже – нека жена, у жутој, свиленој хаљини, до земље, повисока – а иза ње, млада девојка, у зеленом, која им је махала руком.

Напољу је била велика варош, царевина, Вијена, Европа, земље по којима су Серби гинули, Оландија, Шлезија, Миланија, али је он, официр царства, задржан између четири зида у

Пошто Павле, крај свег јахања у битке и ратове, на бојишта у иностранству, није познавао друге земље хришћанства, и Европе, он је, као и цела фамилија Исаковича, мислио да је Вијена Содома и Гомора.

у биткама на све стране Европе, враћале ситнице, које је памтио, и после тридесет и пет година, из његове сиромашне земље. Реке је видео бистре као сузе људске. Цер му се јави у далеком плаветнилу. Виде булке!

Теодосије - ЖИТИЈА

Чистим и мирисним ваздухом напајани, безбрижношћу увек увесељавани, рекао бих, жудњом за Богом уздизани високо са земље, много богатијим од богатих сматрали су се.

Једни становаху у раселинама стена и у пећинама земље, и на морској стени као птице савивши гнездо сеђаху, кишом и ветрима шибани, сунцем и врућином паљени, зимом И мразом

Поклони се и поздрави игумана и сву братију, равно до земље клањајући се свима. А сви га примаху љубазно и распитиваху се о путовању кроз Свету Гору, и видевши га уморна и како

А овај, клањајући се к њима равно до земље, свакога отпушташе. И тако одлажаху у миру кући, и благослов од светих као неки плен запленивши радошћу се весељаху.

припадајући молим и умиљавам се, говорећи господину мојему светом оцу: У земаљском царству апостолски подвизавши се земље народа својег православљем просветио јеси, и прогнавши вукове јереси и храмове бесовске порушив цркве Богу подигао

часним крстом и полагањем руку обојице на главу благословише Стефана за великог жупана, владара и самодршца све српске земље. и сви се благородни поклонише, и од Бога живот му молећи рекоше: — Многолетно да буде, и биће!

А овај христољубац веома се обрадовао због тога, и од своје земље даде многа и најбоља села, која се и до сада чувају неизмењено под влашћу манастира званога Хиландар, обогативши га

Јер преподобни Симеон, одлазећи у Свету Гору, узе сина својега Стефана, и место себе за владара и самодршца све земље српске постави, и утврдивши га молитвама и благословом, рече: — Који те благосиља нека је благословен, а који те

с нама милост, узевши свете и мироточиве мошти светога и преподобнога оца нашега, и сам смиловавши се на нас, из туђе земље к нама их у своје отачаство принеси, да би се молитвама вашим светим отачаство ваше просветило, и сви ми да

црнорисцима, и са свим клиром црквеним, и подигавши се са многим благороднима, дошавши на границу своје и грчке земље, и ту часно часни часне и свете са светима преподобнога својега оца мошти срете.

А светима, са земље узетима, земаљска пропадљива слава није потребна, нити од људи почасти ишту, пошто и нису са људима.

са самодршцем да види оне који зидају Архиепископију, јер многе раднике зидаре и веште мраморнике беше довео из грчке земље, и сам с њима пребивајући учаше их да украсе цркву по вољи његовој, тако да се и до данас ваистину види црква украшена

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Од 1887. до 1915. год. свакога лета сам обилазио њихове земље; проучавао сам их; упознао сам сељаке и интелигенцију; живео сам међу њима; пратио њихов друштвени живот.

Друга је метода у томе да се забележе разлике између становништва земље матице и становништва земље колонизовања која је истога порекла.

Друга је метода у томе да се забележе разлике између становништва земље матице и становништва земље колонизовања која је истога порекла.

земљама својим етничким саставом, јер је обухватала српске групе које су у току турске епохе насељавале јужнословенске земље у Аустрији.

Континентални блок и бивше аустроугарске земље у којима живе Јужни Словени по своме су месту између средње Европе са континенталном климом и грчко-јегејских области

— Варијетети динарског типа. Динарски тип заузима не само целу динарску област већ и суседне земље по којима се распростро миграцијама.

Соколовића (Србина мухамеданца) и добро организована српска црква, чији се делокруг рада простирао на све српске земље, чак и на оне које су захватиле нове миграције. Војничке врлине.

Приликом карактерисања ћемо главну пажњу обратити на психичке особине великих група, које су везане за „земље“ или простране области, занемарујући, овом приликом, психичке разлике које се запажају између мањих етничких група,

У току последњег века извршиле су се многе промене у физичком изгледу земље. Природна средина је све јаче експлоатисана а становништво се све јаче прилагођивало овој средини.

га понекад води жестини; остало је у њему нешто хајдучко, као што то налазимо у шумадијском хероју Карађорђу, сину те земље, личности доиста титанској.

Због тога се дешавало да су народне масе рђаво оцењивале одличне синове своје земље, нарочито кад су они били Шумадинци; Срби ван Шумадије и други Јужни Словени уживали су више захвалности.

велики део Србије: после првог страха Шумадинци прибирају последње напоре, потпуно потуку непријатеља и изгоне га из земље. Најстрашнија је катастрофа била крајем 1915. год. Целу су земљу заузели Аустро-Немци и Бугари.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Сприједа има главу, позади реп, ноге су му дугачке до саме земље, а кад легне на леђа, онда му нису до неба. Сиви џак личи на сваки други џак и по томе ћете га најлакше препознати.

! — развика се скитница. — Погледај само моје ноге! Гвоздене сам ципеле подерао док сам овамо стигао из далеке земље лавова. Тамо све ври од малих лавића. Бацају их у воду и пуне џакове само да их се некако отарасе.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ни парчади белутка Нигде ничег далеко у кругу Згледали се осмехнули И намигнули једни другима САН БЕЛУТКА Рука се из земље јавила У ваздух хитнула белутак Где је белутак На земљу се није вратио На небо се није попео Шта је с белутком Јесу

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Вади из џепа Шварцов пасош.) Ја сам, господине, припремио већ визиран пасош за Немачку и друге земље. Ви се по томе пасошу зовете Адолф Шварц, јер под својим имењом ви не би могли прећи границу. На пасошу је ваша слика.

(Даје му га.) МАРИЋ: (згранут): Пасош?... Зашто пасош?... СПАСОЈЕ: Да се можете без сметње и за времена уклонити из земље. МАРИЋ: Уклонити? (Шчепа пасош.) Дајте га, дајте га, дајте ми тај драгоцени докуменат. (Трпа хитно у џеп.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

окретао глобус показујући трудничку облину земље и острва Јужног мора о којима сам контикијевски размишљао, на која ћу једнога дана морати да одем.

Десно од насипа, Тиса је била поплавила врбаке и сада су тамо, на острвцима направљеним од грања и земље расле висибабе и оне нарочите, златне перунике, какве се не налазе ни у чијој башти.

фронту, био рањен и заробљен, а онда побегао из ропства да затим, још незалечен, изгладнео и бос, помаже при изградњи земље итд. То је долазило неизбежно као што долазе снегови или кише, те његове приче, мислим.

Била је то нека екскурзија за Минхен. Помислих на све оне километре брдовите и равничарске земље преко које ће проћи тај воз.

Слова на споменику нису више могла да се распознају, а у малом квадрату земље, остављеном за цвеће, прецветавале су љубичице и у ноћ пружали своја мрка тела тамнозелени бокори шимшира, изједначени

драгом рођаком Шарлотом о облику шешира Госпође Надвојводкиње, док јој се сетерка вртела око ногу, језика опуштеног до земље. - Зар нећеш? поновио сам, а онда је рекла да није сигурна, можда и хоће, али како то унапред да зна.

Сада сам сигуран да ћу их памтити увек! Два метра испод земље, расејан у прах или претворен у вештачко ђубриво, ја ћу се сећати тих усана, очију које се заклапају и мириса коже

- Само сам се оклизнуо и пао. И даље сам шапутао осећајући њене дланове на себи као што се осећа мирис земље загрејане сунцем, затим се она усправила и почела да виче на оца. - Ти си га гурнуо! Ти и ова ту!

Чинило ми се да стојим под водопадом. Затим сам запловио. Око мене су пролазиле чудне земље и градови обојени у црвено. На улицама није било људи.

Штапићем на песку ја за три минута могу да нацртам облик било које земље или континента, иако из географије имам само тројку, мада ни то није богзна како важно.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

И сан се испунио. Но господар Софра „благовремено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати. По томе наравно да је и добру кућу водио. Лако му је кад је пуна кућа.

Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон. Сад су готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати,

Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити. У почетку за сувоземног човека не баш најпријатнија забава.

стони прибор, стоно посуђе сермија — имање, посед сесија, сесијум — посед од тридесетшест катастарских јутара земље Сибарит — становник града Сибариса, старогрчке колоније у Јужној Италији, чувеног са свога богатства и развратности;

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ватре су још шарале по мраку велике сенке и причине, али чим пуче прва пушка, све као да одскочи са земље и заигра. Запеваше неки, зарикаше, потрчаше до ђерма, на валове, да се умију; други, носећи децу на рукама, увијаху их

Песма оних у чамцима, кроз безмерну тишину, тамо доле, допирала је до њега једва чујно, као испод земље. Над брдима и шумама међутим, што се љубичаста указаше, лево, могао је већ да наслути светлост сунчаног и чистог јутра.

После, када се појави Месец, постала је читава једна страна земље светла и, под мрачним брегом, читава непрегледна пољана видна.

као што кажу да их је из Беча донела кћи Николе Панајота, него и хаљине, истина само спреда, док остраг и допиру до земље и чак се по њој вуку.

То му је, уосталом, било једино занимање, месецима. Са мекошћу влажне земље и траве, са шипрагом који је у априлу почео да пупи и мирише, са зеленим падинама брда и светлих, пролетних небеса,

Зато, не гледајући око себе, погледао је каткад у вис, као да је одлазио са земље. Обузимао га је страх од туђине и нечег сасвим лудог.

жене и деце, куће и кућишта, повратка, свега тога што чине, расла је откада их је гледао многе, тако далеко од њине земље, у туђини, кроз коју су ишли као глуви и мутави, не знајући куда их воде.

ноћи, седећи пред њеним вратима, видевши како јој слушкиње износе хаљине и доносе кошуљу, и заносан мирис траве и земље, ископане копитом, сутрадан, при јахању са Принцезом.

или француској комедији, склапајући на путу познанства и пријатељства, мирећи и завађајући мале дворове, принчеве, земље и градове, писмима, даровима, претњама и покретима војске, ни најмање озбиљно.

жену коју више није могао да савлада, најпосле цело то село, у блату, под Варадином, што је почело да набија куће од земље.

Коњ, иначе миран, опуштене њушке до земље, фркћући у плеву, трже се кад му приђе. Док је слуге притезаху, животиња се поче вртети у круг, гледајући га

Обешени о стабла воћака, близу земље, где су се рачвале гране, висили су непомично, заврнутих глава, као да лудо поскочише са дрвећем на леђима, изнад тог

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Оне желе да сазнају његово име, лик и статус. У Херцеговини, када девојка опази млад месец, треба да узме мало земље испод десне ноге и један коњски клинац.

Затим узму мало земље с тог гроба и носе га под појасом.⁴¹ Из разумљивих разлога, породиља такође може на разне начине својим магијским

Млада га затим подиже три пута од земље, окреће га истоку, љуби га и, најзад, дарује (на пример, марамом). (Сличан овоме јесте и обичај забележен у Црној Гори

Ако дете мало испрати на путу за крштење, она онда, кад намери да се врати, узме бусен земље и баци га за њима изговарајући у себи три пута: „Колико ова земља далеко од неба, толико од мог дјетета свако зло и

¹⁰⁵ Чим се дете роди, обичај је да прво падне на голу земљу. То се чини стога што се верује у спасоносну снагу земље која нас храни и која би требало да омогући детету да преживи.

Срби, као сељаци живе само од земље и од стоке.“¹ Захваљујући животу на селу, у које Турци нису имали приступа, народ је успео да, упркос турској

у кошуљи до кољена у доби од тринаест и четрнаест година, особито према граници Босне, држећи се општег обичаја те земље под влашћу Порте гдје поданици не плаћају харач или главарину све док не понесу хлаче, јер се прије тога времена

(Ђердап) радикално су изменили начин живота (становање, исхрана, облачење) и начин привређивања (механизована обрада земље) у овом крају.

212. ⁵ Цвијић, Ј., Балканско полуострво и Јужнословенске земље, САНУ — Књижевне новине, Београд 1987, с. 369. ⁶ Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, Београд, с. 64. ⁷ Цвијић, Ј.

136. ³ Цвијић, Ј., Балканско полуострво и Јужнословенска земље, САНУ—Књижевне новине—Завод за уџбенике, Београд 1987, с. 339. ⁴ Дробњаковић, Б.

, „Фолклористичке белешке из Далмације“, ГЗМ, 11, Сарајево, 1899. Цвијић, Ј., Балканско полуострво и Јужнословенске земље, ИИ, САНУ, Књижевне новине—Завод за уџбенике, Београд 1987. Цвијић, Ј.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О ПОКЛИСАРУ Поклисар који хита цару из земље туђе, или од цара своме господару, да је неприкосновен чим у области царства ми уђе, па био Византинац, Латин или

О СИРОТОЈ КУДЕЉНИЦИ У областима земље царске ни за једну ствар, ниједног дана, насиља да није никоме, и сирота кудељница да је слободна и поштована.

И себру, који као Кумова Слама неизбројан, и неодређен као маглина, неуништиво из земље израња, зна се путања. ЗА СЕБРА Тражим помиловање за себра што ниче и умире као трава у заборав из заборава, за

свету поворке однекуд из Леђена, из Цариграда, којима се мајка и данас нада, за гробља оних које су цареви у незнане земље слали да гину, за војничка гробља у час вечерњи, за њихову подземну и надземну тишину.

са њива, сви глечери што их има Шара, леденице под стрехом ниске, све небо сиње, сви пљускови који се за суше окореле земље сете, сви поводњи у дане југа, наручја свих јаруга, све сузе сиротињске, сав зној са чела себра да сручи се у царске

Шта су све негдање смрти-пешаци које су путовале од неба до земље по сто година, које смо понекад и умолили, према смрти коју бог земаљски за час тили, без оклевања, на нас баци.

То су од господара одбегли меропаси. Иду царским друмом безруки до земље повијени, ко да им је тисућу година. Ко су они, ко су они? То су себри што су се поиграли брадом властелина.

чита друге оченаше и причешћује се хлебом без кваса, ожени хришћанком, да се изагна иза брегова и таласа богоугоднице земље наше, ван домашаја немањићког сунца и његова сјаја, да му се одузму и жена и деца - без њиног пристанка или са

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

На закрпљеним бубњевима писало је »Конго јазз«, или нешто слично — биле су нацртане и две палме из неке обећане земље, којој смо се приближавали, корак по корак, газећи неспретно ноге својих партнерки.

с њима«, мислио је, »али бар су учтиви, а то је ипак нешто, свеједно што иза њиховог кежења нема ничега сем пусте земље господина Томаса Стернса Елиота.« – О, баш дивно што сте овде! Морамо да се нађемо, важи? – Свакако, свакако..

Првог септембра 1945. добио је осам хектара банатске земље, истина подводне, и немачку кућу са шест соба, истина дотрајалу.

Само понтонски мост, преко кога се преливала ђавоља река. Све у свему, до своје земље Митар је путовао двадесет и два дана и исто толико ноћи. Село је било ђавоље, румунско.

у лицу, а после тога му кожа доби тамнозелену боју и, на крају, кад више није могао да корача, она пређе у сиву боју земље пешчаника.

(био је крупан човек, тешка тела), па су тако стајали око њега, а он је само јечао, онако положен на комад црвене земље коју су претходно раскрчили од камења, и ништа се више није дало учинити, а на небу се осветли прва усамљена звезда.

Корачати, корачати, корачати — што даље од смрти и труле земље. Да сам умро пре пет година. мислио је Јоаким Марић, никад не бих видео како це људи спуштају на Месец, не бих дочекао

Већ годинама тумарају од једног до другог конкурса лепоте, са истока на запад земље, од панонске равнице до јужних летовалишта.

Укућани их љубе у уста и износе пред кућу тежак славски сто. Однекуд из грмља, као да ничу из земље, искрсавају комшије, а чопор деце са пристојног растојања неповерљиво зури у придошлице као у неке опасне зверке,

под чистим небом, окружени недодирнутим и незагађеним пространством, независни од свега сем од ћуди годишњих доба, земље, ветра, снега и мраза, кише и града.

У човеку се буди нека чудна, дотад непозната љубав његових предака за поседовањем земље, за поседовањем уопште. Распитује се невешто за летину, за цене стоке и цене земље, а домаћини се смеју и кажу да ће

Распитује се невешто за летину, за цене стоке и цене земље, а домаћини се смеју и кажу да ће му поклонити колико хоће земље кад зажели да подигне кућу и још да ће му помоћи да

Матавуљ, Симо - УСКОК

Додуше, и могао је, јер он сâм имађаше земље и стоке колико половина цијелога му браства, дакле, колико четири куће! Пред градом кнез узјаха на свога остарјелог,

Како га оно зову? — Франц му је име — одговори Крцун. — А да није лукав, не ћаше узети толике земље и градове, без крви! Други су се били за њега, па ето и ми!

— пита Шуто. Њих двојица задуго пушаху ћутке, па кнез започе: — Шта мислиш, Јанко, има ли ђегођ на свијету земље и народа као што је ова наша? — Ја то не знам, кнеже, јер не познајем вашу земљу.

— Па од чега живи владика? — А манастир има своје земље, шуме и стоке. Од тога би било владици на претек да није навикао помагати сиротињи и да не треба куповати џебану.

“ А кад убилац одговори: „Не знам“, како му Господ рече: „Шта учини! глас крви брата твојега виче са земље к мени. И зато да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твога из руке твоје!

Надам се да ћу то примити и тијем подићи себи мало крова и купити мало земље, па што бог да! Али прије свега, пресвијетли господару, свом душом и срцем, стављам се вама на расположење!

И ласно подијелише оно кућерка, оно дворишта, њешто гаја, њешто земље и стоке. Кад све то би готово, старији се сјети да обојица знају само једну пјесму. „А да коме ће пјесма?

Вели: триста жутијех цекина! И показа ми кесу запечаћену. Сад ће, вели, да зида кућу у браству и да купи земље. — И да се ожени — дода Гојача. — Тешко и да се ожени, али није вјеровати! Гдје би он узео Црногорку?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Видићете само док му у кућу уђете: свашта доста, виногради, воденице, пет стотина јутара, то јест, ораће земље, толика рана, ти Боже, знаш. Бићете прва, то јест, госпођа. ДЕВОЈКА: Јесте ли били с татом?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Три сам земље прелазио, и три горе прегазио, и три мора препловио- док га нисам уловио, Плавог зеца,

поетске критеријуме лепог и доброг, и бити увек спреман да повлађује жељама: Знао је он и колико је небо далеко од земље, и одакле се може дохватити до мјесеца, и куда тече вода.

Један од дечакових рођака-сањара овако говори о тајнама земље и света око нас: Шта ти, болан, знаш што се може наћи овамо горе ...

слатковина (трава из кукуруза, слична лозици); неуморно цигуљати (понављати нешто пискавим гласом); копница (комад земље на коме је снег ископнео); зашапорити (зашуморити); врндељити (заврљачити); гробљесак сунца и плаветнила; шигицати се

Требаће вам! Једном је један мали дечак из далеке земље Илиндије извукао из свог носа камилу. То је тачно. Иронија, поука, виц који се проширио у надстварну слику, суздржана

Плави зец, за којим је песник толико трагао, једна је од таквих, сањаних речи: Три сам земље прелазио, и три мора прегазио, и три земље препловио- док га нисам уловио.

којим је песник толико трагао, једна је од таквих, сањаних речи: Три сам земље прелазио, и три мора прегазио, и три земље препловио- док га нисам уловио. -Плавог зеца, чудног зеца, јединог на свету!

Ваљда је то најдубља порука овог романа. Дефоов роман је апотеоза борбе; у њему је сачуван горки укус земље, годишњих доба, ухваћена чиста музика пролазности.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

крви пролили за ослобођење Маџарске; управо, они су освојили Срем, Банат и Бачку, а у привилегијама јасно стоји да све земље које Србљи задобију, за себе задрже; дакле, ове су земље наше. ГАВРИЛОВИЋ: Како наше?

Срем, Банат и Бачку, а у привилегијама јасно стоји да све земље које Србљи задобију, за себе задрже; дакле, ове су земље наше. ГАВРИЛОВИЋ: Како наше? ЛЕПРШИЋ: Поставићемо нашег војводу, наше министре, наше власти и судове, па мир.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Она је била ограничена на уско приморје Јадранског мора, на земље под владавином Млетачке Републике и под непосредним утицајем католичке талијанске књижевности.

Аустрија је мислила да крајеви које су Срби населили јесу стечени оружјем царских трупа и да су то земље царске куће; Мађари, ослањајући се на своје историјско државно право, тврдили су да су земље угарске круновине, и нису

царских трупа и да су то земље царске куће; Мађари, ослањајући се на своје историјско државно право, тврдили су да су земље угарске круновине, и нису хтели да признају Србима никакве привилегије које би се косиле са угарским земаљским

само као највећег словенског владара но и као просвећеног владаоца, филозофа и реформатора на престолу, који из своје земље прогони глупост и дивљину. Орфелин је тај свој посао радио дуго, неких пет година, и савесно.

септембра 1811. Трлајић није био од оних Срба који су, отишавши у Русију, потпуно се одвојили од своје земље и сасвим се одродили. Он је неколико пута долазио у завичај и сачувао јако национално осећање.

РОМАНТИЗАМ И СЛОВЕНСКИ РОМАНТИЧАРИ Од краја XВИИИ века па до половине XИX романтизам је захватио све европске земље, из Скандинавије и Немачке прешао је на латинске земље Француску и Италију, па и на словенске.

века па до половине XИX романтизам је захватио све европске земље, из Скандинавије и Немачке прешао је на латинске земље Француску и Италију, па и на словенске.

и 1872. он је угушен. Било је тешко са једним програмом радити у две разне земље, у Србији и у Аустро-Угарској. Поред тога, у самој Омладини било је, поред личних размирица, и сукоба локалне природе,

Кеннтніѕѕ дер еуропäіѕцхен Тüркеі унд деѕ ѕербіѕцхен Волкеѕ, један од најранијих и најпотпунијих описа Црне Горе, њене земље, прошлости, народа, просвете и обичаја. 1853. изишла је у Бечу његова књижица Діе Цхріѕтен ін Боѕниен.

ИСТОРИЧАР И ФОЛКЛОРИСТ. — Још израна почео се бавити описивањем историјских догађаја, земље и народа у Србији. Он је описивао сељачки живот у сувременој Србији: Преглед задружног стања Срба сељака, 1857,

Веселиновић, уопште, вреди као сеоски приповедач и по ономе што му је село било дало. Када се одвојио од села, од земље из које је црпао своју снагу, од непосредних и свежих утисака, када је дошао у варош, он се помео, збунио, и почео

збирку приповедака Горштакиње (Београд, 1906) [и С орловских кршева (Београд, 1914)] и политичко-национални спис Из земље плача (Београд, 1906). Сем тога знатан број његових приповедака растурен је по листовима и часописима.

Милићевић, Вук - Беспуће

много марио за те утегнуте мундире с високим оковратницима и сјајним пуцима, ни за сабље које звецкају и одскачу од земље.

огранке, цркотине; одроњује, откида и отима земљу једнима, доносећи је другима: за једне добра, а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире,

Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју

на невјесте у бјелини; киша у цвијету цвјетне латице по трави; одасвуда осјећа се оштар угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што издише свјежину; дрвеће у цвијету носи на себи нешто снажно и бујно као живот у рађању; по орошеној

није раније тргао и оставио школу и дошао да живи у својим пољима; да би можда боље било да се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли

Гурнули су га у школе да буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнули га у један живот у који кад је загледао,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико«.

Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам... Ево, видите овога брата — грађанина, односно чику.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Пирну ветрић, од земље ме диже, Помаче ме, па све сунцу ближе, Кроз облак ме злаћани погони, Кроз злаћани и румени они, Боже мили, чуда

Је л' сретнији когод од менека?“ Тако збори детић овај врли, Па довати са земље јерове, Па и љуби, па и сретан грли, Па још збори речи овакове: „О јерови, моји соколови, Децо моја, моја веља

кад се сетим јада Што нас хвати онда изненада: Ни сад не знам како све бејаше Ма зачас нас Турци опасаше, Баш из земље кâ да поникоше — Све бих рекô, издаде нас неко, Баш издаде, другаче никако, Ево главе ако није тако.

Он није сада де бијаше пређе, Он одонуда пуно земље пређе, И строши јунак три ил' четири данка, Док амо дође и изабра станка; Ма нећу казат шта бијаше оде, Но само

срцу моме доће лудо Ал' какво је оно чудо? 10. Жена није — браду има, Чоек није — дуга хаља, Хаља му се земље прима; (Он) пред народ траља фаља, Крст узима, тио збори: „За вама ми срце гори.“ 11.

73. Али ћерку, он је оће, Загрлити, пољубити, Ал' утргнут тако воће, Не може му, не мож' бити! Са земље га воли купит, мора л' бити, баш и купит. 74.

XXВИИ Сад од земље бесно ђипи, К небу страшне очи ита, Диже руку, зуби шкрипи, Ох, да јада страовита. Дркће страшна, дркћу уста, Ал'

— К себи доше, Од земље се подигоше, Ма с' авети свак осети, Удри на се крст тај свети, Ње не има крај мртваца, Свак около око баца.

Доста веће месец реди Пунио је бледи круг. Брда путник доле гледи, Стране земље, реке, луг. „О дужино путовања, Кад ће доћи теби крај! Звездо мога миловања, Кад ће синут твој ми сјај.

Ево, ево, ево драги!! МОЈА МОЛИТВА Звезде сјајне, небо ведро, Плодно јоште земље недро, Сатворити ко то може, Ако не ти, вечни Боже.

јесте име њено, Још је мома јуначко колено, Јер да беше лошега колена, Када виде јунака мамена Како сину од земље и траве, Би утекла од големе страве, — Цвета једва да се с места маче, Чула речцу, па овако заче: „Здраво, брате,

Паде коњиц, и ја с њиме падо, Али одма од земље устадо, И проклиња што сам жив устао, Што свог врата несам сакрхао.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Они мене тако увијек: таман кренем у нешто, сав устрептао, изнад земље, кад неко подвикне, а ја цоц! — о тврду ледину.

Како, зашто, питај бога, тек одједном видим да ја више нијесам ове земље човјек и да су ми тијесни сви њезини закони. Почнем ти ја, мој мили Радане, да живим само за своју душу.

јаре, а ти више не знаш јеси ли будан или гледаш у сну, јеси ли при себи или си бенаст, да ли си још човјек од ове земље или те већ нечастиви зауздава и узјахује, па да с тобом удари попријеким путем, тамо гдје пијевци не пјевају.

— Све до изгонива окупатора из наше напаћене земље — понавља кувар Перајица одломак неког чланка, заклетве, шта ли је, а све се обзире на знане брегове и чини му се да

Привлачи је главни град земље, а иде у сусрет и Црвеној армији, па човјек сам не зна коме се више радује од тога двога.

— Приђидер, кумићу, да те још једном вјерно загрлим широм наше напаћене земље. Поново се грле тако срдачно да све рампа шкрипи између њих, а онда се опет одмичу један од другога као да хватају

Шта ћемо сад? Живот, углавном, прошао, ноге већ одгоријевају од ове наше тешке земље, а да душу утјешиш нечим другим — тога више нема.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ко да га чујем шта каже! Па зар се ја нисам само приклонила обичајима ове земље и вере, а ко те обичаје чува, до Хасанага?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

дана, у први сумрак, кад сунце клони и расипа жарку румен, а хладовина већ преду зима маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох

И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок, као из земље глас... То долажаше из ваше куће. Нагох се, приступих и отворих очи да видим...

Одох тамо. Још издалека спазих више стринина гроба гомилу избачене, црне земље, а по њој комађе од трулих дасака, крпе и парчад од земљосана одела и убуђале обуће.

— Не узимај, не узимај! — иза мене чух како ми Нушка престрављено шапуће. Окренух се, а она се сагла чак до земље и ногама клеца. Једва се држи. Осећам како у мом скуту отима, чупа своје руке од његове; али он не пушта.

А снашка Паса се баш највише око њега вије, игра му: час као роб, погнуте главе, благодарно, до црне земље; час мило, нежно, гануто, сестрински. Томча се диже: — Да идем!

Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне труло, човечје тело,

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

« Па познавши с бледа лика незнанога познаника опет једна другу пита: Да л' да приме из дубина хладне земље врелог сина? — Ил' то можда, нису звезде? То су, је ли, оне честе изниклице срца мога, расцветаног, широкога?

Шарена главо селенске гује, около земље што се колута, присојка љута по свету лута, да сунце трује, Лакома главо Евине змије!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи

и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читане из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова, баш онијех крвника градскијех а

Кад али ето ти мајстора: створио се Турчин па завио чалму око главе а спустио хаљине до земље. Како дође, а он рече: — Ја ћу тога коња купити. Говори, старче, пошто је.

На то Таригора поче чупати храшће с коријењем из земље и ваљати, као какав страшни вијор; Кривигреда опет зграби најдебљи храст за врх, па га сави управ до земље; па онда

из земље и ваљати, као какав страшни вијор; Кривигреда опет зграби најдебљи храст за врх, па га сави управ до земље; па онда рекоше Марку да он подстакне угарке на ватру. А на ватри је горело велико храшће.

Кад тамо, ал' јест! ни букве ни старца. Старац ти, мој брате, ишчупао букву из земље, па зглобиту онако са жилама и гранама одвукао, а куд је год пролазио с њом, свуда је лежало дрвеће по земљи.

Потом јој се каже да је цар од ове земље и упита је би ли она пошла за њега. Она, богме, приста с прве, и тако је цар одведе своме двору и ожени се њоме, и она

наоколо заигра а змај писну и стаде се трести и брзо смањивати док од њега не оста само колико мехурак који поче од земље одскакати. Онда царевић брзо притрча и притиште га лијевом ногом а мехурак пуче и нечастиве силе нестаде.

Кад се чује у граду да је дошла галија из непознате земље, навале многи да је гледају, и један од оних људи који је био врло богат позове господара од галије на вечеру.

Пошто ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци да се другом никаком ђевојком

— Шта би радио? — рече свети Сава; а овај му одговори: — Радио бих баштованлук, кад бих имао мршаве земље и таквог ортака.

Ајд, ајд, ајд, док дођоше на једну јаму, те уђоше унутра. Кад шта ћеш да видиш — пук'о пусти простор испод земље, да га није кадро чоечје око прегледати.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ја морам пропасти код такве жене. Шта си имала куповати гвоздени лонац? Није ти по вољи од земље! СОФИЈА: Псујеш што се дрва троше, или кад се који суд разбије, пак сам мислила, да ће овако боље бити.

МАНОЈЛО: Зар су људи част Земље? Али право, човек је по Светом писму створен од земље; него како је поднебије част Земље?

МАНОЈЛО: Зар су људи част Земље? Али право, човек је по Светом писму створен од земље; него како је поднебије част Земље? ДОКТОР: Јер се Земља дели на поднебије, производ итд.

МАНОЈЛО: Зар су људи част Земље? Али право, човек је по Светом писму створен од земље; него како је поднебије част Земље? ДОКТОР: Јер се Земља дели на поднебије, производ итд. МАНОЈЛО: Производ је и магарац, дакле и магарац је част Земље.

ДОКТОР: Јер се Земља дели на поднебије, производ итд. МАНОЈЛО: Производ је и магарац, дакле и магарац је част Земље. ДОКТОР: Знаш ли, гди је сјевер, восток, запад и југ? МАНОЈЛО: Знам.

ДОКТОР: Знаш ли, гди је сјевер, восток, запад и југ? МАНОЈЛО: Знам. ДОКТОР: Дакле, вид је наше Земље на подобије ђулета, које је на сјеверу и југу нешто мало угнуто. То је сасвим јасно.

Власи су бројем највећи, но залуду. МАНОЈЛО: Моја је најмилија наклоност земље видити. ДОКТОР: То ћеш само онда моћи, кад добро научиш земљеописаније.

Видићеш какви има вулкана на грбини брега; познаћеш југообртне земље; знаћеш гди је острово Свети Бартелема и гди су људи заврнути усница. А можеш видити и бојадисане људе.

СТАНИЈА: Ако је воде, не води је туђин, него девер. ЉУБА: И да се свакоме поклања до земље. СТАНИЈА: Ка млада невеста. ЉУБА: И да Цигани напред иду. СТАНИЈА: Зато је свадба. ЉУБА: То неће бити код мене.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

” Хамлет 1. Коштани оклоп главобоље, темељ Коже покретне испод јагодица, Припремљен сасуд за две шаке земље, Бушан под танким мишићима лица; Серијски облик испод образине, Гладак под трошним лицем што се бора; Метафора у сржи

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Поделили смо цигарилосе на три дела и свечано обећали да се никада нећемо нападати, чак и ако наше земље буду неким случајем заратиле.

да мажњавамо којекуда пепељаре, па данас вероватно имамо најбогатију збирку ових предмета у североисточном делу земље), поред зимских капута који извирују на све стране, поред рингли од шпорета које се котрљају по улици, бочица са

Ево како! Првог дана после рата, кажу, неки даса у кожном капуту до земље упадне у нашу кућу и извређа мога деду на мртво име што има одвојено купатило, а посебно WЦ.

клошаријане који изгледају отмено као да су профе на факултету, оне скупе парфеме, прочитане књиге, уопште стил земље из које је таква мода стигла овамо, на крај света; оне ће јаднице само да се упишу у неку врсту модних емиграната, па

Нисам нешто сигурна. Драгоценија сам јој жива, је ли тако? Идемо даље! Да бих брисала по шумама и горама наше земље поносне, ако треба, мислим — брисала бих на све четири стране света! Знате ли кад би ме уватили? Никада!

ихналахибанхуманхиалилахлаихала што значи да му је страшно драго што има част да упозна представника наше далеке земље о којој је много слушао и узвратио гледаоцима такође срећну нову годину речима: алхулиименебухлиИаалалуминхалулаилала,

део да се претпоставља како је непоштен пре него што је ишта учинио што би се косило са позитивнíм законима ове слобде земље, али о томе други пут!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

нису, у леден-хладу, а на крајњем крају краја, у срцу мрака, очврслог, у метал сраслог - ту вреде злата: громке земље добовање, падине зрака, касови хитрих мотика, топот лопата.

Зелена, жива, Субота је кристал у освит-сјају, колевку где зиба господар свега (земље, птица, риба) и плач јој множи. - Суботице, листај у савршенству, форму унапреди у хлеб нарасти, гранај се по Среди.

Шклопоће, дрчи отпадак смисла опанак крпљен: праслика трења земље и звезда, Србија с виса јаглике бере с унезверења моје једнине, што се котрља, одскаче, тумба, сва у мутљагу

Над софром земље уздигло се подне, а доле стоје убоји му с лица; с брегóва слази Сретење Госпóдње, те твар је свака дрхтај Богопримца

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: То је вирклих млого. АЛЕКСА: Ја кажем, господична: нема земље преко Шпаније! Како ми отац умре, одма ћу се преселити у Мадрид. Ту су вам моде, ту је манир, ту је воспитаније!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Године теку, поворка нијема, рибице моје ниоткуд нема, зато сам често тужан. БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ На крају земље планински ланац, диже се гора, зелени џин, у гори лежи дубоки кланац, тамо се крије чаробни млин.

И како брашно земље се тиче, из њега биље чаробно ниче. Цвјетају лале и ружа рујна, диже се храшће ил буква нека, за Ћосом ниче

Обишла барка, сијекући вале, чудесне земље, отоке мале, шарени цвјетни рај, стигла до шуме гдје удав спава, тамо гдје чујеш тигра и лава, великих звијери

“ И најзад Мачак, побједник мора, стиже до земље ледених гора, у крај сурове климе. Тамо га срете с бјеседом красном чудан господин у фраку масном, пингвин,

Одоше оне у топле земље, ваљда су прешле и Средоземље.“ До трске стиже брујање млина, вредан је деда Триша ту је и Жућа, сања о зецу, а

“ Спремно сам прешȏ граничне бране, дао сам оглас у земље стране, на ноге дигȏ листове знане: „Париског Мачка“, „Манчестер Петла“, „Чикаго Патка“, угледа светла,

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Сигурно је да сваки од нас воли своју отџбину више од иједне друге земље на свету. И са колико разлога! Али отаџбина од њега не тражи да убија, већ да је воли.

Рекло би се да је све у природи ново и као да је тек постало. Све иде тачно и са заносом и овај живот земље и неба ужасан је и величанствен. У односу на живот организама, јер га ови не могу изменити.

Погледах у једном правцу и видех најсјајнију звезду како одлете косо у неки далек простор изван земље. Њена слика, начинивши тај исти пут у супротном правцу, по језеру појури право мени, до самог чамца, где се одједном

До краја ове ноћи (вечито!) човечанство не постоји. Његова мисао не постоји. Само овај део површине земље, једне од космичких тела у ноћи, у општењу са другим телима, другим космичким силама у простору.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

После дуге, мрачне зиме, К'о првенче младог цвећа, Из влажне се земље диже Први весник премалећа. Још су голе тихе равни И песма се још не хори, Само смрека зелени се У дубокој, тавној

Одлетеле тице у далеке земље — Само једна јоште путу се не спрема: Лагана јој крилца поломили људи, А без крила збора о полету нема!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Рекли су још: не у рушењу него у песми треба провести ноћ, а зором ће стићи велике дворане с лепим телима владара земље и укотвиће се на врху планине.

Носите ме кириџије самилосне високо у ветрове горске да ране своје хладим, или ме продајте на обронке мора у земље друге и вртове богате где дивови у пучину загледани неће стопалом тврдим да ступе на чело нејаких, ту да седнем

Само кад се родих с потоцима ведар и с птицама загрљен, тад погибоше мисли моје и скамењен запах у грлу земље и никад се не родих више. ПУТНИК Лутам по свету пуном грдње. Људи на саборима на неплодно биље се туже.

Ја сам био тај камен и разбојник на кладенцу и лађа на мору и онај ко те целу показао сунцу као груду рођене земље. Само мрак нисам био, но реч што се без краја понавља у сузама, у куту моје колибе. ЈУТАРЊИ ЗАПИС Свиће.

који залази далеко на север мећ Словене и сељаке, дуго већ ходим и смишљам писмо о томе шта се види овде изнад земље па до неба, корак по корак уз степене дима: лебде ту главе и црквице ко цвеће без струка, а доле само снег, снег,

Више нису имале шта да раде у земаљској пустоши, а ми смо осећали да силазимо негде испод нивоа земље, у вршкове траве подземних ватара полуохлађених ваздухом који ми живи још морамо да дишемо.

у мени доста достојења штета за твоју милост да се излива преко овог потиљка преко тих рамена недостојан сам хране земље и свог лица не треба да се слуша мој напев ни зарицања којима се паштим ускрати ми своју милост сакри ме од сажаљења

Боља је од нас молитва сама зато се види подизање земље и ваздуха и воде и свих метала. Видим вазнесење: оно почиње сваког јутра и не боји се пада.

на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове жамор нешто лети на мене брже од птице диван ми се ближи куршумс друге стране мраморна плоча њих нећу да изгубим.

сунце ни само да толико сија себе пресече преко паса сунце на најнижој тачки усред великог царства повукло је из земље лепоту за власи потегло камен дигло стуб до стуба онда се усправља трепће и зрачном својом руком руководно

јавно гнуша треба да себе сузбије на најнижу тачку до пукотине у којој све нестане па да се уздигне до површине земље до стола гозбеног до врха таласа Реч која каже Хвала!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Радило се целога дана. А сунце припекло, па јара трепери два метра од земље... Заузети послом, људи нису ни имали времена да мисле на рат.

Подне је давно превалило. Село је било готово пусто. Испред једнога храста опазисмо само неког старца повијеног до земље. Њега су године придавиле и већ немоћан, а ваљда и сит живота, гледао је тупо преда се...

Сигурно их нико не гађа. А пред нама лево и десно одјекује топовска паљба. Подне је. Из влажне земље бије нека тешка успарина. Људи поседали покрај пута, очекујући заповест. А тамо напред се нешто одиграва.

Свитало је кад смо застали усред једне њиве, засејане кукурузом. Лака пара дизала се са земље, носећи мирис изгњављене траве.

Дрвета се повише од силнога треска и у ушима писну. Несвесно смо притискивали ушне шкољке. Огромни комади земље су одлетали у ваздух, напослетку оста црн стуб дима као надгробни споменик.

Али не одступају. Побауљке или у скоковима притрчавају некоме камену, грумену земље или дрвету, одакле пуцају. А митраљез као да је побеснео...

Било их је са поломљеним ногама и откинутим главама. Осећао се задах свеже крви и тешка успарина дизала се из влажне земље.

ШТО НИ У КРВАВОМ РАТУ НИЈЕ ТАКО ОБИЧНА СТВАР До зоре смо копали. Около топова биле су читаве хумке свеже земље. Људи већ посустали од умора и глади.

Разбацана војничка спрема: торбе, пушке, фишеклије... А позади овога крвавога разбојишта је змијаста линија свеже земље, одакле вире непријатељски бајонети.

И таман опалише последњи метак, тада Траило распали бусеном земље Јанкуља, помоћника нишанџије, који се само занесе и оста збуњен на топу.

Засу нас ситно комађе земље са настрешнице. — Поче разорном... копај земљу и бацај горе! — рече Траило. Иако уморни, гладни и жедни, војници

Уто се проломи страховита експлозија у равници пред нама. Огромни комади земље летели су у висину и напослетку остаде црн и густ стуб дима. За овом је следовала друга... трећа... четврта.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље ... Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре.

их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.

Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.

није то... нешто лепше... Или није лепше... није ништа лепо... Не знам!... Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрхтавица. Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли..

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Трепетљика не родила! Узаман ми трепећала, Од данаске па до века!“ 11. Порасла јела до неба, Савила гране до земље, На грању лишће зелено, На лишћу цвеће црвено, На цвеће челе попале.

И око и чело Све ти, сестро, весело! 92. Долеће цв’јетак из туђе земље, Паде ђевојци у рујно вино. Селе, сестрице, зв’јездо данице!

Отпухни цв’јетак, напиј се винца, Тај ти је цв’јетак од вјереника, Од вјереника из туђе земље. И око и чело Све нам, браћо весело! ТУЖБАЛИЦЕ 93.

Краљеви се сјединише, Турско царство прегазише, Краљевине проширише, Свуда земље прегазише Тужно робље избавише И градове приватише, Ма их тужне окитише, Са главама јуанчкијем!

221. У Богдана лепу сеју кажу; Што је лепа, коса јој је лепша. Око ње се земље завадише, Славна Босна и Ерцеговина, Преко мора Ишерлија Јова.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

крв се слива с точка на точак, брекћу машинерије које раде на крв, шкрипе и окрећу се сви зупчаници и точкови неба и земље, котрљају се планете, круне и главе! А код Чехова налазимо људе уморне од свега тога.

Показаћу свету црн гвоздени пањ: дрвеним мачем пресечен наковањ! Кроз мрачне земље, што са ланца лају, с дрвеним ћу мачем поћи на аждају!

Кроз пет минута, можда ћемо стићи у шеснаести век! ЈЕЛИСАВЕТА: Кроз пусте земље, испуњене плачем, крећемо у ватре са дрвеним мачем! СИМКА: Нек вас Бог чува!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Јесењим зрацима Сунца, са Бачке, у прах небесних, лебде сад бат мој и шеве, са класја. Од земље одлазим. И већ слутим, у себи, сва мучења прошлости, пре милине. Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах.

Изнад њих, у зеленилу, види се село. Живот је ту страшан. Да би се добило мало земље, треба месецима вадити камен из земље, која је црвена и пуна камења, међу којим је, некада, родила лоза.

Изнад њих, у зеленилу, види се село. Живот је ту страшан. Да би се добило мало земље, треба месецима вадити камен из земље, која је црвена и пуна камења, међу којим је, некада, родила лоза. Свет овде ништа не зна, сем тужакања.

Крајем октобра цврцнути Карло, уплашен од крви, распустио је аустријске земље, као што се лакеји отпуштају. То у војсци изазива панику. Само је војска држала Аустрију.

Тврдио сам да ће те индустријски јаче земље, нас, земљорадничке земље, крај свег социјализма, и даље да искоришћују, али сам имао свега један глас за ту теорију.

Тврдио сам да ће те индустријски јаче земље, нас, земљорадничке земље, крај свег социјализма, и даље да искоришћују, али сам имао свега један глас за ту теорију.

Ако га још нисмо изразили, имамо га, непосредно, у себи. Из масе, из земље, из времена нашег, прелази на нас. Не да се угушити!

Та сјајна звезда вртлога довољна је да цео град заволи вртлог звезда. Шаре на стубу, који као камени мач стрши из земље, са готском оштрином, нико не може да прочита. Камене жене, које представљају сложне француске градове, узалуд читају.

Од које, немоћан, склапам очи. Не, ништа ме не боли. Ништа се не догађа. Гледам ове модре земље иза кућа, и сећам се пољске оранице, кроз коју сам се враћао зором, из једног шлеског градића.

Замара ме полако, тако да ми се руке опуштају са стене, глава клоне, и високо, на врху земље, опкољен сурим небом, осетим мутан осмех. Шести је дан како сам овде, и мали хотел, на врху једног рта, још је весео.

Да кроз њега теку потоци, и зраци месеца, што као плаве жиле пузе, кроз румен лед, на врховима земље. И, као махнит, на врху ове цркве, чије је зелено камење некад било биље, негде, ко зна где, па се стабљике, чашице,

у море и прошапућем страсно имена родних поља, азијских острва, и далеких река, да помислим на боју леда и снега, око земље, и месечине на небесима. Океан је ту био румен и зелен, пун стена, на које су падали вали и пене, као бели венци.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

издржа све непогоде, док је, после дуга лутања, море не избаци на камениту, пусту обалу једне далеке, непозна— те земље. Ту, у једној мрачној пећини где се Магдалена склонила са својим ружама, остаде она до смрти.

И он посла великог анђела свога Гаврила да Му донесе једну грудву земље. Земља се плачући молила анђелу да је не дира. Анђео се сажали и врати се.

Бог онда пошаље Михаила арханђела, али се и он, ганут молбом земљином, врати на небо без земље. Па и трећи анђео, ког је Бог послао на земљу, врати се на небо и дође пред Господа празних руку.

— Не плачи, земљо, и не жалости се! Ја ћу ти овај прах вратити!... И Анђео смрти захвати од земље прегршт праха и однесе Богу. Од те шаке земљинога праха створи Бог човека и дуну у њега душу живу.

сијну ко да пламти злато, Пустиња свану од светлости неке — И, гле, под небом лети дечје јато Из отаџбине, из земље далеке: Као анђели све дечица сама, На њима крила и сјај око глава — Лете и машу на њих ручицама: Ком око врата

“ — ваздух колеба До краја мора, земље и неба... Ал зачас само... и мрак се густи На земљу спусти. И пред страхотом Божјег виђења Што румен лица с бледилом

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

није било; у свакој кући пун таван логика, ал' памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни

наша земља, о великом родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за спас земље, где се све, па и живот, прилаже на олтар отаџбине.

Срце ми јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело. Подигох очи небу, клекох на колена, и кроз сузе узвикнем: „Боже велики!

народа коме је велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом језику, потпуно правилно граматички, на понос земље и народа, к пред и увек претвара у ц.

— Ви сте странац? — Странац. Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље, и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима: — Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља?

Анути из суседне земље... Но то није ништа... То су ситнице. — Штета је за тај извоз свиња. Чујем да их много имате у земљи, — приметим

што сам успео да у устав, сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унесем још и ово: „Сваки грађанин земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним депутацијама и депешама сваки важан догађај

— Лепо, — приметим — али ако то буде каква неповољна ствар по народ и његове интересе, као и по интерес земље? Ето, као на пример, јуче сам дознао од господина министра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће

Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култура једне земље! — додаде министар на завршетку. — Имате право, господине министре; и странци вам морају завидети на тако мудром

и дипломата који има великих и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу политику наше земље, имао је јаку кијавицу, која је излечена милошћу божјом и искреним заузимањем стручних лекара, те сад то неће сметати

те сад то неће сметати великом и мудром државнику да сву своју бригу и старање посвети на добро и срећу ове намучене земље и да је поведе још бољој будућности.

велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! — заврши говорник, а хиљадама грла узвикну: — Живео!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Испразнише се бардаци и пљоске. Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: Узабра' стручак до земље, Дадо' га драгој до мене, Закле' је небом и земљом: »Волиш ли још ког', сем мене?

И тада, кад се беше за часак одвојио од грешне земље и узнео се мислима у небесне висине, и тада му из очију вејаше некаква плашња, и он узбуђено носаше руку са чела на

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

” А Хохохонд се мршти, ко да из земље чупа дебеле сонде, И никад не каже Ни „довде” Ни „донде”. Код других није тако.

На Романију, на Козару, на Ртањ и на Комове; Ко Зевс с Олимпа, ил Прометеј с кавкаске стене Шаље, у све кутке земље, правописне билтене, Опомињући народ (који купује сир и поврће А на његове се укоре нимало не осврће) Тај народ

Путујеш на Мајорку, на Блед, Планицу. И до земље поклањаш се Најјачем: Нек ти буде! Али кад на кланицу Поведеш краву, дође ми да заплачем!

тај сјај: све месечине у њ се слише, сјај, ал и мирис, јоште више, који нас, увек изнова, сећа да негде — ван земље — постоји срећа, и да смо, пре но што смо на земљу пали, све већ видели и све знали.

Дању свом снагом, а ноћу спорије и тише, Мотор, уграђен у дрвету, из земље влагу сише. По дванаест пумпи дванаест месеци довлаче Воду из смолнице, из глине и иловаче; А ветар, чија

Кружио бих око Земље, попут комете Коју ништа не може да омете, Све док горак, сам и намћорав Са светом не утврдим чист заборав.

Смелије! Доста је било празних изјава! Покажите се, дичне делије, Проклетници с Проклетија и од Плава, Поданици земље Дембелије, Од Триглава до Ђевђелије, И од Ђевђелије до Триглава!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

омањих, било је десетину од Струге до низводног села Таш-Моруништа; они су употребљавани и за ловишта и за наводњавање земље.

маја 1876. године, брод »Цхалленгер« прешао 130 хиљада километара (што чини више од троструког пута око земље по њеном највећем кругу), да је извршено мерење температуре морских слојева на 255 места, око 500 дубинских сондирања

свима дубинама до којих је испитивање дотле могло допрети, да морско дно има профиле и рељефе сличне онима на површини земље, и да басен Атлантског океана има на своме дну две дубоке бразде које се пружају у правцу север-југ.

И у варошима и на свима Бермудским острвима званично је забрањена употреба аутомобила и мотоцикла, због мале површине земље, као и због реткости и ускости путева.

000 становника. То је за тамошње прилике пренасељеност, јер земља није за густу насељеност, а најбоље земље су својина богатих поседника који живе у Лисабону.

се у разним областима Атлантског Океана, у своме проласку, лови у масама и који је од знатне економске важности за земље којима припадају његова ловишта.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ДРАГИМ ПОКОЈНИЦИМА Верујем да негде ван нашега круга, Ван граница земље кржљаве и сиве, Под вечитим сјајем непрегледних дуга, Ваше драге душе као некад живе.

Али сад! Још једном! Душа ми је рада добре моје земље и њезиних дражи, Где први пут слушах (и веровах тада) Причу о животу, о Шареној Лажи. Можда никад више! Збогом.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Бег Иван бег, јуначко колено, бораше се као лаф с Турцима на све стране у горе крваве. Полу земље Турци му узеше, но пошто је сву облише крвљу и пошто му брата изгубише, змаја љута војводу Уроша, на широком пољу

Ја знам дивно што смо окупљени: да миримо крви међусобне. Него хајте, од земље главари, међу собом да начин видимо и смиримо двије породице, Велестовце и Турке ћеклићке, па Бајице и братство Алиће,

писмо од ријечи до ријечи) „Селим везир, роб роба свечева, слуга брата сунца свијетскога, а посланик од све земље цара. На знање ви, главари с владиком!

Тијесна су врата уљанику, за међеда скована сјекира. Јошт имате земље и овацах, па харајте и коже гулите! У вас стење на свакоју страну зло, под горим, као добро, под злом.

Ја не пржим земље и народе, ама многи грдни мучитељи на нос су се преда мном побили; многа, буле ваше, кукајући, за мном црна клувка

и храбре Хрвате; па бродове њима напунили и тиска' их у свијет бијели, те довукуј благо из свијета и притискај земље и градове. СЕРДАР ИВАН А судови бјеху ли им прави? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеху, брате, да те Бог сачува!

Видите ли онога кадије? Дрŷга нема у четири земље. У њега су медене ријечи, увија се кâ враг око крста, ама пунан губе и лукавства; крвника га ришћанскога нема

Смијешна су својства наше земље, пунана је лудијех премјенах. Природа се сваколика питâ сунчанијем чистијем млијеком; у пламен се и оно

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.

чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину. Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.

Чак би се осећао И мирис оне земље гробљанске, са самога гроба. Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што

Али то ништа није помогло. Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу у коју су били одвели Јусуфчића.

И клечећи још више се саже. Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“. — Тодора, Тодора! — повикаше сви.

Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе,

Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

моје срце за звезду је сваку Везано златним концем и кроз таму Облака ових, кад мис’о на раку Не пада ни уз воњу земље саму. Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири?

Ја ипак видим из мртвачких кола Невине људе, и крај злобе њине; Осећам снагу целог светског бола, Знам да су деца земље и прашине. Умиру зраци, природна лепота.

Јер кад прођох гробље корацима скромним, Приметих из сваког његовога кутка Победу земље над моштима ломним Својих дивних нада, својих жеља блиских, И нестанак звезда са видика ниских.

Носио је тешке, заносне и меке Мирисе цвећа, и живост, и наду, Дах пролећа блиског из земље далеке, Расуо их, кришом, раскошно по граду.

Побијена децо наше земље здраве! Ви сте спасли наше драге, наше миле, Попадали гордо ради наше славе На домаку бесне, неумитне силе.

Дуго је већ завист кобне мреже плела У труломе царству, под окриљем таме, Да најбољег сина своје земље склони. И мржња ју је успеху довела У предвечерје најстрашније драме, Када су господа за вечеру села, Док ветар

ОСРАМОЋЕНИ САН Синички и грубо затворисмо срца За лепоту земље, и звезда н цвећа, За интимну радост, за туђ бол што грца, За љубав и немир будућих пролећа.

Све је сад друго. И љубав спрам груде Рођене земље бледи сад у мени, С мишљу: нек буде све, па како буде! И само гнев празан покаткад се пени.

Чудновато, је ли? — Тхе, будибокснама! Шта ли је ово? — Слика, боље: карта. Ту су разна парчад земље уцртана, А свако су звали отаџбином. На њу Мислили су често, и ноћу и дању, К’о ми на себе. То је прошлост рâна!

То је прошлост рâна! Гинули су за њу. А рука је вешта Сликала ту парчад земље. — Све којèшта! — Ово је кип такозваног калуђера. То је човек коме циљ бејаше „вера“.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

трагове стопица Божиних по земљи, но засуше све, брда и долове, да не оста нигдје, ни у присоју ни у завјетрини, голе земље, колико би дланом покрио. Уздарје, дакле, обилатије но другијех годинâ. А, чујте, рашта!

Браните своје огњиште; светите и мртве и живе што их је варварство угњечило. Овај ред земље што га шака вас чепље, срце је српскијех бановина, као што их је варварство угњечило.

Овај ред земље што га шака вас чепље, срце је српскијех бановина, као што их је варварство угњечило. Овај пед земље што га шака вас чепље, срце је српскијех бановина, као што сте и ви цвијет народа тога, па док је срце здраво да ако

гранате неке букве, у растоци њенијех дебелијех жила, које вода, отјечући низ брдељак, бјеше оплакала те осташе врх земље, сједијаху на струкама оба дјетића; дугачке пушке прислонили уз дрво украј себе.

запита старији. Ту се подавијај и инади, док најзад углаве да остане старијему пјесма а млађему дио земље за њу!“ „То је једна! Чујте сад другу о Цуцама!“* „Некате љуђи!“ гракну сердар.

А то вјешто и предумљено, као што треба и што личи Господару земље. Људи су му одговарали, питали га, повиједали и сами нешто, а то све танко и умјерено, као што већ умију Црногорци.

додаде: „Зар није срећа у онакоме дивноме женскоме створу, у овоме украсу ове узвишене красоте, ове слободне и јуначке земље?... Тјеши ми Виру, реци јој да ће сестрицу замијенити горска вила.

не могу за своје благо имати, међу њима бјеше, богме, и несретнијех, јер је зло и добро помијешано на свакоме крајчићу земље којем људи чепљу. Било их је ту, којима још не зарастоше ране на срцу, којима је каква му драго несрећа ојадила!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Да бог да и срећа од бога!), захвале (Хвала ти као човјеку! Хвала ти од неба до земље!) и похвале (Алал му мајчино млеко! Жив био мајци, која те је родила!

Мајчино те млијеко губало! Мањи умро него што си се родио! Нашло те више чудо од смрти! Не било ти доста ни земље, кад се укопао! Не знало ти се гроба ни мрамора! Од тебе црни траг остâ! Отуд те на носила донијели!

— Животиње су шарене споља, људи изнутра. — Мучно човек увек једнак може бити. — Колико је од земље до неба, толико је од нечовека до човека. — Море се прозријет’ море, а човечје срце не море.

Знаду пси за мир! — Казала лисица, почевши бјегати кад је са земље говорила кокошима, које су биле на дрвету, да не бјеже од ње него да сиђу доље, јер је мир између свију животиња, па

а он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље. А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?

Е, лијо, сад си долијала! — У некаквој земљи огласи се лажљив врач. Цар од оне земље дозове га преда се и изнесавши у завезаној врећи лисицу, рече му: „Ако погодиш шта је у тој врећи, прави си врач, и

3 Питали Бошњака кад се вратио из Херцеговине: — Има ли онамо земље? — Један дан сам по сахата тражио ђе ћу побити колац да коња привежем.

Оно што је било пред њим земље и простора, он с Рудника благослови те нема папради, а не сети се да се окрене натраг, да и ону страну благослови.

ХЕРЦЕГОВИНА Кад је Бог стварао свијет, свети Петар је за њим носио у једну торбицу земље, а у другу пијеска, и, ђе је Бог хтио да буде поље, наредио је светом Петру да баци измеђ два прста мало земље, а ђе

торбицу земље, а у другу пијеска, и, ђе је Бог хтио да буде поље, наредио је светом Петру да баци измеђ два прста мало земље, а ђе брдо и планина, да баци један мали пиљак, па би после Бог њих створио онолика, колика су данас; а кад је дошао

Врата су јој од земље, обрасла травом, сама се отварају и затварају. У пећини стоји краљица с голубовима. Краљицу голубови питају.

ОД ПОДЉУТИ Н. (име болесника) има грдну рану, цвили и пишти гласом до неба, сузом до земље. Сусрела га мајка божја Богородица. — Што ти (име болесника) цвилиш, пиштиш гласом до неба, сузом до земље?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Остави је ту, ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита, што си ме од ње избавио (па ишчупа из земље једну травку, и пружи је човеку): на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из

Сад се ја забринем, како ћу сићи на земљу! Док ми падне на ум, да ми је дугачка коса: кад стојим, до земље, кад сједнем, до ушију, па узмем нож, па све длаку по длаку одрезуј, па навезуј.

Пошто ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци, да се другом никаком ђевојком

78. Нити мисли, ни говори, само ти се каже. 79. Нит' шушну, нит' бушну, а у кућу дође. 80. Од земље се диже, а не може се дигнути. 81. Отац у колијевци, а син у сватовима. 82.

друкчије није могао одвратити, а он га изведе пред пећину под једну букву, па му рече: „Ако ту букву можеш ишчупати из земље, онда ћу те пустити да идеш | у свијет, ако ли не можеш, још ваља да сједиш код мене.

дијете опет навали да иде у свијет, међед га изведе пред пећину и каже му да огледа може ли сад ишчупати букву из земље. Дијете букву спопадне и ишчупа.

Кад али ето ти мајстора: створио се Тур- | чин па завио чалму око главе а спустио хаљине до земље. Како дође а он рече: „Ја ћу тога коња купити. Говори старче по што је.

Кад се чује у граду да је дошла галија из непознате земље, навале многи да је гледају, и један од оних људи који је био врло богат, позове господара од галије на вечеру.

” А он му у страху одговори: „Путник из далеке земље, и ваш друг.” На то му старац одговори: „Ако си наш, треба да се побратимиш са мном, ако желиш срећан да будеш.

немој је вјенчати ако јој ови прстен не узиде добро на први прст десне руке, и заклињем те по трипут од неба до земље, да ону ђевојку себе вјенчаш мјесто мене којој пристане најљевше на руку, а ако ме не послушаш, све што радио и о чему

Остави је ту ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита, што си ме од ње избавио” па ишчупа из земље једну травку, и пружи је чоеку: „на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега

Сад се ја забринем како ћу сићи на земљу! Док ми падне на ум да ми је дугачка коса: кад стојим до земље, кад сједнем до ушију; па узмем нож, па све длаку по длаку одрезуј па навезуј.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

По завршетку овога додавати молитву „Који на свако време“ и остало. По молитви бивају коленопоклоњења ниско до земље за оне који то могу, а за изнемоћале нешто мало чвршћег стајања. Њихова три коленопоклоњења треба да буду лакша.

“, а приклањајући главу и колена до земље говорити: „Сагреших ти, Господе, опрости ми!“ — три пута. Осталих дванаест пута то учинити брже, тако да се одједном

„Јединочедни и јединосушни Оцу својему“, затим „Господе, помилуј“ тридесет пута, и поклонивши му се три пута до земље пред светом трпезом, и узевши отуд овај типик и жезао, и пошто сви кажу „Достојан“, и достојан да стане на достојном

А потом да се поклопи игуману до земље. Онда нека приклања игуману главу своју откривену, а игуман часним крстом знаменујући га, нека овако побожно говори:

Јер добра је молитва, и веома добра: са Богом да беседимо она нас оспособљава, са земље на небо нас узносећи. Али боља и још виша је љубав, јер она је део врлине и од свега у телу савршеног најсавршеније

коју другу ствар да ко хоће да одвоји од манастира, искушењем демонским покренут да учини што такво — било владар ове земље, или други ко под његовом влашћу, или и сам игуман, или у њему братија — спутавамо га силом Оца и Сина и Светога Духа

овако да бива: да се окупе економ и еклисијарх са најстаријом братијом, и да иду самодржавном господину све Српске земље и молбу њему узашљу како би дошао у манастир овај.

И прилази државни господин све Српске земље и узима га за руку од светих двери и приводи ка Пресветој, и узевши жезао као из руке саме Пресвете, даје га игуману.

И затим се слави владар, а онда архимандрит постављени. Управо овога ради заповедамо самом владару све Српске земље, да долазећи поставља архимандрита овога; њега постављајући уместо себе господина и ктитора, да буде осветитељ и чувар

А још на спомен ту позивати владара ове земље и игумане друге. И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове.

Дошавши, пак, у лов господин наш и самодржац, владар све Српске земље, Стефан Немања, ловљаше овде, и допаде се њему да у пустом овом овде месту подигне манастир овај, на покој и на

је утврдивши Божијом помоћу и својом мудрошћу датом му од Бога, и подиже пропалу своју дедовину и придоби од Поморске земље Зету са градовима, а од Рабна Пилота оба, а од Грчке земље Патково, Хвосно цело и Подримље, Кострц, Дршковину,

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Ишли смо зајдно у занатлинску, шапто сам му „Отаџбину” од Ђуре Јакшића! „И овај камен земље Србије...” ЈАГОДА: Пусти сад тај камен, оћу да прођем! (Излази) МИЛЕ: Код њега улазим без лектимације!

Ал му по штофу познајем да је официр... ИКОНИЈА: Ја немам појма... ВИЛОТИЈЕВИЋ: Какви су, ко да су из земље ископани. Што је на њима од гвожђа — зарђало, што је од дрвета и сукна — иструнуло! Не знате ко су и одакле су?

џелепи говеда, Морава се плави ко плав искривљен крст, све се распрострло, као на трпези, а из облака, изнад земље, као круна, зраке разбацује велики мачвански лебац! МАНОЈЛО: Шта вреди што сија, кад нама не сија?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

НАЗА (загледа још пажљивије): друго шта има? Залуду ти што си толике земље видео, градишта пропутовао, и на Бакарном Гумну био, три пута тамо заноћио, — оно што ти је срце тражило, никад ниси

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Кад сам се по неколико опет у себе вратио, дошло ми је велико раскајаније што се од те миле земље удаљујем. Спомињем се, откад себе памтим из детињства, да сам неисказану радост имао кад би ми рекли: „Ићи ћемо у

Европу, Сербију, Босну и Херцеговину, наши[х] стари[х] мило отечество, Болгарију, Грецију и остале божјем рају подобне земље од тиранства, глупости и варварства избавити и ослободити!

Носе којекакво трње, аки би од Христова венца било. Што ћеш више? Носе грудве црне земље, издајући и заклињући се да су помешане с крвљу тога и онога мученика.

Ништа друго, дакле, разве бог да се смилује да се кад оне земље освободе и да се наука уведе; и тако шат се кад сујеверије и злоупотребљенија истребе и искорене.

По плененију Цариграда, кад се сви учени Греци по Италији и по Францији разбегну и те земље зачну просвештавати, за малим је остало било да се јелински језик и наука у истом отечеству и дому своме, то јест у

то такова која се природно и ласно исполнити може и [х]оће кад се бог смилује на ону храбру нацију и на оне прекрасне земље.

Таково је бедно состојаније земље без разумнога прављенија, гди сваки паша хоће да је цар. Отпишем Хормовитом о делу што су ми наложили били и кажем им

Отпишем Хормовитом о делу што су ми наложили били и кажем им да ја већ у такове немирне земље не желим никада доћи. При мојем добром и сердечном Андреју пребудем годину и месец и, правда, да како он, тако и

То ти је њима њи[х]ов тороњ донео и пре времена на небо пењање, као да им је мало земље било да по њојзи [х]оде. А кад се већ здраво на оне прве исрдим људе, онда топрв почне|м се сам на себе срдити, гди

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугим ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на

Умра је! — па ста звонити, одскачући лакат од земље. Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагање фра-Брнино,

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

СТАБЛО Напокон и ја чезнем неки посед: Тек стабло (макар сред туђе пољане) С толико земље — да му сенка стане У којој ћу да седнем сâм и просед.

О, да је поћи бар једним, па макар Лебдели изнад земље тек трен који: Дотаћи онај облак љубичасти Са танким рубом што ко нови бакар Ил старо злато усред неба стоји...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

ви били су прекрили његову некад од псећег језика глаткију површину, тоцило је било веће и од највеће погаче, до земље га изглодала влага и преклала трулеж.

Онда јој је калуђер пришао, узео је за руку и привео каменом ковчегу, подигнутом од земље колико је потребно да се човек провуче. Без иједне Мисли клекла је уз камен.

шупљим и широким као када, с гранама у нереду забоденим у ниско небо, гранама посвађаним и отуђеним и од стабла и од земље и ниске, издужене општинске суднице.

Сад играм ја. Аћим поведе полако, господствено, са штапом преко руке. Стиска усне, жмури, тешко откида ноге од земље, у стопалима му цело Прерово.

па као у конопчаревом дућану расканураше се црева, бела као да су јагњећа, после их испрљаше крв и прашина жуте земље, више никад и нигде није видео такву земљу, ни раније кад је за златом рударио, сви су око њега били крвави, док је

да клепате па поштено децу да храните, пужо чаршијска, господска; док нисам био везан, сви сте ми се гологлави до земље клањали... Аћим унесе бес у канцеларију, у којој га, седећи, чека срески капетан. — Сигурно знаш што сам те звао.

У кафанском дворишту играла се деца. Најпре су правила Снешка Белића, касније га југ изгризао, полизао до земље, а сунце је деци разгрнуло снег и понудило песак за игру.

Узми прво! Покупи све, метни у недра...“ Ђорђе хроптаво јаукну, прући се на земљу и зари лице у грудве земље. Сенка се одмакла од њега. Био је на сунцу. Не чује српове, не осећа у ваздуху последње дахове сваљених кукуруза.

Земља је мирисала на посечене жилице траве, лако је мирисао и глог. Руке су саме захватале пуне шаке земље, која се трошила и мрвила међу прстима; било је време орању. Он никад неће имати децу. Није Симка крива. Он не може.

Небом се разлеже звук манастирских звона. Бог. Ослушкује страх у звуцима звона и Тишини земље под собом. Сама рука се покрену и начини крст на лицу. Туђа крв лута његовом авлијом. Човек је као мушмула.

Колико пута ја нисам вечерао због њеног прекора, растужен помисли Аћим. А тада више није било незаузете земље и нераскрчених шума за њиве. Само су трговци могли да купују земљу. Монах Гаврил научио га писмену и рачунању.

Очи се замаглише од силног мушког млаза и немог осмеха земље у загрљају с мужем. И осети како се кроз невидљиве жилице дрвећа и корења трава протињу семца из скривених јајника.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

На великим свечаностима владарка Земље Сребрних бреза била је најраскошније одевена. Погледи осталих владарки са завишћу су се заустављали на њеним хаљинама,

С рекама нема изненађења, нема брига. Не рађају се често будале као она што је хтела да тече испод земље. Мајка свих река осмехну се тек рођеној кћери и подиже палицу ка западу, кад мала тврдоглавица рече: — Нећу на запад!

А онда потече време као киша низ олук, али врабац се споро и тешко опорављао. Већ. је пролеће извлачило травке из земље кад је први пут залепршао крилима.

Од врапчевога кљуна? Њеног длана? Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали. Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време?

и месеци су пролазили, поново пролеће као златна веверица скакутало по дворишту, а изданак никако да се дигне од земље. Опет су се чули дечји гласови и ударане лопте у бетон, али дечака није било.

ДЕЦА На самом окрајку града, тамо где улице прелазе у њиве, па у светлу дубину неба, у кућерку пригнутом до земље живела је старица звана Татага. Када је и како сазидала кућерак? Одакле је? Има ли икога свога? Је ли заиста глувонема?

— Погледај како блиста! — кликну Смејачко, а Плачко од страха затвори очи. Падну ли: ни кожица им, ни кошчица до земље неће стићи. Од стрепње Плачко потамне али настави да се пење у висину заједно са Смејачком. — Гле нове звезде!

« —помисли стена израсла на самом врху планине. »Нешто се буни.« Са своје површине она одбаци танку кожицу земље и ретке чуперке траве, али то није било довољно. Немир је у њој растао.

»Да га није неко чудо под земљу одвукло?« помисли и зарече се да ће га и испод земље наћи, ако треба. Затим се врати у кућу, али никако да се смири. Заједно с мраком све брже расли су у њој немир и туга.

Да звери излазе из шума и камењара и слушају их као затрављене? Да су хтели, мали свирачи могли су из утробе земље измамити скривено благо и постати најбогатији на свету. Али њих није привлачило богатство.

Да су птице, одлетели би, да су кртице, завукли би се под земљу. Шта сада? Најмлађи свирач онај што се тек од земље одигао, заплака, а бор опусти гране до земље, и прошапута: — Пењите се!

Шта сада? Најмлађи свирач онај што се тек од земље одигао, заплака, а бор опусти гране до земље, и прошапута: — Пењите се!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Збиља, далеко се дотерало: Милош се, у свом Конаку у Топчидеру, већ припремао за одлазак из земље, Јован је у кући Башкалфића, у Београду, био окован, а он је ишао на поклоњење том покварењаку који је све закувао.

собом стари сунчани бездан, и светлости како одасвуд надиру и трепере, у игри, као прва зрачна препрека између неба и земље: тада се ГосподарЈовану чинило да више нема себе, да нестаје и већ је део тог простора који је свуда; у њему се

и Баром Венецијом, под небесима није било ни дашка, ишли су ка предграђу, ка Теразијама, друмом од утабане, вруће земље, сад је то Коларчева улица, дошли су до терзијине мале радње и стали ту где је сад, у Коларчевој, Београдска банка и

крила; глас му се далеко чуо а покрет му је био нагао као да ће се Васа увек устремљен ка даљинама, у тај час дићи са земље. Био је још дечарац у дугачкој кошуљици, када је и сам замишљао како је од змајевскога рода.

(Конда је погинуо 1807, Хајдук Вељко 1813.) Празнине су се умногостручиле а пустолине, све чешће, зјапиле и из земље и са неба. Он се тукао.

Као да га је одасвуд чекао добитак: и са земље, и из трговине, и из војевања, и од жена, и од речи. Чак и од људи, чинило се.

исти мах, осећа тај црни сјај како му, са знојем, клизи низ потиљак, а Петар спава, сан му је миран, а ископане грудве земље миришу на преисконску, самртну мемлу, а нешто што тек долази, што ће доћи, гомила се, тмасто и нелагодно, у далеким

и смешно зуји, као опомена, а једна се глиста, дебела и пресечена напола, мигољи и гмиже, суманута, натраг у густину земље, а у Стојану, исто из неких тамних густина, прво се мигољи а онда закотрља грумен неке чудне, можда шаљиве, свакако

Било их је све мање, а Турци су надирали одасвуд, и воде су надирале одасвуд, из земље и са неба, растапале одлучност а натапале барут, небеса су се истицала, сва блатњава, јаукали су само рањеници, сваки

Из кућице нико кије изишао а празнина је почела да избија од камена, од земље, од облака. Добрача је, кроз ту пустош, пошао узбрдо, ка Стамбол-капији. То му је била друга омашка.

ни певао: пуштао је да му и лице, и руке, и гусле натапа, у страшном муку, тај дажд што је надолазио и од неба и од земље.

У почетку расположен да наклоност велике словенске земље према његовој малој земљи прима одушевљено, Доситеј је, са временом постао нешто умеренији у одушевљењу а у кући

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

крилу неме поноћи, К'о грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји к'о да умире, Ил' да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил' земља куне своје покоре?

кад буде, па ту мука мине, Кад слобода као сунце сине, Кад се крвца опере студенцем, А јунаци овенчају венцем, Српске земље оките се миром, Српска деца ружом И шишмиром, Српске моме струком рузмарина, Српска мајка кад загрли сина, Кад се

“ Ђ. Јакшић XЛВИ ОТАЏБИНА И овај камен земље Србије, Што претећ' сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом

Чућеш громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења

очију, лане, Ја читам страсну повест, које се многи још сећа: Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране, На земље мирисног цвећа. У вихорима страсти, са дивљом, помамном виком, Скакаше безумна војска од људи, жена, и звери.

хајд'мо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима; Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми, И седам подножја љуби, нежно се грлећ' с њима.

Под плавим небом дивотна дана Грми и звони; Гмижу тисуће и милиони „Христос васкрсе!“ ваздух колеба, До краја мора, земље, и неба... Ал' за час само - и мрак се густи На земљу спусти.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Од свијета на ком ми сјеђасмо до небеса престолодржнога растојање преужасно бјеше - стопут више Земље од Урана; сав небосклон што могах виђети мир мировах бјеше напунио са својијем свијетлијем шаром.

Кад стубове у висину попну колико је с земље до мјесеца, онда ти се у правилне дуге свију сфером неба блаженога, на четири небесне границе у воздушни океан

да му тужну и кукавну судбу коликогод она ублажаје; јер он опет, ако и забуњен, свеђер умно остаје творење и цар земље, иако у ропству.

први божествене, родитељску премилу утјеху, царе мира једног цијелога, ђе са крвљу братоубиственом младо лице земље отроваше. Злобо клета, да те бог убије! Зла поразо родитељске душе! Зла предсказо отровне судбине!

Попа, Васко - КОРА

ваздух Руке не пружа МАХОВИНА Жути сан одсутности Са наивних црепова Чека Чека да се спусти На склопљене очне капке земље На угашена лица кућа На смирене руке дрвећа Чека неприметно Да на обудовљени намештај под собом Пажљиво

свој зелени не жени И ваздух уједа Стена која га је родила Има право Боде боде боде КРОМПИР Загонетно мрко Лице земље Поноћним прстима Језик вечног поднева Говори У зимници успомена Изненадним свитањима Проклија Све то зато Што му у

нам ваљају мутне Постеље и столове Изломљених костију Подне на руке нам пало И смркнуло се Отворена рака на лицу земље На твоме на моме лицу 8 На раскрсницама Подочњаци дана Срећу нам се модри Ако окренем главу Сунце ће с гране

птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји дланови обасјавају Наше две замишљене грудве земље Кад сунце касни 21 Руке твоје пламсају На огњишту усред мога лица Руке твоје отварају ми дан Руке твоје цветају У

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но највећу благодет тог свог споредног занимања осетих за време немачке окупације наше земље. Онда сам био избачен из нормалног колосека свога живота и позива, а све време провео у својој соби, да не бих гледао

Те његове поплаве најважнија су природна појава египатске земље, жељно ишчекивана из године у годину, јер пре сваке такве поплаве изгледа она осуђена на глад и пропаст.

Тако се магарац осети слободним, па раскречи што је више могао предње ноге, сави главу до земље, па стражњим ногама даде телу своме толики замах у вис, да од њега не беху поштеђени ни његови товари.

све што их у животу снађе, не дадоше се збунити догађајима, већ схватише одмах шта им ваља чинити; они покупише са земље упрашено зеље, воће, месо и рибе, обуздаше магарца и почеше га натоваривати.

настави Платон, „да су Питагорејци замишљали сваку планету причвршћену на својој засебној сфери која је носи собом око Земље.

Демокритос је жртвовао очинско имање да види туђе земље, а Аристотелес није искористио јединствену прилику да са Александром Великим пође на исток да види нове светове, већ

Његов центар лежи, као што видите, на овој танкој плавој правој линији која спаја центар Земље са центром Сунца. У оваквом међусобном положају тих трију тела, виде над својом главом становници онога дела Земљине

да се њихови стварни пречници виде, посматрани са Земље, под једнаким углом. „Како ни привидни пречник Сунчев ни онај Месечев не подлеже никаквим видљивим променана, то важи

Сунчев ни онај Месечев не подлеже никаквим видљивим променана, то важи исто и за отстојања тих двају небеских тела од Земље, како су то већ стари астрономи увидели, а Питагорејци замишљали да су Сунце и Месец причвршћени на својим кристалним

увидели, а Питагорејци замишљали да су Сунце и Месец причвршћени на својим кристалним сферама, и ношени од њих око Земље. „Ја сам измерио привидни пречник Месечев, а тим и Сунчев и нашао да мери 30 лучних минута.

тог троугла који лежи на Земљи, онда сам у стању да израчунам како се односе међусобно отстојања Месеца и Сунца од Земље“. „Премеравање тог угла мучан је посао, јер треба ухватити баш онај тренутак када се месец налази у дихотомији, тј.

„Пошто, као што смо видели, у овом троуглу овај угао код Месеца мери 90 степена, а овај угао код Земље 87 степена, то угао код Сунца мери само 3 степена.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Прозор је био отворен и задах влажне земље и мокрог лишћа, она влажна свежина пуна мириса, са месечином иза кише, испуњавала је собу неодређеним али милим

Ми треба да створимо истинску опозицију. Јер шта је народ без опозиције? Опозиција, рекао је Ренан, чини част једне земље. Што се мене тиче, ја имам идеала: Правда. И ја, нити могу, нити хоћу да скрстим руке.

саобраћајницама, ја сам посматрао кривудаву, у камену усечену, линију рова са његовим траверзама и надстрешницама од. земље и малих, цементом испуњених џакова, преко којих је, да маскира линију, набацано већ осушено пожутело грање.

„Драги мој побратиме — писао ми је између осталога — изгибосмо пијући по овој Бачкој. Пијане земље, ако ко Бога зна! Ти знаш да на фронту никад ништа нисам пио. А сад, да ме видиш, не би ме познао.

Само онако тек да се каже: зашто си плакао? То питају човека који четврти Божић проводи у рату, неколико година ван земље у којој се родио, на коју је навикао, коју воли и у којој је оставио своју породицу и имање.

ослобођење пре четири деценије, кад је рањен и носи дубоки ожиљак на челу више левог ока, он је неким чудом избегао из земље.

вичним једним гестом намакао ону кружну жицу о врат страшно збуњеној животињи, па је некако тријумфално одигао увис од земље, над којом се она очајно копрцала, све докле је другим, опет извежбаним покретом не убаци у кола са решеткама окружена

И Док је грозна нека језа прожимала сав ваздух, она неиздржљива напетост прекинула се тек онда: кад су отуд из земље стале ницати плаве небројене лесе и у безумној вреви и кркљанцу појуриле напред и измешале се.

скрстићу руке, овај прстен биће ту, ево овако, заклопити очи, закопаће ме у земљу, дубоко доле, и ти мораш бацити земље на сандук, на мене, на твога тату, бар неколико прегршта, тако се ваља, и више нећеш имати оца.

на сабљи повратили“, и чудна нека раса која као да је понека важна мушка својства сасвим била заборавила да понесе из земље Србије одакле је пошла.

Јесте ли ви Србин? Ако Бога знате јесте ли ви Србин? Јесте ли ви син ове земље у којој је жена до јуче излазила натрашке из собе свога мужа, свога господара, свога Бога? Јесте ли ви човек?

тамо по сокацима, а ни у једну кафану не можеш ни да привириш, јер су све препуне оне божје говеђине што се из целе земље овамо слегла и набила.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Тако и упознате земље и градове носим у памети не по нуждама и дужностима које су ме у њих довеле, не по пресудности онога што сам у њима

Па онда опет о кинеским сијачима риже, о чилеанским вадиоцима шалитре, о подземном шверцу оружја у полуколонијалне земље — и боктепита још о чему!

Затим сам узео другу књигу истог писца, али с темом из сасвим друге земље: из уљуђене, старе, ако ћете и престарјеле средине. И гле: опет човјек-амеба!

Удолина пјесковите земље с црвеном кућицом усред винограда лежала је иза бријега. Та препрека и с њом скопчана тегобност путовања чинили су да

За те паре могао је купити на другој страни три, четири пута толико земље! Али он се каприцирао па неће и неће! Тврдоглав је као мазга!

Колико је год могуће став индиференције као да је уопће не примјећује. Отприлике став какав заузимају земље с либералном владавином према Ватикану: стање без конкордата.

издићи изнад државе и ставити под контролу једног вишег наддржавног тијела, у коме би биле заступане и ангажоване све земље и нације и које би представљало само човјечанство.

То је гријех према животу, гријех према човјеку. Ако нам дијете каже: „Ја мислим да ћy постати Далај-Лама“, или „Цар Земље-сунца-које-не-залази”, може му се пећи, уколико је баш потребито: „држим да то није сасвим извјесно, сасвим сигурно;

Испратиле су је и жене из мјеста. Покопали смо је у рано поподне. Кад је посљедња лопата земље стављена на хумак, окренуо сам се и отишао. Пожурио сам се да напустим мјесто још исто поподне, за сунца.

сребрно љескање маслина у зорином зраку, сељачке спроводе у жутилу пољâ сличне литијама за плодност и благослов земље. Под сводовима градских капија чекао сам да престане нагли прољетни пљусак.

Као нека побједа над временом. Тај мали, неосмишљени, сасвим беспосљедични факат што се крпица инертне земље начичкала блиједим иглицама, што је од јуче на голој гранчици напукао први пуп, што се из смоластог прстаца на врху

Тај је апотекар на силу хтио да од његовог оца купи комад земље за свој перивој, али стари никако није хтио да прода. Апотекар му је запријетио: „Пази само да се не покајеш...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... Станци прекипе.

да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.

И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље. и после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим

Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. XИX Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се

Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље... Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку

»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био... Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...

Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте... Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...

куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна н суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље....

После закопају у земљу и готово!... Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље... Јадна Јока, како смо лепо живеле.... Она мени еве: Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...

Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега... Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... Бој...

Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље. Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...

— Ево ти куће... Исправи се на ноге, не брукај се! Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње... Трже се, као да га муња ошину...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда и деца пусте смрт, а ова сад из све снаге појури за Петром. Кад је Петар већ дошао био близу оне земље, опази га она девојка и изиђе пред њега, да га одбрани од смрти и пребаци преко воде у своју земљу.

га смрт шта је рекао бог, а он рече: — Рекао ти је да идеш на оно највеће брдо па да све раскопаш и повадиш камен из земље. Кад то смрт чује, закала па отиде, те стане копати, па копај девет година.

ја сам остала вани; а кад је он изишао, казао ми је да си ти рекао да идем највеће брдо раскопавати и вадити камен из земље.

Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи

и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо-амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читаве из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова баш онијех крвника градскијех, а

Нато Таригора поче чупати храшће с коријењем из земље и ваљати, као какав страшни вијор; Кривигреда опет зграби најдебљи храст за врх, па га сави управ до земље; па онда

из земље и ваљати, као какав страшни вијор; Кривигреда опет зграби најдебљи храст за врх, па га сави управ до земље; па онда рекоше Марку да он подстакне угарке на ватру. А на ватри је горело велико храшће.

Кад тамо, ал’ јест! ни букве ни старца. Старац ти, мој брате, ишчупао букву из земље, па зглобиту онако са жилама и гранама одвукао, а куд је год пролазио с њом, свуда је лежало дрвеће по земљи.

Остави је ту ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита што си ме од ње избавио. — Па ишчупа из земље једну травку и пружи је чоеку: — На ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега

— Шта би радио? — рече свети Сава; а овај му одговори: — Радио бих баштованлук, кад бих имао мршаве земље и таког ортака.

Кад али ето ти мајстора: створио се Турчин, па завио чалму око главе и спустио хаљине до земље. Како дође, а он рече: — Ја ћу тога коња купити. Говори, старче, пошто је.

— Твоја сам, твоја! — зачује се детињи глас из земље. Прави газда, чувши то, тргне се. И судија пресуди да њива припадне оном који је неправедно тражи. Суд се разиђе.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Осећам додир трулог огртача, Себе, да идем из овог оквира, И влагу земље, да линије спира, Док шапат први буди се и јача.

С наших лица још се небо сија. Нисмо знали за живот и звона. Дочека нас смех костура бурно, Ветар греха, мирис земље: и ја Дигох главу, лице покри она.

А из цвећа, а из снова, Мелодије и звукова Оживеше земље, мора, Цвет непознат белих гора, Ново небо, страни врти, Стара љубав, млада нада, Коло мисли, игра јадâ, Замисао глуве

О моје руке, што да нису гробом Постале твојим: на рукама овим, У дану, ноћи, без земље и стеге, Ти би трунула: са мислима новим, Пољупцем, сузом, твоје лице снежно Ја бих покрив'о: ту крај моје неге, О

Знајућ ко нас зове, и зашта, и куда, Научисмо брзо како да се гине: Из борбе у борбу, са победом свуда, Ми смо нашли земље старе царевине.

” Ја немам сузе за хумке синова, Из којих ведро буде се слободе, И нови дани, и приче џинова, И старе земље, планине и воде.

СА ДУНАВА — ЗА ДЕЧИЈА УСТА — На Калемегдану, поред старог града, Где Београд грле и Дунав и Сава, Једно Српче гледа земље наших нада, Што их тајно крије та даљина плава.

Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни, Далмација, Босна — све то земље Срба, Ту је и Хрватска: свуд спомени славни Чувају се тајно место српског грба.

Србију, На Калемегдану док цвеће мирише, Српче стоји тако, сузе му се лију, И његово срце овако уздише: “О велике земље, о Српски Народе, Када ће и за те доћи живот прави? Што судбина крије буктињу слободе?

и Дрине, Тимока, Вардара, Кад ће у бој поћи наше моћне чете, Да униште једном име господара, Који као тиран гуши земље свете.

И уместо ратар сад да пушку скине, И овенчан славом историјског хода Да се врати у дом, он и данас гине За одбрану земље и част свога рода.

Пошли сте у рат, поносити, скромни, Без много “ура!”, ал' храбри и прости; Дошли сте кући ломни, много ломни, Носећи земље и сломљене кости.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Сваке ноћи (а понекад и дању), када сам био сам, ја бих се отиснуо на пут - видео бих нова места, градове и земље, живео бих тамо, сусретао се са људима, склапао пријатељства и познанства и ма колико то било невероватно, чињеница је

Открио сам да су предмети на површини Земље захваљујући дневној ротацији Земљине кугле наизменично ношени транслаторно у смеру Земљиног кретања и супротно њему.

Желео бих да могу да опишем своје прве утиске из ове земље. Читао сам у арапским причама како добри духови одводе људе у некакву земљу снова да тамо доживе чаробне пустоловине.

Кад сам 1900. године остварио снажна пражњења од 100 стопа и када се струја распрострла око Земље, сетио сам се оне прве мајушне варнице коју сам угледао у својој лабораторији у улици Гранд и доживео узбуђење слично

је сам изградио у Колораду, доказао да се свака жељена количина енергије може пренети ако треба тачно на други крај Земље са губитком који није већи од неколико процената. 4. Вештина индивидуализације.

глас и лик на сваком месту и фабрике удаљене хиљадама миља од водопада добијаће енергију, летеће машине ће летети око Земље без престанка и Сунчева енергија ће утицати на стварање језера и река за производњу енергије и за претварање пустиња у

као и ја када је тврдио да се ове сметње простиру горе-доле, док се ове које долазе од предајника простиру дуж Земље.

Ми смо наставили развој у сасвим супротном правцу и оно што је урађено резултат је умова и напора грађана ове земље. Основни патенти су застарели и могућности су сада пружене свима.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А шта може пружити млади досељеник који нема пара у џепу, није вичан било каквом послу, нема занат и не познаје језик земље у коју је дошао? Очигледно ништа.

Године 1690. патријарх се са одабраним породицама преселио у Аустрију и настанио се на уском појасу земље, на северним обалама ове две реке. Ту су створили организацију која се касније прозвала аустријском Војном границом.

Ми смо били слободни, независни власници земље. За ове ”Привилегије”, народ је, за узврат, преузео на себе обавезу да брани јужне границе од турске најезде.

да се звук много брже простире кроз земљу него кроз ваздух и да чврста земља боље преноси звук од растресите, узоране земље.

Знали смо, према томе, да се звук произведен на овај начин на пашњацима у близини растресите земље у кукурузима, неће чути у кукурузним пољима.

сам се уписао у школу где сам убрзо приметио да ме школски другови гледају у чуду и као да се питају из које сам земље и из каквог поднебља дошао.

Одмах, сам обавестио мајку да желим да се вратим у Идвор и да јој помогнем у обрађивању земље. Она за то није хтела ни да чује и инсистирала је да останем у Прагу, у коме сам имао прилике да видим толико лепих

исељешка , чији сам последњи рефрен, мада тешка срца, и ја прихватио: ”Ох како би тешко било остављати обрсие родне земље Када не би живела нада да ћемо их ускоро поново угледати, Збогом, збогом, док се не видимо поново.

- Не - одговорио сам и после мало оклевања додао: - Побегао сам са Војне границе зато што су цареви те земље хтели да ме помађаре; из Прага сам побегао јер сам се противио аустријском германизму; побећи ћу и из Делавер Ситија,

сунчаног Олимпа, а ово друго све то дубље и дубље тоне кроз отворе угљених и жељезних рудника, у мрачне дубине црне земље земаљског материјализма.

Међутим, грађани Њујорка, па и целе земље, нису се освртали на писање штампе, чврсто верујући да ће државни апарат, ако у свему овоме има ичег неправилног, све

” Нисам више ”жутокљунац!” Ох, колико самопоуздања то сазнање буди код младића из туђе земље који је морао искусити све тешкоће служећи свој шегртски рок као ”жутокљунац!

Ћипико, Иво - Приповетке

Влажан лахор са свих страна проноси оштри мирис кадуље, вреса и зиморада. Осећа се тешки воњ мрке и наквашене земље. С плаветним свежим ваздухом сва та мешанија жељно се срче.

и мимо необрађена поља, не хаје ни за што: он зна гдје ће тамо гдје нема тежака што се цио дан замарају око нехарне земље. Шљегавши у дражицу, свуче јакету, омота у њу скленицу, духан и крух, па стави под смокву.

А маестрал још јаче осваја, те блажи обасјану и угријану земљу. У пуноме сјају трепери плаветнило мора и земље, и свугдје оно допире и испуњава свјежину јарким дахом живота: и поточине, и драге, и гудуре прекоморских брдина што

Прве недеље није кошуље пресвукао, а дуго је што, је носи и навлаке су му пуне земље. Да је она у кући,не би се барем за то бринуо. Друге недеље, онако каљав, пошао је к цркви у варош.

му на уста речи султана Мухамеда ИИ, којим је на улазу поздравио стари хришћански храм: „Алах је светлост неба и земље!” Једнога дана Иво Полић подранио је. Био је одлучио да цео тај дан проведе пешачећи у околини велике вароши.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Испуњено манастирима, црквама и црквицама, као ниједан други део српске земље, Косово – и с њим Метохија, што редовно подразумевамо – није могло а да не опева та здања с благовесним линијама.

грани листови су црквених књига, а црвено цвеће, то је црвено вино на причешћу: Висока јела до неба Пуштила гране до земље, На грани листи зелени, На листе цвеће црвено.

у почетку изгледа сасвим неразумљива, најзад примећујемо да јој се у средишту налази паничан страх од гнева расрђене земље.

Јунаку се у самртном тренутку лице искривило у ироничан осмех, који се тумачи као скврнављење Мајке Земље, у чију се утробу јунак управо враћа. И то изазива колективно страховање од опште пагубе.

Оно што је вероватно најтеже за разумевање Настасијевићеве песме – спајање Мајке Земље и Богородице – мислим да неће бити тешко за књижевне зналце из сродних словенских култура.

А осим тога, у поезији Растка Петровића посебно је значајно повезивање вучице и мајке земље зато што ће, много доцније, Васко Попа у Вучјој соли (1975) управо ту везу широко развити и докраја је песнички

Види се то и на примеру оца громовника и мајке земље, који, кад се повежу, по логици мита воде ка светом браку. И заиста се у „Вуку ИИ“ појављује свети брак.

И – у изокренутој слици неба и земље, а „под рубом видика“ – „као да трепавицама одахњујемо завесу“ плавила. Однос између потиснутих а подразумеваних

Песник чак изричито каже, на почетку Усправне земље, у програмски интонираној песми „Ходочашћа“: Ходам са очевим штапом у руци Са упаљеним срцем на штапу Стопе ми

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА (шчепа цилиндер од Живке, стрпа га момку у руке и гура га): Идите, идите, у вашим је рукама судбина ове земље. (Изгура га.) Журите, молим вас, журите! XВИ ПРЕЂАШЊИ, без МОМКА ЖИВКА (Чеди, пошто је момак отишао): Ти знаш нешто?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

што се историјски поклапа са ослобођењем врањскога краја од турске феудалне владавине, са укидањем чивлука и враћањем земље чивчијама - сељачки свет се најављује не само као свет у успону него, будући да угрожава, и као претећи.

Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе,

која долази одмах затим - једна сасвим тачна и на тачно место постављена слика - објашњава како ваља схватити промену земље под ногама: „[...

Бајку, а не басну, с насловом Сенка има Андерсен. У њој извесни научник из северне земље, где су сенке дуге, долази у јужну, сунчану земљу, где му се сенка прво смањује, па онда и губи.

а ипак је све заједно било тако сјајно, као та месечина на путу, пред колима, што се као конци мрсила од неба до земље и од земље до неба.

је све заједно било тако сјајно, као та месечина на путу, пред колима, што се као конци мрсила од неба до земље и од земље до неба.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

За све остале који су му се до земље клањали, једва је, не гледајући их, кроз зубе цедио: — Арно, бре рајо, арно!.. Због овога је све православно у

Скромна планинска кривача, покривена сламом до земље и ограђена плотом, без иједнога прозора. При отшкринутим вратима, као што то сви по селу чине док не легну, Богдана је

“... А овај Моравац, за кога би и Пећанин и Колашинац помислио да је заиста каурин и просјак, зубима држи комад српске земље да га сачува Србији, и — на новац гледа као кнез Михајло!...

Слушао је од хоџа да је то древно и свето место турско. Одредили му неко село крај града и дали земље. Помогли и да се нешто куће подигне. У селу џамија, хоџа, држи се вера, клања се.

А ти ћути и не казуј ником. Рекао сам у селу да ми је она жена умрла. Ех, брате, нема чистије земље од наше. Ово је Турћија, а оно тамо црни образ. Ако те лажем, прошао и код Бога онако као у Анадолу!..

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Кроз јата добрих звезда, крај сунца, крај месеца, Разгледô ј’ све што до сад није видô, знао, Већ близу наше земље осетио је умор, Привлачила га земља и међ’ људе је пао.

Како ћемо онде То Саваот знаде. Ал’ од земље ваља Да се што украде. Од овакве крађе Ником није штете. Мени Господ шапће: „Тако красти смете!

Он победи Атињане код Краноне (322), па заузе и расели Атину. антипод (грч.), становник који живи на супротној тачки земље; кад је једнима подне и лето, њиховим антиподима је поноћ и зима. апсентирати (по Франц.), одсуствовати, не бити ту.

Демостен, највећи говорник грчки, неуморни борац за слободу и независност грчке земље. Кад Антипатер затражи главу његову, он попи отров (384).

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Здравствуј, земље, разними преиспешчрена цвјетми; блажен всјакиј в персјех тја носјај. Гдје јеси, возљубљенаја Ледо, да узриши какови

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ПЕСМЕ О СНУ 48 ЦРНИ ЈАМБ СНА 49 ДАКТИЛ СНА 53 СОНЕТ 55 СУНЦЕ 56 СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ 57 ХРОНИКА 58 ОДБРАНА ЗЕМЉЕ 59 РЕQУИЕМ 60 ЈУГОСЛАВИЈА 68 ВАТРА И НИШТА 71 СВЕСТ О ПЕСМИ 72 АРИЉСКИ АНЂЕО 77 О АНЂЕЛУ НА ЗИДУ 78 АРИЉСКИ

камен и не могу се смрти надати оних јадних који се никада нису родили видех видех видех и чух и заплаках свирала од земље од шуме од крви дозивала другу обалу на кобном жалу стајо народ и плако о јао јао вама душе уклете с балсамованим

СЕДАМ МРТВИХ ПЕСНИКА (1956) БРАНКО Ноћ испод земље развеселим Израсте ветар у нежну биљку из тог подземља где светиљку и птицу никад да доселим Непронађене пропланке

моме гласу више не дозива просторе изгубљене које поседују сунца Крв моја заспала под каменом не бунца због пакла из земље ископаног ко жива Овде камење пева и птица се скамени сива Овде су сви први пут мртви иза последњег сунца О зашто смо

пут мртви иза последњег сунца О зашто смо тако сами и слаби и крти Док се земља окреће око своје смрти негде испод земље зри тишина зла Најзад сам довољно мртав ништа ме не боли Дрво се нагиње над заборавом нема шта да се воли Нека ниче

О чудна птица чија намена да буде лет земље и песма опустелог неба, која се чује ал не схвата. О, бело удварање ветра тој птици од пламена.

То што реку из земље изгони нека нас лечи кад хлеб нам у камен претвори свет кад огледало бива њено мртво лице за птице крилатице изнад зле

и зид проговори. ОДБРАНА ЗЕМЉЕ У срцу љубав јача од смрти У глави мисао већа од главе И то је одбрана земље Страшни су ратници под земљом, војници

и зид проговори. ОДБРАНА ЗЕМЉЕ У срцу љубав јача од смрти У глави мисао већа од главе И то је одбрана земље Страшни су ратници под земљом, војници одбране, Залиха снаге спремна ако живи клону И то је одбрана земље Велика реч

је одбрана земље Страшни су ратници под земљом, војници одбране, Залиха снаге спремна ако живи клону И то је одбрана земље Велика реч ни из срца ни из главе Већ из земље ко биљка ил цвет Расте, и то је одбрана земље Намучено зрно мисли

војници одбране, Залиха снаге спремна ако живи клону И то је одбрана земље Велика реч ни из срца ни из главе Већ из земље ко биљка ил цвет Расте, и то је одбрана земље Намучено зрно мисли цвет Дан мисли сунце И то је одбрана земље Колико

клону И то је одбрана земље Велика реч ни из срца ни из главе Већ из земље ко биљка ил цвет Расте, и то је одбрана земље Намучено зрно мисли цвет Дан мисли сунце И то је одбрана земље Колико је земље иза нас Толико је снаге у нама И то

Краков, Станислав - КРИЛА

Само се једна огромна леђа, нарасла од ранца, одигла од земље. Леже непомично. Жене у кошуљама беже кроз воћњаке. На кметовој кући истакнута је бела крпа. Предају се.

Мија је већ пио ракије. Помиловао је девојку, не по коси, — била је пуна земље, — него по бедрима. Наредио је кмету да је склони код њега у кућу, и да је очисти од земље.

Наредио је кмету да је склони код њега у кућу, и да је очисти од земље. Васиљева жена је нарицала, јер је њена девојчица била мртва. Греда јој је преломила кичму.

Куршуми му пресекли сећања и мисли. Стеже грчевито сигнални пиштољ, и припија се уз ниску гомилицу камена и земље. — Да се само може остати мирно приљубљен уза заклон.

— Да се само може остати мирно приљубљен уза заклон. Те мисли пролазе кроз све који леже за малим заклонима од земље и камења. Ипак се понека шлемом покривена глава издигне и погледа у мрак.

Већ изађе на усечени пут, кад чу блиски фијук, пун претње... нешто грмну, и сруши га на земљу. Тешка црна киша земље сручи се на њега. Жиле набрекоше на глави, и зазуја крв по ушима. Нека је тежина на њему.

искачу из ровова... закликташе одједном гласови војника. А горе под врхом једва видљиве тамне прилике искачу из земље једна за другом и хрле у огањ. Огањ и дим се измичу, преносе, иду унапред као паклена завеса пред њима.

А горе се непрестано бије. Горе је граница. Први наслућени комад њине земље. И рањеник пита носиоце да ли је и он на граници рањен. Потом би бол због потреса био јачи и он би јечао.

Сергије је радио на апарату. Хука се мотора удвојила, авиони се затресли, и један за другим полетели преко смрзнуте земље. Ускоро точкићи нису више ништа додиривали, и две велике тице лебделе су у зраку. Све се доле смањивало под њима.

Ваздух више није љубио пољупцима већ шибао канџијама. Осећала се само доле бездан земље, видели пламени шрапнела и почела да чује грмљава. Апарат је била слаба играчка у бескрају.

По бради и коси му је било земље. Спустио је револвер, истресао земљу из власи, и сетивши се да шлем чува од парчади, стави га себи на главу.

Свуда су између шатора промицале зелене блузе руских извиђача. Крај логора је био одсек црвене земље, и низ њега су непрестано војници стрчавали. Ваздух је био хладан. На планинама је снег падао.

Петровић, Растко - АФРИКА

Галеби све тамније боје. Читам историју Африке, у току свих доба. Кад човек мисли на урођеничке земље, замишља их да су оне управљане само геолошком и биолошком историјом; ко би сумњао да су и ови најдивљији крајеви

Сваки комадић и тек откривене земље, оне где људи нису нашли ништа што представља цивилизацију, има своју херојску прошлост, своје победе и поразе, своје

Топли пријатни мирис црвених цветова покрива овај заспали град широких улица, црвене утабане земље и дрвених кровињара, Бенгалои као играчке, час су мајушни а час огромни, када су у њима седишта банки или предузећа.

десет часова почињемо пловити сасвим близу дугих благих острва, одвојених ваљда само тракама воде од главног копна. Земље црвено зарђала, она што боји прсте као шафран, црвена као земља архипелага Лос, или Конакрија, покривена је густим

Појављује се варош Фритаун, зидана у увалама и заливима испод шумовитих планина, из оне исте црвене земље, местимично крваве, местимично тамне и зарђале, од које су и њене широке засађене улице, и све овдашње Тло Африке.

То је лудак п... дивљак. Напротив то си ти то је онај који описује то је дивљак, разбојник, гадан, ратар (Човек земље). Он је луд. Стари гага. Ниси ли луд? Добро, ја сам луд. Животиња без к... Напротив. Тамара Балин“.

Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис. Од тла земље до највиших грана постоји такав густо зелени сплет лишћа, лоза, папрати, шибља, лијана, да је немогуће и замислити да

Рекло би се не светлост сунца, већ зрачење саме земље пред крај апокалипсе. Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна

Кад, око два, пристајемо уз обалу, само неколико расушених пирога и мало утабане земље означују да стазица, која се нагло пење кроз густо зеленило уз брег, води Алепу.

Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен. У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове који свуда у круг око стабла

Ни са једним нисам везивао своју мисао. за нова неба и нове земље, и никада ме нико није оставио овако насред друма по чијој се ситној црвеној прашини јасно види траг пантера који су

Између сламних округлих кућица, чије су основе од набијене земље, неколико грађевина чудне конструкције од сасушене глине, са шиљастим купастим торњевима на угловима, и дрвеним

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

људске жалости Топлину губи жара сопственог; Где мача нема да се зарије У беле кости црног тирана; Где хрпе нема земље гробовске, Којој ће сваку ову мрвицу Турчина бесног кости покрити; Где нема људи, где нема груди Које ће камен

Кô да не видиш Да Турци дижу хајку пустошну Против живота сваког Србина И да их гоне као зверове По планинама земље несрећне? И ти се вајкаш: да знао ниси!

О, децо, па и вас молим! (Клања се пред Турцима скоро до земље.) ’Вако вас молим, кô што приличи Поносној деци вере једине, Помоз’те данас мојој невољи!

ГЛАВАШ: Дела, шта пише?... Проучи сам! Стамбол ме није књизи учио, А српске земље лузи сенасти И не познају црну мазију Којом се пуне танки листови... Шта хоће везир?...

(Почивка.) Спасо!... Нема је!... Ал’ шта је ово? (Сагиба се, подигне са земље парче старе шамије, па је загледа.) То није била њена шамија!...

Нека изгоре!... ТУРЦИ СВИ: Ово је буна!... ПРВИ ТУРЧИН: Ево, погледај, Кô да из црне земље изничу, Сељаци јуре с голи ножеви.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Кад смо већ били прилично одмакли, Комаров, не дижући са земље оборених очију рече полако, као да је говорио сам себи: — Суђени час не пита кад ће доћи. Он улази на врата без куцања.

представницима, по примеру својих старих; спомену неколико речи о »ситуацији,« рече да је сматрао да је у интересу земље и престола да ову владу отпусти; али пре но што наименује нову владу позваће себи у двор народне посланике, и то само

је просто и једноставно, оно се концентрише у једну генералну тачку: ја признајем, да како у унутрашњим односима једне земље, тако и у спољним односима државе са државом понекад може се доћи до таквог положоја, до таквога стицаја свију

и слободе, ово мало свијеног српског гнезда — све што имамо, од револуције имамо; она је препородила ово парче српске земље, она га само може и оснажити, увеличати; кад препорођена Шумадија с неблагодарношћу пљуне на своју матер-револуцију,

— А полажете ли ви што на уједињење Срба? — Полажем толико да би ономе који би ми ујединио све српске земље драговољно дао десет година најкруће диктатуре у земљи; али прво да изврши уједињење, па да добије диктатуру.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Живот мој, и моје све. Страшан је тај црни амбиз, — Само у гроб у гроб не! Па зар ја да први бацим Шаку земље на њен лес! Рука ми се натраг трза, — Тај обичај кује бес.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али већ чујемо непосредно изнад наших глава онај језиви писак куршума одбијеног од земље. Застали смо да видимо где ли је заклон команданта пешачког батаљона. Мора бити негде ту око нас...

И онда — више моје главе. — Шта си му радио? — Ништа. То исто и мене сналази, и све остале... Узме се шака земље па се затрпа, или се ашовчетом избаци. На то смо већ навикли. Онда наново легнем. Сан ме хвата...

Простремо се одмах по земљи, да нас не би захватила парчад наших бомби. Експлозије рикнуше. Још су падали комади земље и камења, кад мој командир узвикну: „Напред, браћо!

Једноме рањенику шикљао је млаз крви из вратне жиле, и крв је шкропила војнике лево и десно. Један дохвати шаку земље и затисну му рану. Обузела ме је нека језа, вилице су ми се тресле као у грозници...

Стотинама је лежало на свима странама. И овде су ровови били плитки, јер је испод танког слоја земље камен. Одозго нас притискује влажна магла, испод нас хладна стена, и наше тело јежи се од студени.

Затворио сам очи и наслонио чело на стиснуте песнице. Осећам мирис земље. Сетио сам се једнога леша чија је глава била заривена у земљу. Одмакао сам нагло главу... Дрво се више није видело.

Као да привлачиш гранате, сунце ти детиње. Знам... наћи ће нас одмах. Налазимо се на прагу своје земље. Они врхови планина које гледамо већ толико, пружају се у нашој отаџбини.

Изнутра је допирао тежак задах масти, коже, људског зноја, све измешано са мирисом земље. Моје су се очи једва привикле на полутаму.

Прибили смо се уза зид. Није била стопа земље на коју није ударила куглица. Земља је прпорила од удара. Ракетла сину. Пољана је била празна. — Прекини паљбу!

Наиђе један војник, који нам то потврди. Наскоро се пред нама указа брдски топ. Био је ограђен бедемом од земље. Кроз један прорез на предњој страни штрчала је мала топовска цев.

ФРОНТ И ПОЗАДИНА Има већ дуже времена како нико ништа не говори. Лука се наслонио на бедем од земље, зубима стегао муштиклу од вишњевог дрвета и сањивим очима гледа у Могленску равницу.

Нестало је оно мало зелених пољаница, и гомила разривене земље, разбацаних препречних средстава, и понеки избачени леш указује на страшну пустош, као да су неке адске силе претуриле

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сви се мени ругају и хулу сви кажу: „Ето наша робиња!“ — а бреме налажу. Серпске моје границе и земље ридајут что храбри ми витези туд не пројезжајут.

у свету, Што возрасту сваком своју разакрива мету; Ког осећа наитије, и стадо, и древо, Источници по горами, тамно земље чрево.

Знаш, мамо, да немам ни пребијен новац, Зато мене неће сиромах трговац; А богати броје куће и дућане, И колико има земље за орање.

Горд, себе вождом смелима представља; Тај час Марс проспе пламен над Сербијом. Сазива с Штурца мудра вила К обрани земље јунаке серпске: „О храбри, чујте! Глуво је доба сад.

А покривени мраком, стидом Грбови ленивих наследника. Истреб' те смест'ју жестоке дахије Из земље ваше, с њима и њихове Под скверном платом крвожедне Самому Стамбулу страшне хорте.

“ Тронути њеним искреним гласом, сви В полк благородни, чесну под заставу, За име, чест и славу рода, Земље за слатку свободу лете, На све, как' муња, стране потекоше, Чељуст у адску вргоше тиране.

Беда у пустињи, беда у граду, у стану и веси, Беда гњави сваки простране предел земље. Злато и свила покрива прси печалне и болне, Испод осмеја скорб брижљиво дави срце; Радости ретке капље у горчини

Судбина ту се испречила кивно: Или је Сатана старцу уселио пагубне мисли, Или се срце потрзало слашћу прадедске му земље, Ил’ му се дугим зар ропством к слободи затупило чувство, Петар, кајући се, Ђорђеви бабо, жељаше се вратит; Озбиљом

С ове ја земље ни крочити нећу за Ђорђевим трагом. Он ако слушати неће, не било му никада трага! Ви ћете турског нештедећег жертва

кад је ладније од леда, Не чувствује што опште добро пече, Већ само своју подлу корист гледа, К’о кртина кад испод земље рије, Да сваки не зна куда траг свој крије.

Дирнуо сам ти у част, али се љуто кајем. Сад ти клањам се до земље, признајем ти дивну красоту, И пред светом, ево, скидам ти, бане, капу.

” Кадар се можила бом С тобој, мој јунак, Мора страшних топов гром Трести земље тлак. Ин на града развалин’ Те објамем, син планин! Дам ти роко, љуб’ јунак, Храбри корењак.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Простићеш, камен... јер право рећ у овоме чуду од стијења слабо се земље находи. ЈЕЛИСАВЕТА: Дост’... шта ћеш? Укратко казуј, што те послаше?

Шта пише? Ко ли? Шта је? Чија је? Те окриљена крилом љубави, Остави сјајне земље за собом У клисурама да забаченим Потражи дворе — кћери дуждеве?... (Леонардо улази.) А, Леонардо!...

мрском лутајућ Разбија кости тврде лубање, Премишљајући црне планове, Што Венецији грдој хтедоше Одрећи помоћ земље дивије, — Кô да је штета, ако изгине Оваке рите читав милијун?...

— Прстима меким шарен-луткове, Што ће се на миг ока њезиног Вешто окретат — и кô пајацо — Љубимче лудо земље њезине — Служит за шалу подлој госпођи?... БОШКО: Наћемо, оче, Па ма се знали турчити!

ЈЕЛИСАВЕТА: А ја ћу плакати. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Свака ти суза кап је самртна, Од ове земље гроб ћеш створити!... ЈЕЛИСАВЕТА: Ја ћу клети. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ох, куни, жено, куни, проклињи!

Мој љубавниче, сине дивији, Ал’ и од самог дужда милији — Дужд ме је продô, дао на силу Немиле земље кнезу немилу (Капетан Ђурашко одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА (сама): Хајд’ иди, иди!... лом’те се, бијте! Пролијте крв...

) КАТУНОВИЋ: Проклет дабогда!... Ребра прожеже!... Ал’ нека тече крв!... Камен ће љут, Тај тврди камен земље очине, Снагом ће својом крепко росити. АРНАУТ-ОСМАН (ударајући на Ђурашка): Нећеш већ дуго!

Верна си била ти!... (Види једног гаврана.) А нећеш, гавране! Нећеш ми брату очи кљувати. (Узима са земље једну пушку.) Је л’ српска пушка то? Јесте, српска је — е, њом ћу гађати. (Пуца, а гавран пада доле.

ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Кнеже! И ја, и сви да изгинемо За овај камен земље сиротне.... ПРВИ СЕРДАР: Да изгинемо, Ал’ с нашом смрћу, о, господару!

ВЛАДИКА: У име оца и сина У име неба! У име земље, Која вам и сад — изневерена — Дедова светих чува гробнице... Закуните се! СВИ ПОТУРЧЕНИЦИ: Заклињемо се!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

а у његовој души дизаше се сласт и топлина, свијетла и мека као незнана пјесма без ријечи што се диже од загријане земље, и миришући веже се са насмијаним небом прољетним.

осим њега и неколико млађих жена, које се убрзо разудаше; и све пропаде, ишчезну, свега нестаде осим худе и врлетне земље, коју немађоше нико више обрађивати и зиратити, и осим празних и загушљивих стаја, из којих заудараше задах смрти и

Знам ја Змијање, знам ја ћуд нашије' планина и ове наше зле'уде, врлетне земље: све то потајно и подмукло режи! Наједном се ненадано задрмаше у врховима јеле и оморике јаче, силније, а јака се и

— Онда вас молим с божје стране, прикаж'те доље суду да моје кућиште предаде ком нашем човјеку из ове наше проклете земље. Дигоше га. Он се пресели у 'ну долину.

Ја и покојни Партенија — вјечна му памјат — стојимо горе код кошарâ, па гледамо... Врви Крајишник кô да из земље изниче! Стали ми, па бројимо...

Ми се вратисмо, а Симеун некако жалостивно отпјева уз Куреповац тамо према Грмечу: Већ је крвца из земље проврела, земан дошô, ваља војевати. Партенији се нешто ражали.

Пушке једнако праште, не престају. У'ватила се, Боже мој, она барутна думагија од неба до црне земље! Ништа се не види, а подави нас кокија од барута.

Ниси је искрћио, већ је то, бивакарце, од давнина зиратна земља, а сваки комадић зиратне земље мој је!“ На чијој је страни права, не знам.

тако, већ 'вако: Славни суд у Име Његово осуђује Јолпаза Давидова из села Мелине, котара Бање Луке, окружља Бање Луке, земље... (окреће се писарчићу): Шта би ти рекô, дијете, је ли и њему земља Босна, или је с вами дошô уз ову пошљедњу буну?

Писарчић: Из Босне је он, Давиде. Давид: Ако није дошô из ваше земље, окотио се 'вође за вашег земана, па јопе' је свеједно. Де-де, господине, настави, да чујемо!

осуђује Јолпаза Давидова, стара двадесет и двије године, ожењена, из села Мелине, котара Бање Луке, окружја Бање Луке, земље Босне, а кућне нумере оне као двије кантарске куке (С. Ш.), на двадесет година тешке тамнице у Зеници...

Само још ово, 'нако испред мене, додај: Давид Штрбац из села Мелине, котара Бање Луке, окружља Бање Луке, земље Босне, а кућне лумере четрдесет седме, захваљује се царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду што су

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Сунце, наше сунце, пухор златни распи! (1917) БЕЗ УЗВИКА Ни чудног ни новог за нас нема више, Све су земље нама и драге и сродне; Сред сјаја, и врх нас кад се буре свише, Бесмо мирни, као усред земље родне.

нас нема више, Све су земље нама и драге и сродне; Сред сјаја, и врх нас кад се буре свише, Бесмо мирни, као усред земље родне.

ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ' недра земље и небеског свода. Стојте, галије царске!

(Без датума) XЛИИИ ГРЕШНИ СОНЕТИ (СИН ЗЕМЉЕ) Загрмеће Господ у страшни дан суда, А ја ћу му рећи: ''У најцрњем мраку Твоју реч сам чуо гвоздену и јаку И због

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Наместо далеке и слабо познате Русије улогу узора све више је преузимала Европа, пре свега земље немачког језика, утолико пре што је то био доминантан језик у Хабсбуршкој монархији, без којег се није могло

Српске земље су не само западније смештене него је и њихов велики део припадао претежно католичкој Аустрији. У једном погледу Караџи

Хребељановић и султан Мурат), и један престолонаследник (Јакуб, султанов син), а османлијска најезда на хришћанске земље заустављена је, додуше, привремено, захваљујући српској војсци.

" Усмена традиција о покосовском периоду приказује све дубље продирање Турака у унутрашњост земље као историјску неизбежност којој се српски деспоти и војводе опиру свом силином својих трагичних живота чувајући

У времену када су Турци увелико заузели све главне градове српске земље, Курипечић заправо оставља документ о поезији и предањима као одбрани од притиска османлијске силе.

исповест али и усмени, епски начин мишљења или поглед на свет: "Ја војвода Павловић од Радосала, господар и кнез ове земље, лежим овде у овом гробу.

Док живљах не могаше ме турски цар никојим јунаштвом, никаквим даровима, па ни борбом ни великом силом са моје земље потиснути нити побиједити. Још мање сам мислио да се одрекнем своје вјере..." Цео период од 15. до почетка 19.

против Турака води сена целом подручју насељеном српским становништвом, и то у два вида: хајдучком, унутар окупиране земље, и ускочком, у њеним пограничним областима, уздуж читаве крајине, од Вараждина и Карловца на северу, а преко Сења,

Остављени у потпуности сами себи у дубини поробљене земље, после турске окупације Србије и Босне и Херцеговине, хајдуци организују чете од по десет до четрдесет герилаца.

догађаја, а свеопшти незадрживи покрет народних маса исказао је сјајно нађеним поређењем из природе ("Уста раја к'о из земље трава"). Стихом прегнантним асоцијацијама објаснио је тренутак одлуке ("Јер је крвца из земље проврела").

Стихом прегнантним асоцијацијама објаснио је тренутак одлуке ("Јер је крвца из земље проврела"). И остале песме које с овим својеврсним епом чине целину обликују хронику устанка.

су предања о Марку Краљевићу, његовој натприродној моћи, стицању снаге, одабирању коња, и његовим траговима широм земље, који "доказују" истинитост казивања о њему или о светом Сави и Светом Симеону, који се попут античких богова, или

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Многи тежак облак, јека, Крш громова, огањ, клетва И сто чуда неба, земље, Разбило се о менека... Усамљена На средини морске пене, Цепам муње и громове; А таласе рикајуће Са храпавим

неме поноћи Кô грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји, кô да умире, Ил’ да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил’ земља куне своје покоре?

1872. ОТАЏБИНА И овај камен земље Србије, Што, претећ сунцу, дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући

Дрзнеш ли даље?... Чућеш громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА Води ме, поведи слепа, ја не видим бела дана, душа ми у богу сама! Земље прођох, ноћ ми свуда без сванућа, ван са неба топло што ми гране тама!

Појав’ се, појави. Дај твоју крв, Омириши крв, омириши живот. Отргнућу те од земље. Појав’ се. Појави. Ватра ме гори, о ватра изнутра. Улази у ме, пробија ме До сржи, о мрачна ватро.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе. Исто онако она мирно, строго изгледа. Ништа се није променила.

да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би

Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе. Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен! Нека ми изађе на сан!« (ібід., 643. Слично гатање и у ЛМС, 139, 87, само што ту В.

и од метала уопште, а нарочито гвожђа, плаше демони: отуда, на пример, пропис да се лековита биљка не сме вадити из земље ножем, да не би демон, који је у биљци, побегао).

ЖСС, 283; 286; 287; 293; кад се јагње, чим се окоти, подигне са земље, повуче се три пута за уши и каже му се: »Пушти лескову, узми дренову« тј.

У српским приповеткама типа Миде (о цару Тројану са козјим ушима, Вук, № 39), из земље којој је поверена тајна о тим наказним ушима изникне зова, и кад су чобанчићи од њених прутова начинили свирале и

КИЧИЦА Тауѕендгулденкраут (ерyтхраеа центауріум). Кичица (златна китица, трава од грознице, жуч од земље. Шулек је забележио 41 назив).

за семе, а тулуске заједно са шашом па њима пуштају, по заласку сунчеву, низ реку, »те да и кукуруз потече из земље као вода низ реку« (СЕЗ, 19, 361; негде то раде на Богојавлење, СЕЗ, 14, 23); први окруњени к.

ИИ (жене не раде ништа иглом, »да црви не би јели к.«, СЕЗ, 14, 26), на Чисти понедеоник (да вране не би јеле к. из земље: не једе се кашиком, СЕЗ, 14, 37; жене не раде ручне радове, СЕЗ, 19, 36), на »Црни торник« — први уторник после

При огртању к. копачи остане један струк неокопан, баце на њега по једну мотику земље, и оките га цвећем, па поседају око њега.

У Ресави, кад сеју л., закопају се три јајета у земљу; после три дана изваде се из земље, поједу, а љуске баце у ланиште, а па њихово место забоду се три прута беле врбе (СЕЗ, 17, 1911, 16.

Занимљиво је да је у близини липничке л. био манастир, и да је томе манастиру по клонио ага земље »колико је хватао липин хлад« (а то је, с обзиром на дужину сенке при заласку и изласку сунца, било доста, БВ, 6, 217).

Девојке метну на Ивањдан у лонац земље и ту посеју неколико зрна п., па на Петровдан гледају како је никла: ако су клице савијене као прстен, онда веле да ће

Ако се који момак не може да ожени, треба — каже се — да ћутећи копа бели трн, док га целог из земље не ископа, и да на његовом крају нађе неки црвени котур.

Ћипико, Иво - Пауци

Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне. Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје

Чисто не може да схвати како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.

Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели? Никин дио с његовим је у једном комаду срце земље м заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?

Газда познаје добро браћу Смиљаниће; чуо је и за оца им, покојнога Раду, који се био, убивши ради преорања земље некога комшију, одметнуо у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.

По његовој смрти, браћа се не слагаху задуго и набрзо раздијелише имање у три дијела. Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама.

По његовој смрти, браћа се не слагаху задуго и набрзо раздијелише имање у три дијела. Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама.

Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене. Вели, и куне се: „Нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже,

Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада плодно, берићетно, срце земље, говори газда Јова као за се. — А што питаш?

До неколико дана вратиће се из војништва гдје га је за два мјесеца узело. Што ће он рећи, хоће ли му бити жао што је земље купио за скупи новац? Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану и окупивши је погледом, умири се.

Што ће он рећи, хоће ли му бити жао што је земље купио за скупи новац? Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану и окупивши је погледом, умири се.

Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија: —Откупио сам Никине земље од господара. —За колико си погодио? —Петнаест стотина талијера . —Биће...али и вриједи...

настави: — Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па чуј како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

на њиховом челу знак посебности, можда Господ преко њих шаље своје тајне поруке, можда је њима дато да докуче тајне земље и неба. Јелена Не гледа ме. Труди се да ме не гледа. Или мисли како нема зашто да ме гледа.

Вода је дремала, лења и непомична, изнад плодне вратимљске земље. Сви су зебли од помисли да Морава таложи на дно поплављених предела шљунак, јалову стељу из које ништа више неће моћи

зиду превлачио четкицама, о многим лепим, чудним и невероватним стварима, о Солуну, о великим градовима његове родне земље Грчке, о царствима Византијском и Бугарском, о Дубровнику, богатим прекоморским земљама, о Угарској и Саској далеко на

Прохор, „узима част вашим кћерима, плоди се са вашим женама док ви у зноју лица свога на пољима извлачите из ове шкрте земље хлеб за гладна уста своје чељади.

ћу се и гледати са уживањем (које ће, све ми се чини, бити тако слатко и омамљиво) како се до крви уједају господарица земље од Парамуна на северу до Клека на југу, од Солотника на западу до Брезнице на истоку и челник њезине војне силе.

душа ће ми из њега прхнути у прозрачно небо као шева из незграпне крлетке, натраг у висине, раздвојиће се на хват од земље од ове моје жалосне, ружне љуштуре која ће се распасти од удара на шиљатом камену.

отмености, ни поноса, отварамо вам нове двери, завирите нишчи иза седам запечаћених брава, сазнајте све тајне неба и земље. Све вам је дозвољено, све доступно.

Стајала је на четири дирека који су до земље били отрули и право је чудо како се раније није срушила. Сада ју је гром спљескао са земљом и запалио.

За ложење ватре: чакмак, кремен и труд. Могу искрчити комадић земље у шуми и посејати на пролеће нешто усева. По кесицу семена пшенице, јечма, овса, ражи, паприке, грашка и боба.

последњег жмарца, пуштају да их понесу крила, лака и бестелесна нека крила кроз дубине неба и пространства изнад убоге земље, ни горе ни доле, него баш испод неба и изнад земље.

бестелесна нека крила кроз дубине неба и пространства изнад убоге земље, ни горе ни доле, него баш испод неба и изнад земље.

Сажалио се болећиви старац. А ја кажем: губавце, сушичаве и јуродиве треба слистити са лица земље као кужно смеће, да земљом не развејавају болештину. Нема за њих лека. Лечи их само здрави, љути челик мача.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Одлетеле тице у далеке земље Само једна јоште путу се не спрема: Лагана јој крилца поломили људи, А без крила збора о полету нема!

Све, што год осети живот, на свет се радосно јави: Из мрачних јазбина вуци, из земље сићушни мрави. Двадесет пријатних дана дуваху ветрови.

очију, лане, Ја читам страсну повест које се многи још сећа, Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране, На земље мирисног цвећа. у вихорима страсти, са дивљом, помамном виком, Скакаше безумна војска од људи, жена и звери.

Под арагонским мачем јекнуше дубраве родне, И пожар обузе села, вароши и земље плодне, Бришући спомене древне. Но тужне песмице ове Нађоше у једном двору, Алхазра који се зове, За владе Манојла

Из мрака, из неба, земље, извиру чудесне приче, Гласова све јаче бива и ваздух чисто ври... Један се церека лудо, а један очајно кличе, Као

ХЕТЕРА Крилата божице моја, хајдемо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима: Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми И седам подножја љуби, нежно се грлећи с њима.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

МОРЕМ, ПОСЕТЕ АЛЕКСАНДРИСКОМ МУЗЕЈУ И БИБЛИОТЕЦИ 26 ВИИ ОСАМ ВЕЛИКИХ НАУЧНИКА АЛЕКСАНДРИЈЕ, ЕРАТОСТЕНОВО ПРЕМЕРАВАЊЕ ЗЕМЉЕ 33 ВИИИ НЕОЧЕКИВАНИ ДОГАЂАЈ, НОВА ЈЕДНА ТЕМА ЗА ПРЕПИСКУ 40 ИX КАЛЕНДАР И ЊЕГОВИ ЕЛЕМЕНТИ 42 X ПУТ У ЦАРИГРАД.

СТАБЛО ЖИВОТА 136 XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР 144 ХХВІ РОЂЕЊЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ. ПРВИ ДАН 152 XXВИИ СВЕТО ПИСМО И ПРИРОДНЕ НАУКЕ 159 ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА 163 XXИX ЈЕДАН СТАРИ

ПРИРОДНЕ НАУКЕ 159 ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА 163 XXИX ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР, ЖИВОТ ЗВЕЗДА, СУДБИНА ЗЕМЉЕ 167 XXX ПРОЈЕКАТ ВОЗА ЗА САОБРАЋАЈ СА МЕСЕЦОМ 172 XXXИ ВОЖЊА НА МЕСЕЦ 175 XXXИИ МЕСЕЦ И ЊЕГОВИ ПРЕДЕЛИ 180 XXXИИИ

Та је звезда удаљена од Земље 230 светлосних година, па зато видим Земљу онако како је изгледала под крај седамнаестога века, јер је светлост која

година, па зато видим Земљу онако како је изгледала под крај седамнаестога века, јер је светлост која је тада са Земље пошла таман стигла до мог ока.

поветарац пољуљкује вите палме између којих корачамо и долазимо до главног храма вароши, Есагиле, „палате неба и земље“. Она се уздиже на високом, масивном подножју.

знамо да је то обртање звезданога неба, које се научно зове дневним кретањем неба, само привидно и последица ротације Земље око њене осе.

целе Сунчеве породице толико удаљене, да се ни њихово властито кретање, ни оно привидно које следује услед обилажења Земље око Сунца, не може оком запазити.

Ми данас знамо да он обиграва око Земље, а да су његове мене последице његовог осветлења Сунчевом светлошћу. Најсјајнија појава на небу је Сунце; но, баш

И то кретање Сунца је привидно и последица обилажења Земље око Сунца, због чега га земаљски посматрач виђа постепено у разним правцима према осталим звездама.

Понављам: Из вечите књиге неба прочитана је, као што ћу Вам то другом приликом саопштити, будућа судбина Земље, Сунца и далеких светова.“ - „А шта пише у тој књизи о судбини нас, појединаца?“ - „Ништа, драга пријатељице!

сваком помрачењу Месеца, граница Земљине сенке која се види на Месецу има кружни облик, па показује и округлину саме Земље.“ - „То ми је врло јасно и убедљиво, само једно не могу да увидим: зашто воде и мора не оцуре са округле 3емље?

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

И кад часак посљедњи стигне, Да смрт са земље и мене дигне, У вјечно жиће блаженог свијета, Гдје сваке сласти пролеће цвјета, Најстражње ријечи теби ћу слати: „С

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ПАРАПУТА Једем, једем! Земља сам... И ти си земља... И сви смо земља. И сви ћете бити земља. МИРОН Јест, јест. Од земље смо, и бићемо земља. Али зашто ти земљу да једеш, кад су ти недра пуна комадима хлеба.

Исти онакав какав смо имали некада, као деца. (Узима тањирић и подноси га Мирону): Гле, исти је, прост, од земље, чак сам га мало и окрњила, разбила, да би био онакав.

И тако целог живота. ХАЏИ РИСТА Страшно, дедо. Тако грднога, црнога од земље, неговати и чистити! Ја и кад га сретнем, ма да је и то Божји човек, Божја душа, а ја се по два три сата гадим.

АРСЕНИЈЕ Не смем, дедо. Убиће ме овим камењем. Ти знаш, да му само ти можеш узети. МИРОН (чисти Парапуту од земље): И где оволико земље и блата нађе? Сав се земљосао. (Вади из његових недара камење и земљу.

Убиће ме овим камењем. Ти знаш, да му само ти можеш узети. МИРОН (чисти Парапуту од земље): И где оволико земље и блата нађе? Сав се земљосао. (Вади из његових недара камење и земљу.

Под њима виде се из земље велики каменови са старим попречним гредама на којима су амбарови лежали. С десне стране, од некадашње толико велике

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Кад момак рано изјутра сече и вади поврће за пијацу, старац узима снопиће, чисти их од земље, мирише их дубоко. А кад око подне момак врати непродату, свелу зелен, старац је опет граби обема рукама, меће у воду,

Узела је у администрацију све велико и разноврсно имање свога мужа, земље, људе, жене, децу, стоку, новац, купце и продавце, посреднике, адвокате.

” — Како говориш, дијете, забога! Земља ће родити и хранити док је земље, али кога ће хранити, то је питање! — „Е па добро, Нано, онда није вајде, морам знат изучити и хлеб зарађивати...

Паланка се давно већ научила да са смехом слуша скандалозну кронику неба и земље, како ју је лудак измишљао. Кад су му једног дана донели малог сина, који се код госпа Ноле лепо поправио, отац га је

Једна жилава конкуренција свему живом и мртвом. То је један живот и исхрана без земље! То је чудо! То је јеврејство! То је јеврејска егзистенција по сваку цену, и јеврејска амбиција која све савлађује...

ВЛАОВИЋИ Неколико гранатих и некада јаких и чувених породица набило је своје породичне раке до саме површине земље. Нема их више. Једну од тих гробница.

— Тише, још тише, да звук буде тих као светлост. Полако полако, с почетка неприметно, продао је Стефан доста земље, раздао људима без добре подлоге доста новца.

Обојица очева гласно јецају; газда-Гавра, блед као крпа, заборавио је да свеће раздели сакупљенима с три грудвице земље. Па онда, свештеници буквално наврат-нанос скидају одежде и бацају их по црквењаку. Журе, њих, само њих, чека фијакер.

се појавио тек кад су, једнога дана, довукли на растављеним колима диван орах, добро већ одвркао, с гужвом жила и земље око корена. Усадише дрво за кућом.

Делиле су их две ограде; делио их је онај аршин земље — Горњоварошани га прозваше„Савин кромпир”; — делиле су их жене.

Па онда како се свет једнако мења, променио се с њим и аршин земље. Пронашла га деца неких нових Кашикарлија — продирао је полако у живот и уз порон — а и деца из других улица и буџака.

” Уосталом, како се Кашикара даље насељавала, аршин земље је постао врста уличице, био гажен, и зато мање закоровљен.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Осим свију му се обаче најбоље допадне Велимир и Босиљка; тако по свету ићи и толике земље, нарочито Египет, без крајцаре видити, толико без муке трпити да своју љубезну јошт лепшу него што је била нађе, која

Од мене зависи цареве и краљеве правити, њима колико оћу земље давати, с њиовом судбином владати и, кад ми је воља, у пропаст ји бацити.

Једним словом, све што је на земљи, испод земље и више земље, — све што се помислити и не помислити може, — и сам цірцулуѕ qуадратуѕ у мојој је власти.

Једним словом, све што је на земљи, испод земље и више земље, — све што се помислити и не помислити може, — и сам цірцулуѕ qуадратуѕ у мојој је власти. Чудиш се тко сам? Ја сам!

Знајте ви, на пример, колико звезда с источне, колико с западне стране земље има; знајте о љубови боље него Овидије говорити, и утркујте се с Платоном колико оћете, правећи Републике; но отидите

Његове су речи сасвим по правилима силогизма устројене, и убо: Сила земље состоји се у храни. Највише хране има онде гди се највише троши; пробо маіорем: највећи је конзумо, то јест највише се

Овај га соритес тако обнадежди да, хотја су му леђа мало надувена била, он слатко, спустивши се на крило опште матере земље, зарче. Фама међутим узме себи допуштење да о његовом затвору по граду разгласи.

— Напоследак има јошт млого струка суза које се на овој малој грудвици земље виђају, и које у наш ред не принадлеже. Тако, на пример, често примечавамо да девојке за изгубљеном керицом марамом

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

вериге сред олује И земљу од старе храстовине За стајаће звезде везује Пере шапе својим вуковима Да трагови мрачне земље На њима не преживе Путује без пута И пут се за њим рађа СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ Гледа у камену Своје треће

међу птицама Склапам и расклапам крила Чинодејствујем насред свога поља Претварам у кљуну Кап росе и зрно земље у песму Ти боју сутра буди леп Што ће рећи праведан Ти зелена царице траво Ти једина победи Ти победо усрећи

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Родио сам се у једној старој кућици, у близини београдске Саборне цркве. Та кућица доцније збрисана са земље и наместо ње се сад диже велика палата Народне банке, тако да су данас банчини трезори тачно тамо где је била соба у

то: да реке увек теку од извора ка утоку своме; да је Земља удаљена од Месеца толико исто колико је Месец удаљен од Земље; да су планине увек више но долине; да језера, била она плитка или дубока, морају са свих страна бити опкољена земљом,

– Чујмо! – прихватише са свих страна. – Господо – поче Божа – вама је познато да је живот земље само на један сат, на коме је цео историјски живот човеков само један секунд, а органски његов живот је само један

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

На простору од једнога километра падао је челик праисконским бесом, уз грмљавину, ријући сваку стопу земље. Слаби заклони летели су у ваздух. Делови људског тела разбацивани су на све стране.

Тело дрхти, те се наслоних на земљани зид. Гр-рру!... Много дима. Нешто ме гуши. Пуна су ми уста земље и неке сукрвице. Сад ће... Гр-р-ру!... Напрежем мисао. Знам, знам, све још знам... Али откуда ми ова земља у устима.

— Свршено је — рече потпуковник Петар. Бежали смо низбрдо. Сретосмо наше сеизе са коњима. Пред нама сукну пламен из земље, затутња, ми се повисмо по коњима. Скретосмо у један шљивик. Шрапнел нас сустиже, цикну над главом језиво.

„ДАНАС ЈЕ ТЕШКО ПРОНАЋИ РЕДОВЕ“ У земљи је горело. Натчовечанском снагом бранио је народ сваки педаљ своје земље од много надмоћнијег непријатеља.

Непријатељ је навалио са свих страна да пороби нашу лепу отаџбину. Привремено је узео један део земље, али име Србиново никад неће уништити.

Таман смо запрегли, кад се сручи страховита киша, праћења севањем и праскањем громова. Облаци се спустили готово до земље. Били смо обавијени непрозирном тамом, као у мрачној комори. Требало је силазити низа стрме стазе, тек просечене.

колона пешадије, артиљерије, коморе и избеглица, гамизала је лагано преко Косова, носећи собом тугу и очај поробљене земље своје. Сустигосмо и колону рањеника, који су умакли из болнице. Стоје на путу, распитују се за своје команде.

обичај, чинило ми се, ова је форма ипак могла сада да изостане, и да се учини изузетак према једноме официру суседне земље. Али ми смо изишли из своје земље и морамо се повиновати обичајима других. Врата се отворише.

Али ми смо изишли из своје земље и морамо се повиновати обичајима других. Врата се отворише. Кад уђох у собу, затекох неколико младих Црногораца.

— Молим те, какво добро очекујеш сада ти?... Најурени из земље, на туђој територији, сатерани под ове кршеве... — Ама то је моје предосећање... Ето замисли...

Наша земља постоји и даље, наше породице су остале у земљи, али је оружана сила и све оно што извршује закон ван те земље. — Поставља се питање, да ли ми имамо правног основа да представљамо ту земљу.

— Наравно! — добаци капетан Веља. — Виша сила! — допуњује Живадин. — Тако је... И после изласка из земље, наша држава ту суверену власт и даље има... — То исто и ја кажем — упаде капетан Веља.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

“ ЈЕДРИЛА Топографски радници, соколи моји, соколи, Док географске карте тискате Мислите на земље удаљене. Зелене и плаве боје гора и стена са прстију сисате А са Азије оштрих мириса боле вас груди и Африке.

како то изгледа кад ноге лете, и главе; Сад ћемо спустити нашу душу на конопчету да измеримо размак између нас, неба и земље, Сад ћемо покушати и да умремо. Тамо артиљерци пуне своје гигантске луле, Њихове су луле огромни топови.

У недрима хранитељке земље побелеће његове кости: Док уцвељена мајка исплакаће до слепила зени; О јадни сине, Зар си широку своју собу за тако

Стихови, носите ме далеко од ове земље: у мукама ме за бољи живот рађала мајка, ради вишега отац је са усхићењем плодио; живот мора да је драг, а љубавном да

Тренутак макар само - далеко од ове земље, јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари што као да се прикрадају са другога света; уста ми ево пуна

ја слободом ништа нисам стекао Ни назрео дно понора страшна, Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао Лепињу од земље и брашна, Котао супе да сам испио, Загњурио главу у крило драгане, Свој гнусни жиг на њу прибио Па пљувао пред праг и

Мрле! Пишем седам немогућих речи над хартијом: и у свакој се цеди, заокругљује, по кап крви, а у свакој капи помало земље, труња од коре дрвене, и мржње. Зашто и мржње! Нисам ли исцепао на четири Свето писмо!

И провлаче се лагано, фосфорно понорне реке, Танким млазима сјаја, руке које су љубиле, Кроз тамну поноћ земље, измеђ жилица смреке, Испод толико била које су свуд садиле.

Коњици ко да њини врани Не тичу тле земље гора Већ да су они нови дани Без сјајног зрака и без зора А грдне сенке што се вину Ко да су сенке коњских крила Што

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Остали синови и кћери већ су јој допирали до појаса, а малишан тек се од земље одигао. Али, је зато био леп и златан, златастији и нежнији од осталих.

Нека се не плаши! Нека крене! 3ар је друго малишан и желео? Лагано, готово нечујно, откиде се маслачак од земље, прислони за тренутак своју сребрну главицу уз образ маме сунцокрета, а затим као крилат полете увис! Виде ли га ко?

МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ Високо изнад земље, као котаричице о небо окачене, њишу се градске куле У једној од њих дечак Ведран на птице, децу и облаке пажњу не

Дивота! Дечак се наже и напи воде, па од досаде поче да у извор баца грумичке земље. Кад, изненада, крај самог свога уха зачу уздах. Ко би то могао бити? Осврте се Ведран лево, осврте десно: нигде никог!

Одједном, као да су из земље никла, некаква деца! Прасну смех. Узалуд их је Дрвосеча терао, у стопу су за њим пристајали, бацали на њега корице

Узалуд је то и самој себи говорила. Небеске висине нису је веселиле, све док јој Зрачак који ју је дигао са земље не рече: чуо је Цвет! У исто ово доба, на истом месту — чекаће је кроз сто година. Нека путује, зар није то сама хтела?

Како је далеко била светлосна чаша неба! Како недостижан Цвет! Као уклета лутала је Капљица испод земље, клизила низ леђа знојних рудара, низ шапице кртица и роваца, тражила извор.

3ахваљујући једном успело јој је да пробије кору земље. Како је сада шумела! Како се љескала на сунцу! Постајала све ведрија, све лепша!

И гле, поче да чита, поче да пише, поче да разумева дечак учитељеве речи. Растварала су се пред њим чуда земље као велика, с љубављу написана књига.

Да би ти син до ње стигао — ти мораш да нестанеш, мораш да у сунчеву пећ — док сунце око земље не обиђе — голим рукама бацаш жар! — рече строго Сунчева мајка. — Боље се врати одакле си и дошла.

Како су беле и ледене биле крошње дрвећа! Како су се, притиснуте снегом, сагибале до земље! Али, у мравиљаку је било топло, а у јајашцима су равномерно куцала срца будућих мрављих витезова и лепотица.

Стазе су му се под ногама угибале, а главе поданика биле савијене до земље. Класови пуни мудрости, ах, како је срећан био Цар!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1907. МОЈА ОТАЏБИНА Не плачем само с болом свога срца Рад' земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода боле, И моја душа с њим пати и грца.

Ја у њојзи слушам повијест из данâ Кад син земље ове није прахом био, Но са бојних поља теби долазио Да напоји жедна коња од мејдана.

кобну пјесму: тика-така Ја слушам, и срце све удара тише; И ја видим јасно: све више и више Да постајем само црне земље шака. 1908. ПОГРЕБ Повија се жито.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Али, кад су Турци завршили освајање наше земље, кад су посмицали или потурчили домаће феудалце, и кад су након тога учврстили свој систем намета, данака, харача и

устанака; заподенуло се дуготрајно хајдучко и ускочко војевање; настале су заједно са борбом сеобе из једног краја земље у други; вршило се све тешње повезивање целокупне сиротиње раје.

“ Косовска битка значи крај самосталне српске државе. Убрзо после тога Турци су ставили под своју контролу земље Вука Бранковића: „Скопље су му одузели и од њега начинили своју војну базу према Србији, Зети и Босни; у остале

им о злу као и они њему, а све зато јер је Вук Бранковић хтио послије смрти кнеза Лазара да постане господар читаве земље којом је Лазар владао. То непријатељство могло је утврдити у народу мишљење о издаји Вуковој, тј.

Из те жудње се родио пркосни и ратоборни лик Марка Краљевића. Ако се Турци нису могли протерати из земље, ако је њихова власт хтело се то или не — била неизменљива чињеница, њихове главе ипак могла је да сече сабља, њихова

Кроз песму о њему престајали су да буду робље. Кроз песму о њему кретали су се слободно широм рођене земље, с краја на крај, и чистили је од уљеза, пљачкаша и крвопија.

Али главни напад извршен је тек године 1439. „Док је турски вазал Стјепан Вукчић пустошио западне крајеве деспотове земље, почео је султан лично опсаду Смедерева.

Према песми, од Турака понуђено му при јатељство уз услов да пусти њихову војску преко своје земље бан Деренчић је гордо одбио и прихватио борбу под Удбином.

и очекивали помоћ од непоробљених европских земаља, у првом реду Од Аустрије и Млетачке Републике, и кад год би те земље заратиле против Турака, они су листом устајали и нештедимице проливали крв.

Она не тугује, него се бори и побеђује. Она је живи пример женског јунаштва у мучној историји наше земље. Сакривених коса испод калпака и недара испод доламе, наоружана оружјем и љубављу и мржњом, она је оваплоћена жеља

и оружјем, смеђих до рамена брка, „необичан јунак погледати“, син прослављеног Јанка од Котара, он ниче свуда као из земље и шири страх и трепет. Везаних руку, он је кадар да седморицу непријатеља растави с душом.

Да надмаши јунаке из песме, напрезала се целокупна раја. Она је била рада кавзи, она је знала да је „крвца из земље проврела“, она је осећала да је „земан дошô“ кад „ваља војевати“, она је хтела „сваки своје да покаје старе“.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

као какав проскитани сеоски мачак, лукава бескућна мачорчина, која само цуња и гледа што ће здипити на земљи, испод земље и на дрвећу.

— Марш натраг, чујеш ли! — повика Стриц, па пограби са земље неки суварак и баци се на малишана. Куја скикну и одскочи у страну. Николица плану и пусти узицу. — Е чекај сад!

Иако мали, они су ипак били дјеца своје земље. Због тога се, док су стајали око хајдукова гроба, нашем Јованчету наресила суза у оку.

— Дрекавац! Одједном се Јованчету следише ноге. Спазио је како испод једне веће сиве стијене излијећу грудве земље и руше се према потоку. — Ено га! Дрекавац копа јазбину!

Учитељица и нехотице стукну и задивљено рашири очи. — Ама јеси ли ти то, Никола?! — Ја или који било син ове земље, свеједно! — одговори момак, надахнут и задихан.

Зна он добро тога тихог окатог ђавола, који види три метра испод земље. — Неко хода по шуми — опет ће дјевојчица али још није честито ни довршила реченицу а Јованче, загледан у дубину

Над устрепталу шуму суну гарав тумбас дима, земље, покиданих грана и лишћа. Дјечаци у пећини осјетише како се над њима стресе и задрхта земља.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЦАРИГРАД 260 СОЛУНСКЕ ЛЕГЕНДЕ 267 СЛАВЕНИ 273 СЕРВИЈАНИ 274 СВЕТИ ВЛАДИКА МАКСИМ ДЕСПОТ 275 МОЛИТВА ЗА ПОВРАТАК СРПСКЕ ЗЕМЉЕ 279 ПЛАЧ НАД ЦАРСТВОМ 280 У ПРЕВРАТНА ВРЕМЕНА НЕПРЕВРАЋЕН 282 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ТРИДЕСЕТ ДРУГЕ 284 ОКО

— а ја сам га клео и говорио да га нестане, И род му и пород погине, да му се ни имена не зна, те се цело истреби са земље, — и ова смртна ми беседа — би моје грло гроб моме пизменцу.

СВАКО НАС ЗЛО И БОЛЕСТ НАХОДИ Голема је то туга и нужда будавши на земљи рођеним, и сами собом от земље, а небо тражити и искати. Свако нас зло и болест находи И свака рђа и невоља тре.

Ал' што је постало од Бога за потребу изарад људи, ипак се свакад тога находи свега доста с променом годиштном. Од земље што је саздато, од ње се удиљ и рађа по завичају своме, и опет све у земљу преобрће се и одлази.

ГОСПОДАР ВОДА Обладати ће он од мора до мора и свим реками од крај до на крај земље. Пред њега ће припасти с поклоном Јетиопљани, штоно су црни Арапи, и његови му злотвори прах са земље шмркати ће му

Пред њега ће припасти с поклоном Јетиопљани, штоно су црни Арапи, и његови му злотвори прах са земље шмркати ће му испод ногу.

се; толика ширина из њега би, да му гране преко река прелазе и шири се до мора и хатар му с хатари састаје се до краја земље. А све горе надвишује, те их покрива висином своје славе.

им се дна не види; а друге што опет тесно и помало извиру, а не зна се откуд им је глава; и неким чује се хука испод земље с надањем се негде излазу, али врло се заустежу позадуго; и неке пак натраг се одбијају; а једне јако сукте напоље

АДАМ Месо од земље, кости из камена, очи од воде, крв од росе, пара и одихивање од ветра, разум, памет од облака, умље с анђелске брзине..

О, ал' те ноћи виде у сну чудно високе мердивени. С онога места где спаваше, са земље, прислоњене чак горе за небо. Те ангели слажаху и пак узлажаху горе и доле по њима.

А откуд она глава онде дође (само гола кост!)? Кад сав свет водом потопљен би, дигла ју је из земље била вода, претеривао ју је ветар овам, онам по води, и онде је донесе.

Кад вода са земље спаде, она и остаде онде, те кроз њу и прозва се лабно оно место, да речем лепо на виделу пред градом брдашце.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива и један већи виноград, ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно

Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда да не би припомогао још већем пропадању малих

Новине, новинари, бре брате, ако ко бога зна, кô једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, — па, ено, и они профанисани... Ено, узми по новинама!