Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На Велики петак освануло је пет стотина косача, мрка погледа, чврсте деснице. Ма који спахија у земљи маџарској обрадовао би се овакој моби, али сад стрепљаше, јер то не беше гомила жетелаца, него чета дивљих осветника,
Па ко зна, можда је њему милије било оно дете под земљом, неголи ми на земљи?... За њиме је плакао, а нас љубио... Тајна је то!... Астроном гледа у звезде. Је л’ му ко сахрањен у њима?...
Тајна је то!... Астроном гледа у звезде. Је л’ му ко сахрањен у њима?... Ми гледамо у земљу... Ах, у земљи нам је све!... Он у звездама гледа будућност, ми у земљи прошлост...
Је л’ му ко сахрањен у њима?... Ми гледамо у земљу... Ах, у земљи нам је све!... Он у звездама гледа будућност, ми у земљи прошлост...
Хтела сам му покровом мало боље руке и ноге покрити, да у земљи не озебе; они ми не дадоше. Желела сам да га још једанпут пољубим, али му они сандук заковаше...
“ Тај човек беше странац, па је у туђој земљи нашао пријатеља!... О, како је слатко пријатељство, кад све изгубимо! Учитељ скиде качкету, па се посади до болесника.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и што добро будем знао драговољно казиваћу т и, и што је најважније: не само за живота но и кад ме не буде на земљи.
руку размишљавајући у тако бедним опстојателствам шта ће од њега пајпосле бити, дође му на памет да често, овде на земљи, оно што сила и снага не може, мајсторија и хитрост учини.
владјенијам нико се добар, ни христјанин ни Турчин, солдата не боји, но гледа у њему чувара свога; а у турској земљи, колико је даље од Цариграда, толико више бедни христјанин пред агом и његовим слугама, пред спахијом и пред
” Наравоученије Какви смо ми људи на овој нашој земљи? Хајде да се право један другом исповедимо и да већ не тајимо да смо свакојаки и чудновати! Како то?
Једним словом, ако је само трудољубив, паметан и поштен, он је блажен човек на земљи.| 42 Магарац, врана и овчар Магарац с рањеним леђма пасаше на ливади међу овцами.
Човек који зна да је маловременан на овој земљи, и који има поњатије о богу, о правди и о бесмертију душе, може ли кад бити немилостив и немилосердан?
Блажени мир и покој срца поглавито је благополучије наше на земљи. Но колико га мало почитовати умемо! За сваку бездјелицу бацамо га и губимо, и узнемирујемо себе и друге.
Благо оном ко нити мисли ком учинити зло, нит се томе од другога боји! Али док год има зла на земљи, они који пишу мораће о њему писати, само с тим намјеренијем да се истребљује колико се више може.
бесмертија; а кад нас пак слабости и страсти наше на зло подстрекавају, сматрајмо се како маловремене и смертне на земљи. О несрећи и страдању других радовати се, какова слабост и неправда!
“ „Томе се није чудити” — одговори лав. —„На земљи нико није савршен, и ако ће ко не знам како славан и силан бити, мора имати неку слабост.
А у турској земљи што чине, то није ни за описивање! Но рећи ће ко: силом не отимају. Горе него силом, зашто у име божје отимају, а
ум кад с науком просветиш и с просвештеноју добродјетељију сојединиш, избраније нације над тобом неће бити на земљи! Добродјетељ је теби природна; поштење, слава, великодушије, мужество — то су твоје прародитељске добродјетељи.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ветар ти по земљи погасио све, све осим свеће на гробу! Не утеко ни секири, ни топу! Немао рибе у Рибници немао вола у Волујцу
лето кисла на буђавом пољу, без гроба и попа, у расутом житу и локвама крви И док труне јесен и киша их копа на земљи светкују победници и црви. 2.
И кад, изгубљени у незнаној земљи, од исте глади гину, у истој зими, нити би петровац чанак од милојевца, Нит би милојевац капу од петровца!
Шаран, који има вранина крила, ил врана, која има шаранов реп? Та слика ће се разрешити на земљи, на познат начин: на јесењем имању, испод неке жуте букве, шаран завршиће у вранином Тигању!
Зар је оно насред пóљā пећ? Оно мора да је подложио неки из облака протерани бог, који се на земљи пробудио гладан, и коме је гладном било хладно!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
18. октобра 1804. года). А мени ваљда зато ништа није било, што сам ниже, при земљи спавао. И одемо даље, и веће поиздаљега угледамо високе звонаре Свето-Петрова Града, у ком знамо да је цар коме смо
То им се одобри, и дође их 20, које стараца бели̓ брада, које агалара. По поздраву и мало на земљи одмора, како Турци тако и ми Срби све што је било припишемо судбини, и да је то од Бога ксмет.
Рекао је: да ми идемо молити овде, јербо „то ми не можемо у њи̓овој земљи, но вама је приличније”. Казао ми је, да отпишем доле у име његово, да је боље овде један него 3.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.
— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи. Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...
Кмет легао потрбушке, па се ногата најлак; у руди му некакав патрљак, те шара њиме испред себе по земљи. — Море, људи — почеће Пурко, запаравши мало оним патрљком испред себе — шта ћемо с нашом воденицом?
Влада не може дотле бити осигурана док власт не узме у своје руке све професије у земљи... — Ту господин министар духну на свећу те је угаси, па овако већ свучен седе на кревет, зевну жестоко и настави: —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи. Он је горео и без сунчеве топлоте.
Он стаде песницом ударати у врата. — Домаћине! — Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом. Он је на земљи, а није на води!... На води стоји само лађа и воденица... Ја нисам домаћин него воденичар... — Па што си се закапијао?
Алекси само јурну крв у главу. Он не знаде шта учини. Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... Људи притрчаше, те отеше нож... — Зликовче!... Хајдуче!...
Само један човек тумара по помрчини. Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. То је био Маринко.
Пожури, побратиме!... Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... — Је л̓ она?
И он јурну Турчину. Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи. Није знао где главом удара... И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. — А, гле Лазе?
— рече му. Зора је свитала. Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи. Свежина се дизала и будила све живо... Хајдуци су журно одмицали.
Пођоше... Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци. Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. А у Станку је кипело. Он је смишљао муке.
Иван из коже да изиде. Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот... Али, као и први пут — није чуо ништа.
— Је ли ти жао твога хранитеља?... Та, ја сам те гајио као дете!... Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... Земља је тутњала... Тај тутањ је одјекивао у души његовој. Али се он прибра. — Далеко су! — рече.
Ама, синко, то је наука небесна. Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!... Ми смо ти створени некако друкчије.
Али земља потутњује од силе... Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. Људи који беху у шарампову разговараху: — Ово што је до данас било, није ништа —
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
С целога небосклона Блисну у једном трену, Да би по земљи она Бацила своју сену... И спази, покрај пута, Са неког пања трула: Сав космос да заћута Да би се она чула.
Када цвет увене, нова звезда блисне. Но поглед умрлих љубави куд гледа? Мору иду реке, земљи горе лисне, А љубав ћутању с уснама од леда. Мру у једној речи што се није рекла, А у којој беше сто врела живота..
лађа с крупним једрилама, Што носи поднебља других копна; о, ти, Што се, неумитна, јави међу нама Да даш свој дах земљи и свој глас лепоти.
Прва реч је твоја кључ и прва тајна Свег бола на земљи; у твој врч се саспу Све крви и сузе; пустињо бескрајна, Сунца очајања где грану и заспу.
При црвеном вечерњем сунцу које је залазило, паде по земљи његов тешки и дуги сен, као сен крупнога јаблана у модром пшеничном пољу.
Под ноћ, та јата стоје непомично по грању и земљи, и гледају својим хладним очима запаљени хоризонт на чијој црти залазе и излазе мирна и равнодушна сунца.
низ стрмени; натеривао у воду где их је давио; затварао у пећине где их је зазиђивао; и падао је преморен, лицем земљи, крвавих рука, и са иступљеним оружјем.
Кад се враћаху у град, био је већ пао мрак. Локве у пољу биле су пуне звезда и жаба. ПЕСМА О БОГУ У тој земљи служио је Свештеник Сунца, јер је ту народ веровао да све добро и лепота долазе од светлости.
Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и
На нокте рука и нога мећу јој румени бакам из Ангоре. А она је некад била краљица у једној земљи с ону страну песка.
Нестаће хришћана на земљи. Твоје се име неће више изговарати по црквама нити ће те ко за што молити. Од истока до запада певаће хорови новом
Нити под небом страшним кап срца умире Што даје повест земљи и мит врхунцима. 1943. („Американски Србобран“, 29.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Видите: сваки онај који је пролио крв за своју земљу треба да се рачуна у срећне, јер се одужио својој мајци, својој земљи. Сваки је дужан својој земљи, земља није никоме ништа.. — Е, знам и ја те ваше филозофије!
Сваки је дужан својој земљи, земља није никоме ништа.. — Е, знам и ја те ваше филозофије! Знам ја, ако ћеш, и „земља јеси, у земљу отидеши”!
Она корачи једанпут, па паде на кољена. Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи. Поп се уздрхта, а сузе му ударише. Он мрдну једним прстом. Ми је прихватисмо и приведосмо кревету. — Још ближе!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле
Ваљда ћу, вели, понети дудове на онај свет?! То ти је све што на земљи учиниш! »Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу...
малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговора и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи. Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.
А она, смеје се, боже, смеје, па забацила главу, па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш: Венус је, нико к’о она! Ху!
За те, дакле, симпатије између двоје младих није задуго нико више знао до њих двоје и још бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је бог све и видео и чуо, а баба Макра по мало видела, а слабо што чула од свега разговора
Слушајте, слатка мамо! И Јула поче гласно дршћућим гласом читати: »Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим
преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сâте и буди село, и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде. — Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.
Каже преосвештенство: »Ви јесте сол земљи: ашче же сол обујает чим осолитсја; нивочтоже будет ктому точију да исипана будет вон и попирајема человјеки.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И то много. Цео гроб да им прекрију цвећем и другим зеленилом, те као да би их тиме опоменули шта се овамо, на земљи, над њима збива и догађа. Па поред тога да им још изнесу јело, пиће. И то опет много.
— Узимала би клисарица. Па од његове толике прљавштине ни новац не би могла да оставља где треба, већ одвојено, на земљи, у какав кут, ћошак. ИИИ ЉУБА И НАЗА Иза гробља, до реке, живела је она. Испочетка у рупи, доцније начинила колибу.
И ко њу има, бива богат, много богат. Пред њом се све отвара. Паре закопане у земљи, лале — сестро! саме оне из земље излазе чим се расковником дотакне место где су биле закопане...
XВИ МАРКО Кажу да је услед нађених неких у земљи старих пара померио памећу. Био крупан, кошчат. А мрачан. Никад не говорио, нити се чуо кад ишао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
икад се напију наздрављају патриотске здравице, они сељаци у чистом белом рубљу, што пливају у благостању и што у земљи крију чаше са сликама краљевих синова да их изнесу у своје време, баш су дивне душе.
Закопани тамо у оној земљи и слепи за овај живот којим се живи у позадини, ми смо готови да поверујемо чим се жена, са оном њеном урођеном моћи
очију, са копитама обавијеним крпетинама од саргије, узнемирена животиња устручавала се да нагази на мост, и њушећи по земљи сасвим савијене главе, фрктала је ноздрвама, копајући нервозно у оне крпетине увијеним копитама.
— Крећите напред! Пролазите напред! На размрсканој глави са лицем окренутим земљи, белио се широк снажан врат испод крвљу улепљене, црне и кудраве косе.
Доле по сувој, песковитој земљи, однекуд баш испод његовог пољског кревета па тачно средином земунице ка вратима, милела је једна танка, вијугава и
— Да, на свему томе, али он расте... Београд. Хоћете ли доле у земљи? Хоћете ли зато доказа? Е па идите у народ и видећете ово: да чудним и невидљивим утицајем започиње и његов морални
Он одлучно заустави оног човека: — Господине, рече он, каква је то случајност: да на земљи има исто толико људи колико на небу звезда? Ајд, одговорите ми! Онај човек побеже ужаснут.
Африка
буса се у груди, и виче кондуктеру: „Враћај, враћај!“ Шалупе се окреће у супротном правцу: земљи. Толико је луд да неће уопште да чује за објашњење.
Код великих такође, оно што чини црног тако драгог онима који га први пут сретну у његовој земљи, а кад не глуми Европејца, то је та јасност и једноставност његовога лика, осветљеног очима, које дају телу могућности
У ствари, мени је толико чудно што остајем сâм у овој непознатој земљи, да се бојим да то не наступи баш сасвим изненада.
Видео сам, од животиња, ретке и тамне птице, ретке и тамне мајмуне. На земљи којом се храни прашума, тесна, збијена, сједињена, нема места за живот, ни људи, ни зверова, ни птица.
“ Стари се одједном одушеви. Његова игра постаде драстична, ласцивна, кловновска. Он се преврће по земљи, скаче разбацује руке и ноге.
Узбуђено задихано замишљам како сами знаци Зодијака страшно, тајанствено и радосно промичу поред нас, ту на земљи. Између стабала која живе хиљадама година и која падају да би умрла по дебелом ћилиму папрати и врежа.
Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха. Ми им видимо још само очи, које су дух неба и простора.
Једно од села обавестило је било власт да им је нестао један човек, однет од пантера из колибе Док је спавао. На земљи су нађени трагови пантерских ноктију, мало длака његовог крзна.
Нека црна жена сасвим нага, тешких чврстих груди које као да је вуку води и земљи, прилази и гледа задовољно како размазујем помаду за бријање. Стављам је и на њене образе и она сва срећна одлази.
на површини земље под сунцем од кога умиру и црнци који уз мене раде; или копајући сасвим примитивне галерије у земљи које нас сваки час затрпаваху. Налазио сам сувише мало злата а сувише много горчине.
Сјерошевскових о нарочитим селима губаваца у Русији, где им се храна доноси на читав километар, где се пале ватре на земљи коју су они дотакли својим ногама; свих прича о губавцима који у Кини живе само на гробљима.
покојнице. И још ми доноси три гривне, остале од ко зна какве Између колиба спава на земљи још једно живо биће То је нека старица која је најисушенији људски створ који сам икада видео у животу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мало даље од улаза, на утрини, био је подигнут један чардак, ни на небу, ни на земљи, са доксатом, на који се ишло степеницама од чамових дасака, а са пушкарницама, у висини, застртим шашом, као неко
У зеленилу, иза Махале – на земљи која није била подводна – била је већ давно измерена велика површина земљишта, за народ, који је Команда досељавала,
Треба децу изродити. Треба живети весело. Павле му је на то одговарао, набусито, да се он родио у Бакићевој земљи, да му је мати наденула име Павла Бакића – Паулуса Бацхитиуса, како Ђурђе има обичај да каже – па да он не намерава то
Гарсули се, на земљи, у црном капуту од свиленог велура, још трзао. Копче, на његовим, великим, ципелама, светлеле су се, као да су од
Забрањен им је, већ давно, сваки излаз из лазарета, у Беч. Храна им се оставља пред капијом, кроз решетке, на земљи, као псима. Медик и апотекар им је, пре, ишао, а сад им не одлази нико. Живи су сахрањени.
руских официра, да је Чрна Гора голо стење, сиромашна земља, а владика прича о лепим, широким, пољима, плодној земљи.
Траже од нас и оно што ни Турци, никад, нису тражили. Да будемо туђи паори, на туђој земљи. Енгелсхофен му онда рече да ће им то и у Росији тражити. Никада – узвикивао је Павле. – Тамо ће бити, сви, војници.
У тој његовој земљи, лето је још било жарко, али у ветрићу са Дунава било је већ јесење хладовине. Смрт његове жене била је сад помешана
Исакович је био навикао да једе као што сељаци на својој земљи, после рада, једу – мирно, ћутке, залогај по залогај. Код Божича се, за вечером, брбљало, па је једва јео.
Био је пустио сабљу, да му се вуче по земљи, а корачао је, као да се тоциља, љут и на себе и на цео свет. Пут је био засут шљунком, који је, од кише, био утонуо у
Ђурђе је био сав раскречен, од дугог јахања, и ходао је по земљи као да јаше, земљу. Ана је била лепша него икад. По жељи своје таште, госпоже Агрипине Богданович, Ђурђе је морао да
Једно вече му рече да му се повраћа, кад мора да гледа, како росијски официр, представник императрице у страној земљи, напада жену, која је у извесном стању.
Теодосије - ЖИТИЈА
муж, благочастив и богобојажљив, ништељубив, храброшћу и војном вештином сјајан као нико други, и свима добрима на земљи у срећи веома изобилан, а уз То врлином, безлобношћу и правдом, милошћу и кротошћу украшен, — узе, по закону, себи
сматраше видљиву лепоту и обиље овога света као сенку, и разумевши да је много јело и весеље и све што је људско на земљи сујетно и нестварно, деснога пута се дохвати па се бављаше проучавањем књига, и није се ленио да у цркви на свима
! Овако и много слично плачу изговорише, и још Дуго плакаху, онај горе на кули, а ови доле на земљи, да би се и неосетљиви камен ражалио.
мој савет благоразумно као добар, који ће ти од Бога добра испосредовати: Све вам је сада у Богу могуће; у својој сте земљи самодршци, и сродници сте по телу онима који сада цапyјy, и ако што молити благоизволите — молбе ваше неће бити
света као трице презре, крстоносно и неповратно за Христом пође, послушношћу према Богу стран својима и дошљак у туђој земљи постаде, ученик и послушник сина и у пустињи сапосник, — молитвама и уздасима у ћутању и плачу заврши живот, и оцтави
Али ћеш се прво апостолском благодаћу и влашћу од Бога на земљи обогатити, да везујеш и разрешујеш кривице људских сагрешења, и своје отачаство светитељством напасавши, просветливши
свети дошао к себи од виђења, нађе срце своје сваким весељем и радошћу стишано, па му се чињаше да је на небу, а не на земљи. Небески је и говорно ово са њим у облику очеве појаве.
Пошаљи пресветога твога Духа и обнови кости што ради тебе, који си нас ради странствовао с небеса на земљи, у туђини леже, и напој их росом благодати твоје, да се напоје од обиља дома милости твоје и да искипе миро
што си на небесима пред анђелима слузи твоме, оцу мојему, милост твоју подарио, прославићеш га чудесно, Господе, и на земљи пред људима, да и ја, недостојни слуга твој, добијем поузданију смелост, да си послушао молитву моју, па ћу ти убудуће
И као на небу, и на земљи ћеш прославити свога служитеља, и пошто ћеш прославити оца мојега — и ја ћу се с њим због њега у теби прославити и сви
од много плењења и проливања крви, пропадајући до краја од глади због неорања, тако да су се многи разишли по туђој земљи. Такав је плод тада исконски сејач зла и мрзитељ добра, ђаво, жњео.
и као што је у Светој Гори чудотворењем и изливањем мира учинио чудесним преподобнога оца његова, тако се и у српској земљи пред синовима и народом његовим смело надао да ће га Господ опет прославити и учинити чудесним.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Упоређујући психичке типове и друштвено уређење становника у земљи матици и оних који су се иселили запажамо утицај географске и социјалне средине на еволуцију психичких особина.
Све балканско становништво досељено у АустроУгарску није никада заборавило своје сународнике, заостале у „земљи матици“: интересовало се за све догађаје на Балкану; многи су се досељеници надали, да ће се повратити у своју земљу,
Сва природа је жива или дејствује као жива, и мртве ствари и замишљене. Има духова у води, у земљи, у дрвећу. По пространим и недирнутим шумама и планинама су разне виле, које воде интересантан живот и често одређују
краља Милутина од три претендента победи и узме престо ослепљени Стеван Урош ИИИ поглавито услед тога што се по целој земљи разнесе невероватан глас да је он неким чудом наједанпут прогледао (мисли се да је увек помало видео и да је то крио
Најбоље домаће расе говеда распрострле су се по целој земљи као и нове расе постале укрштањем домаће расе са најбољим алпијским расама.
Они који су остали у земљи, заузетој туђином, држали су се исто тако дивно. Ова духовна чврстина објашњава се жарким родољубљем Шумадинаца.
Родитељи не знају за жалост и тугу, ако су њихови јуначки погинули. Они знају да се тешко живи у њиховој сиромашној земљи, али се могу починити славна дела, умрети дивном смрћу и бити опеван у песмама.
“ Пре поделе плена један је део остављан за удовице (којих има увек много у овој земљи сталних ратова) и за најсиромашније.
Кад су се 1871. године ослободили војничке стеге, код ових људи, у сиромашној земљи и са малим средствима, али који су издржљиви, упорни и са тежњама за бољим животом, развио се економски покрет, код
У њиховој средини човек добија утисак да је у отоманској земљи. Њихова храна и начин живота су, донекле, друкчији него код њихове хришћанске браће.
Талијани који су остали у земљи и после млетачке владавине заједно са упола поталијањеним Словенима чине сад само три процента од свега становништва.
сам запажао да школовани људи у Далмацији умеју да цене велику услугу коју је талијанска цивилизација учинила њиховој земљи: они схватају да Далмација треба у будућности да буде природни посредник између Југославије и те цивилизације.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Нема га, значи, у води, јадан ја и кукаван! — отхукну чича — мора бити да је још гдјегод на земљи. У свих пролазника уз пут Тришо се пропита нису ли негдје сусрели џак с мачком, али и ту је био лоше среће.
Чича је само уздисао: — Да га нису птице однијеле кад га већ нема ни у води ни на земљи? Можда је негдје на дрвећу или, наопако, сједи у ваздуху!
Тек што хтједох да скочим, кад истог трена ноге излетјеше испод мене, а ја, колико сам дуг, прућих се по земљи и главом бубнух о брвна. Истог часа Сланинко престрашено цијукну: — У помоћ! Скочи коњ на мене!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
с белутком Јесу ли га висине појеле Је ли се у птицу претворио Ено белутка Остао је тврдоглав у себи Ни на небу ни на земљи Самог себе слуша Међу световима свет ЉУБАВ БЕЛУТКА Загледао се у лепу У облу плавооку У лакомислену бескрајност У
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
томе има, можда, и нечег тачног: оне имају мамине златне косе и очи, мамин ход због кога вам се чини да не корачају по земљи.
- Ти си будала, Слободане Галац, све су то бапске приче. Шејтани су престали да ходају по земљи! - насмејала се још једном, а онда сам се и ја насмејао. Шејтани! Боже свети! - Ходају само шејтани без репа и рогова!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
па после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио: „Душу своју предајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги Софији Кирић на уживленије до смрти, а после њене
Црњански, Милош - Сеобе 1
да би га боље могла обухватити, јер се он набусито бранио, газећи по јастуцима, кожама и ћилимовима простртим по земљи, она је била нагазила голом ногом на жабу и страховито вриснула.
Бос, на хладној, влажној земљи, заогрнут, онако како се дигао са постеље, са великим, црним клобуком сребрних шара и кићанки, што га беше турио на
Притрчаше му, љубећи га у руку и приводећи му коња, који се пропињао. Тада кинувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек плачући.
еј, што се после разли по читавом логору, као кукање и запевање. Мажући каишеве, простирали су гуњеве по земљи и гребали рукама са њих блато, чешући затим шубаре као црне овце.
те зиме нарочито грдне, зидање цркве насред села, коју беше започео, крчење шума, на острву, где су пањеви остајали у земљи, огромни као стене, све то није ишло ни по његовој жељи, ни по његовој вољи.
са хартије са које су висили велики, црвени печати, под заставом, уз лупу добоша, осуђени је згрчених колена лежао на земљи, таман у лицу као земља. Официри метнуше клобуке на главу и појахаше коње.
не само деце своје, промену вечну, која ће као креч у гробу до века да им гризе месо с костију, док год буду у овој земљи, из које их више пустити неће? Марија Терезија. М – прво слово њеног имена има тајанствено значење, јер значи: хиљаду.
Без горчине и очаја остаде тако крај њих дуго и дочека и прве дане пролећа. Возио се колима по поплављеној земљи, прегледао зидање цркве, коју је брат био започео да диже, у селу које им је отац населио.
Била је већ три недеље у тој кући. Једног дана, као што се то често дешава у тој земљи, кроз пролетну топлоту и процветале воћке, удари мраз и ледени пљусак.
Затим поново прође, крај бркатог официра на ходнику, који је поздрави оборивши пушку ка земљи. Када је затворила за собом врата, Исакович се трже.
Ослушкиваху шеве, загледани у необичне кровове Штукштата, са пушкама земљи упртим, не смејући много да се премештају с ноге на ногу, да прашина не би ушла у намазане цеви.
према Мајнцу, или зидинама Лујевих утврђења, која су се јасно оцртавала над водом, док убијени падају и остају на земљи; и други који мирно, као сенка, корача крај њега и гледа и ћути.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ПОВИЈАЊЕ Дете се први пут обредно повија на земљи да би било јако као земља.²⁴ У врањском Поморављу, прво повијање детета обавља се у „пашкуљи“ (делови очеве кошуље и
Кумство се сматра за највеће сродство, а кум се поштује више него и рођени отац. („Кум се поштује на земљи, а бог на небу.
У Хомољу мајка шара по земљи (тобож пише) или нешто сече бритвом или броји талире (да дете буде писар, занатлија или трговац).
⁶ Стара српска реч „отьрокь“ означава дете (нпр. „роди сего светаго њтрока“), али и роба (слугу) „који је сједијо на земљи црквеној или властеоској и дужан био радити цркви или властелину“, каже Даничић.
(ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 460) — Дјелај колац као ти и отац. (Вук, бр. 1207) — Бог на небу, а отац на земљи. (М. М., 1973) — Од зла оца још гора су ђеца. (К-Љ, НБ, 1888, бр. 79) — Од зла оца и ђеца паликуће. (Павићевић, М.
’ (пород, четвороножно и род у земљи)“²⁸. Ове заклетве јасно откривају да у нашој патријархалној култури нема веће несреће него остати без порода, без
Пирх, који је путовао кроз Србију 1829. године, каже да у целој српској земљи има свега десет градова.² Основне јединице патријархалне друштвене организације биле су породичне задруге и племена
За жену домаћицу се каже: „Не стоји кућа на земљи него на жени“. За супругу, нарочито лијепу, међутим, народ нема много лепих речи: „Боље да је слијепа, но што је
мишљење заједнице: „Као што је Бог за људе, тако и отац за своју децу“; „Материно име је свето и на небу и на земљи“.
у нашој сеоској култури најчешће се збивају на неком пољанчету, на простору омеђеном каменом или линијом уцртаном на земљи. А унутар овог извојеног простора важе посебни закони и правила понашања.
Јунак и у нашим народним бајкама јесте по правилу најмлађи, трећи син („Баш Челик“, „Чардак ни на небу ни на земљи“, „Златна јабука и девет пауница“ итд.).
Зечевић, С., „Порекло верована да самртник лакше издише на земљи“, Народно стваралаштво, 21, Београд 1967. Зечевић, С., „Шумска мајка“, Развитак, 5, Зајечар 1968. Зечевић, С.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Све јарице и озимице, сваки струк јечма и зоби што земљи кроз бусење проби; све ражано златно зрње, све пшенице белице које себарска овеју гумна и ветрењаче себарске у царске
За човека кога жива сахране па није ни на земљи ни у њеној тами и мемли. За витеза коме су руку љубиле мајке и кога су благосиљали старци докле не посече троглаву
жуте и зелене, слабе и јаке, из земаља магле, из земаља сунчане пене, за њихове слатке опсене, за ни на небу ни на земљи чардаке. За пијанице, емигранте у стање где могу мање да мисле, мање да памте, мање да пате.
За стваралачку тајну нежну као саса кад непозвани песми на врата однекуд споља бане, а песник лежи беспомоћан у земљи дубље од два хвата.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЦАРСКЕ ДРУМОВЕ ОРУ Тражим помиловање за зовину свиралу недужну која говори у лице цару што се само земљи поверава, што кришом дотура ветар ветру и мрав шапће на уво мрава.
О НАЛАЗАЧУ Ко нађе у царевој земљи што било: старе новчанице саске, бројанице калуђерске, челенке и токе, женске копче и пасове од сребра, мреже
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
сам само знао, могао сам још тада казати равно у камеру: »Драги гледаоци, данашњи дан обиловао је догађајима; како у земљи, тако и у иностранству!« Био бих први. Овако — ништа. Да сам само знао! 1950.
Виђао понекад како пали свећу— мали треперави пламичак у земљи смрти. Ако оде, казала ми је једанпут, ко ће их обилазити? Биће сами. Заборављени.
шуге, а последњих година не примећујем да се деца по парковима играју те дивне игре, некада тако омиљене у мојој земљи. Данас деца имају толико ствари за игру!
Остаје само шуга, једна од најнесрећнијих и најпоетичнијих игара које су улепшавале наше ране године на планети Земљи. Ево, стојимо у кругу, дечаци ратних година, преозбиљни и стармали и бирамо ко ће да буде шугав.
Занимљиво је да у земљи у којој смо имали срећу да се родимо, драга моја пријатељице, љубави започињу обично на кантама за ђубре!
потмулу грмљавину њихових тимпана, арлаукање и испрекидани дах играча, чија су боса стопала тутњала по утабаној земљи. Њихова тамна тела и ознојене кичме стизале су нам готово до лица.
хица стартера на олимпијској стази дугој сто десет метара са препонама, тај знак који отвара капије раја у земљи богу иза леђа, у дворани суморног сјаја, испуњеној димом првих цигарета у животу и првим познанством са заносним
породичног стабла нашао један овако отмен младић што тако вешто барата миксером на најотменијем месту у целој земљи, измењујући кратке реченице са гостима на све четири стране пулта, на сва четири светска језика.
Она иста кућа од блата и плеве поче да тоне, враћајући се бачкој земљи. На крсним славама су се још скупљали само старци, животарећи од пензија својих изгинулих синова.
А на крају пута, тамо где никада нећемо стићи, ни ја нити ко други, тамо иза ивице хоризонта, испод дуге у земљи бескраја, чекаће нас стрпљиво као смрт ове исте мудре корњаче из постојбине херцега које смо давно оставили иза себе,
аутомобила; знам да ме чак ни она неће одвести предалеко, па је пуштам да одмили кроз изгорелу траву према њеној земљи чије су границе омеђене вечном загонетком, а ја скрећем споредним путем ка првој музици из аутомата, осећајући да сам
која је човеку досезала до паса, а дан касније — у потпуно пустом и претужном Месечевом пределу, на некој црвеној земљи, по којој је било расуто оштро камење обрасло маховином и кржљавом травом.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Да се у зли час сусрету с Бајицама, са својом рођеном браћом, на својој рођеној земљи, покрвили би се, али би се ради њене одбране против извањца сложили умах, преко мртвијех и рањенијех!
Не питам те, ни шта ти би тамо у твојој земљи, ни какви су ти јади дојадили, ни шта си радио, нити ће те ко нагонити да ишта о томе поменеш, ако сâм нећеш!
Хвала нека је милостивом богу, што учини да ме ти удесиш на моме тешком путу! Вјеруј да ја у својој земљи нијесам учинио ништа срамотно, са чега би љага остала на мени, са чега не бих био достојан живјети са слободнијем
Иако му из тога повиједања не бјеше јаснији однос владичин према народу, иако разабра да је несређеност у земљи гора него што дотле замишљаше, ипак осјећаше да је тај народ прожет здравијем, великим нагоном, који ће га довести до
сиромашну, међу чуднијем, сувише необичнијем свијетом, њему, племићу од старине, рођену у древном двору у питомој земљи, гајену за свјетски живот, буде нови завичај и по свој прилици гроб!
Рецимо, да си ти и твоји старији рођаци ма у којој другој земљи, као стари, измучени ратници, имали бисте њеку помоћ од државе! — Знам ја то, Јанко!
Њен је човјек осредњег стања, осим своје плате има мало имање. — Које би у нашој земљи било велико, ја мним — дода Крцун. — Дај боже вијека и здравља, наћи ће се начин да јој се јавиш.
глас крви брата твојега виче са земље к мени. И зато да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твога из руке твоје!
Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бјегунац на земљи!“... „И овога часа то говори Господин Кајину!“ викну владика. „Јер Господ је овђенак и Кајин је пред њим! Ево га!
Јанко му исприча цијелу своју прошлост, па заврши: — Моја је намјера да останем у вашој земљи, а пошто ме је добри удес нанио међу добре људе који ме примише за свога, желим да ми огњиште буде међу њима.
И тако на тврдој земљи, и тврду сну, црпаху нову снагу. На томе стравичноме мјесту „Дуге крваве“, бјеху многи гробови пређашњих четника, те
Тако се упутише за дружином, па кад њу стигоше, након кратка одмора, кренуше се даље. Ноћ их стиже још на турској земљи, али бјеше све мања опасност од поточи.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
По природи ствари, нама је највише стало до врховног, последњег одговора о смислу нашег постојања на земљи. Целокупна уметност, са религијом и философијом, није ништа друго до напор да се том одговору приближимо.
та благост која као да и није од овога света, коју смо наслутили као ванвремену лепоту и смисао, да је нигде више на земљи не нађемо, али, исто тако, да је никад не заборавимо.
интуиција, сама, иде даље од тог објашњења, наслућујући у сељачком паштењу призор хиљадугодишњег човековог страдања на земљи и са земљом. Непосредно искуство и дечји увид у прилике односе превагу над социолошким тумачењем узрока и последица...
и као друштвени протест, ово књижевно сведочанство, бар мени, делује исто тако и као приказ човекове заглибљености на земљи. Ћопићева везаност за такво стање могла би изједначити с љубављу.
завичај је најдубље доживљен у детињству које се више вратити неће, што је повезано са нашом омиљеном илузијом даје на земљи некад било боље, а да је пропадање почело тако рећи однедавно.
Ту је тајна његове неуништивости: Све се мени, браћо и људи моји, нешто чини да смо ми јопет најјачи на овој земљи. Сваки ђаво прејаше преко нас, а ми јопет останемо мудрује један невољник у Причи о седморици из апсане.
у пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регетале жабе па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с мјесецом рониш кроз расперјане навиљке облака.
онда кад се чула ужеле непосредних података, јасних сазвучја, чистих имена, који ће нас подсетити да смо се родили на земљи, и да нам је на земљи најбоље.
непосредних података, јасних сазвучја, чистих имена, који ће нас подсетити да смо се родили на земљи, и да нам је на земљи најбоље.
Због тога што ме (мајка) упутила да постанем зрео човек, користан нашој социјалистичкој земљи, треба да јој се захвалим... за њен празник и за моју срећну будућност, надахнуту њеном љубављу... ...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
родољубива у најбољем смислу речи, та, из почетка локална и конфесионална, књижевност српских бегунаца у једној туђој земљи проширила се на цео српски народ православне вере и добила потпуно општенародни карактер.
По преласку у Аустрију неких петнаест година су лутали, бедни »сираци и пришелци« у туђој земљи, — »како Јудеји«, вели једно писмо из тога доба — без сталног станишта, живећи по земуницама, десетковани болестима и
добио је продужене привилегије још за петнаест година са тим да не сме штампати ништа што би критиковало стање у земљи или давало повода ма каквој тужби. Новаковић, пун добре воље и намера, отпочне рад у прилично великим размерама.
Петра Великог, али он остаје вазда у заточењу, и најзад, 1703, када је букнуо мађарски устанак и настало врење у целој земљи, буде послат у Хеб, у Чешкој.
Он покушава да уведе једнаку порезу у целој земљи, развија и унутрашњу и спољашњу трговину, гради путеве и канале, свим силама ради на унапређивању радиности и
У земљи се отварају стручне, трговачке, занатске и земљорадничке школе. Доноси се нов кривични законик, човечнији и правичнији,
врлина душе, поставила за правило да је циљ човека што већа срећа што већег броја, и веровала у крајњу победу добра на земљи. По својој природи Доситеј Обрадовић је типски човек XВИИИ века.
Књиге, предраги и непрецењени небесни дар, просвјештени умова поносите кћери! Оне сад на земљи и на мору царствују и премудре законе дају! Оне војују и побјеждавају!
Српско грађанство, чим се почело прилагођавати условима новога живота у Угарској, у земљи западне културе и где је било доста протестаната, почело је борбу против свемоћи црквене јерархије.
Он је за монархију, али за монархију са просвећеним, правдољубивим, мудрим и добрим владарем, који ће земљи бити оно што је добар домаћин кући, владати »мудрим и силним законима«, и наместо насиља, нереда и неправде,
Он не оперише са магловитим системима и не лута у метафизичарским апстракцијама, но остаје увек на земљи и у најобичнијој стварности, мислећи о приликама и потребама свога народа.
школе и Богословије није могло бити ни говора, једини српски лист тога времена, бечке Новине сербске ишао је у целој земљи свега у 5 примерака. Још 1827. Вук Караџић пише да у Србији »ни у сто села нема свуда једне школе...
Милићевић, Вук - Беспуће
Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, - у борби која
Гурнули су га у школе да буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнули га у један живот у који кад је загледао, он се згрозио, ужаснуо, тргнуо.
О, како се он стресаше под ударцима пјесме жетелаца, која се разламала бесконачно: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци,
стресаше под ударцима пјесме жетелаца, која се разламала бесконачно: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку
њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали и своје куће и свој језик и своју народност, чим су припасали сабље,
своју народност, чим су припасали сабље, и ломили их по крвавим разбојиштима Солферина, Мађенте, Кустоце и Кенигреца; земљи која је одњихала господу која су их батинала и тјерала у хајдуке, ударала данке и судила им, затварајући их и шиљући
стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи како се распрши у трен ока на све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ
Он га је осјећао у себи као терет који га вуче земљи, који му не да да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже му тијело,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи. А није тражио ни реграцију од ђака. Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон.
Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску самоуправу и притешњавао сељачки најмногобројнији сталеж,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Али нешто мал' не заборави. Кад Бог земљи дељаше брдине, Он се лати неке врећетине, За њу кажу била је велика, Ал' ниједан не вели колика, Само кажу да та
“ Отац гледну јадно боно дете, Погледа га од главе до пете: „Ришћанице, болест је голема, За њу нема на земљи мелема, Ал' не бој се, све ће добро бити, Само ваља сместа очатити А молитву вељу горопадну.
Само једно још јунак не море, Цвету не мож' — ох да ј' мртва веће — И ка њојзи брзо се окреће, И види је е земљи клекнула, Па ка небу руке подигнула, Богу с' моли, грозне сузе лије — Ох он знаде е то за њег' није.
сусрет њему одсјајује Красна кита горскога цвијећа, Чета, брате, горскијех хајдука, А једина још Србину рука У тој земљи — Бог јој помогао, Па јој више таких тића дао!
“ Сунце зађе — вељи мрак на земљи, Ал' је већи у срдашцу њеном, Звијезде су небо окитиле, Па сјевкају озго са висине, Али Фати, Мустафиној ћерци
у двор уљегао, Иде мудро, пази на све стране, Право шеће јунак ка стубама, Већ је до њих — гледну — богме Турчин, Земљи пао, пушку преко крила, Уза стубе главу наслонио, Па дријемље, ни за што не хаје.
3/7. 1844. (ДЕТЕ И ГУСЛАР) Ђокина мајка по кући шушка, Оће она да је све у реду, А Ђока по земљи се ваљушка, Не зна за овога света беду, Он изнутра на вратôца гледа: „Мати, мати, ево један деда!
41. У туђој земљи јоште неко време О(д) куће даљне ме је задржала, Но моји поји ода свега неме, Ка себи врела вода ме је звала; Ал'
Па крвцом својом вако писат оде: — Смеје се небо, а сунашце гледа Одозго доле на земаљска чеда; Но један доле по земљи се шеће, Рекâ би нема кâ остали среће.
Но засад ово примите овако, Друга ће песма казати је л' тако. ИИ Сунашце грану, све на земљи живну, И гледну горе оном сунцу дивну, А сунце опет дивно с' разиграло, Па љубну доле велико и мало.
92. Та де ли је, де се крије? Карају га милостиво, Да на земљи дегод није? Па ка земљи све страшиво Оборише очи своје... Заман, заман, звезде моје! 93.
92. Та де ли је, де се крије? Карају га милостиво, Да на земљи дегод није? Па ка земљи све страшиво Оборише очи своје... Заман, заман, звезде моје! 93.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
у пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регатале жабе, па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с мјесецом рониш кроз расперјане навиљке облака.
свијета, однијеле га сутонске воде, као да је плутајућа млин-лаћа са ријеке Уне који никад и није стајао на чврстој земљи.
Па припази и мене, лопова и грешника, погледај и на моју страну, своји смо некад били док си по земљи ходио. Заштити раба божијега од жандарске руке, од лугарске пуцаљке, убрани ме пред драгим богом да ми се никад не
— Их, пресвете моје виле! Срећа његова што је отишао. Куд га, овако жив, теглим на леђима по овој грешној земљи, туд ми је већ и као свецу одмах нашао посла, срам га било. Баш је њега брига што ћу ја умријети.
ти дуљим, брате Раде, тек што сване дан, а човјек сељак окује руке уз плуг ил мотику, савије драга леђа црној мајчици земљи, па тако, корак по корак, као да су му ноге у букагијама, миче се уз бразду.
Никуд побјећи од њега, веже се дан за дан, као карике у ланцу. Што дужи живот, и синџир дуљи, и још све тежи, земљи те вуче. Нејасан при мјесечини, слуша га брат Раде пажљиво и, не трепћући, разумије човјека.
издајници? Издали, каже, земљу, борбу, а? Перајица се, ваљано и темељито, усекну у некакав сив пешкирић, обори поглед земљи и поче да набада ријечима као да нешто врача и чита из пиљака пред собом: — Е, мој кумићу, мој кумићу, знам ја сваког
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А знаш где живиш, и знаш како се име у овој земљи брзо изгуби! Хасанагиница се држала обичаја... ХАСАНАГА: Па јој до тих обичаја стало више него до рањеног мужа?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
се гушће, лелујају се, истежу и улазе у маглу, те се заједно с њом лелујају и расплињују по мокрој, црној, обраној земљи. НУШКА Већ увече и којекако. Забуните се, заборавите и заспите.
Свуда је било тихо, мртво. Ноћ мека, млака. Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење, мирисала на свежу земљу... Ћутали су.
— И право, ничице, још с прага собњега лицем пада и распростире се по земљи. Само јој се темењача бели. Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Просветила ТВОЈ дух од младости; Темис с ТОБОМ на престолу седи, Из ТВОЈИ(Х) уста Астреја беседи, Која по земљи давно с ТОБОМ ходи. А сад своје плане производи. О, ВЕК ЗЛАТНИ! О, слатка времена! Кад је општа љубов ужежена!
Кад ће нестати мржење и вражба на земљи! Кад ће срце наше доћи у своју природну доброту, да у лице сваког себи подобног чловека позна, брата свога!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
и вапај мученички, па кроз свако тако процикнуто место провиру знаци божје милости танко, штедљиво, као што владари на земљи колајне деле, колајне сјајне и речи лепе теби, ропски свете!
везан је титан, на камену, на станцу прикован, те не мож' сила мисли врелије стеновито да чело прелије, да разаспе по земљи благослов, а у небо да дигне потоп нов, и борбу правде, борбу поноса, прот силе саме, прот Олимпоса!
Ал' какве смо на земљи срећице, отеће нам још и тај завичај. О ШЕКСПИРОВОЈ ТРИСТАГОДИШЊИЦИ Вештака вечног творилачка свест умарала се мучних
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха; сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође и сјутра осване дан.
А они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи. Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да би се пуста села, вароши
Она брже онда претвори се опет у лисицу и стане по земљи бјежати, али ту је орлови дочекају и остала војска, па је салете и ухвате.
Идући тако нађе једног чоека, који се бијаше сагнуо увом к земљи, и тако стајаше. Сад му царски зет рече: — Помози бог, брате! А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш?
Грбо је тада био већ преш'о из ђаволске државе у крштену, па сио и чека краља, јер га се не боји у крштеној земљи. У том времену стиже и краљ, па пошто не може пријећ у крштену земљу, рече Грби: — Грбо ли, Грбо!
па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти изиђи у поље иза града, па ископај јаму те завуци главу у њу, па У три пута земљи кажи шта знаш, па онда опет јаму затрпај.
Онда цар истргне сабљу, да га посече, а он се препадне па све по реду искаже, како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје онаки глас.
Онда се цар Тројак увери да се на земљи ништа не може сакрити, па ономе берберину опрости живот, и после допусти да сваки може долазити да га брије.
добар стрелац одапне стрелу и погоди змаја седмоглава баш у срце, овај испусти девојку испод крила, те ова стане к земљи падати, а за њом и змај седмоглави.
Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и земљи тешко. Сељак постане богат. Заима се, огради дом, ожени се, купи стоку и сермију, нико бољи од њега у селу.
дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: — Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.
букву из земље, па зглобиту онако са жилама и гранама одвукао, а куд је год пролазио с њом, свуда је лежало дрвеће по земљи. Све је то старац вукући букву за собом поваљао. Они сад угоде онијем трагом, па за њим.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР (подигне обрве): Пикљеницо људска, ја сам само казао да се дател као производ у Берберској земљи рађа. Зар ти не знаш производе разни земаља? Сваки је предјел богат на другима.
ДОКТОР: То ћеш само онда моћи, кад добро научиш земљеописаније. Учи, драги мој, пак ћеш постигнути, у којој земљи ватају ките, гди су лави, слони, риси.
ПУТНИК: Па откуд да је митрополит глава цркве? ДОКТОР: Јер му цариградски патријарх митру на главу положи. У земљи има нешто мало Власа. МАНОЈЛО: Бога ми, није нешто мало, него доста.
Или ови новци у мом сандуку стајали, или овде у земљи, то је за мог комшу свеједно. Зар онај боље руча, који осам врста јела кроз грло пропусти, од оног, који се од једног
КУЗМАН: Та то ме и мучи, што је у кући тројином више него у земљи. Пак свакојако размишљавам. Велим, по путу сам, кућа сама, богзна шта се може догодити.
КУЗМАН: Што му год драго. ДАМЈАН: Та, на једну руку и боље је, имаш нешто у земљи; ако се на једној страни штета учини, није на другој. КУЗМАН: Да виш, ја сам намислио и оне друге ископати.
Што ће ви оно по соби? (Показује кревете.) ЉУБА: Ту се спава. СТАНИЈА: Не можеш да спаваш на земљи? ЉУБА: Да ме једу буве. СТАНИЈА: А кад тамо одозго паднеш? ЉУБА: А, то не може.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
осећа како би га такав тип оставио на цедилу, мислим, на клацкалици, баш када је сасвим горе у ваздуху, а он доле на земљи; мислим, да би мртав ладан сишао са клацкалице и оставио вас да треснете о тврду земљу и све што уз то фура, само ако
Уопште, у ово ј земљи има тако мало људи који воле свој занат! Узмите, на пример, једног саобраћајца на Теразијама. Е, па кад он ради свој
У ствари да остави, ако може, коске у родној земљи. Нормално, пустили га, није више страшно ако човек путује у Италију, тако рећи, напредовала ствар!
Та булумента се већ размилела по целој земљи! Сељаци су сасвим запустили пољопривреду — седе у домовима културе и чувају место да не би извисили ако група певача и
најважнијем у целој култури; где га обавештава да од сутра ступа неопозиво у армију чистача улица, ако неко у овој земљи и даље сматра да се човек као он, дакле дубоко узидан у темеље домаће књижевности, може и даље одржавати на белом
НАЈБОЉЕ ФЛАПСОВЕ НУДИ ВАМ „ИНКО-ФЛАПС“ ПРЕКО СВОЈИХ ПРЕДСТАВНИКА У ЗЕМЉИ И ПОД ЗЕМЉОМ! АНЕX-МАНЕX ИНТЕРЦОНТИНЕНТАЛ! БРЗО БРАЈБЛОВАЊЕ ВЕЗНИ С ИШИШТРАВАЊЕМ ШТРАПАНЗЛИ УЗ МЕЊАЊЕ И РАСТОЛЕЗАЊЕ
БРЗО БРАЈБЛОВАЊЕ ВЕЗНИ С ИШИШТРАВАЊЕМ ШТРАПАНЗЛИ УЗ МЕЊАЊЕ И РАСТОЛЕЗАЊЕ ШЕКЛОВА И ШВЕРТОВА НА СВИМ ПУНКТОВИМА У ЗЕМЉИ И ИНОСТРАНСТВУ!
и тиме омела извршење датог задатка, довевши у потпитање, не само високи морал и углед који наша школа ужива како у земљи, тако и у иностранству, већ и бојеву готовост бораца и њихову спремност да се ухвате укоштац са далеко надмоћнијим
Сећали су се, наравски, свих Лулетових гафова, изрека и случајева, а с њега пређоше и на остале френдове расуте по земљи и под земљом, па споменуше ту и чувеног момка, неког Дунђерског, о кога су се гребали још као клинци ...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ту је и овећа лимена корпа за отпатке, празна и сувишна: смеће се бада око ње. По тврдо утабаној земљи, која очас зине кад је топло време или се разблатњави кад удари киша, тек животаре три патрљка лободе и четири угажене
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Шта је страна, шта је даљна земља? Училиште мудрости и искуства. У туђој земљи може човек видити што није никада видио. ЈЕЛИЦА: Ви имате право. Шта сам ја у Бечу видила!
Изгубио сам један камен што сам одунуд украо; таквог камена нема овде на земљи. Но ја сам се задржао, а може ме господин тражити. Извините! (Пође.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Буљук се звијезда уз Мјесец јати, облак их сиви пажљиво прати. Доље на земљи стаза се вије и јунак језди, Делија нека, лопова чета уз пут се крије: Небојшу храброг засједа чека.
Црвени Врабац хиљаде љета по земљи овој безбрижно лијета и не зна шта су туга и смрт. Црвени Врабац птица је чудна, цвркуће, лети, вјечито будна,
“ У овој земљи људи су браћа, ту ти се добро за добро враћа, не видиш нигдје погледа злог. Човјека човјек од срца воли, не плаче
Човјека човјек од срца воли, не плаче нико, никог не боли у земљи Врапца Црвеног. Ту поноћ вози сребрне санке, а вјетар гуди успаванке, и звијезде клизе низ Млијечни пут, док чика
Слобода цвјета, широка, права, затвора није и нема брава у земљи Врапца Црвеног. ИИ А сада прича почиње дуга како су пошла четири друга да траже Врапца и његов дом: магарац Сивко
Од приче, најзад, пјесма се прави, другарство тврдо по свијету слави. У земљи Врапца Црвенога на цвјетну грану славуј пао и пуним гласом од срца свога, пјесмицу ову запјевао.
Мачак се морем незнаним скита, незнаној земљи у сусрет хита, рибицу добру тражи. Обишла барка, сијекући вале, чудесне земље, отоке мале, шарени цвјетни рај,
Капетан Мачак на барци лакој за рибу пита у земљи свакој, вјечно га нада кријепи. Гдје год стиго, неко би рекȏ: „Рибица добра живи далеко, напријед, морнару лијепи!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Кудикамо комплекснија, кудикамо простија од свега тога, она не носи у себи ниједну тезу, не говори ни о једној земљи, не брани ниједну естетику. Београд 28-И-1931.
И који је онда дан кад могу поћи а да сви због мене не буду гладни тога дана! — Овако сте бар у својој земљи. Не волите своје село? — О, могао сам увек доћи доцније.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Отклоните своје трубе анђели, мамузама не газите по хумци Ја остајем где сам у земљи језика мог, нећу да ми се на вашим саборима суди, ни да ме под отворена небеса баците на хладно решето вечности.
Разбојници на коленима изручују плен у бездане мора, широким белим путем путују гомиле сребра и злата, на земљи сва светла погашена и тањири празни, свако је вратио свој плен: час најдубљег непоседовања и кајање разбојника!
БОГУМИЛСКА ПЕСМА Траже моју главу. Све што на главу личи бацају по ливадама на хрпе и ноћу газе коњима. Земљи отварају окна те ваде сребрну руду што глави пророчкој слична је, па је обесе о храстово грање.
О кнежеви пијани што ме са бедема вребате зар мислите: неће мој говор даље од локве моје крви? Земљи сам близак, она боље памти речи но крв; у недра ћу јој казати, загрљен са зовама, све што о љубави знам.
Мали је ваш мач да читавој земљи главу посече. СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ Из васељенске ти престонице пишем. Стојим на прозору, ја царев гост и слушам
Ако ме гласници на коња ставе и скоротече поведу ко зна у којој ће ме земљи на престо попети. Како да владам у царству невидљивом?
непријатеље наше одби и бистре изворе наше крви сачувај за још једно стварање света да нам се тек после подвига на земљи небеска кроткост подари.
Војске и путници преко нас пролазе, нико да к нама дође. Хеће више лепих градова бити на земљи нашој. Ноћи дугачке желимо и шуме дубоке где има вида и без очију.
неки нос да се заравни лопта главе, цароставници кажу и да је рођацима кресао полну снагу да се сувишни полет у земљи смањи И после декаде овог заната он постаде плотски мудрац мршав и свео, пун гвоздене воље.
НАЧЕЛНИК СЕ ЖАЛИ НА ЈЕРЕТИКЕ Шта хоће ти лудаци, чему те смутње, као да царство на земљи може бити боље но што јесте.
богова, дошли да се напију крви на људској хекатомби, над-вук је срећан и крилати црви праћакају се чило у житкој земљи.
И на том месту у полутами жбуна, по звуку звонком, нађох извор воде која се разлива по земљи, и тек пошто се укрстила са људским путем, постаје поток.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Једино се чуо зричак и лавеж паса из долине. Овчари, увијени у јагњеће коже, спавали су по земљи. Само један стражарио је покрај ватре, која је тихо пуцкетала. А и он је дремао.
Војници су распремали шаторе и из једнога се чуло: — А ти, бре, сву сламу привукао, а ја лежим на земљи. — Шта је ово, шта је ово? — зачу се строги глас батеријског наредника. — Ко вам је казао да се завлачите у шаторе.
Знаш ли ти, поднаредниче, да ћу да те згромошем... Слушај, разумеш ли, док гамижеш на овој земљи у униформи, то ти је одсад дужност. И увек да ме на време известиш! — љутито добаци батеријски наредник. — Шта ћеш...
Сносе их у шаторским крилима кроз која капље крв. Ту је и завојиште. Згрчени, леже рањеници на земљи, чекајући на ред. Неки умиру. У једнога се груди снажно надимају, а полуотворене очи већ су потамнеле.
Топови су били приправни за дејство, осматрачи су заузели своја места. Дугачке сенке дрвета су неприметно клизиле по земљи. Сава је тихо шуморила, док су гаврани грактали позади крвавог разбојишта.
Друм је био рашчишћен од коморџија и муниционих кола. Војска је била при земљи. Са зебњом смо ишчекивали данашњи дан. Непријатељ ће нападати, то је сигурно, јер иначе зашто би прелазио.
— Право, па десно... Изворац, води господина наредника. Тупо одјекује звек мојих мамуза по мекој и љигавој земљи која заудара на неку устајалу тињу.
Седимо шћућурени у земуници и с досадом слушамо монотоно шуморење кишних капи. Шљапкају војници по влажној земљи, мокри и прозебли... Нико ватру не сме да заложи. Седимо тако и ћутимо пред тешком неизвесношћу...
Недалеко угледасмо групу људи како, гологлави, збуњени и неми, стоје. Приђосмо им ћутећи. Између њих, на блатњавој земљи, лежало је тело потпоручника Радојка. Уста су му била полуотворена, као на осмех, да су се видели бели зуби...
Траило заузе одмах став „мирио“ И одговори: — Господине капетане, волео бих ја да ратујем на њиној земљи, макар и одступао... У неко доба угледасмо у даљини, на путу, неко кретање.
да крену на Голготу, и да погубе своје главе, освајајући неко непознато брдо изнад села Маова, у далекој страној земљи? Ми смо и даље дејствовали. Разорне гранате тукле су непријатељску пешадију.
и са лудачким налетом рину гвожђурија иза наших леђа, разбацујући огромне бусенове, који су после тупо тапкали по земљи. Разрогаченим очима гледамо свеже рупе где би се и цела кола могла сместити.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.
Напољу се смрачило, и ако је још доста рано. Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на луде онај тешки сумор и зловољу, од
ја ћу теби... Јеси читала Монте-Христо?... Онако ћу ја тебе, еве исто онако... Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи ?... Тамо има много пећина, копа се злато... И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе... Хоћеш?
Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под... Али се он отима, напреже се...
Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама... Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта..
чини се да им чује и само дихање. Чудо је само како је не опазе... Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види И чује... Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Град градила бјела вила Ни на небо, ни на земљи, Но на грану од облака; На град гради троје врата: Једна врата сва од злата, Друга врата од бисера, Трећа врата
Карао га краљ Матијаш, земљи господар: “Бог т’ убио, Дојчин Петре, варадински бан! Буд ти попи триста дукат’ све за један дан.
Зашто попи врана коња, златан буздован?“ Ал’ беседи Дојчин Петар, варадински бан: “Не карај ме, краљ Матијаш, земљи господар: Да си био ти у крчми, где сам пио ја, И љубио крчмарицу, којуно сам ја, Попио би равну Пешту и сав Будим
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Из мрака, са исуканим дрвеним мачем, пред њих искорачи Филип.) ФИЛИП: Гледајте ово дело, грдну крв, гледајте ту на земљи леша два! Ударац моје деснице их обори! За јаде је моја плата то! (Изненађење и пренераженост.
А, кад су изнели оне лешеве, и кад их је Филип видео, је ли рекао: „Гледајте ово дело, грдну крв, гледајте ту на земљи леша два...” ЈЕЛИСАВЕТА: „...ударац моје деснице их обори, за јаде је моја плата то!
непокретног имања немам ничега, сем овог грешног тела, које ни иначе није припадало мени, и које ће бити враћено мајци земљи: прах прашини! Молим, једино, да моја глава не подели судбину са мојим телом...” ЈЕЛИСАВЕТА: Шта му то значи?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не бацамо децу у звездан бескрај. За наша срца ништа није доста. За наша срца ништа не оста. Док један од нас на земљи дише: да ни један врт не замирише. Да живи гробље! Једино лепо, чисто и верно. Да живи камен и рушевине!
Хоћемо да вас дочекамо сјајно са песмом у вашу славу. Лепше се вама по небу шета, по земљи има блата. Чвршће грлите но невеста заклета око млада врата.
Патио сам увек, и зар није прах, ништа, дим, то пролеће, са својим биљкама и бубама? У земљи мог детињства, коју и не видим, невраћеној више дечјим, ни војним, трубама.
Рибари у црној маји, са капетаном Блажевићем. Људи, који су пловили око пола света. А никад даље од сата хода у земљи овде били нису.
Ја и сад видим, у сећању, те Русе, како трчкају по рововима кад им се приближимо. Као текунице у изривеној земљи. Видим им, кроз пушкарнице у рову, и очи, како им се црвене, као у вука.
У висини, једна половина артиљеријског метка претварала се у шрапнел, друга половина у гранату, на земљи. Рањеници тешко умиру од пушчаног метка. Од артиљеријског брзо. Жваћу крв и зуби су им, као и чела, разбијени.
Оног истог дана кад се, спреман у бој, заклињао да ће: и по дану, и по ноћи, у свакој борби, на земљи и на води, и у зраку, остати веран застави Хабзбурга, што се, победоносно, вила некада по Европи, у рукама Банаћана.
Пошто, крај свега тога, у својој земљи нисам нико и ништа, а пошто су и преноћишта скупа, ја сам се решио да покушам да уђем у србијанску војску, за официра.
У ствари, на Универзитету, тада, сусрела су се два сталежа. Они који су били остали у земљи, под окупацијом, или који су били у војсци, вратили су се у крпама.
Побеснели коњи споменика на Гран Палеу хоће да скоче доле. Пода мном, дубоко, у земљи, испод Сене, јуре возови, а крај мене пролазе загрљени парови, и протрчавају мачке. У Цариграду воле псе, овде мачке.
се витлају богови и баханткиње, и цветају тирзоси, ређају се у даљини као гранитно камење којим се означава међа на земљи. Трава је мека, као она што код нас ниче из жита око кандила, о Бадњем дану; она дрхти кад је узмем у руку.
Грмљавина нас је тресла, помодреле и бледе, цео дан. Некад сам, уморно, лежао у земљи, која се расипала под топовском паљбом, и никад нећу заборавити лишће расцветаног кромпира, које се тресло, као од
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И они би се заједно радовали цвећу и радовали се животу, хвалећи Бога. На земљи у оно време беше вечито лето. Небо је било увек плаво и ведро, па и кад би наилазили облаци, у њима не беше ни муња ни
Хоћу, данас, да створим човека — биће разумно, биће које ће славити моје име на земљи, као што га ви на небу славите... И он посла великог анђела свога Гаврила да Му донесе једну грудву земље.
њега људи су се множили, рађали и умирали, а Анђео смрти примао им душе и односио Богу а мртва тела њихова остављао земљи, враћајући јој тако, по обећању, прах њен.
и чува се као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно, још одмах после створења света, живео је на земљи један цар.
Вода његова још је она иста, Бистра, чувана у земљи дубоко... Она оданде гледа, живо блиста Као велико, тајанствено око.
МАРИЈИН ВЕО Пре но што ће је скрити Небеске дубине, сјајни облаци, Као последњи поздрав земљи Она свој вео девичански баци...
(Стреса се од зиме.) Зима... руке ми се мрзну, ноге као лед... снег ми улази у ципеле... подеране су... (Спази на земљи некакву хартију па је дигне.) Гле, хартија!... (разгледа је)...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
синко, пољуби ту свету земљу кад ногом ступиш на њу, иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу; иди и, на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв,
Педесет година сам путовао по туђини, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.
то онда није земља мојих предака, моја домовина“ — помислим, а гласно запитам: — Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи? Зар ни по чему није чувена? Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа.
Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа. После дугог ћутања рече: — Кажу да има у Тој земљи доста свиња. — Зар је само због свиња чувена та земља? — упитам зачуђено.
то је језик којим је говорио и мој отац, и његови стари, и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.
— Што не лајеш? — викну онај учтиво, као што се уопште, према распису, понаша полиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине.
— Драго ми је! — рекох изненађен овом неочекиваном високом посетом. — Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? — упита ме. — Први пут. — Ви сте странац? — Странац. — Дошли сте нам као поручени, верујте!
Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам досад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата. — Напред!
Но то није ништа... То су ситнице. — Штета је за тај извоз свиња. Чујем да их много имате у земљи, — приметим учтиво.
израза, чисто зловољни што већ два-три дана како нису тукли грађане, као што је то обичај у тој строго уставној земљи. Ходници и чекаоница препуни света што жели пред министра. Кога све ту нема!
— Сме, али би мени шкодило. — Како шкодило, зашто? — Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.
— упита ме министар смешећи се хладно, преко срца. Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам: — А нарочито могу честитати овој дивној земљи на мудрој и паметној управи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна. На земљи чисто, једро жито и плева.
А онај Ђокић до њега то зна боље. Зна он све дужности према земљи, па само да му је Бог дао јуначније срце — чуда би починио. Овако, и он иде без воље или, још боље, од невоље.
Зликовац, како је лежао на трбуху, тако је и остао обрнут земљи лицем. Левом руком ухватио се грчевито за крај од врљике, а на десну му пала глава.
Крсташке ратове... Како би му то испало? Хајде баш да проба!... — Поче да се сећа. Знао је шта треба рећи о Светој Земљи и поводу ових ратова.
Без сумње је, због тога, наша књижевност и уметност знатно коракнула напред? Опажа се, ваљ’да, напредак у целој земљи? — Књижевност и уметност су за нас безначајне ствари.
А зашто; зар то мора да пропадне? И тек сад, размишљајући мало по мало, чича Пера се сети да у нашој благословеној земљи не може бити никаква насиља, и свачије право и добро мора бити заштићено.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Баш добро што вас видим, газда-Јевреме, те да вас као човека и грађанина запитам: има ли, бога вам, власти у овој земљи? ЈЕВРЕМ: Па има, госпа-Марина. Ето, господин начелник... МАРИНА: Или, ако нема власти, а оно, има ли бар грађанства?
Али, на пример, можеш да је примиш на моје име, је ли? Па онда, брате мој рођени, не можеш ти у овој земљи посећи ниједно дрво на своје име, ал' на моје можеш оборити читаве планине. Па онда помиловања!
воде разговори против постојећег стања, против владе, против начелника, против мене; против владе, против свега у овој земљи... Треба ослухнути. А ко држи кључ од тих врата? ЈЕВРЕМ (вади га из џепа): Ја! СЕКУЛИЋ: Ако, ако, то је добро...
Него друго сам ја хтео теби да кажем, овај... знаш у свакој уставној земљи ред је да се кандидати уочи избора грде. Може, на пример, да изађе плакат па да каже богзна шта ружно о мени, а може
ЈЕВРЕМ (диже се, говори мало одважније): Поштована господо и браћо представници народни, у нашој земљи има разних неправилности. Буџет, на пример, није у равнотежи према свима грађанима... Док... овај... .један крај...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по
Не држи га земља, нигде не може да се скраси. — А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„Забога, Цицо, где си досад била? Ниси се ваљда у црној земљи крила? Брже би дошла из седмогодишњег рата... — Четири сата. Молим те, четири сата!
На Дорћолу, На Дунавском молу, Има један сат, И један интернат. ПОНОЋ У поноћ, у земљи Назарету, Свака звезда запали цигарету, А по кафанама Престонице На главама Дубе столице...
Који ли је сат у овој ноћној мемли? Старац дрема, погрбљен иза плота, С обема ногама на стврднутој земљи, А с душом далеко, далеко изван живота.
И кад је без штенаре, без хране, Без пића, Његове очи говоре: одлично! Шврћа је рођен у земљи Колорадо У једну зору — била је јасна и плава. Месец је заронио у жито младо Црвен, као црвена застава.
и креде, онај прашак што се, потајно, целога века преноси међу прсте човека, ко доказ да нешто нејасно има на земљи и на небесима.
ОКЛОПНИЦИ Јутрос маглена се стушти јесен, И по стазама просу се кестен. Паде, по земљи, витешка војска, Анжујска, бретонска и савојска, Полеже, дуж јарка, ко дуж опкопа; Сад сваки јунак из свог оклопа
Али не: то се ветар са травом договара На коју ће страну света сутра да крочи. Што је на земљи никад се потпуно не одмара; Мирујући, поток се на истом месту точи.
сред предграђа, палуба старе дереглије што вуче четири среза Србије, са свим што у дугој години роди на стаблу, на земљи и на води; у праскозорја маглена, сива промичу накривљена стабла шљива, рањаче, белошљиве и маџарке пуне сунчеве
Далеко, иза три планине У високој трави птице се гнезде И светлост тече кроз славине У земљи топлој од давнине Чији су гранични стубови — звезде. Да коња ободем, да тамо одем, Не бих више био тужан ни љут.
И СУНЦЕ (Призор из Хаси Месауда, 1971) Кад дуго путујеш Сахаром, напослетку ти замиле Увек исте звезде на небу, и на земљи, исте камиле: Звезде су непокретне, а камиле греду путањама Које нису уписане у земљописним мапама.
Кисло је у гори свако дебло, А он је празним, тужним очима Гледао у црно и ниско небо Као у мрског поочима: „На земљи нешто није добро... Воће... Ко ми је воће обро?
Цех Сад плаћа Авакум Пантић: за пробу Претворише га у роба и у робу, Јер се на овакве случајеве, сем сатире Нико на земљи не обазире. ОПТУЖНИЦА БАБА-ВУКЕ А баба-Вука се пење на сто: „Само пет банки, плати па носи!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Шмит је имао срећу да су га у његовој земљи одмах добро и паметно разумели и да му је учињено све што је за свој посао тражио.
Запажено је да је лов бакалара, од кога у тој земљи искључиво живи читав један свет, издашнији кад су температуре ниске; помоћу просечне мајске температуре океана на
мисли да су океани, са својим средствима за селекцију, развијање и миграције првих организама, били колевка живота на земљи.
урођенике који су им спречавали излазак из баре, у дивљем трку искочили из ове, па се мало даље, малаксали опружили по земљи«.
туриста који ту долазе на одмор, а до пре неколико година и на уживање у »мокром режиму«, кога су били лишени у својој земљи. Кеј је на пристаништу претрпан сандуцима и балама робе. Дуж кеја врви послован свет, а пред вече се ту излази у шетњу.
Колико је све то лепше и чаробније од онога што се види на површини мора и на сувој земљи!» Подморске фотографије Виљемсона имале су велики успех, како код широке публике, код које су будиле велику
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Очајање, туга, беда? Празне речи! Кад на земљи више нема моћи те Да у мојој души помути ил̓ спречи Силно задовољство, осећати све! ЗИМСКА НОЋ Пало је иње.
ПРЕЛАЗНО ПОКОЛЕЊЕ Господ је тако хтео да ме створи У земљи где се монотоно живи; Промичу дани ни бољи ни гори, И, сиви, клизе у недоглед сиви.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У њ се осам близанацах у један мах изњихаше из колевке Белонине, и на земљи показаше: Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велингтон и Суворов, Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов.
“ Страх животу каља образ често; слабостма смо земљи привезани, ништава је, него тврда веза. Али тице те су најслабије лови свјетлост лисичијех очих, него орла кријући
којих су се к небу подизали у свануће, у дивну тишину, хиљадама свештени гласови, гласећ небу име свемогуће, земљи име страшнога пророка. Каква вјера да се с овом мјери? Какав олтар ближе неба стоји?
У фукаре очи од сплачине. Пучина је стока једна грдна — добре душе, кад јој ребра пучу. Тешко земљи куда прође војска!“ КНЕЗ ЈАНКО Трговац ти лаже са смијехом, жена лаже сузе просипљући; нико крупно кâ Турчин не лаже!
Бог је драги неколика дана тандарихе земљи поклонио; грехота је да их поткидамо. ВОЈВОДА СТАНКО Чудне бруке, грдне мјешавине! Чујасте ли како се појаше?
На небу им душе царовале кâ им име на земљи царује! ИЗЈЕДОШЕ ОНО КОЉИВО, РУЧАШЕ И СВАК ДОМА ОДЛАЗИ. НОВО ЉЕТО ИЗИШЛИ ИЗ ЦРКВЕ, СЈЕДЕ УЗ ОГАЊ, ПА СЕ НЕШТО
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, сва заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и
И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.
Кости му се у земљи превртале што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће
да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи. А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.
пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, из куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали његови сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
То је силазак земљи где многа крв ми лопи, Безброј идеја, нада, нежности где ми лежи; То је мистика што ми и ум и срце топи И тупи
Јер цвећу и сад тепа ветрић благ, И мирис спомена по земљи се креће К’о најлепши сјај. И сад пада цвеће... У ПОЛА СЕДАМ Богињи Пробудише ме к’о рубин црвени Зраци вечерњег
И након свега, после борбе својске, Црви се сада о лешине боре. По пустој земљи куд су прошле војске Напуштена села у даљини горе... НОЋ СЛУТЊЕ Спавај мирно, чедо моје; Све је мирно...
И први пут бол је, мрачан, неизмеран, Прошао од круне до његових жила Што је земљи својој био увек веран. Намењен за жртву тајанствених сила, Стари храст је болно гледао сад горе, Где облаци бели у
нам сви људи немили и криви, А срушени вере старински олтари, — Једна лепа нежност још у нама живи: Нежност према земљи и родноме крају Чијим нам је дахом дух некада плењен, Где и сада звезде истим сјајем сјају, Исти ветар дува плодан,
Ко од нас мари за те прошле ствари! Ми ћемо сад опет, брзо и високо, На наш нови мотор. За наше су око Путеви на земљи само разне црте. И видећеш, кад се мало будеш нагла, Да ничега нема.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Да, али овај пут небесници не би доста што чистом, бијелом плаштаницом покрише трагове стопица Божиних по земљи, но засуше све, брда и долове, да не оста нигдје, ни у присоју ни у завјетрини, голе земље, колико би дланом покрио.
Али се ршум дизаше на махове, јер зимњи здухачи непопуштаху лако прољетнијема. По небу се погâњаху облаци а по земљи вјетрови. Облаци пуштаху громове и даждеве, а вјетрови дизаху прашину и прољетње магле.
Турци, збиља, сврнуше с пута на једну лединицу. Коњици сјахаше и привезаше коње, па почеше простирати аљине по земљи. „Починуће, богами! Можда ће и поспати — е, благо нама!“ рече Мишан. „Ићиндија“, прозбори Оташ, погледавши на сунце.
у којима домаћину и његовима од Бога се искало најприје здравље и срећа; па помињи редом све живе; па за род у земљи, па за напредак у стоци, па — ко зна што још.
“ „У нашој земљи помијешани су Чеси и Њемци. Чеси су Славени, знаш, то ће рећи отприлике као Руси. А овај је човјек Њемац — ама добар
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пазарио као пас на вашару. Пазе се као мачка и миш. Паметан као попино прасе. Плива кô сикира по земљи. Поуздано као кратак штап у дубокој води. Прав као уже у врећи. Приличи му кô крмачи бисер о врату.
— Не гледај влат, него клас. — Пауна гледај, али не слушај! — У црној земљи бело жито роди. — Неће хаљина на небо, већ душа. О СМИШЉЕНОСТИ — Ћутање је злато. — У шутњи је пола мудрости.
— Није памет у годинама, него у глави. — Ко нема у глави, има у ногама. — Празан клас се у вис диже, а пун к земљи савија. — Боље слеп очима, него слеп памећу. — Тешко томе ко за туђом памети иде.
— Ко ветар сеје, буру жање. — Слабо семе — њива јалова. — Каква сетва, таква жетва. — У црној земљи бијело жито роди. — У ратара црне руке, а бела погача. — Нема очевине без крчевине.
— Не пењи се уз оно дрво уз које се не можеш попети! — Не пири ђе те не жеже! — Не стоји кућа на земљи, него на жени. — Ни горе (све) посијеци, ни без дрва дома дођи. — Нуђену госту бројени залогаји.
Тешко дому у ком слоге нема! Тешко другу без својега друга И славују без зелена луга. Тешко земљи куда војска прође, И ђевојци која сама дође! Прво јој је јутро прекорено: „Да си добра, не би дошла сама!
Како сам се надала, Добро сам се удала. Киша пада капљицама. Пак напада локвицама. Која воћка пада земљи сама, Не треба се ни бацати на њу. Коју воду треба да пијемо, Не треба је никако мутити!
“ (тј. да се млијеко укисели док она буде до врата), па се обрне к вратима, а лонац и млијеко за њом по земљи, јер је нехотице била запела ногом за упрту од торбе. Милутину по полутину.
Е, лијо, сад си долијала! — У некаквој земљи огласи се лажљив врач. Цар од оне земље дозове га преда се и изнесавши у завезаној врећи лисицу, рече му: „Ако погодиш
ЉУДСКА БИЋА А) НЕОБИЧНА ПСОГЛАВИ Псоглави (или пасоглави или и џиганде) „живе у пећинама тамо негдје у мрачају, у земљи гдје дан не освиће, и сунце не свијетли.
Кад се расрде, и када сједну „репићем“, те добро испруже руке стиснутих прама земљи шака, могу полетјети у „аер“, да их нико ни не види.
У „аеру“ остану све дотле док их мине љутина, јер да остану на земљи, могли би починити много зла. Б) ОБИЧНА 1) ЉУДИ МАЂИОНИК Мађионик је мало налик на вјештицу, али се не може као
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
МЕЂЕДОВИЋ. 40 2. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ. 43 З. НЕМУШТИ ЈЕЗИК. 45 4. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА. 47 5. СТОЈША И МЛАДЕН. 52 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. 56 7.
Одајући тако по земљи њи двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто се мало прокупају;
(Два новца) слушао сам у Новом саду од једног просјака, пак сам је послије писао; 2. (Чардак ни на небу ни на земљи) написао ми је у Берлину 1844 године кнез Михаило М.
” — И на част вам лаж. 2. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ. Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави.
По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на земљи. Дошавши онђе, помисле да не ће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се уњ попели,
дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: „Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.
” А месец јој одговори: „Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру, те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се
Ходајући тако по земљи њих двојица заједно дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто се мало прокупају,
У томе приспе и мрак и она се попне на једно дрво да преноћи, да је на земљи не би изело како звериње. И целу ноћ су курјаци по земљи испод ње урликали да је сирота од страха једва жива остала.
И целу ноћ су курјаци по земљи испод ње урликали да је сирота од страха једва жива остала. Кад ујутру сване, она сиђе с дрвета и пође опет по шуми не
па кажи њему; ако ли не ћеш ни њему, а ти изиђи у поље иза града, па ископај јаму те завуци главу у њу па у три пута земљи кажи шта знаш, па онда опет јаму затрпај.
Онда цар истргне сабљу да га посече, а он се препадне па све по реду искаже, како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје онаки глас.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Наш свети манастир овај, треба да знате, да ово место, које се не може упоредити ни са једним на земљи, беше опустело од разбојника.
19, 29; 10, 38) царство свога отачаства оставивши и све што је на земљи, и избегавши из света који поробљава душу, у ову дође пустињу месеца новембра, другог дана, године 6706 (1197).
онај од кога бојаху се и трептаху све земље, тај изгледаше као један од туђинаца, ништаван, расом обавијен, лежећи на земљи, на рогозини, и камен му под главом, и свима клањајући се, и скрушујући се, и молећи од свих опроштај и благослов.
Молбу њихову примих, која каже: „Ево, у земљи тој ускомешаше се народи, а блажени отац наш, господин Симеон, бивши нам господар и учитељ, тамо лежи.
Божаственом љубављу распалив душу угаси плотске похоте, оче, невештаствено живљење на земљи сатворив, Симеоне блажени!
Утврдив тело своје на земљи, примив крст последова Христу, живота удостоји се неостаривог на небесима, оче преблажени Симеоне!
Показа свима да будемо синови светлости и дана, богомудри Симеоне. Божије таланте што прими не скри у земљи, него умножив их прими од Бога благослов, којима због тебе разумне украси, знањем просветли, и од њих луче светле
наситив се, богомудри, радујући се потрча ка подвигу Христу Богу нашем, и на небеса узношен и светилник нам на земљи јави се, оче Симеоне, не престај, моли се за стадо своје!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
С ким чловек највише живи и с ким има највеће посла овде на земљи него с подобнима себи људма? А како ћемо један с другим пребивати, ако један другога не познамо?
просветиле су ме и дале су ми више познанст|ва него што би[х] могао придобити искуством хиљадугодишњега живљења на земљи. Ову ћу, дакле, колико мучнију толико потребнију, материју као на нишану имати у свем мојем писању.
О, колико би сви људи на земљи с[а] стране божије благополучни могли бити кад не би сами своје злополучије узроковали, мислећи и живећи накриво!
овога разговора био сам се крадом спремио да пођем с једним игуманом Дечанцем у Турску, чујући од њега да у турској земљи имаде планина, пештера и пустиња гди жив човек не долази. „Ха, то ти је моје место!
Ово је по вољи божјеј намереније јестества, не само при људ’ ма, него и при свему шта живи по воздуху, на земљи и у води.
И нарече бог првој жени име живот, јер је она мати свију који на земљи живу. Ево ваша слава и високо достојинство, која чини да сви народи краснонаравни и просвештени вам свако
у свему тому представљао би се у мом уму чин родитељски, у ком чину упажавао би[х] највећу светињу после бога на земљи; како би[х] чуо да у цркви бива венчање, ишао би[х] га гледати с таким умиљенијем како год свету литургију.
Каже ми све, хвалећи ми сврх свега манастир Хопово, да је други на земљи рај. Но, нигде него у [Х]опово! Пао је разговор после, шта ћемо на путу јести (и да он није напоменуо, мени то не би
” Увече нађе нам једног момка који нас превезе у Сланкамен. | Ево ме у Срему, у земљи наследија последњи[х] српски[х] деспота.
њи[х]ова; услаждавамо се и не можемо се наситити гледајући изображенија њи[х]ова; чини нам се као да су до јуче на земљи били и жао нам је што нису и данас међу нами.
И да не царствује во веки на земљи! Откуд се ова чувствованија рађају разве из самим богом у словесну душу уливене благодарности.
И, будући да смо ми маловремени на земљи и не можемо и[х] овде до | века спомињати, зато предајемо њи[х]ова слатка и пречестна имена, прво богу, који је сам
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бија сам у врага дома! Бија сам у папиној земљи, и тукâ се с Францезима. Дреждâ сам напољу по ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Нека ми жена рече: што стојиш, приђи и ти, хајде! Већ напит, с букаром на усни која дршће, Падох по земљи, блед, на дохват маку, С речју: двојниче, не чекај, иди на раскршће!
О боље да си куд било Пошао и да је пала Ко друге — земљи у крило. Овако: о твојој нити Живеће тешка и мала Толико колико и ти.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Наша су гробља млада. Тек у овом последњем човечјем конопцу почињемо земљи да враћамо дуг и кости остављамо њивама чија смо зрна зобали.
Чиме ће децу исхранити до пролећа? Мора да га моли. Бог је њега, Толу, зато измислио да би неко по овој земљи ишао на коленима и погнуте главе. Где ће он с Ђорђем Катићем да се парничи око правде? Хлеб му треба.
Жели једну своју животињку која ће његову муку растурити. Такву животињку. А њих Толико има на земљи да ће ускоро и њу почети да једу. Само је њему не да Бог. У мраку један другоме нису видели лице.
Мислите Ђорђа. Катића да варате? — закикота се злобно. — Варам ја вас. Пуна кеса је једини бог на земљи. Дукати су његови синови... — Паметно збориш, газда-Ђорђе! — рече један са обешеном главом. — Сви сте ви голокотре!
Себе си женио, а матер је још била жива... Радио сам више од сваког мученика на земљи. Моју муку трошио си на Вукашина и политику. Трпео сам и ћутао. А ти си галамио по зборовима и читао новине.
Од мраза, људима пуцкају ноздрве и они љуто псују војску, владу, крала и сваку власт на земљи. ...Сва су му сећања бистра и сва извиру из Вукашиновог одласка, остају за брзим коњима као бела пртина и црно дрвеће
Труба је цичала и фрктала, сви ветрови на земљи протињали се кроз њен писак, два жара летела су на њега и пала преко ножа у луку После, кад је свануло, он је на
Зар да дозволи да један полицијски зликовац, мундирџија, саслушава њега који је овој земљи законе и уставе кројио и дизао буне против кнежева и влада? Није требало да дође невезаних руку.
Ти си жена коју су река и ливада родиле. Хоћу да убијем за тебе. Ја могу све! Ионако сам сувишак на земљи“, загушио се од радости и бацио руку на њено колено. „Ма какво убиство! Кога да убијеш?
Муж је давно подерао и појео земљи кошуљу, па је сву масну, дебелу и мокру оставио ветровима да је оперу, осуше и рашчешљају јој рутаве шуме.
Твоја мати јауче и крвари ноћас, а ти ћеш, можда, бити несрећа, неправда и мржња на земљи. Сунце ће те огрејати само да би Катићима наследник био. То само ја знам. Где ли је томе гроб?
Оном што је унутарње, не смеј се никад. Сломиш ли ногу, руку, углаве ти некако па зарасте. Нема на овој курви земљи мајстора то унутарње да намести. Тебе што ти ноћас Симка постаје мати, донео је ветар на стабло Катићâ.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Више је нико није видео. Али у светле мразне вечери, када је снег на земљи сјајан и шкрипав, на западном рубу неба, изнад саме Татагине куће, деца из Татагине улице виђају збијено јато
— Гладан сам и жедан. Вруће ми је! — Плачко се беспомоћно опружио по земљи. — Даље не идем. Нема извора у овом усијаном паклу! — Мора да га има. Где пију остале звери?
Тешко је било одредити где има више светлости, више искрења: на небу или на земљи! Тешко је било не удахнути пуним грудима бистри ваздух! Изнад њих трепериле су звезде.
Изнад њих трепериле су звезде. Плачку се учини да види како се неке од њих спуштају ка земљи. Ево их, ту су! Кад би бар био звезда! Звездама нико ништа не може.
Тек на земљи, помешан с лишћем брезе, он виде да је постао жут, и осмехну се: »Шта има лошег у томе? Зар и ови око мене нису лагани
Свакога трена на земљи их је било све више, блештали су као сребрне куглице. Наједном, учини му се да се мичу, да из њих искачу некаква
У прозрачној ноћи, пуној месечевог праха, ораси су непомично лежали на утабаној земљи, прошараној чипкастим сенкама орахових грана. »Причинило ми се, значи?
— То је нешто округло, нешто шарено, котрља се по земљи и упада у рупу. Ко више таквих шаренчића убаци — постаје победник!
Мали свирачи су ту најрадије ноћили, свирајући све док се звезде не би спустиле к земљи да их чују. На све четири стране света отварали су се њихови путеви, али ма куда ишли, увек су се враћали под свој
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Лежао је на мокрој земљи окован унакрст ланцима: буљи у црну мемлу, а спаса ниоткуд. Тле се љулало од таласа подземног Дунава који је протицао,
Хиљаде се змајева ковитла, откидају се комадешке облака, прамење фујука пада по земљи, битка је стварно страшна а онда Баш-Челик, тај непобедиви, са ликом Турчина, пропада у суноврат и Васа, дечак у
сав збуњен, да он и јесте цар змајева, тек сад, иако већ и просед и наглув, само што ће се његове битке водити на земљи а не међу облацима.
У почетку расположен да наклоност велике словенске земље према његовој малој земљи прима одушевљено, Доситеј је, са временом постао нешто умеренији у одушевљењу а у кући руског изасланика се показивао
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате! Вичем земљи: Она није за те! Ни откуда нема ми одјека... Вичем себи: Зар јој немаш лека?...
Можда то дуси земљи говоре? Ил' земља куне своје покоре? Ил' небо можда даље путује, Да моју клетву више не чује; Па звезде плачу, небо
Па зар да неба свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане Тама?... И ход се чује... Да л' поноћ тако мирно путује?
И, ево, усамљен сада, Он сања о бајној земљи и њеним пољима цветним. У дому разврата гнусног он сања обале пусте, Где стоје спомени вечни за ране његовој души; Он
Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже; А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно; Без живота је све.
За ову земљу они беху диви, Узори св'јетли, што је бранит' знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.
Стефановић ЦXЛИ ПРОЛЕЋЕ Мирише земља сочна, свежа, једра. Све клија, пупи; свуд струјање, врење. Чисто се види где земљи из недра Живот, кроз жиле, сише подмлађење. Под једним храстом лег'о сам на траву, И слушам како шушти, пуцка, струји.
душу к'о погребно звоно: - „Ти, чиј дух поврх провалија скита, „Реци шта тражиш с вечним смешним жаром На земљи, куд си случајношћу бачен? Мислиш ли да ћеш, постав господаром Стање и Сила (варке!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
ко л' границу жељи назначити? У чојка је један храм воздвигнут, зла обитељ туге и жалости; сваки смртни на земљи рођени овом мрачном обитељу влада под које се сводом отровнијем мученија времена гњијезде.
Судба ти је и моја позната; мислим, нејма подобне на земљи: до вратах сам изника тартара, ад на мене са проклетством риче, сва му гледам гадна позоришта; ал' на судбу викати
Све што блатној земљи принадлежи, то о небу поњатија нема; духовни је живот на небеси, материје - у царству гњилости.
Њихово ће кратко заточење бит им тужно непостојној души: са плачем ће на земљу падати, са плачем ће на земљи живити, са плачем се у вјечност враћати, мучитељ ће један другом бити, сваки себе поособ највећи.
Лице смртно на земљи човјека прилично ће бити ангелскоме, само теке једну искру малу вдохнут ћу му небесне љубави у његову земноме
Са првијем Адам покољењем на земљи ће љуто пострадати од Сатане душегубитеља (јер ће Адам први плот човјечку облачити и почет носити): зли властитељ
На земљи ће хиљаде божествах осл'јепљени сатварати људи; биће њина ништожна божества све изроди у безобразију. Безумнога ово
животворним видом растјенија рода свакојега на поврхност земну измамише; узмиљеше стада животнијех по воздуху, земљи и водама. У час словом могућијем творца земља доби хитро теченије.
Прва се је крвљу осквернила безакона рука Каинова, првога је сунце видијело убојицу Каина на земљи, родитељах првијех проклетство на првога излило се сина.
Попа, Васко - КОРА
пробиле У ЈАУКУ Високо је сукнуо пламен Из провалије у месу Под земљом Немоћни лепет крила И слепо гребање шапа На земљи ништа Под облацима Нејаке лампице шкрга И немушто запомагање алги НА ЧИВИЛУКУ Оковратници су прегризли Вратове
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они наћулише уши. „Погледајте безбројне ове звезде! Оне покривају од памтивека небески свод. Откад се појавио на Земљи, човек их је посматрао, разазнао њихова јата и дао им разна имена.
Сви затим падоше ничице земљи, а када се дигоше, предадоше се побожном ћутању. Јонско Море поче злаћано да трепери, косо очешано Сунчевим зрацима,
„Поплаве Нила не долазе сваке године тачно у исто доба. Њихово задоцњење распростре страх и трепет по целој земљи, сви упиру свој поглед у исцрпели Нил и у стубове који показују његово водостање.
Зеље, воће и рибе - све полете у великом луку мајци земљи у крило. За трен ока лежаху на земљи испретурани краставци, артичоке, наранџе, трешње и јагоде, јаретина и говедина, а
Зеље, воће и рибе - све полете у великом луку мајци земљи у крило. За трен ока лежаху на земљи испретурани краставци, артичоке, наранџе, трешње и јагоде, јаретина и говедина, а рибе се праћакаху у прашини.
„Сада је јасно ово: измерим ли онај угао тог троугла који лежи на Земљи, онда сам у стању да израчунам како се односе међусобно отстојања Месеца и Сунца од Земље“.
„Тим начином“, рече он, „нашао сам да је онај угао троугла, ограниченог Земљом, Месецом и Сунцем, који лежи на Земљи, само за 3 степена мањи од правог угла“. Он погледа, присиљен над том невидљивом неком силом, у вис, у принцезу.
Из те слике јасно се видело да се Сунце креће, релативно према Земљи, по кругу С, С1, Ѕ2 којега центар лежи у Земљи Т, а Венера по једном другом мањем кругу око тога покретног Сунца.
Из те слике јасно се видело да се Сунце креће, релативно према Земљи, по кругу С, С1, Ѕ2 којега центар лежи у Земљи Т, а Венера по једном другом мањем кругу око тога покретног Сунца.
Зато се кретање те планете према Земљи може схватити као једно сложено кретање: по периферији првог од горња два круга, којег су Александријци назвали
Али овде, у благословеној Француској, земљи винограда, којима, као што сам саопштио у своме предавању, претстоји још лепша будућност...“ „Разумем!
Убрзо се увидело да при употреби клатна морали би одабрати једно одређено место на Земљи, или бар једну одређену географску ширину, јер се периода клаћења мења осетно са променом места часовниковог.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Страдања беху оставила трага на свима нама. Тада ми је Никола изјавио да је неисказано разочаран свим што се ради у земљи али да нипошто неће остати да чека непријатеља, већ да ће одступити с војском и потражити ме.
Прођосмо цркву и скретосмо у његову улицу коју сам познавао. Велике, црне сенке липа покретале се на земљи потајно као утваре. На улици пред бербер ницом кашљао је и гласно зевао ноћни стражар.
“ И мора да зажмури, јер не може да издржи ону нечувену и неморалну равнодушност потпуковникову... „Непријатељ у земљи, бога му, шири се као у својој рођеној кући: понижава, пљачка, господари, бешчасти Башкари се, вероватно, у нашим
том тренутку синуло му је где се налази), свлачен на многим станицама, где се тискао свет и где је изнемогао лежао на земљи посматран опет од радозналих путника чије је погледе, кроз отворене прозоре вагона, избегавао.
обавијали су ровове па се утварски вукли, витлали и повијали под побеснелим ветром и по изривеној, црној и мокрој земљи која се тресла, љуљала, дрхтала.
Слепоочна кост била му је размрскана, и левом сможденом страном крв је бујно лопила по земљи. Његово лице, врло финих црта, обасјано фантастично светлошћу младости, руменило се још ватрено, и најпре ужасно
Јест, али је онда други глас у мени проговорио: „Вреди, Лазаре, вреди живети те још како, али не у овој земљи у којој нико никад по заслузи није оцењен.“ И тако сам се решио на нешто друго: на то да ову земљу насвагда напустим.
да она одавна није запамтила толику његову благонаклоност, од које се просто донекле и застидела и сам поглед ка земљи стидљиво оборила.
топова, није више никог било и на своја уска плећа натоварио рањеника коме су се ноге вукле по изораној од граната земљи и однео га на превијалиште где га је предао болничарима и где је овај јадник одмах потом умро ...
себе и бацали усред жестоке борбе да би се лакше кретали, и спотичући се о пушке и бајонете што су у нереду лежали по земљи. Али читава два часа тражења прошла су нам без успеха.
Кад, не постаја дуго, а они поскидаше пушке и почеше пуцати. Простреше се по земљи мртви и жене и људи, а после не знам шта би јер ме ви почесте дрмусати те се пробудих.
У смакнутим стројевима ми смо нечујно и журно газили по каљавој земљи у правцу положаја, који смо ускоро због ноћи, која је наступила, изгубили из вида.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Одмах иза куће почињала се пењати кршевита стрмина, тако да су на стражњој страни прозори били ближи земљи него они на прочељу.
Желио бих умријети изваљен наузнак на доброј, врућој земљи, сав у сунцу и јáсу, умријети у једрини дана, у сат узаврелих зрикаваца.
Та гдје би примитивац могао да буде кабаретска тачка у својој рођеној земљи? Тако се, ето, и у томе остварује извјесна „културна размјена” међу народима: народи експортирају своју примитивност,
на ову или на ону страну, или увис, с одређеном и чврстом тенденцијом, или пак равно низдол, према нашој котви у Земљи, сагласна с нашом земаљском гравитацијом.
Сусретао је споре парове што шапућу узајамно обујмљени око паса и нечујно газе по мекој влажној земљи, под звијездама, док из прикучених капија заудара изнесено смеће у проваљеним кантама.
Парбеници су корачали напријед, утихнули, понешто малаксали и они, загледани у земљи преда се, не баш задовољни, али ни сасвим незадовољни, рачунајући ваљда да сам, све у свему, одмогао једноме колико и
Изнурен, изнемогао, најзад се одлучи: добро! нека буде! испружит ћу се колико сам дуг и широк по доброј мајци земљи, па нека дође смрт! Нека само дође!
Увијек сам жалио што и у мојој земљи тако много туште чела и набиру оне кврге и чворуге и чомрде.) Једном сам конзултирао чувеног адвоката у некој мојој
Надодао је неколико топлих ријечи. Послије дубоких друштвених промјена у његовој земљи, напустио је са својом трупом домовину и отиснуо се у свијет.
дугих часова самоће, и њему овако редале пред очима непознате слике из раног дјетињства проведеног у његовој далекој земљи? Је ли се, у дугим ноћима бесанице, и њему вртио пред очима несувисли калеидоскоп његова живота?
Маса је гунђала. Што ћете, то је већ њено!... Заборавио сам вам напоменути, ствар се дешавала у једној фантастичној земљи у којој су већ претходно сви социјални, економски и слични проблеми ријешени, све неједнакости укинуте, а биједа
На њему се једва разазнаје црно и пусто борово грање. Мисао нам однекуд иде на глуху антидилувијалну пустош кад су на Земљи владале велике језиве тишине, тек ту и тамо прекидане големим пљускањем воде кад се у мрачне мочваре спусти грдан
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.
протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.
чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.
Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...
— Она је, убијена!... — повикаше други. Капетан и Митар приђоше врљикама. Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СТАРАЦ 11 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 15 ЧУДОТВОРНИ ПРСТЕН 19 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 28 ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ 38 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 40 АЛА 46 ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА 49 БАШ-ЧЕЛИК 54 СТАРАЦ ПРЕВАРИО ДИВОВЕ 70 ОЧЕВ ТРС 73 ТРИ
Кад му је син дорастао до осамнаесте године, удари помор по целој земљи. Народ се поплаши и почне бежати на све стране.
Петар сад запита старца: — Па где је та земља? Старац му одговори: — Та је земља тамо на истоку, и у тој земљи живи само једна девојка, и она има дванаест џинова што јој земљу чувају.
дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: — Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.
ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави.
По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на земљи. Дошавши онђе, помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се у њ пепели,
Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и земљи тешко. Сељак постане богат. Заима се, огради дом, ожени се, купи стоку и сермију, нико бољи од њега у селу.
А месец јој одговори: — Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се
Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха. Сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан.
А они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи. Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да би се пуста села, вароши
Она брже онда претвори се опет у лисицу и стане по земљи бјежати, али ту је орлови дочекају и остала војска, па је салете и ухвате.
Идући тако, нађе једног чоека који се бијаше сагнуо увом к земљи и тако стајаше. Сад му царски зет рече: — Помози бог, брате! А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
За лице твоје огледала није. Живи међ људма у музици блуда. Живи! И нек ти влага срце пије. Живи у земљи срамоте и луда. РАЗУМЉИВА ПЕСМА И на овој земљи живот ме опија.
Живи! И нек ти влага срце пије. Живи у земљи срамоте и луда. РАЗУМЉИВА ПЕСМА И на овој земљи живот ме опија. По њој када лутам моје мисли бледе, Губе се у небо, у свет хармонија, У облак, у звезде, невине
Можда је пропало. Елементи страсти негде се још боре. Можда је и сунце ропства нам допало. Знам, тог јутра земљи није било зоре.
И њени су врти Умрли, да нико сад их не пробуди. А већ у тој земљи где је било цвеће, Живела је она, и младост, и дуга: А већ у тој земљи овладала туга, И уместо маја свуд се јесен
А већ у тој земљи где је било цвеће, Живела је она, и младост, и дуга: А већ у тој земљи овладала туга, И уместо маја свуд се јесен креће.
И утону. Али одмах потом, У тој земљи, где цветаху врти И лепота с вечитим животом, Појави се први облик смрти. Једна дева хтеде да одмара Своје тело;
Дуго ти причам, занесен, у жару, Будућност нашу што се дрско крије, И ону песму о срећноме пару У земљи, куда никад таме није, Где љубав влада, где станују жуди.
тајни и снова и звука Ја сам се наш'о посред ниских страсти; Под небом црним од ропца и мука Ја сам се наш'о у земљи пропасти С престола тајни и снова и звука, Ја сам дошао без бола и жуди Ту, где за небо нико нема вида, Ту, где и
Заборавио сам јутрос песму једну ја. У сну своме нисам знао за буђења моћ, И да земљи треба сунца, јутра и зоре; Да у дану губе звезде беле одоре; Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
Пет векова, црни' као пет гаврана, Пали су по земљи, у крваве воде, Уз музику смрти и химну слободе, Уз кораке моћне историјских дана, Уз тутњаву гнева и говор вулкана.
Али нисам знао да онај к'о страда Греши кад сувише и воли и жели, Да на земљи увек најбоља је нада, Кад се све обнавља: човек и цвет свели.
Огромна равница пред њиме се пружа, Несрећна и лепа, као српска туга, У тој земљи има и поља и ружа, Ал' слобода само тој се земљи руга.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Сведок тога је, на пример, прохибиција. Драстична, ако не и противуставна мера спроводи се сада у овој земљи да би се спречило конзумирање алкохола, а ипак је чињеница да су кафа, чај, цигаре, те жвакаћа гума и други стимулуси
Невероватно је колико су људи мало знали о узроцима овог зла које се појављивало у земљи сваких петнаест до двадесет година.
(Батцхеллор) притиснуо да идем у Америку са намером да усавршавам Едисонове машине, одлучио сам се да окушам срећу у земљи златних обећања. Али шансу умало да пропустим.
5. Стојећи таласи на Земљи. Популарно тумачено ово изванредно откриће значи да Земља реагује на електричне вибрације одређене фреквенције исто
да је чак и тако изврстан часопис као што је ”Сциентифиц Америцан” одао главно признање за то једној страној земљи.
чудног изгледа, који ме је недавно посетио да би ме ангажовао за изградњу светских предајника у некој далекој земљи. ”Ми немамо новца”, рекао је, ”већ пуна кола златних полуга и бићемо великодушни.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И да сам уместо пет центи донео пет стотина долара, моја судбина у новој, мени потпуно непознатој земљи, не би била ништа друкчија.
Међутим, има извесних ствари које млад досељеник може донети овој земљи, а које су много драгоценије од свих оних које данас прописује закон о усељавању. А шта сам ја, када сам се 1874.
Он је био зачетник буђења националне свести у царству Фрање Јосифа Хабзбуршког. Љубав народа према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила. А кад та љубав нестане и држава мора умрети.
Саве као свеца који је величао вредност књига и рода према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила. А кад та љубав нестане и држава мора умрети.
Тај нож би се забадао дубоко у земљу, затим би се ударањем по његовој дршци производио звук, а дечаци су, лежећи на земљи. прислоњеним ухом, имали задатак да одреде правац и растојање звучног извора.
- Што се плашиш за своје торбе? - рекао је овај високи чиновник. Ниси на дивљем Балкану, земљи лопова. У Бечу си, у престоници његовог величанства цара Аустроугарске.
који су ми пре годину дана купили карту прве класе од Беча до Прага и сместа сам се одлучио да окушам своју срећу у земљи Франклина и Линколна, чим уштедим или некако на други начин сакупим довољно новаца за пут од Прага до Њујорка.
Издржати све оне муке на узбурканом Океану, а при том очувати ону ружичасту слику о обећаној земљи, велико је искушење за дечачке нерве и његову физичку снагу.
Нисам имао баш ничег од вредног што сам могао да понудим земљи у коју сам улазио. Та помисао ме је тиштала док сам слушао разговоре исељеника.
Признао сам им да имам само пет центи у џепу, да немам никог познатог у Америци и да никог у овој земљи не познајем изузев Франклина, Линколна и Хериет Бичер Стоув, чију сам причу “Чича Томина колиба” читао у преводу.
Спасло ме је моје рвачко искуство са идворских пашњака. У трен ока силеџија је био на земљи, а његови другари су прснули у грохотан смех.
Размишљао сам у себи како је овај непријатан случај био у ствари добра поука, јер меје научио да се налазим у земљи у којој је и код уличних мангупа развијен осећај ферплеја, чак и према српском ”жутокљунцу” Америка се много
Ћипико, Иво - Приповетке
Опет је пред заход захладнило. Уоколо је тихо и спокојно. Само се лепо чује чешање и падање маслина и шуњање по земљи. Сунце се нагнуло; сене се маслинових дрвета продужише, зраке су сунчеве светлије и блеђе, док голети одсевају у жару.
Пуче из џевердара. Он крочи брже, а иза неколико корачаја обрне се и лијепо угледа Османа распружена на земљи. Па потрча, држећи пушку у руци, напријечац.
Осјетише се сигурни између кланаца и кршева, у земљи гдје одувијек суди њихов сој. А и сутон већ се хвата по потоцима и доцима; постепенце неосетљиво диже се навише, док
вјетра насрне на гране других танких жбунова што у пукотинама манастирскога зида расту, оне се повијају и пригибљу земљи, као да кога к себи маме а оно неколико борова—самаца уоколо непрекидно, једнолично жаморе својим јединственим звуком.
са оштрога стијења расте гдјекоји жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао од морске посолице, испод чијег лишћа, при земљи, крије се оштра, сува трава. А уоколо њега у мору осуле се мрке шкрапе, око којих одувијек кркоће море.
обасјава ваздух трептавим бљедилом, у којем се бјелускају млијечне капљице што се непрекидно лагано спуштају ка земљи.
Али Павле, ударен плочом у главу, онесвешћен, остаде лежећи на земљи, и људи сада мирно гледају како му Илија конопом веже руке и, омотавши му га око прсију, привеже га за ступ што је
Стара Стана, насмејана, чучи на земљи, гледа своје дете и слуша како одскоком звече старе плете на црвен—капи. А деца горе, зној их облива и пада на жедну,
У кући нађоше још два старија радника уконачена, домаћина и троје му деце. Мала соба при земљи служила је свима: у њој се кухало, јело, спало и прало прљаво рубље.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Понекад је именује и као кост и кожа, што већ доста јасно упућује на мртво тело у земљи. Несумњиво, овај Настасијевићев лик повезан је са теткицом у српским народним загонеткама, која такође упућује на
под правим углом у односу на усправни положај тела, а у „Хелиотерапији афазије“ оно је, напротив, леђимице положено по земљи, што при усредсређеном и дугом посматрању обмањује око да су небо и земља заменили места: небо је дубоко доле, а земља
божанског и за коју се везују реке у гори, то је већ довољан скуп наговештаја да нас поведе према митској мајци земљи.
За проучавање српске књижевности двадесетих година свакако је занимљиво што се мит о мајци земљи налази и код друга два значајна песника: Момчила Настасијевића60 и Милоша Црњанског61 .
наговештаји: потребан је бар један пример који доказује да је у замишљеној поеми о вуку стварно присутан мит о мајци земљи. Такав пример и налазимо у „Часу обнове“: [...
Такав пример и налазимо у „Часу обнове“: [...] А земљи: Мајко нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно
духовне вредности које је он уграђивао у свој модел културе, Попа готово на демонстративан начин обнавља у Усправној земљи, Споредном небу и Вучјој соли.
Земља се затресе, завесе се подераше, плоче попуцаше, а беше петак и по земљи паде тама“. Даљи нам докази нису потребни.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Бар је жена васпитана, отац јој је био чиновник Главне контроле. Али госпа Ната! Но, тешко земљи кад је доживела да она буде министарка! Мајка јој је издавала квартире за самце, а она намештала кревет тим самцима...
ЖИВКА: Записаћеш ми ту безобразну децу, па ћемо их преместити у унутрашњост: и децу и разред и учитеља. У овој земљи мора једанпут да буде реда и да се зна коме се сме псовати матер, а коме не сме.
Сад сам баш прошао крај хотела „Париз”, па скупили се око стола, а један гласно чита. ЖИВКА: Па дабоме, кад у овој земљи нема закона. Била сам код управника вароши да забрани лист, па каже: не може по закону о штампи.
ЖИВКА: Не питам те ја шта је право а шта није, него те питам какви су то закони у овој земљи, кад полиција не може да забрани новине које вређају једну министарку? ВАСА: Ти си била код управника вароши?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали његови сељаци са лицима окренутим ка месечини [. . . ]“.
Мисао о некој далекој непознатој земљи само је једна од многих утопија које је тадашња млада генерација у свету, након стравичних искустава у рату, донела са
пришао вратима, одшкринуо их, погледао шта се напољу збива, и: „Тада, кихнувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек плачући.
и не облачи се, него се, напротив, свлачи и леже у постељу: „Тада, кихнувши громко, неколико пута, заигравши по земљи, тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта и тресну се на постељу, колико је дуг.
се главни јунак прво пробуди, искочи из постеље, па онда одшкрине и затвори врата, кихне неколико пута, скаче по земљи и на крају га жена облачи, а други пут: прво одшкрине и затвори врата, кихне неколико пута и скаче по земљи, да би на
скаче по земљи и на крају га жена облачи, а други пут: прво одшкрине и затвори врата, кихне неколико пута и скаче по земљи, да би на крају ускочио у постељу и заспао.
на зиду личила је потпуно на оног црног монаха, кога је дан пре, са неверицом, посматрао како се превија, над коцем у земљи”.
према Мајнцу, или зидинама Лујевих утврђења, која су се јасно оцртавала над водом, док убијени падају и остају на земљи; и други који мирно, као сенка, корача крај њега и гледа и ћути.
радње романа међу Србима у Угарској, и не само међу њима, шири и митологизује представа о Русији као обећаној земљи.
Тако, на пример, у најновијој, шестокњижној историји српског народа читамо: „О Русији као о обећаној земљи говорило се у пољској Украјини, у Молдавији и широм целог Балкана.
У Сеобама, међутим, утопијски се простор налази - на шта је Црњанског и историјска грађа упућивала - у обећаној земљи Русији. На први поглед, Русија је само земља у коју Вук Исакович жели да се одсели.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
на ноге Селман Чибуковић, истрже од певача гусле н крвнички га лупи њима по глави: — Ах, влашка свињо, још има на земљи Турчина! — узвикну он, па се маши за појас. — Нема, валаа, не! — дочека га Хамза и укрути у наручја.
Ни са коца о Турчину теже и влашкије нису никад и ни у једној земљи уста проговорила. -Јер не да она, Богдана, својега Милоја ђаволу, не да другој вери, туђој и страшној, далеко је од
Збуњен, преплашен, мртво корача и мутно, а још зверски, погледа. – О, Мет Фираја, а зар још шећеш по земљи! — викнух му, и он стаде као укопан, али без знака каквога новога стра– ха. — Скидај пушку да се јуначки убијемо!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ на земљи таких места Нема више, само два; Једно ј’ место с једне стране, Друго с друге живота: Мајци под појасом У зачетном
“ Ох, што бива од човека! — „Ајд’, не лудуј. Са мном пој: Свакој срећи има лека Ил’ на земљи, ил’ у њој »Јавор« 1888. И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА...
Моје јаве црна тама Вам’ нек буде само сан. »Јавор« 1888. СУЗА И УЗДАХ (Сонет) Суза ј’ тешка, земљи пада, Многи с’ људи суза стиде. „Шта, зар да ме плакат’ виде!“ Јунак сузу зна да свлада. Савлада је усред јада.
Где вечита зора свити, Наше душе, мили друже, Онде ће се загрлити, — Ал’ ми црним словом пише: Ту, на земљи, никад више! »Јавор« 1890.
А човек је човек, више б’ моћи требô; Престо је на земљи, — земља није небо. Али ипак зато, док траје Балкана И на њему спомен старих, тешких рана Кô и спомен дȅла,
»Стармали« 1881. ГАРИБАЛДИЈУ Спалили су мртво тело неумрла дива, Пепео носе да у земљи за навек почива. Звона звоне, а из њина жалостива јека Чујем гласе: „Слава теби, дико нашег века!
Зар не зборе ваша деца Ове речи из гробова: „Наше душе нашле оца У висини рај-насеља, Ал’ на земљи пуно ј’ деце Што немају бранитеља.
ОБРАЗ Јест’, у Црној Гори на коју се радо Подругљиво смеше наши „просветници“ У земљи двобоја (из пиштоља празних), Земљи проневера, свакидањих крађа — Да, међ’ Црногорци, које грдњом беде Е злотвор’ма
Јест’, у Црној Гори на коју се радо Подругљиво смеше наши „просветници“ У земљи двобоја (из пиштоља празних), Земљи проневера, свакидањих крађа — Да, међ’ Црногорци, које грдњом беде Е злотвор’ма својим ни носа не штеде: У тој
Пуче брука кад се та работа откри; Кривцу се не прашта, ни брука с’ не таји, Већ се просу брзо по земљи маленој Као муњом неком, стенам’ и одјеком. Свачије се лице зажарило туде, Свако прошапута: „Несрећни Мргуде!
Довољно хлеба, дрва и вина Могло би бити свима нам’, свима, Само да ј’ свако на земљи дело Као снег бело. Бар кад би сама...
Парнас, брдо у Грчкој; Грци су замишљали да на њему станују божанства њихова. партер, седиште у позоришту при земљи. Петрарка (1304—1374), велики песник талијански, прослављен због својих узоритих сонета. подвиг (цркв.-слов.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
XИВ ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ Нема мене ал има љубави моје; Видим је у сунцу и земљи где нам труну кости. Довршава се дан у њеној захвалности Слично музици слично празнини, спокојем.
из њихових руку које су последњим покретом поделиле предео на две тишине где плачу птице од пепела поѕт ѕцріптум У земљи где се поштују сунцокрети пали су лицем према истоку чини ми се да сам и ја пао с њима различит од онога што ћу
посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према своме циљу Пустите ме да говорим води Да говорим земљи И птици која живи од ваздуха Глас мој испружен као живац Пустите ме да говорим Док има ватре у мени Можда ћемо једном
То свемири се зачињу у мојој несвести у раскораку чији је одјек ово видело са измишљеним временом и сунцем пола у земљи пола на небу.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Срамота, могли би војници помислити... Мија се мало подиже. Војници леже као црне трупине по земљи. Главе се одигле. По вратовима се види да им се очи развукле. Очекују. Гледају у куће за оградама. — Ау, ау...
Лупају точкови и копите. Одилази батерија, и односи од сваког по комад поуздања. У души је тамно као и на земљи, јер се ближи оно што мора доћи. Али умор понова наилази и гони мисли из главе.
Опет су команде шапутане, и стиснути војници поседаше и полегаше по хладној, каменитој земљи. Чуле се последње заповести: — Ни ватре, ни говора! Горе на гребену били су ровови.
Омалена прилика ађутанта поздрави. Тихо дозва ордонансе. Цела се група крете и зарони у полеглу масу на неравној земљи. Чуло се шиштање и хркање заспалих. Ноћ је мирна. Ни једног пуцња. Само доле крај језера потмуло тутњи.
Јауци кратки, уплашени, очајни, дивљи. Трупови су по земљи све чешћи. Рика је све јача, бешња. Гребен је освојен, ровови су повраћени, а низ другу падину се откидају и беже
— Фић, фић.... пак—пак, пак—пак... Запрашташе експлозивна зрна у бесној трци. Полеже се по земљи, и утапа се у њу. — Пак—пак, пак—пак... — крушуми ударају о камен и прште.
Најзад се фијук повећа, и стаде да се цепа гвожђе у зраку и на земљи дуж падине пред гребеном. Дим се лагано разилази и ватра слаби. Јуриш је одбијен.
Провидне, жуте капсуле се просуле по земљи. Поцрвенео је као девојчица. — Зар и на фронту? Говорио је како ларицин лечи од бубрега.
Шуме су гореле на сунцу. Невидљиве бубе певале су. Рањеници су јечали, урлали или издисали. Око крваве вате по земљи милели су мрави. Пољски су мишеви цикали од злобе. Мртве су склањали у страну.
Готово је весело било видети како се човек преврне као срмвљена мушица, и закопрца по земљи. Нарочито кад се гледало издалека.
После је опет грмело, секире су опет ударале, а лишће као сузе падало по земљи. На небу су злокобно певала два аероплана.
Примичу се све ближе. На голој, жутој падини као претња црне се још топли изривени левкови у земљи. Високо у зраку покоји шрапнел грмне. Ноћ пада. — О... о..., неко застења. Сви ћуте и журе напред.
Петровић, Растко - АФРИКА
буса се у груди, и виче кондуктеру: „Враћај, враћај!“ Шалупе се окреће у супротном правцу: земљи. Толико је луд да неће уопште да чује за објашњење.
Код великих такође, оно што чини црног тако драгог онима који га први пут сретну у његовој земљи, а кад не глуми Европејца, то је та јасност и једноставност његовога лика, осветљеног очима, које дају телу могућности
У ствари, мени је толико чудно што остајем сâм у овој непознатој земљи, да се бојим да то не наступи баш сасвим изненада.
Видео сам, од животиња, ретке и тамне птице, ретке и тамне мајмуне. На земљи којом се храни прашума, тесна, збијена, сједињена, нема места за живот, ни људи, ни зверова, ни птица.
“ Стари се одједном одушеви. Његова игра постаде драстична, ласцивна, кловновска. Он се преврће по земљи, скаче разбацује руке и ноге.
Узбуђено задихано замишљам како сами знаци Зодијака страшно, тајанствено и радосно промичу поред нас, ту на земљи. Између стабала која живе хиљадама година и која падају да би умрла по дебелом ћилиму папрати и врежа.
Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха. Ми им видимо још само очи, које су дух неба и простора.
Једно од села обавестило је било власт да им је нестао један човек, однет од пантера из колибе Док је спавао. На земљи су нађени трагови пантерских ноктију, мало длака његовог крзна.
Нека црна жена сасвим нага, тешких чврстих груди које као да је вуку води и земљи, прилази и гледа задовољно како размазујем помаду за бријање. Стављам је и на њене образе и она сва срећна одлази.
на површини земље под сунцем од кога умиру и црнци који уз мене раде; или копајући сасвим примитивне галерије у земљи које нас сваки час затрпаваху. Налазио сам сувише мало злата а сувише много горчине.
Сјерошевскових о нарочитим селима губаваца у Русији, где им се храна доноси на читав километар, где се пале ватре на земљи коју су они дотакли својим ногама; свих прича о губавцима који у Кини живе само на гробљима.
покојнице. И још ми доноси три гривне, остале од ко зна какве Између колиба спава на земљи још једно живо биће То је нека старица која је најисушенији људски створ који сам икада видео у животу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
црну невесту Са грешним жаром огња пакленог, Да рађам пород, тако страхотан, Од кога ће се, кâ у грозници, Грбавој земљи кора јежити; Отровне тице, змије ватрене Које ће, репом хитро шибајућ, Спржити поља, спалит усеве, Отровним дахом
о, бунтовници? Бунтовне крви гадан породе, Шта хоћеш више?...“ И војска јури, Као освета гнева краљева, По јадној земљи пустош простире, До просијачког штапа доводи Несрећну децу целог народа... ЈАЊА (иза бине): Извуци коноп!
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Ћут’! Угушићу те!... СТАНА: Угушио си Онде на земљи тврдог бедема! Шупљике суве старог насипа Исисале су жеђу лакомом Прсију мојих душу живосну...
“ ПРВИ ТУРЧИН: Прави јарамаз ђаур! ЋЕРИМ: Зар на царевој земљи таким језиком раја говори?... Ефендум џанум, твоја је кривица што се толико ухасио!... ХАСАН: Јаваш!... Јаваш!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И иза нашега и иза турскога стрељачког ланца виделе су се сабијене колоне, где су прилегле земљи и заклониле се за какав шумарак или забрдак, којих је било доста по бојноме пољу.
Прво поче један по један Турчин да се издваја из ланца и да истрчава напред: истрчи, па прилегне земљи и одатле пуца брзо.
окренутим у вис оним сјајним звездама, што онако нежно трепере и шалу озго неку меку, благу тишину и покој овој јадној земљи, чији се становници овако крвнички тамане.
— Полажем толико да би ономе који би ми ујединио све српске земље драговољно дао десет година најкруће диктатуре у земљи; али прво да изврши уједињење, па да добије диктатуру. — А што не обратно?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ВИ Мислећ’ на те — у том вају, Мислећ— на те — у том сјају — Кад се моја душа пита, Је л’ на земљи, ил’ у рају; Мислећ’ на те, кад ми душа Грли, љуби света оба, — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у то доба?
ЛВИ Небо гори, звезде горе, Све на земљи спи, Само љубав нема сана, А с ном ја и ти. Па гледамо месец, звезде, Васељене лет, — Хајде, лане, да правимо И
“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате! Вичем земљи: Она није за те! Ниоткуда нема ми одјека, — Вичем себи: Зар јој немаш лека!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви ти људи, ступајући у добровољачки одред, знали су да су они унапред жртвовани. Док смо били у земљи звали су нас Четнички одред или комите. Овде на Солуну називају нас Добровољачки, или Вуков одред.
„Ура! Ура! Ура!“ — јекну сада још силније. Војници поскакаше и онако у залету бацише бомбе. Простремо се одмах по земљи, да нас не би захватила парчад наших бомби. Експлозије рикнуше.
Ишао сам са напором, као да ми је неки терет обешен о леву страну тела. — Ево нас, друже, у земљи Србији! — стаде испред мене капетан Живојин, командир једне чете нашега пука.
Испред војника био је пуковник Јован. Говорио је: — Честитам, војници. Сада се налазимо у нашој слободној земљи. Капија Слободе отворена је... Исправите ову пирамиду и на њу пободите заставу слободе. Живела Србија!
Ноћ се спустила нагло. Тмина је била проткана маглом и као да се нисмо налазили на земљи, већ у неким заптивеним подземним галеријама... А уз то неизвесност...
Мислим се... ако наиђу, зарићу бајонет и готово. Лежећи окренут земљи гледао сам једнога мрава како журно мили. Једним дрвцетом запречио сам му пут. Он пође у страну.
Духнем на њега... Он застаде, одупирући се чврсто ножицама. Било ми га је тада жао. Принео сам руку земљи и он хитро пође. Тада ми паде на памет, шта би радили Бугари да ухвате мене. Убили би ме сигурно.
Опет смо прилегли. „Побиће нас овако. Напред!“ — Полетесмо. Неки налетеше на сноп митраљеских зрна и скотурише се по земљи. Привлачим један камен уз главу. „Пуцајте на митраљез!“ — неко виче. Преда мном удари куршум, па ме земља засу по лицу.
многи су почели увиђати да им је много угодније на мекој болесничкој постељи него на тврдим даскама, или на голој земљи у влажној земуници.
Дурбинима, видимо јасно линију ровова, али тамо се не примећује никакав покрет, као да су људи у земљи покопани. Разговарамо једнога дана како је ко од нас замишљао раније рат.
Око планета облећу ројеви сићушних светова, који се сударају и гасе. Али Васиона остаје. Исто се тако и јединке на земљи уништавају, али је живот вечан... — Мене интересује само једно — умеша се Протић — реци ти мени како сматраш рат?
У једном углу била је прислоњена пушка, а на земљи је расуто неколико бомби. Све сурово и хладно. Само је мачка уносила неку интимност у ову подземну јазбину.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост они стале, скоро идут у цвеће.
Натраг, драги, натраг, куд хиташ тамо? А гди ти је Ченеј, промисли само! Нема лепше от Новога Сада — земљи рај; Укорно је куда идеш, близ ченејски крај. Стан', промисли, постој, драги, не хитај!
Присуствија твога на ме сила је толика, К'о матери свега, земљи, сунце, неба дика. Како холми у Данице взигравају жару, Тако у твог ја погледа восијавам дару.
смирени Теофан сије, Раб божиј грешни Во кратцје житије Моје здје пишу На мраморнем камени, Одаваја Богу душу, Тело же земљи. — Простите мја вси, О человјеци! Простите мја, љубезни Вси моји потомци!
— невине деснице Хајдуком дали, који зверски Лесу по густому блуде бедни; Умисле хишчне всељују в хладну груд; По земљи најпре матерњој простиру И смртни страх и трепет; потом Преходе Саву и Дунав, Тису.
Хоћеш је? — Она је Ту. Љубиш ли је? — Она Верни свуд ће ти бити друг. Ил’ ишао по мору, ил’ ћеш по сувој ти, Брате, земљи поћи, њој са тобом није Тешко; она је свагда С оним кој’ је љуби, лепо Ил’ га сунце греје, или облаци му Мутни грозе.
Поповић НА ПРИРОДУ Ти, која с’ тако лепа, совршена Из руке Творца благога пренула, Да мати, љуба земљи будеш, Природо драга, с тим дичним руном; О, могу л’ тебе оком погледати Не дивећ с’ твоме чудесном саставу; Може л’
* Кад озбиљна смрт наступи, Зашто плачеш, о човече? Зар су буде морске прече Нег’ безбрижан мир у земљи? Слава, сила и богатство Променљив је образ мрака. И гордиња таје свака, И остаје вечно — ништа. Јован Ст.
Српску славу, српску сјајност, Српско име, српску знатност, Све прогута Видовдан. * Ништ’ на земљи постојаног! Данас весео, сутра тужан, Данас силан, сутра сужан, Данас богат, сутра дужан, Данас славан, сутра ништ.
Тако се природа обрће вечно, сама једнака, Све на земљи што је мени подлаже скорој... Даље, душе, даље! Гле како Дунав струји огромно, Купећ капљице, там’ у море сиње носи.
Тражиш ли братство? У гробу га тражи Корист ил’ глупост гди на бој не дражи. Тако је прави покој тек у земљи, Беда на земљи. 1852. Јован Ст.
У гробу га тражи Корист ил’ глупост гди на бој не дражи. Тако је прави покој тек у земљи, Беда на земљи. 1852. Јован Ст.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
мора зеленог; А то што гледим, тамо далеко — Те горостасне, црне авети — Што, као претећ небу, поносно По пустој земљи сенке пружају: То нису они чили валови Што их је моја младост гледала Са прозорија хладног гранита Величанствених
БОГДАН: Ја главарима. Сутрашњи дан је За сабор Ђурђе определио... БОШКО: Иди, Богдане, — кажи им Каква нам земљи прети несрећа, Па нек’ се сваки муци досећа — Збогом! (Бошко и Богдан одлазе.) КАП. ЂУРАШКО: А ја?... ја ћу к њој!.
ЈЕЛИСАВЕТА: Нема га још — А ишчекујем га нестрпељиво, Он ми се чини да је једини У земљи овој кô питомији, — Премда је и он — тек Црногорац, Дивије крви, мрка погледа; Ал’ у говору каткад завара, Те ми
Ђурашко!... КАП. ЂУРАШКО: Заповедај ми, Светлости! ЈЕЛИСАВЕТА: Ти си једини Коме у овој земљи верујем, Пред тобом нећу ништа тајити... КАП.
— Е, хајд’мо сад! ШУЛОВИЋ: Ово је јад! Ово је клетва, то је несрећа! Змијскога једа то су потомци, Што ће нам земљи бистре изворе Са смртоносном пеном мутити. (Сви троје одлазе.
ЈЕЛИСАВЕТА: Ја ћу клети. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ох, куни, жено, куни, проклињи! Твоја је клетва земљи благослов!... ЈЕЛИСАВЕТА: Благослов клетва?.... А суза ми је смрт?...
ЈЕЛИСАВЕТА: Твога народа?... Зар не и мог?... Зар сам туђинка?... Ох, боже мој! У овој земљи, земљи проклетој! Јест, туђинка сам! Јесте, осећам!
ЈЕЛИСАВЕТА: Твога народа?... Зар не и мог?... Зар сам туђинка?... Ох, боже мој! У овој земљи, земљи проклетој! Јест, туђинка сам! Јесте, осећам!
Зар сам туђинка?... Ох, боже мој! У овој земљи, земљи проклетој! Јест, туђинка сам! Јесте, осећам! Све ме у овој земљи презире; Све преза, стрепи — све се уклања, Као да лице носим кугино, Ил’ поглед смрти, ил’ у њем’ смрт; Па ко се
ВЛАДИКА: У земљи, сине, Где ретка биљка братске љубави, Умилног цветка мирис небески, Жељноме чулу смртног човека На меки крили
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Какав је то закон?! — јаукну Мијо и свали се на земљу. — Пустите ме да се пошљедњи пут исплачем на својој земљи. Земљо моја, мајко моја... — загрцну се.
Немојте, моја рођена дјецо! Насул'те се 'вође пред људ'ма, па се пољуб'те кô браћа... кô прави Србови. Нема у овој земљи прáве. Наша је прáва на Косову закопана...
Ово је дијете одрасло. Оно је његова старевина, а онај нек иде оклен је и дошô... Ја ћу обићи сва судска врата у 'вој земљи. Не буде ли ништа — ја ћу самом цару у Беч! Те је године Мијо с малим Стојаном обишô све судове.
Помоли' се Богу, па се онда обуко'. Најприје човали чакшире, па чизме пре'о колена, онда, припаса сабљетину, по земљи се вуче, па натуко' шкрљачину, па онда обуко' кабаницу и сапе' златали пуца.
Судац: Шта ти је, Давиде? Што плачеш? Шта је теби криво И неправо у овој земљи? Давид: Није ми ништа криво на славни суд, већ на 'вог проклетог лопова, шјеме му се умело! (Туче јазавца по њушци.
) Да Бог да ти, душманине и злотворе мој, вјешала омастио, кô што ћеш и' и омастити, ако у 'вој земљи буде још и мало правде и закона! Судац: Што га толико тучеш и кунеш? Шта ти је учинио?
Давид: Жена оженита?! (Крсти се зачуђено и хода по соби.) Жена оженита! Ама, зар се у вашој земљи жене жене? Судац (дуго размишља): Колико је стара та твоја жена?
Нећете ли по реду и закону, има у овој земљи и Окружни Суд, има наша премилостива Земљана Влада, а овај исти Давид, с овом истом својом блентавом главом, и с овим
Јазо! Јазо, болан, што не говориш?! Јадна ли ти и прежалосна мајка твоја! Има, има и за тебе закона у 'вој земљи; немој мислити да нема! Судац (наставља): Исти је Јолпаз Давидов упропастио Давиду Штрпцу читаву њиву куруза...
) О, зар ћорава* наша Земљана Влада, гôд јој њезин! (паде са столице). Зато нами, грдна рано, све ћораво и иде у овој земљи! Судац (улази с доктором): Шта је то?! Давид (диже се): Ништа, главати господине!...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Грли те твој Ђока.” АНЂА (улази слева, па кад сагледа поломљене судове по земљи, она застане на вратима): Маро, дете, ти си мора бити разговарала с оцем о твојој удаји? МАРИЦА: Ко то каже?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Томе лику додао је и нове. Врхунац државничког деловања свога оца видео је у успостављању "праве вере" у српској земљи, чиме је померио историјски значај Немањине верске политике - Србија је одавно била христијанизована, а Немања само
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Можда то дуси земљи говоре? Ил’ земља куне своје покоре? Ил’ небо, можда, даље путује, Да моју клетву више не чује?
Па звезде плачу, небо тугује, Последњи пут се с земљом рукује... Па зар да небо свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане — Тама?... И ход се чује... Да л’ поноћ тако мирно путује?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ронила ронила ми дробну кап у сретање. Ближи се, преболећу. Ни влакна себе земљи у расточење. Знаћеш ме, сејо, кад с вечери, без невесте ни свата, румени мој промине траг.
ВЕСТ 1 Заплáви на крила жар. Небо то земљи тобом силовито устреми, Сило, Нерођени, Ти. 2 Отворите се, утробе. Семе је ово, пламена пламен-оплођење.
Жртвени преклати нож силу крина. 4 Отворите се, утробе, Семе је ово, блажени носи квар, невести земљи небо у оплођење. Сагорети — пречистој дар.
3 И ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме. И уза стамен-стабло вита уз мене лоза да препузи свој век.
2 У завичају мом згурени кровови ћуте и миле воде и дим по земљи се краде. 3 Зебња је овде, ослушкују се створ и твар: у камен заспати јавом, ил’ будно сном потећи на веке.
Не говорите о томе ни Гату, ни по улицама Аскалона, Из страха да се непријатељ не руга Господу. Певаће девојке у земљи Филистинској, Играће девојке по свирци свирала. О брдо Гилбоа, никада киша ни роса Да не падне на презрене ћувике.
И он ће бити мој син А отац његов ја. Разгласиће он свуда по земљи И светлост јарка синуће тад свима И биће он Давида син. ХОР Из срца мога лети песма, За краља мог је дело то.
Твој род процветаће у оцу, Име ти разгласиће пој, И биће краљеви на земљи. Сав народ што се роди тад Зваће те Учитељу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже. Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.
И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала. Вас двојицу само имала је на земљи... Покаткад занесе се. Остане сам код куће. Празник. Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
није допуштено да се покров прави од к. платна (СЕЗ, 19, 242). Народ у Херцеговини верује да ако где у земљи има закопана блага, то благо најпре ће наћи сирота девојка плетући црну к. (ГЗМ, 18, 1906, 393).
на ватри, »јер ће сва зрна у земљи попуцати« (Караџић, 1, 1899, 212; БВ, л. с.). Приликом првог орања заоре се у њиву половина к.
»П. је од свих семена за највеће поштовање« (ЖСС, 62). Један од знакова да долази смак света биће у томе што ће на земљи нестати п. (Вук, Пјесме, ИИ, 1, 70; 2, 41; ЖСС, 62). У народним скаскама и приповеткама стоји п.
, ѕ. в. корњача). Жаба, међутим, може бити хипостаза каквог женског демона (упор. веровање да је жаба на земљи у ствари вила у свету под земљом, ЗНЖОЈС, 10, 1905, 261 ид; жаба постаје вилом, ЛМС, 147, 1886, 136, где реч ороз
муке (како јој је тешко у земљи, како јој црви подгризају корење, како се мучи у воденици између два тешка камена, па онда у пећи, и најзад у устима
Тројановић, Ватра, 238). Народ верује да је она лек од црва код стоке. Њен врх савију к земљи, притисну га каменом и говоре: »Ја те ево рештим (затварам) и нећу те пустити док не испадну сви црви из ране тога и
Коприва. У Врањском Поморављу, чим чују прву пролећну грмљавину, к. се оките и ваљају по земљи они који су били жетеоци — да их не боле леђа и да се по њиви ваљају дебели снопови (СЕЗ, 86, 1974, 104). Кромпир.
жила и који је у боци воском затвореној одлежао годину дана (од једне до друге јесени) у земљи где је жила ископана (ГЕМ, 42, 1978, 474). О.
Бадељ (у Боки) или (у Хрватској) сјекавац или (у Лики) пасји стриц (цардууѕ). »У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је срећан може наћи некакав драгоцјени прстен« (Вук, Живот и обичаји, 1867, 236).
света природног и натприродног, живих и мртвих« — као и у »причи о зеленој деци из Вулпита која излазе из рупе у земљи и хране се искључиво бобом« (Схірлеy Тоулѕон, Тхе Wінтер Солѕтіце, Лондон, 1981, 72).
Ову траву желе особито они који траже у земљи новаца, јер кажу да су они, особито гдје их је много, тако затворени да се без ње не могу отворити и извадити.
Таква је, на пример, »доскочница трава«: она »расте на праведникову гробу из крижа при земљи«, и помаже »да се човик никад не смете, него да може свакому одговорити« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 118).
Ћипико, Иво - Пауци
И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи. — Таман се уза сламу приљубила, — помисли и исправивши се, вели јој: — Сада је све у реду, уђи!
— Што велиш, Раде! — зачули се Илија какве наднице, какав труд? Гдје је то? Бог с тобом! Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!... Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља. Раде ућута.
И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи са гиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина. ...
Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи као да се боје сачекати сунца. А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало,
Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и волови повукоше. Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу да њоме семе покрије, а приљубио се уза њу као да је хоће да обгрли и својим животом
и чак су, по мишљењу попа Вране, чланови другога народа или изроди — ради блажене слоге, која је по читавој земљи одјекнула, па и да амо допрла.
—Причекај. Марко уђе у кућу и за собом затвори врата. Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.
Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину.
Заслави на „подизање”. Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде
На тежаке пазио је брат му Марко. Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад. Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.
— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас
Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!” Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
прашкове, цеди траве, кува живинске изнутрице с млеком од магарице, по цели дан се ужурбано мува по околини и копа по земљи, тражећи корење само њему знано. Не претрже се нарочито у молитвама.
који нам никада није дао ни кокошије јаје ни шаку жита; за таквог можда и највише јер је његов живот овде на земљи био препун патње, па му ваља измолити бољу судбину на небу.
своје проклето срце, од жучи да га разлучим, куд мржњу своју опаку да денем када ме инат и пакост покрећу да гмижем по земљи?
Лутао је од једног до другог града по земљи рашкој, пељешио лаковерне и опсењивао будале. Чим би негде намирисао неку невољу, створио би се одмах онде и нудио
Дадра је био најпогоднији човек за тај посао у читавој земљи рашкој. О њему су колале гласине да је највећи ђидија и курвар између Жрнова на северу, Бучина на југу, Атанаса на
Као неки анђео послан с неба да васпостави на земљи поредак правде, тако је и она међу нама занемарила све разлике које су нас делиле.
Ја не допуштам да ико на овоме свету бије моју битку, а најмање тај матори куштрин који ионако једва гмиже по земљи и без трнове постеље, а камоли с њом. Јелена Лауш је најзад излечен. Тако је рекао Доротеј.
Само се оштри хрбат брега с Кулом уздиже изнад густих сивих повесама магле која је лепљива као тесто те приања по земљи и оголелом дрвећу. Чамотиња ме стисла, у грудима ми тескоба. Не знам за што бих се закачила. Празно, празно мрцварење.
сасвим другу страну па ми на слици испадне неко здепасто створење, које као да долази из самог пакла са намером да на земљи истреби све људе, да хара и пали, силује и отима.
Често мислим на њих, лепу Јању и горостасног Ћирјака, то двоје красних људи, туђина и изгнаника. Ако на земљи има правде, онда су сада заједно.
остарелог човечуљка, претовареног бројним породом кога је једва прехрањивао чувајући овце на мршавој клишкој земљи. Најстаријег сина Кирчу желео је отац да задржи код себе на земљи, како би му помогао да отхрани нејач.
Најстаријег сина Кирчу желео је отац да задржи код себе на земљи, како би му помогао да отхрани нејач. Али баш тада је Лауш купио по селима жупе војнике за поход на Грке, па је клишки
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ „Идем на небо горе, на земљи места ми нема, Јер вредну ратар, синовче, за мене слабо већ мари, Он слави Љеља сад.“ А лукави дечко тужно спусти
на суром вису кроз маглу, танку и плаву, Јелен је, у скоку своме, над понор спустио главу, И рујни вечерњи зрачак, што земљи сунашце прати, Са лаким трепетом и љупким његове рогове злати. Вече се спуштало благо...
) Сиво, суморно небо... Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхале ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све.
Ах, мисао моја за вама се креће, Где јесени мрачне не царује ћуд, Где на земљи влада вечно премалеће И млађани живот разлева се свуд Где спомени стоје од исконских дана, И мирисне шуме древнога
1888. ОВИДИЈЕ На суром далеком Понту где борје столетно краси Томитске пределе мрачне, у земљи магле и снега, Публије замишљен седи. На харфу, поред њега, Седе му пале власи. Вали суморно брује.
И, ево, усамљен сада, Он сања о даљној земљи и њеним пољима цветним. У дому разврата гнусног он сања обале пусте, Где стоје спомени вечни за ране његовој души, Он
обрати сину и сталним му гласом рече: „Нека је проклет и презрен лукави избраник рода, Што мирно пред собом гледа кад земљи мре слобода. Боле је презрети живот у ропство који нас баца, И, веран слободи, сићи у крило праотаца.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„У то звездано небо упире човек свој поглед од када живи на Земљи, и мучи се да са те књиге, коју је сам Бог над нашим главама расклопио, прочита њена тајанствена слова.
“ Заиста! Свештеници држава које су у тој земљи двеју река једна другу одмењивале, државе сумерске, па старовавилонске, асирске, нововавилонске и халдејске, били су
Постоји опасност да не посрнемо и не паднемо преко ових каменова, остатака зграда. Хиљадама леже, растурени, по земљи. Архитекти покушавају да их врате на њихово првобитно место, и полагано у том успевају.
то зато што се за њихов дневни ред брине од свег срца наш драги колега, славни математичар и први рибар у целој нашој земљи.
Ви путујете Вашој сестри у Норвешку, а ја не могу за Вама. Морам остати у својој земљи. Тако ме, бар, уверава мој сапутник.
вечној правди, оне се усплахире и добију чудан сјај када их спусти на земљу и посматра шта се на њој све дешава ту, на земљи, његова је стаза трновита, то смо видели већ првог дана.
Она се сада налази у опозицији, како се то астрономски каже, па се највише приближила Земљи. Зато је тако светла и згодна за посматрање. Упримо наш доглед у њу.
Он је својим догледом разбио небеску кристалну сферу, а Земљи је наредио да сиђе са престола на који су је поставили и да се задовољи скромном улогом пратиоца Сунчева.
То је шетњица од једнога Земљина пола до другог, или највеће отстојање што га могу међусобно имати два места на Земљи. Толико управо важи сваки милиметар нашега модела.
Разуме се да су те појаве друкчије него на нашој Земљи, и да су неописано разноврсне. Разноликост сунаца, различита отстојања охлађених небеских тела од оних која их
Но сме ли се казати да међу њима нема светова сличних нашој Земљи? И када се једном увиди да, не само на Земљи, него и на другим небеским телима, има чврстога тла, брда и долина,
Но сме ли се казати да међу њима нема светова сличних нашој Земљи? И када се једном увиди да, не само на Земљи, него и на другим небеским телима, има чврстога тла, брда и долина, потока, река и мора, ваздуха, ветра, кише, снега,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
) и ведре слике детињства („Несташни дечаци“, „Беспослен пастир“, „И њен син је ђак“ и сл.). Рефренски стих „У земљи је злато!
Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост оне стале, скоро идут у цвеће.
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... На воћке нам пао цвет, Мирис му полеће, Бог је добар, мраз нам клет Наудити неће.
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... Подруму ће сок да да Брдо, виногради; а житарице пунит зна Сваки, који ради!
Благослов је у зори, Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... Кошнице ће пунит' мед У жељеној сласти: Медљаћемо сваки јед, Да нам не порасте!
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... А село је красан друг Свакоме тежаку, К'о тичици зелен луг На сунчаном зраку … Благослов је у зори, То
Ори, плуже, заори: У земљи је злато! ВЕСЕЛОСТ ПЕТАР ДЕСПОТОВИЋ (ЧИКА ПЕРА) Ми смо деца весела, На овоме свету, Весела је и чела Кад лети по
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Поред зидова дрвени миндерлуци али широки, са по којом асуром и прљавим јастуком, за богатије госте. По ћошковима на земљи по две три троножне столице око мангала са угашеним жаром.
ХАЏИ РИСТА Па нешто мора да се сачува... вера и Бог. МИРОН Зар је Бог и вера за крв? Зар Бог хоће крв на земљи, а не животе? Чујте ме: проклећу вас. СВИ Не проклетство! МИРОН Проклећу вас, што веру и образ у крв претварате.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жена у гробу, а ћерка, место да мајку замени, келнерише... И ту сам наказност први пут видела у овој благословеној земљи... Које чудо онда што је Срба пре времена почео да гледа ноге циркуским играчицама...
Где га не сејем, ниче, и увек у добар час. Кад грдим, њега нигде на земљи нема, и ватру поједу други. А кад идем на бал — балове снива човек! — онда је Шваба уза ме...
Кад господин жупник каже, ваљда и вреди тај фабрички инжењер... Него, реци ми, богати, какав свет живи у тој земљи у коју се спремаш? Говори ли се тамо швапски? — Говори се француски. — Не говори се швапски!
А можда не палите како треба. А можда и не треба да гори; доста си ти горела и за душу и за грехе његове овде на земљи. Да ниси заборвила: седам година! Погледај се каква си. Тешко се и споро поправљаш. — Јулица удари у плач.
С правима разговара одмах даље, о узроцима појаве, о кривицама одговорних и неодговорних фактора на небу и на земљи. Друге води на гроб Милушићев, и моли, као неки сугуран лабораторист, да сами пробају, да сами предузму што мисле да
части Богу и оном добром човеку чије нас је имање све хранило, и ето још треба и теби, чувеном господину тамо у твојој земљи... Говори шта си урадио! — Младић одједном поцрвене до плавила, као да је у високој грозници, и скочи на ноге.
И ја ћу теби бити искрена: можда те као туђина и нисам доста волела; туђин је туђин, мој Лука, запамти, и остани у земљи где си свој и где се и друкчије зовеш... Али, ако те ја нисам могла доста волети, волео те је Бог, и то је доста...
Где је изданак? Стане човек увлачити руке у оне густе завесе од павити, почне грепсти и по земљи. Једва наиђе на коренак, сасвим слабе везе с тлом, и тај се коренак, сасвим слабе везе с тлом, и тај се коренак одмах
Драги Павле, верујеш ли ти сасвим да Милана нигде на земљи нема!... Сећаш ли се, гутали смо литературу, а литература се састоји од самих смрти, али, себична младост, Боже мој,
Тиса је река крај које би човек, понекад, могао помислити да је збиља мир на небу и на земљи. На жалост, између та два мира никакве везе. Небо се у том крају не сече са земљом, водом, и људским стаништима.
Знаш како песма каже: Кулу зидам, башчу садим, Ни на небу, ни на земљи, Већ на грани од облака. Е, то смо ти, ја и моја мати.
Корен је за све људе, и животиње и биљке, дубоко у земљи. Код Јевреја, корен се вуче за њима, и чува се и залива вештачки, и то одржавање стаје страховитих средстава...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« запита је. Роксанда, видећи изненада лепо обучена младића, застиди се и поглед земљи обративши: »Ја идем оцу моме«, одговори му смерно, »који се овде недалеко на њиви наоди«.
Једним словом, све што је на земљи, испод земље и више земље, — све што се помислити и не помислити може, — и сам цірцулуѕ qуадратуѕ у мојој је власти.
може, да су магарци паметни, и да жене тајну чувају, које је прејестествено, може ли ми ко замерити што мога Романа по земљи, само краћим путем, као трговац из једног тефтера у други, само у другојачем виду, преводим? »Хи! хи, хи!« »Ха!
— О, добро разумем, вас је моја реч о аљинама возбудила. Љубезни г. циникер, ви нећете у свој земљи већег почитатеља наћи него што сам ја; али шта ће ваша теорија и моје к вами почитаније против употребленија општег
и њој самој било жао да тако млада и зелена (ово је само општи начин говора, иначе је она била увенуто-жућкаста) у земљи труне.
трње провлачити, и проче, а то све само добродетељи и истине ради, која је једино благо и блаженство, и једна срећа на земљи живећи људи. »Почитајеми г.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
врха крушке баца им листове Пуне црвених дуговратих слова И белих јагањаца ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ Путује по мрачној земљи Штапом пред собом Мрак на четверо сече Хитне дебеле рукавице Претворене у мачкетине На сиву војску мишева Одвеже
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мада је презрен лежао на земљи, он је једини у овоме друштву имао душу. Сећам се, док је био нов, кад би му притиснуо груди, из груди му се извијао
на ломачи и већ сам видео масу света како се скупила око ломаче, видео сам моје три тетке како леже онесвешћене на земљи, видео сам Марицу, поштареву ћерку, како горко плаче и видео сам апотекара како части народ сирупом за покој душе моје.
— рече директор, и ја наново сагледах ломачу, и осетих пламен како ме лиже, и видех три онесвешћене тетке прострте по земљи, и видех Марицу уплакану, и видех апотекара како служи народ сирупом за покој душе моје.
иноземни, и, према томе, ја бих сад требао да сам у иноземству; међутим, ја имам предосећање да ћу тек сада бити у земљи. То застарело мишљење препарирано је доцније тврдњом да постоје два живота, од којих је један телесни а други духовни.
Ми смо, господо, једног из наше генерације заборавили на Земљи... – Нисмо га заборавили – писну са доњег дела стола, где се окупила опозиција, Радоје Домановић – нисмо га
– Остави, бре Јанко, једанпут те твоје народне мудрости! – гунђа опет Бора. – Досади ми там' на земљи са твоји Зелени вајати, па хоћеш сад ваљда да ми кажеш да је Нушић Адамско колено? – Има реч Војислав Илић!
која је учинила тако замашан потез у српској књижевности и заорала једну дубоку бразду, потребно да имамо доле на земљи својега представника.
Нушић се може сматрати као заостали представник наше генерације на земљи, управо као наш консуо на земљи... – Па је л' то – прекида га Бора – он као наш представник и консуо, што каже шјор
Нушић се може сматрати као заостали представник наше генерације на земљи, управо као наш консуо на земљи... – Па је л' то – прекида га Бора – он као наш представник и консуо, што каже шјор Шиме, па може да наплаћује
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
је тежа од многих рана — каже потпуковник Петар и показа на капетана Власкоја, који је непомичан и без свести лежао на земљи. Војници журно однеше и капетана Власкоја. Видимо непријатељску пешадију како наступа у скоковима.
„ДАНАС ЈЕ ТЕШКО ПРОНАЋИ РЕДОВЕ“ У земљи је горело. Натчовечанском снагом бранио је народ сваки педаљ своје земље од много надмоћнијег непријатеља.
— Код оне у рову? — Ваше Величанство, ви се не смете излагати сувише. Ви сте потребни земљи — говорио је ађутант. — Кад могу да гину моји млади војници, није велика штета за мене, овако старог.
Краљ слуша, клима главом и лупка једним штапом по земљи, па ће рећи: — Е, тако је... Говорио сам ја њима раније: како би било да поручимо ове аероплане, можда ће нам требати.
Рекох му како не бисмо желили да силом улазимо у стан. То нисмо радили ни у својој земљи. Ако треба, платићемо. — Мани, чоче... Пљачкају они нас од цара Лаза, те да им данас ми плаћамо!
— Протерани су Јевреји... — То није исти случај. Наша земља постоји и даље, наше породице су остале у земљи, али је оружана сила и све оно што извршује закон ван те земље.
— љути се капетан Вела. — Онде где је војска, ту је држава. Ко ти, бре, даје плату? — А ко даје плату онима у земљи? — упаде Живадин. — Што нису и они пошли? — А где би они?... А где ћемо ми?...
Само што држава не може фактички да врши ту власт над својом територијом и становништвом које је остало у земљи. Али са правнога гледишта, иако смо на туђој територији, ми имамо сва права...
Издајник. Тешка је то реч — издајник... Јер Краљ је са војском, њихове старешине... другови... А опет, у земљи су остали стари родитељи, деца. Али, тешка је реч — издајник! Ах, кад би могли да обухвате све рукама својим.
„Збор... Збор!“ — чули се повици. Али људи су били још на прекретници. Отаџбину су изгубили. У туђој су земљи. Оне планине, као огромни џинови према звезданом небу, чекају неме и хладне... А на супротној страни је непријатељ...
А дим од сагореле коже гуши. Простор је засићен гаром и чађи, што миле по земљи. Послужиоци разбијају ушице на топовским цевима... У даљини горе неки магацини...
Мало даље, пепео сагореле сламе и димљиви угарци дрвених делова. Извађена зрна из чаура расута по земљи, а полупане и избушене чауре растурене на све стране... Покрај пута лежи нечији леш унакажен и сагорео.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Пред њиме, његов га соко разговара: ”Не буди тужан, господару; нисмо ни на небу, ни на земљи. ”И пловићемо дуго овако; видиш ли!
Сонети на водама Пролећа ево, младе гране листају, Копне снегови, визије многобројне, По свој се земљи воде нове блистају: Човек тад трчи на ставе непробојне.
Ево пролећа, наше речи листају, На свим уснама усклици су љубави, По свој се земљи младе воде блистају, За плугом човек тад јури по дубрави. Сад је пролеће, сакрите се, девојке!
А земљи: Мајко нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно к
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Колико је само чуда на земљи! Малиша се у ухо претварао чим би ветар шушнуо у пољу сунцокрета и, сав узбуђен, слушао о таласима Јужног мора, о
Затим, једно по једно поче да се извлачи из чахуре, отреса црвеним крилцима и лети ка земљи. Био их је већ читав рој, али жена је узалуд покушавала да ухвати, да задржи бар једно.
Наместо башти и кућерака шикнуло у небо јато кула начињених од бетона и стакла. Син се повијати к земљи стао, унук невесту довео у кућу, већ и праунук кућом трчи, а она стално иста.
Као да су то и биле некакве главе! Пуно класје сагиба се ка земљи! Ово су били празни класови: дизали су се превисоко.
Шта да се о младићима каже? — Таква се на земљи само једном рађа! — говорили су старци. — Не понављају се чуда! Златокоса и сама поверова да лепше од ње на свету
Да је хтео — младић је могао бити моћнији и богатији од сваког дара на земљи. Али, он није марио ни за моћ, ни за богатство!
Радана то подсети на причу о Принцу облака који лута небесима, а кад се сунце почне спуштати ка земљи силази и усамљеним дечацима постаје друг у игри. Можда је незвани гост тај Принц? — Реци ми станујеш ли на облаку?
Шапутале звездице, и шапућући све више се спуштале ка земљи, све светлије постајале и круниле се као латице сребрног цвета. — Гле, свици! — узвикну будна саса у ливади.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ПОЛИЦАЈА (сурово их ућуткује): Ћут’! АРСА (враћа се; Салчету, Гркљану): А ви? Зар сте само ви на овој земљи, те човек не може само вас да умири? Коме ја и говорих, и претих, и кога апсих?... Ништа!
Одведоше ми те! КОШТАНА (одгурне Салче): Ћути, стара. (Пење се у кола.) САЛЧЕ (остаје онесвешћена на земљи.) Коштану у колима, опкољену пандурима, сватовима и са свирком одводе друмом, који води ка Бањи и при чијем крају и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овој земљи господ среће дао није, Притискô је јадом и чемером дугим; Док се сунце рађа народима другим, Нас студена зима раздир
И у тихој срећи све трепти и сија И вода и камен, џбун и вршак грана, Као да се небо ближе земљи свија И сам господ ходи преко мирних страна.
Гле, један висок као стабло срча, Бришући знојно лице што се плами, Под јабланове до ријеке стрча — Прилегну земљи и на душак сами Жеђ врелу смири; док сјајно, кô срма, Трепери јутро и све жедне мами.
За ову земљу они бјеху диви, Узори свијетли што је бранит знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.
43 Стара ми бајка снежном Све руком маше, и пој Ту звони, са свирком нежном О земљи чаробној, Где крупни цветови редом У позни жељкују сјај, И гледају се гледом Благим и чедним кô рај; Где зборе
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА 1 ПОСТАНАК, РАЗВОЈ И КАРАКТЕР ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 2 ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ И ЕПСКА ПОЕЗИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ 6 ПЕСМЕ ДУГОГ И КРАТКОГ СТИХА 11 ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА 103 1 ЖЕНИДБА ДУШАНОВА 104 2 ЖЕНИДБА КРАЉА ВУКАШИНА 133 3
ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ И ЕПСКА ПОЕЗИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ Кад је започето стварање наших епских песама не може се тачно знати, јер прве јасније вести о њима имамо тек од XВИ
Из облака пада крваво камење и бије по таборима Турке. Планине се клањају земљи и полазе на Стамбол. Издајник домовине одлази у пакао: Опадô је своју браћу красну код Турчина, силе
Константина Филозофа одлуку о „нашем“ поразу донео је „наш“ бог у складу са хришћанским учењем да се за страдања на земљи добијају награде на небу. Али наш народни певач био је, изгледа, у много већој мери паганин него хришћанин.
Рђом капô док му је колена! Тај поклич, предаван од века веку, од колена колену, разлегао се по целој нашој земљи као немилосрдна порука, као страшна опомена, растао и гранао се и најзад био изливен у гвоздене, уништавајуће Његошеве
Турци су били у земљи, њихове снаге су биле неизмерне, за дуго време на промену тога стања није се могло ни мислити. Према томе, народни
А кад су је најзад заузели, нису могли у њој мирно да владају. Појавили су се нови ратници у земљи и ван ње. Једни, из западних наших области које су пале под Турке, ускочили су на аустријску и млетачку територију и
Тако су се Турци за све време своје владавине осећали у нашој земљи као незвани гости. Нису били сигурни ни у својим градовима, а ван њих — на друмовима који су, најчешће, водили кроз
Како је то изгледало, довољно речито сведочи један запис с краја XВИ века: „У љуто зимње време свлачише и наге на земљи бијаху, а друге наге, свезане за опаше коњске, вуцијаху. Ови бише сасечени, други пострељани.
вољи, или коме да се освети, али је и то цијела истина да што је год влада турска боља и човјечнија, то је и хајдука у земљи мање, а што је гора и неправеднија, то их је више, и зато је међу хајдуцима бивало кадшто најпоштенијих људи, а у
Све се црној земљи поклонише и пођоше на Стамбола града. У хајдучким — и ускочким — борбама прекаљивале су се народне снаге.
„Сад већ“ — каже Вук Караџић — „ни судија другијех није било у земљи осим дахија и њиховијех кабадахија и субаша: кнезови су послије Хаџи-Мустајпашине смрти одмах изгубили власт у народу,
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
којим је мукама био Да би бесплатно пио Кад би ми неко рекао Како је земљу стекао Коме је душу продао Да би по земљи ходао Кад би ми неко рекао Како је мајку стекао Којим је небом кружио Да би оца заслужио ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА Ово
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
за птицама као какав проскитани сеоски мачак, лукава бескућна мачорчина, која само цуња и гледа што ће здипити на земљи, испод земље и на дрвећу.
— Издајник! То нико неће постати! У овој земљи гдје је све до јуче сијевала сабља туђинских поробљивача, другарство и вјерност цијењени су изнад свега осталог.
се чуо уговорени знак, глас кукавице, Јованче и Вањка брзо би клиснули у најближи шипраг, у јарак, или би попадали по земљи тамо гдје би се затекли.
На једноме мјесту пред њима се у неравној стијени указа велика пукотина од врха до дна подземне просторије. При земљи она се ширила стварајући неку врсту укривена улаза у некакву одају, тунел или бог те пита какву тајанствену рупу.
Горе, у густој хладовитој крошњи букве, било им је некако много љепше него на земљи. Били су као у неком зачараном лиснатом царству. Одједном се у близин зачу неко необично цвиљење. Сви се тргоше.
Па зар он већ годинама највише не ратује и не надмудрује се баш с њима! Како би он онда и могао да живи на земљи, а да не зна гдје су они, чим се баве и какве подвале смишљају. Тужан би живот био без тога.
Свакодневно се говорило о рату који се све више распламсава и примиче нашој земљи. Почетком априла отишао је у војску и Николетина Бурсаћ.
брзо је нашао и своје покорне и вјерне слуге, дао им оружје и власт и пустио их да жаре и пале по својој рођеној земљи.
Те се ноге мало гицнуше, мало ритнуше, мало загребоше по земљи и за трен ока из пласта се извуче читав читавцат дјечак — Вањка Широки. — У-ух, што је врућина!
— Ето ти, оде нам дим пјешке по земљи! — повика Вањка. — Пази га само како се вуче. Одједном се дјечак пресијече у ријечи.
Видећи да је откривен Стриц леже у травуљину лицем окренут земљи и умири се. — Ето ти баш, нек виде да сам мртав! Јованче повири иза жбуна, стукну и прошапута: — Пст, ево неког,
Један партизан пограби кутију, која је лежала на земљи између њих двојице, загледа је и викну: — Па они праве паклену машину, погледајте!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ГАВРИЛА ДЕВОЈЦИ МАРИЈИ 360 И ПРОЛОГ НА НЕБУ 362 ИИ УДВОРЕЊЕ АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА ДЕВОЈЦИ МАРИЈИ 364 ИИИ ЕПИЛОГ НА ЗЕМЉИ 374 КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ 378 ПОСЕЈАТИ ЋЕ ВЕТАР А ВИХОР НЕ ПОЖЊЕТИ 380 СИРОМАШКИ САН 382 БАЧКА КОМЕДИЈА 383 ЦАРЕВЕ
СВОЈОЈ ДУШИ Јучер си била душа хананејска, с грехом обтоварена, дор к земљи погрбљена, а данаске си се пак с божија слова исправила, те управо стојиш к небу гледећи!
Данас кротак, смерен, плачљив и стењавац, Лежац на голој земљи, А заутра и потом величав, Грохотљиво смехљив, шаљив, Спавач на цифрастој и мекој постељи.
бојим се што сам узајмио од тебе твоје благо; нисам ништа ш њиме придобио и закопао сам га у земљу — моја се је душа к земљи прилепила.
се, и све небесне ангелске силе кренути се са свога им места и подићи се хитњом обилазећи им с великом виком по свој земљи, повлачећи људе пред Христа на суд. И многи туштени, уједно страховити који ће ш њиме доћи хиљадом хиљада!
Те рад тебе, човека, бих и ја човек. Без ниједне ми помоћи мртве ослободих, и зарад тебе на земљи од твоје кћери девојке-матере ми родих се и обрезан по закону осмодневан бих...
Боже, који шиљеш слово своје земљи, пошљи у моја земљана уста слово да у кротости тече слово твоје у уши слушатељима мојим.
нас своју крв излио на крсту, да би ради источења његове крви, стала у нас та крв војиштанска и међусобна, што се на земљи пролива од злих људи.
СВАКО НАС ЗЛО И БОЛЕСТ НАХОДИ Голема је то туга и нужда будавши на земљи рођеним, и сами собом от земље, а небо тражити и искати. Свако нас зло и болест находи И свака рђа и невоља тре.
Свако нас зло и болест находи И свака рђа и невоља тре. Нерод земљи, штета, сиромаштво, Ватра, вода, пали и топи, Војска, харање, глад, Болест у телу свакојака И нездравље.
УКЛЕТИ Да му се зло изврши И невоља му над главом распаше се, И неправда његова на врх му слезе! ... Земљи је било речено: куд ми радимо И семена за своју нам храну сејемо, Да нам онуда прониче и расте Кукута, трње, вучац и
И до ваше воље свашта ћете имати јести и пити и у свакој мирости ћете поживити и боравити на вашој земљи. Нити ћете се од кога бојати и тога неће бити који би вас престрашио, јер сваке ваше пакостнике и непријатеље, који
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!... А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.