Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Изгледа, да задруга представља на патријархалном ступњу, на коме се људи баве земљорадњом и екстензивним сточарством, економску организацију која је најбоље прилагођена приликама.
Становништво се занимало нарочито сточарством, највише свињарством, радије него земљорадњом и повртарством. У току последњег века извршиле су се многе промене у физичком изгледу земље.
година Ере су се занимале сточарством и кириџијањем, преносећи на коњским караванима земаљске производе и робу. Земљорадњом се готово нису бавили. Природа земљишта их је упутила на сточарство.
Од неког времена Ере се све више баве и земљорадњом. Али у овом становништву динарских брђана, хомогеном у том смислу, што није измењено миграцијама, што говори истим
територију и тако асимиловали старо српско племе Лужане, затим становништво Лима, архаично становништво које се бавило земљорадњом и себе звало Србљаци.
Поврће је било врло ретко. Жито се морало увозити. Овом и оваквом сићушном земљорадњом су се бавиле само жене, које су у исто време израђивале и одело за породицу.
Ово се становништво сразмерно мало бави земљорадњом и сточарством; они су главни воденичари на Драгору, пекари и мале дућанџије по Битољу.
моравско становништво и оно се већином бави сточарством, док је у доњем делу долине косовско становништво које се бави земљорадњом.
У овом су крају мала села у тешњим положајима, а баве се разноврсним занимањима: мање правом земљорадњом, а више воћарством, виноградарством сточарством (нарочито по Петрињској планини) и риболовом на језеру.
Ови су се номади претопили у Словене услед укрштања са њима, нарочито бавећи се земљорадњом и усвојивши начин живота доњодунавске плоче. Усвојили су исто тако и њихов језик.
Доскора су се у целој овој области Бугари бавили поглавито земљорадњом и вртарством. Живели су у чифчијским селима. На целокупном становништву се осећају утицаји византијске и
год.). Баве се готово само земљорадњом и повртарством. Земљишним облицима, типом села упола разбијеним и богатством у шљивама њихови предели подсећају на
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
вештини; трећи је причао читава чуда о баснословним успесима својих рођака који су живели на Западу и бавили се земљорадњом и жељно га очекују.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
у своме черкеском аулу (селу), уживао је у дивљој горштачкој поезији, у лову и оружју, занимао се занатом и помало земљорадњом. Али једнога дана пуче глас по целој черкеској постојбини да је Москов прешао черкеске границе и упао у њину домовину.