Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Питам се шта значи реч Сињајевина. Неко би могао казати сиња Евина: сиња Евина зеница или коса! А да овом имену на почетку можда не стоји и не сија Синај?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Упртих зеница према небу златном, Два гиганта Сфинкса ту стражаре тако, Докле она плаче; а за морским платном, Изнемогло сунце
Црњански, Милош - Сеобе 2
Осмех весео. Али су се нарочито њене очи памтиле, дуго. Биле су боје ћилибара, јако округле, а око црних зеница имале су кругове као да су крвави.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- опет сам видео како у мени расте мамин лик, како јој се преко зеница, па преко читавог лица прелива страх, док ја и друг директор стојимо један насупрот другом, а мамина хаљина почиње да
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Јуца не може никако да оздрави. Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку. Доктор каже да Јуца неће дуго живети. Од трупа страда; то се не да закрпити. Дакле, од удадбе нема ништа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
од дрхтања, гледала га је очима изврнутим, у којима се видела само беоњача, без њених модрих дужица и великих зеница. Пола у несвести, опуштена, она је грчевито понављала: „Умрећу, умрећу.
Чинило му се да гледа у своје велике, подбуле жућкасте очи, са тачкицама крај зеница и да види и црни свој огртач којим је био загрнут. Чинило му се као да самог себе разговара.
Исакович више нема ни она црвена, влажна уста, увек пуна турских слаткиша, ни онај уздржани осмех блудника, ни сјај зеница којима је, пре, мерио свако женско створење, с ногу и са леђа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и сажимају на следећи начин: „Дијете много миловано нигда добро одгојено“; „Не пуштај узде детету, па да ти је зеница ока!; „Ко није тучен није научен“; „Дијете небијено слабо одгојено“.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
бога, славу и срам: јунаштва свога минула дела, дивоту мушку дивскога тела, пребујне косе срезани прам, угасле звезде зеница слепих, певô је поглед очију лепих, певô је љубав и њену силу, ох, и Делилу! Шта је с Делилом? Камо Делила?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Изабела баш чврсто спава. — Немогуће је метнути је у постељу док ја нисам с њом. То је кукњава. Она је моја зеница, моја мезимица. Не осећам скоро да нису моје. Одакле долазите, господине? — Из ваше постојбине.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шоу-бизнис, Авала- филм, Сава- Центар, Радио-Зеница, Дај ми падеже, и реци шта је ту придев, шта именица! — Грми Тодор, који воли угледнике да калпи: Није географска
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мирно и чудно шуште старе брезе Тајну живота и судбину ума; И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума, Миран, без жеља у том часу ледном, У изнуреном осећању једном.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Румен обли лице Петрово па нагло одговори: „Нијесам имао кад, а мним ни ти.“ Сад им се погледи сукобише, зеница у зеницу. Задуго не тренуше ни један ни други.
Неки, заборавише се толико, да се машише за леденице. Владика гледаше добро у очи младића; зеница у зеницу, штоно ријек. „Како не знаш?...Убио си га!“ рече ђакон. Младић се трже. „Убио...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Очи и трепавице) 39 — Мање од зрнца, брже од зеца? (Зеница у оку) 40 — Мојих је родитеља син, а није ми брат? (Ја) 41 — Највише зла чини, нико га не кара?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
се загледа у ноћ ускомешану црвеним кружићима и зеленкастим искрама што се стално пале и гасе на мокрим рубовима зеница.
Тако оста, плашећи се ниског сунца. Лакше му је у жућкастој тмини пригњечених зеница. Моје је! Моје! у сутон, Ђорђе понесе на леђима цело радосно умирање поља и оно најтеже, никад недоживљено.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дечака односе, везани низами корачају испред Симе, између жандарма, у зеленилима башта трепере десетине зеница, грађани иду за Симом, на одстојању, а небо је све од прозрачног, пространог сјаја.
Попа, Васко - КОРА
твојих да није Сунце не би никад У сну нашем преноћило 15 Улице твојих погледа Немају краја Ласте из твојих зеница На југ се не селе Са јасика у грудима твојим Лишће не опада На небу твојих речи Сунце не залази 16 Сијалицу добру
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Безбројне маске, зинуле, искривљене, исмевачке, зажагрених дивљих зеница, искежених, као у грабљивих звери, зуба, безумно срећне, пуне пакосних бора, ружне до смртне одвратности, бечиле се,
Млади, топли зраци заливали су јој лице, па су кроз трепавице проницали у дубину њених зеница, трептали на зарумењеним образима, мрсили се у златним паучинама њене косе претварајући је у златни ореол.
Она је витка, свежа, и као биљка сочна. Она је љупка, и сунчани зраци трепере у дубини њених зеница као две звезде. Груди су јој високе, праве и дрхтаве. Црвена сукња лепрша се као велики крвави лептир.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Отуда се икона с насликаним свецем и сама доживљава као света. Отуда и боје узете са свечевих зеница имају чудотворну моћ да слепоме врате вид. Ето, зато се и пију с причесним вином.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
сва у покрету: увијање, кршење њенога младог тела, подрхтавања у узбуђењу, грчења у еротизованој екстази, ширење зеница и премирања у гласу. Не девојка, него девојче Нушка цело се скупило у тело којим витлају чула и нагони.
Чинило му се да гледа у своје велике, подбуле жућкасте очи, са тачкицама крај зеница и да види и црни свој огртач којим је био загрнут”.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
СОНЕТ О ПТИЦИ Испили се из баченог камена и буде зеница неба ослепелог, мало живота збиља полетелог с наших бескрилних погнутих рамена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1838. Никанор Грујић ИДЕАЛУ Полету мисли виспрених, танког из Облачка дивно, сјајна к’о зеница, Трепћеш одозгор, пут блистањем Зрачка светлаш му кроз магле мутне!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: И не мо’ш, Из очију ти тајне тумачим, Па из њих учим твоје жељице, Из зеница ти читам судбину, Из њиног сјаја строгу заповест. — Заповедај! А бог је свемогућ.
“ Зар није сад?... КНЕ3 ЂУРЂЕ: И пре и сад, и док не умрем! Ох жељо, жељо! Сунце! Данице! Твојих зеница пламен вечити Мојом је душом свакад вољковô — Ил’ суза била, или осмеха У њима синô блистајући сјај, Заповеда ми...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тисуће људи, Тисуће груди, Тисућ мишица, Тисућ зеница — Све мре и гасне У славу славе часне. З. РАЗМАХ Прште небеса, јаучу кланци, Тутне долине, звоне пропланци, А
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ко ли је тај човек? Ено га где задњом светлошћу својих зеница гледа у Доротеја. Хоће ли му се захвалити? Да ли му је остало што од уљудности или се она изгубила у таласима бола?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Узбуђен, незнаног часа, широких зеница у бескрају; Још један једини пут тада у величанственом сјају Заборављати; заборављати све то што живот би иза мене.
Ослобођен видех кружна сливања да покрећу И ову уморну моју усну, да с њом и зеница ми сана Од поноћи већ схвати Час ненадмашног ганућа!