Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Презнојен, преморен и малаксао, завалио се учени Зенодотос у једну наслоњачу дворане и оданде надзирао извршавање својих многобројних наредби. Дворана беше висока и пространа.
Испред средине четвртог, предњег, зида дворане стајала је џиновска статуа владарева. Зенодотос гледаше око себе. Све беше, хвала боговима, у свом реду, мозаик патоса очишћен и углачан, зидови дворане прекривени
Овога пута за предавача одређен је, на изричиту жељу краљеву, млади научник Аристархос са Самоса. Зенодотос, сав задуван, брисаше зној са своје ћелаве главе и гледаше, као раздражен но изнемогао бик, на црвено ћилимче,
“ Обојица га погледаше као да га не разумеју. „Ви нећете да ме разумете! Чините се невешти!“, узвикну нестрпљиво Зенодотос. „Не бојте се, говорите! Нико вас не слуша“.
„Тако бар веле наши геометричари“, додаје Теокритос. „Наши геометричари!“, викну бесно Зенодотос. „Они су овај наш дом муза претворили у бакалницу. - Значајна расправа! Ја сам је прелистао. Шест комада папироса!
“ „Како да не!“, узвикну Калимахос. „Посао једног Херакла!“, потврди Теокритос. „Ти си, Калимаше“, настави Зенодотос, „својим каталогом списа прикупљених у овој нашој библиотеци, ударио широке темеље библиографији и историји
“ Сва тројица оборише главу, ћутећи. „Ту мора да је нешто друго посреди!“, настави Зенодотос. „Та ваљда ме разумете?“ „Висока једна протекција!“, шапну Калимахос што је могао тише. „Из најближе околине нашег...
“ Овде пресече Теокритос своју непотпуну изречену мисао. „Е, то сам и ја наслућивао!“, рече Зенодотос. Затим се мало замисли.
На оној здравој нози поигравао бих од весеља“, рече Зенодотос стењући и пипајући своја отечена колена. У дворани се појави један младић који носаше са собом велику дрвену таблу.
„Шта желиш, драги Дионизије?“, ослови га љубазно Зенодотос. „Послао ме Аристархос да окачим ову таблу на зид иза предавачевог места, одговори младић и показа донешену таблу.
Те слике претстављале су некакве кругове, обојене жуто, црно или зелено. Зенодотос показа прстом на те кругове. „Јесу ли то лопте за играчку?
„Ко би мислио“, шану Зенодотос својим суседима, „да је Сунце толико огромно и далеко веће од наше Земље?“ „И толико далеко од ње“, додаде Калимахос.