Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
она — „што спаваш код бунара, гди ласно можеш упасти и утопити се, пак онда нико не би тебе кривио, него би сви на ме зинули, и несрећом би ме нарицали.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
узда, погледајте како зија, како зева, пећ, пећина, провалија, ала, која би вас надушак прогутала, мрачни облаци, зинули на сва уста! Задижем пртену сукњу изнад главе: ево овом те алом терам, ало!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дева је говорио речито, отворено. Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... — Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ај, то ја вас питам?« — А они се, веле, ухватили сваки за своје уши, па зинули, па се замислили, а после га питали: »А одакле си ти, пријатељу?« — А он каже: »Ја сам из Иђоша!« — »Из Иђоша?
То је иђошко право одондак.« — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; понеки још четврт сата остао са ражјапљеним устима од чуда, све док му нису казали да заклопи уста и да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Загледан у њихова опаљена, груба, али детињаста, лица, у њихове широм отворене очи – а били су зинули – у њихове барусаве главе, јер су без шубара јахали, Ђурђе се питао шта ће са њима, убудуће, бити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Лепе, лепе, па сочне, да и мени матороме наиђе мрак на очи. Разрогачили потпоручници очи, а дах зауставили и зинули, као да гутају речи. — Хајдмо — повика потпоручник Драгослав. — Е, куда ћете?...
Знају сви да је то нека ситна ствар, да им наредник тражи „длаку у јајету“. Али су ипак зинули и гледају у таваницу, као да виде обешеног човека. — Где зијаш тамо, где зијаш?
Онда шапћући проговори: — Онај тица пева! Сви зинули и претворили се у уво. Негде петао закукурека. Значајно се погледаше, и, као вучени неком магнетском силом, кретоше
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Такве бруке, таквијех грдилах нигђе нико јошт видио није! Носине им по од кварта бјеху, истрештили очи као тенци, а зинули кâ курјаци гладни; а дрвене ноге насадили, па иђаху као на кључеве; облачили прње и јачине, — усред подне да га човјек
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
МИТАР: Ја знам, али ни он не може из реда изилазити. Видиш, кад би ти метнула златну капу, сви би зинули на тебе као на чавку.