Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Гладни меса, жедни крви, долетели на крилатим коњима без узда, погледајте како зија, како зева, пећ, пећина, провалија, ала, која би вас надушак прогутала, мрачни облаци, зинули на сва уста!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Толико имање, стока, баштина — па му све мало; све граби туђе, све је рад да закачи другог. Као да ала из њега зија.
« Кљусе се мало закаса, а његове кочије а на једну а на другу страну, а с обе стране пута зија доста подубљих опасности, па још неке и каљаве.
— Е, баш да видимо је ли луд!... — викну Пурко, па се окрете својим људма: — Хајдемо, браћо, нашем попу. Нека га нек зија колико хоће, хајдемо ми одмах попу!... — Ама, може дићи село на нас, какав је! — рече Срдан.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!
Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке. Црне мисли раздираше му душу. Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање... Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!... Он би се правдао.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Окна се гасе; и ноћ зија Језива. Канда у те доби — На прагу стоји весник коби, А зидови су пуни змија. ОМОРИНА Препукла земља жедна вапи,
Где је хармонија, Осим у љубави? И знак вечитога, Ако не у срећи свемира? — Свуд зија Твој понор и злочин; свуд су твоји пути Бесмисла и страха; саму, узвишену Над свачим, дух људски само тебе слути:
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но и господар Софра није рђаво изгледао. Кад су сазнали да не зија латински, правили су латински примедбе. — Парвулус сед мартіаліс (Мален али јуначког изгледа), — рече један.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па што на штир сиротиња зија, Мислиш чини зато што јој прија? Штира жваће, али од невоље, Шта ће јадна кад не дају боље.
43. Ал опета ето змија Састави се и оживе, Наже к нама, шиче, зија, Да прогута тиће сиве. Книћанине, амо сада, Не дај гуји да завлада! 44.
Збогом, збогом, моје благо мило, Тоне срце што вас задојило, Клону рука што да вас однија, Пода мноме већ земљица зија, Па и скоро заронит ме ладна, Да нарани мноме црва гладна, Па за нешто краткога времена Нигде мени више ни спомена.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо вечерати шта ће радити.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
је беби-прашком да те не пече кад се упишкиш, да су прислањали уво на твоје малецке груди, ове исте што у њих зија и војска и цивили, и слушали дишеш ли? —Богами, она не дише! —Дише! —Ма, ништа не чујем!
онако без везе, уз празан тоник-вотер о томе како се никада не бих оженила мачком која човека држи за руку, а зија у неке певаче из Велса и Богтепитаодакле с таквим одушевљењем.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Око куће без дворишта с једним Црним језди Ништа. Змијом пејзаж, резбарија, са тромеђе у ме зија. Кукуриче петров цветак. За недељом каска петак.
Болан сутон - а равница. Глас је сваки тужбалица. Тмурним смиљем депресија из низије тупо зија. (Благ предео завичаја плане сенком од очаја.) Нигде мира нити Куће а Мошти су путујуће.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Јеси ли ме спазила ил' ниси, збуњенога сеоскога ђака, свјетлокосог и очију плавих, у оклопу нових опанака, како зија у излоге скупе? Мала моја из Босанске Крупе!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
рече: „Е мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо вечерати шта ће радити.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.
Ужас!... Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... Ниједне мисли у глави... Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо вечерати шта ће радити.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Све се то десило брзо и у часу. И док ватра смрти испред сваког зија По мени се миље необично расу, Јер осетих да сам то ожаљен и ја.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Таласи се дижу, утолежу, Те бродара пеном запљускују, Све то јаче, све страшније дува; Пропаст зија, црна провалија.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
варај врата, пише на вратима Поезија зија у своје глупо п Песме сме свако да пише И онај који не зна како се пишу Велика слова од данас непотребна Што је више
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А овом јаднику неко осекао главу. Ух, како је врат утекао међу рамена, а изнутра зија грдна рупа... Ево опет једне крваве гомиле, наређали се као снопље. А гле тамо побијених коња!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лежао је он као мртав, готово без свести. — Оставите га мало на миру, то је јака конту зија. А где је ударило? — запита командант војника. — Баш уз нас... — Откуд на њему крв?
Између ових планина зија Руговска клисура као разјапљене вилице кроз коју куља сатанским шумом хладна Бистрица... Све је дивље, све је сурово и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Јесте али се тенк надалеко чује како рже и брекће, а ово — ово ћути као моја празна боца, проклета била. Зија пољар за ишчезлим чудовиштем и домишља се. —А да то није какво масло ових наших дјечака?