Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Зар ово, деспоте Угљеша? Ово, краљу Вукашине? Па зар је ово вино за патријарха? Ово амброзија? Ово златно пераје? Пијем, па разумем Краљевића Марка што пола пије, а пола Шарцу даје! Ово је вино заседа у мраку!
А ја, који нисам Константин Филозоф, и који немам његово златно перо, којим исписује житија, сказања и муњу преко небескога свода, ја, који умачем перо у дивит, и пишем
Свако дрво сија као црква! И крекљаво је дрво ујесен златно! Нема пута да није посут златом! И до свињца се иде стазом од злата! И ја ти кажем: није злато злато!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
гнезду ће бити све ћутање шумâ, И све песме рекâ у јутру кад свићу, И сав страсни мирис с расцветаних хума — Докле златно перје расте моме тићу.
цара, С кимвала и харфа све музика веја, С бронзаних троношца мириси из жара, С млетачких зрцала одсев полилеја. Златно суђе пуно рибе с Белог мора.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
тамо преко двеју река и неко сетно и нежно осећање обузе га кад угледа високе звонике што су се оштро оцртавали на златно-светлом небу према Фрушкој-Гори.
Он јурну на поље. Тамо у даљини, иза високих модрикастих таласа Бабе планине, кроз расцепљену облачну завесу, један златно—светли појас, ружичаст и сјајан, ширио се весело на небу које се ведрило.
Африка
доста је да се приближимо па да се сви ти влажни младићи разбегну. Сва утрина до града је златно–жута са црвеним флекама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
у Беч, стигла га је била кишица и попрскала га, тако да је капала са кола, кад је из њих изишао – пред трактиром „Златно брдо“. Кад су слуге трактира прислониле мердевине, да са кола скину већи пртљаг капетанов, Исакович им рече да га нема.
их је оденуо у неку хунгарску, изношену, униформу, коју је, уз пут, куповао, а око које су се они отимали, као да је златно руно. Мајор им је обећавао, да ће их позлатити у Кијеву.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Он чини утисак исцрпелог и слабог човека. Пролазећи поред њега Секула му отме златно перо којим је украшена његова глава и бежи. Непознати га почне гонити молећи га да му врати златно перо.
Непознати га почне гонити молећи га да му врати златно перо. Али Секула не слуша и све се више удаљује. Тада непознати ободе свога коња, који скочи у висину за три копља и
Моравци имају и своја ужа предања, нарочито о Новом Брду, које зову и „Златно Брдо“; причају да је „цар Лазар“ рођен у Прилепници.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Покушах да уловим Рашидин поглед, али је сада њен отац стајао тако да сам једва могао да је видим. Видео сам само златно прамење њене косе, али и то је било довољно да осетим како ми крв постаје густа, и топла, и луда као најлуђи коњи у
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад се заљуља зид, иза тог привиђења, она још виде неко златно класје и брда што се просуше кроз зид, заједно са таласима жита, ражи и зоби, са таванице.
Ни златно доба, што га беше проживео у турским ратовима, није хтело да му се изређа у памћењу, него се једнако мешало са успомена
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Све јарице и озимице, сваки струк јечма и зоби што земљи кроз бусење проби; све ражано златно зрње, све пшенице белице које себарска овеју гумна и ветрењаче себарске у царске да се стачу жрвње; све брашно
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
СРЕТАН ПАСТИР Благо ми на виру Сретноме пастиру, Амо стазе воде, Моме амо оде, Па ту беле платно — Остало им златно! Како с' која макне, У срце ме такне, Како ме погледи, У срце увреди, Још се смеју на ме, Да срце помаме.
танане, Свака од њи лака кâно лане, Лица бела па мало румена, Сукња борна дивно придевена, Сунце сјаје са небеса златно, Моме шећу па ми беле платно, Сунце сјаје, лице одсјајује, Сукња с' дигла, нона провирује, Ао лишце, ао ноно бела,
ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ТУГА И ОПОМЕНА (1) Већ одоше снегови и мрази, По зелењу нога ми се шеће, Златно јутро овамо долази, Благи ветрић главу ми облеће; Трава вели: „О, гази ме, гази!“ — „О, бери ме!“ вели мало цвеће.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби како би истакнутије стајало. Цео дан је проводила у
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Гра(х) и купус земљом управљају. Ево време златно и весело, Кад нам није забрањено јело! Евангелска царствује свобода, Збацивши јарам с чловеческог рода.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пред њим је била једна чесма, на златном чунку извирала, и тако саљева се пред њим у једно корито златно. Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем. Чоек би хтио да воде пије, ама не може да дохвати.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Чешљан памук, олово: Ковачица, Опово. Бије крило орлово о гранање борово: Ковачица, Опово. Златно пиле громово мрси лишће лозово: Ковачица, Опово. Кроз мрштење глогово креше сунце богово: Ковачица, Опово.
Собна светлост с окна тоне у смех свеца са иконе. Кроз босиљак врх колевке зрца стакло петролејке. Прокапњује златно уље на троношце и црепуље. Кућно сунце и снег-чедо засијају упоредо. КУЋНЕ ДУШЕ МИРИС Залелуја кућне душе мирис.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
О Врбасу, вјечитом скитачу, иде прича по читавој Босни: тече вода, разиграна, хучна и котрља пијесак златоносни. Златно зрнце у шљунку се жари, над њим трепте рибице стражари.
Добро знадем путеве дјечака, пошао је у године бурне, да потражи, с четом и барјаком, златно зрнце среће несигурне. А рибица на зло наслутила и дјечаку воду замутила.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ја сам порасла носећи кондире и носим децу око паса и видим аждају која на њих полаже право јао шта се то рађа златно му теме не аждајо!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Код моје ћеш мајке У ладу седити, Танку свилу прести На златно вретено!“ 40. Бацала девојка За облак јабуку. Заостала јабука Горе за облаком.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ФИЛИП: Ова завеса не дели златно на црно и бело, иза ње се црни и бели и плави, златно — цело! ВАСИЛИЈЕ: Мишљу мудраца, кога је прапорац с капе
ФИЛИП: Ова завеса не дели златно на црно и бело, иза ње се црни и бели и плави, златно — цело! ВАСИЛИЈЕ: Мишљу мудраца, кога је прапорац с капе огласио, иза завесе светли свет који се пред њом угасио!
Ко има срдобољу — даш му гороцвет, копитњак, орахов лист! Плаво, љубичасто, жуто, бело, црвено, златно, рецкасто... целог лета и јесени по планинама береш лековито биље...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
према осветљењу и органским материјама суспендованим у води; ноћу благо осветљење морске површине, са сребрнастим или златно зеленкастим сјајем, који долази од фосфоресценције милијарда сићушних морских организама што живе у површинским
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али зато је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Приличи му кô крмачи бисер о врату. Прионуо (на посао) ко чичак за јаје. Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу. Пун памети као пијавица костију. Пуца му срце као кобили за сувачом.
Краљица сједи у пећини за златном таром у које су златне нити и брдила, и тка златно платно. Тако ће ткати увијек, док нестане рђавих људи.
А када буду сви људи добри, онда ће и краљица изићи из пећине и владати својим добрим народом, а златно платно које отка, простријеће по својој земљи куда њен народ буде ишао.
(Влашићи — звездана плејада) 268 — Сивац море прескочи. ни копита не укваси? (Месец) 269 — Увече златно просо просу, а ујутру све покупи? (Звезде) 270 — У ноћи свијетао, а у дне таман?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
кући, али у њеној кући трипут боље него у царевом двору: све златни јелени, кошуте, тице, квочке, пилићи, зецови, све златно. Кад мати каже змији шта је цар рекао, змија јој рекне: „Иди мати опет цару, те га питај хоће ли ми сад дати девојку.
Пред њим је била једна чесма на златном чунку извирала, и тако саљева се пред њим у једно корито златно. Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем. Чоек би хтио да воде пије, ама не може да довати.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ПРОСЈАК: Муве су зунзаре, и то првокласне, урањене, длакаве, зелене, преливају се у златно, у свим нијансама! ИКОНИЈА: Продајеш мамце? ПРОСЈАК: Мамце, и то одличне! Муве, глисте, ровци...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
се и умиривати, не вара ме више с сујетнима надеждама, нити ме чини зидати по воздуху градове; оставља ми моје златно време што ми јоште остаје, у моју власт, и предаје мене мени самому.
Нека се поташте и по[х]ите довести у свој род златно и благополучно време кад ће српске кћери и супруге читати Памелу, Телемаха, повести Мармонтелове и проче овима подобне
И све од речи до речи упамтио! Камо тада књиге оне које су данас у рукамˊ! Е, време златно, за вавек изгубљено! Из Сциле утечем, пак упаднем у Харивду, из пролога у житија!
— звани згадан — гадан зде — овде здешни — овдашњи зело — веома земаљац — земљак, сународник злак — трава златно руно — шпански и аустријски орден Златоусти — Јован Златоусти (347-407), цариградски патријарх, чувени хришћански
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Е, то те сами бог просвитлија и научија! — викну кнез устајући. — Е, златно моје дите... али не пет него двајест, Иве, круно моја! Бакоња одмахну руком и отиде.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја никад са душом овако блажом Не стајах под небом горд, а мали. Гле: златно кубе сред ноћне воде. (То моје срце блешти у мраку.) Ја као да видим: по житу и маку Словенског себе који оде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Србијицу је нашу тада тресло златно лудило. Ћакну и мене, и ја ти се, Адаме, дадох у трагање за златом. Двадесет година сам рударио по нашим планинама и
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чим га је погледала, младић. је утонуо у златно језеро њених очију. На њеном лицу стражари су, први пут, видели осмех. Збуњена и срећна, наставила је да везе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Лежим, а све мислим на те У твојој башти ја те видјех јуче Гдје береш крупне распукле гранате. Мила к'о златно небо после туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче.
се вије, А нека болно, к'о да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви...
А. Шантић ЦXXИ СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, к'о класје златно када доздре, Продире сунце, навјешћује дане Љиљана скорих.
А. Шантић ЦXXИ СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, к'о класје златно када доздре, Продире сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.
И свуд из неба, с врхова, и лука, Звони и звони: „Осана во вишњих!“ ...Сја сунце, златно к'о класје што доздре; Бик риче испод јела стогодишњих, И јутро кади димом јаке ноздре... А.
Попа, Васко - КОРА
СТОЛУ Столњак се шири У недоглед Сабласна Сенка чачкалице следи Крваве трагове чаша Сунце облачи коске У ново златно месо Пегава Ситост вере се Уз вратоломне мрве Крунице дремежа Белу су кору пробиле У ЈАУКУ Високо је сукнуо
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
е., а претстављале златно доба алексадриско. Он доврши и прошири александриски Музеион што га је његов отац основао, сазда и попуни славну
Еуристенес пружи редом сваком од њих поједино златно и сребрно посуђе право у руку да њом одмери његову тежину. Његови пратиоци распростреше пред присутним госпођама
„Владавине Абдерахмана ИИИ и његовог сина Хакама ИИ биле су прво златно доба државе Омајада. Хакам основа у Кардови Велику Школу и прикупи онде библиотеку са 600.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Обично после канцеларије одлази он у „Златно буренце“, у оно време познату и бохемима омиљену кафаницу, у којој Икета изведе ону чувену свадбу Милије Филозофа кад
било и како било, задобио каква год крила, па да се на тим крилима вине и полети Београду и тамо спусти пред само „Златно буренце“, које му се оданде, из оне мучне швапске тамнице, чинило најлепшим и на овој земљи најрајскијим кутићем.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И да је то било златно доба човјечанства. Пушили су, дакле, и пушили, набирали и набирали чела, кашљали и искашљавали се у басу; и уз то
У то златно доба човјечанства, све што се догађало, догађало се далеко. Људи су били поразмјештани на својим шаховским пољима, мирн
очекивањем богзна чега и с оном истом инфантилном радошћу ни због чега с којима смо им приступили некада, у златно доба нашег ја. Шеснаестогодишњак. Тиме, наравно, не мислим рећи да сам млад. То не.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пред њим је била једна чесма, на златном чунку извирала, и тако саљева се пред њим у једно корито златно. Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем. Чоек би хтио да воде пије, ама не може да дохвати.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Било ми је жао што идем јер весели дани у Војводини настају тек после бербе и кад проври ново вино. Златно жито је тада већ сређено, свиње су дебеле и заобљене и спремне за богату трпезу.
Било ми је жао што идем јер весели дани у Војводини настају тек после бербе и кад проври ново вино. Златно жито је тада већ сређено, свиње су дебеле и заобљене и спремне за богату трпезу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Пред капијом сам коју црви глођу за златно гробље где се сахрањују руже. ИВ Не, више није важно шта ћу рећи. Већ беше све то некад ко зна кад у неком сну ил
Краков, Станислав - КРИЛА
Под провидном туником њене власи сијале се као златно руно из Колхиде. Била је горда на своје две румене брадавице. У кући је грозно дречао гласовир сав разглављен као
Петровић, Растко - АФРИКА
доста је да се приближимо па да се сви ти влажни младићи разбегну. Сва утрина до града је златно–жута са црвеним флекама.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Мањ да га не бије олово, те да остане!... ДРУГИ ТУРЧИН: Имам једно златно пуце на јелеку, у арнаутку ћу га сабити... ХАСАН (у себи): Сам ђаво да је У црном мозгу о том мислио, Подлије ништа
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О веј, ветре сладак! И, вејући, натраг Одлети презнатно У Стиг, поље златно: Нек' барјак твој само Трепери онамо. Нека на Морави Довека борави, Као жубор класа, Звиждитељ твог гласа, И росом
При сем се споменух ја древњаго Рима Који бјаше преславен и ужасен свима Народом вселенија в златно јего времја, Когда славно бјаше в мирје римско племја, Гди витјази славни всју трјасоша земљу, Којих јешче грозному
свога опште благо Пред очима у души има, И да се свога својски прима Олакшати му свако бреме — Знам да би дошло златно време. 1846.
Ту ће се твом сваком удару гласи одзиват, Као кад златно перо златне се косне жице. Небесна луча нек’ ти чисте боје разгара, Нек ти рајском росом сокови бује бистри; Анђео
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Венеција је у опасности. Несити шакал вреле Азије, Европе полу скоком прејурив, Престоље златно силних краљева Омастив крвљу свога беснила — Сад море мути бојом мача свог. ВЛ.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најкрупније његово дело је романескни низ Златно руно И-ВИИ. (1978-1986), где се у приказаној историји једне породице огледа судбина целог народа, Цинцара, који су се
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
2. О златно доба дугачких капута С педантски круто уздигнутом јаком! И вас је време уклонило с пута, И ваше госе покрило је мраком.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
наилазим у њему на још коју племениту ружу, лафранс или маршалнил, и њихов отмени дах васкрсава у мојој души цело моје златно детињство. Ко би мислио да мирис једне руже може сачувати у себи хиљаду успомена!
Ово моје златно перо, то је олук кроз који се моје мисли и неиспуњене жеље таложе на хартију. Мило ми је да сте моју пошиљку примили
Уживимо се за један момент у то златно доба Марсове прошлости, и пренесимо се у мислима на његово младо тело. Шта бисмо све могли видети и доживети у томе
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Његову песму „Мелодија к пролећу“, химну природи у којој читав свет радосним клицањем поздравља златно пролеће, убрајамо у сами почетак српске поезије за децу.
Тиме је, по речима Огњановића, бачено златно зрнце на, тада још увек неплодно, тле поезије за децу Прва половина 19. века препознатљива је по издањима народних
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” А болешљив доктор-Милутин, који се увек шалио, рекао би: „Овај наш Марко, то је право златно острво у овој нашој бари.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
само на миг чека У десници мајстора Дамари света бију (Време је уједало И зубе поломило) МАНАСИЈА Плаво и златно Последњи прстен видика Последња јабука сунца Зографе Докле твој поглед допире Чујеш ли коњицу ноћи Алах ил
твоја не дрхти Боје се твоје не плаше Ближи се коњица ноћи Алах ил илалах Зографе Шта ли видиш на дну ноћи Златно и плаво Последња звезда у души Последњи бескрај у оку СЕНТАНДРЕЈА Бежала си до краја вечности Учинила још седам
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— јауче купина, али Ведран ни главу не окреће, већ искидавши је крете даље. Баш је будала! Своје златно јајашце оставио да по планинчини врат ломи! И ко зна колико дуго!
Зачуди Варалицу тишина у којој се ни лепет птичјих крила, ни шум ветра није чуо. Бљештало је златно лишће на сунцу, стабло се сребром искрило, али вештицама није било ни трага, нити се чуо шум извора.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Неке бијеле као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви.
Само твоје лице скрити није хтјела, И ја видјех како, испод сњежног вела, Радосно и златно прољеће ме вири... 1913. ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ Како си лепа, Сестро Павина! Поноћ је, је ли?
И свуда, ено, Где која пане, По једно златно Кандило плане... Положи зборник На сточић тамо, и мани сада Анђеле целе, Па седни овде уз одар мој, До зоре
Бог зна гдје је сада?!... Радобоља мрмља Пуна грмјелица, сребра, адиђара... И док златно вече пада поврх грмља, Накривљена ћути воденица стара. 1908.
Лежим, а све мислим на те. — У твојој башти ја те видјех јуче, Гдје береш крупне распукле гранате. Мила, кô златно небо пошље туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче.
Овде близу секе, Осећа се мирис кадуље и смреке. Прострло се море кô свилено платно, И у ноћи спава провидно и златно. Једна лађа споро површину реже.
Моје срце лети, и кличе, и гори, Просторима кружи и, кô метеори, По родноме крају расипа се златно... 1912. НЕРЕТВА Нада мном, у башти, машу брескве пуне Зелених лепеза и првог зарутка; Припило се сунце и у
1910. СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, кô класје златно када доздре, Избија сунце, навјешћује дане Љиљана скорих.
1910. СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, кô класје златно када доздре, Избија сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.
И свуд из неба, с врхова и лука, Звони и звони: ''...Осана во вишњих!''... Сја сунце, златно кô класје кад доздре; Бик риче испод јела стогодишњих, и јутро кади димом јаке ноздре... 1911.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А као мамац носи на глави златно перо. Зар може насилник да прође поред таквог јадника и да га не опљачка? Но у томе случају ђогат би престао да рамље,
Такве су, између многих других, следеће риме: Повадиће то драго камење, ударат га сабљам' у балчаке и кадама у златно прстење. Милош пева, вила му отпева.
у приморје равно, бијеломе Скадру на Бојану, узећу те за вјерну љубовцу, па ћеш бити госпођа краљица, прести свилу на златно вретено, свилу прести, на свили сједити, а носити диву и кадиву и још оно све жежено злато.
цркве ће бисер разлизати, кадунама поднизат ђердане; повадиће то драго камење, ударат га сабљам' у балчаке и кадама у златно прстење. Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре!
И тако се браћа погодише, и скидоше перје са Максима, златно перје, чекркли-челенку, на Милоша Обренбеговића, те Максима јандал оћушнуше, а Милоша зетом учинише.
увод, ИИИ, 2 усанути — усахнути: Десница ми не усала рука устовати (свадбу) — уговорити утва — дивља патка која има златно перје по трбуху утећи — (значи и:) претећи, престигнути: А кадар сам стићи и утећи утина — сова уфатити — ухватити
— мост који се подиже и спушта, у песми ћуприја код Београда чекрк-челенка, чекркли-челенка — сребрно или златно перо на кали које се окреће према ветру челебија — господин, господар челеби-пазар — господски, газдински трг
челебија — господин, господар челеби-пазар — господски, газдински трг челенка — накит за јунаштво, сребрно или златно перо као војничко одликовање за побијене непријатеље (носило се за калпаком, а и на барјаку) ченгел — гвоздена кука
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
у сјенци, пуни чудне треме, дјечаци очекују кад ће да груне гарав топ, али све је уоколо тихо, над Гајем се смјешка златно љето, а пуцањ никако да се чује. Давно је нестало и топова и тобџија и малог Јованчета са сребрним токама.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЗЛАТОУСТОМЕ ЗАПИС ЗЛАТАН При устех твојих Златоусте, златих станет златно слово. Вину хвала господња в устех твојих. Златна хвала бе в устех твојих Златоусте, златих.
По сведоџби апостола Павла, штоно вели, у бојарском дому није теке само посуђе златно и сребрно све, него и свакојаки се судова онде находи: бакрених, земљаних и дрвених, а ако ли тко себе лепо из тога