Употреба речи зло у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

“ И она врати остатак од колача натраг... „Теби је зло, тетка?“ питала сам је уплашено. „Није ми ништа, добро моје дете, само што не могу да једем“.

На вашару сам штетовао на кожицама, код куће, опет, застанем жену где се разболела; зло, да не беше тета-Маце! Ал’ она нешто тамо обаја, те, хвала богу, ено је и сад, жива и здрава...

друштвом не смем наглас баш ништа прозборити; они не смеју од мене чути ни једне речи, ни слога, ни мига — ако чују, зло! Зорт! Одмах почну тумачити: то се односи противу књаза, противу владе, итд.

Е, — хвали се Никола, — баш сам срећан а да нема ње, зло! Још би ми дрекавци и кућу оборили. Бива те и мој Золе провири на врата, ал’ онај у лугу још се више дере, све док

јунак наше приповетке, Милисав Богдановић, беше у то време већ свршен момак, не би га учитељ за живот главе ни зло погледао, а толи да га кљуцне својим напретком. — Милисаве, изиђи-де ти напоље! Милисав изиђе.

Да помори толике људе!... Лепо, везао споља врата конопцима. Заветина... Људи као људи, напили се, па спавају... Зло, да не беше у пријатеља младе снаје, данас већ не би ни трага било од њих... Она осети...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ово је најбезбедније и безбрижније. Докле нам год ко може учинити зло ако хоће, дотле нисмо на најбољој нози. Ми ћемо видити у многим баснама да се је лисица у различним опстојателствам

Све мисли и измишљава како ће другог озлобити, док сам у зло падне, пак се онда тужи и јауче. Мили родитељи, опростите ми ово примјечаније: кад се отац и мати међу собом не љубе и

Најпосле ето ти нам и лисице, која кроз врата вирећи: „Како си, стриче?” пита. „Зло, моја мила ћерко, та ходи ближе да ме нагледаш .

λόγισαι δε προ έργου, δειλά μεν εκπρήξας ϕόβου χρηστά δε τέρπου: Делај то што те неће увредити и размишљај пре дела, зло кад учиниш бој се, а о добру весели се”.

А оне које не познаје, не мислећи о њима никакво зло, дозвољено је не наглити се, но чекати за моћи по њиховом поступку и начину живљења о њима судити.

Кад се обаче до чести или какове нибуд важне вешти тиче, нико паметан неће другому за зло примити што се ласно у што не упушта док здраво не расуди и све окресности посла добро не позна.

Зато право веле наши стари: да је гори јатак од пустахије. Кад се човеку прст на зло да, ради свакојако да га излечи; а кад види да сва рука од њега бједствује: „Режи брже боље” виче, и за избавити сву

А човеку је то дато; зато ако је колико ко у злу отврднуо и окорео, опет га зло мучи и растрза. Дакле, не мора ли луд бити ко мисли да му је ово чувствованије залуду дато?

Која полза с срамотом што придобити и зло име заслужити? Тешка је ствар туђе благодјејаније, али се не може иначе у општеству живити; ми другима ваља да

Ко хоће сам да говори, а другом не да или не слуша, досадан је другима. Меру, дакле, у говорењу. Ко говори о другима зло пред нами, и о нами ће пред њима: не говоримо, дакле, зло о другима, разве кад је зло јавно, познато, и кад може

Меру, дакле, у говорењу. Ко говори о другима зло пред нами, и о нами ће пред њима: не говоримо, дакле, зло о другима, разве кад је зло јавно, познато, и кад може неповинима повредити; онда свак чесни чловек мора зло за зло

Ко говори о другима зло пред нами, и о нами ће пред њима: не говоримо, дакле, зло о другима, разве кад је зло јавно, познато, и кад може неповинима повредити; онда свак чесни чловек мора зло за зло признати и противити му се

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

војске са видика Чујете ли људи шта вам кажем У ову битку може само војска без иједног војника СЕОБА СРБИЈЕ У зло се сели, доброселица!

рађам и свецу и грешнику, и црву и мраву, док се у мојој утроби пени бог сису нудим ђавољим устима нек је и зло, само да није ништавило, нек је и грех, само не јаловина, нек је и мука, само не пустиња!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

старати, да не дајете децу невешту и неучену, да у почетку у буквару рђав и ружан темељ не постави, јер је то највеће зло за децу, ако се с почетка у буквару не упуте како ваља, и после тешко и̓ је поправити.

Ето опет муке горе. Војска оде на Шабац, а џебане нема, а новаца нема, све зло од горега. Читав дан молим за полицу, а они не даду се умолити. Најпосле запитам ја њи̓: „Је ли Јаков ваш ортак?

Обадне ране од Ваљеваца. Сади треће зло, јоште у почетку које је хтело да буде, које би могло највећу несрећу нашем народу да проузрокује, овако је било, ако

А кад војску Живан побуни, ја виде̓ какво зло и пропаст хоће да буде; стога повичем: „Стој, буљубаша, ја ћу сад Мањеницу довести!

Одсад који што старо зло помене, или какву пизму узгони, биће му као што сам казао. и док сам ја жив, неће бити пизме, ал̓ неће ми ни други

императора австријског, что он сказал да что боље можно у тајности пребивамо, что не би Турки дознали, и тим у вјашче зло вергнут.

добро; прво, помислиће султан да му заповедати намеравамо, а то нисмо у состојанију чинити, и можемо ономе народу веће зло проузроковати, а ја не знам ко би радији био, ви или ја, да вам помогнем; но ћу му пријатељски представити и мислим

Бојати се убо морамо да с добрим намеренијем зло код Турака не ускоримо, а злим засад или силом или претњом поступати нити можемо нити је разумно; зато смо му

слон., добра срећа БОЛШЕ, рус., више БРБАТ, тур., метеж, вишеструко зло БУКАЧ, онај ко изазива неред БУЉУК, тур.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— А шта то чиниш, болан? — упита опет Сима. — Не питај, мој брате... Зло ти чиним! Снађе ме, видиш, беда! Сима се обазре да не иде ко, па упита: — Ако те то тако јутрос убради?

Овамо, опет, седиш у кошари. Удари зло време, немаш се где склонити. Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш. Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је

Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче. Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!

Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода. Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.

никад отарасити. Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду. А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе? Поче и да се опија.

А како се, сиромах, беше обрадовао! Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата... — Па дела казуј, што допаде робије. — Стани, полако! Казаћу ти...

— Однекуд наишли курјаци. — Курјаци!? — Јес', богами! Мени ноћас две овце здрпили. Да није чобанин надао вику — зло! — Е, е! — учини Трпко као не верујући. — Ја ти кажем.

Као за пакост, опет, она страна голетна, а нигде близу каке зграде да се може склонити. И хођаше зло проћи да не наиђе чича Митар из доњег краја, онај што плете кошнице, с две кошнице што их је у потоку негде горе

— Само је попов виноград страдао, а они други нису готово ни такнути... Него ти је и поп зло прошао! И Живадин исприча учитељу попово »страданије«, како је већ сам видео озго с брда.

Држи људи, зови чак проту из Ваљева те носи литију, и удри чини молитву — аја!... Док једва, у зло доба, сети се онај спржени Перица, »Бог с вама«, вели, »људи! Зар не видите, да се ово пропаде?

— поздрави капетана, па стаде гологлав и снужден. — Бог помогао, Симо!... А које добро? Што си се окуњио, болан? — Зло, господине! — утањи Симица. — Како зло — наопако! — Нестало ми ноћас мркова. — Јес' ја? — Јес', богами, господине!

— Бог помогао, Симо!... А које добро? Што си се окуњио, болан? — Зло, господине! — утањи Симица. — Како зло — наопако! — Нестало ми ноћас мркова. — Јес' ја? — Јес', богами, господине! Нигде га нема...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса. Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. Пазили се они, па им се и деца пазила.

Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему. Коју више дражиш, она јаче и осваја.

Па поче дрхтати од жестина... И сузе му ударише... У тај пар уђе попа. — Добро јутро! — Зло, мој попо! — рече Јова. — Што, Јово? — Крађа! — Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?...

— Ја сам. А што ћу ти? — Тражио сам тебе и твоју дружину. Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. — А каква те невоља гони у гору? — Освета. — Освета, а коме? Има их који ме задужише.

Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!... Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... Па саже главу и уздахну... Ивану се готово сажали...

Лазар уђе у одају... Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. — Па, шта ми радиш, Лако? — Зло, мој ефендија! — А што?... — Од нашега посла ништа! — Како ништа? — Ништа. Девојка неће... — Ха-ха-ха!

— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. — Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. — Зло. — Зло?! — повикаше сви. — Зло, Станко! Оца ти отоич бацише у тамницу. То дође ненадно.

— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. — Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. — Зло. — Зло?! — повикаше сви. — Зло, Станко! Оца ти отоич бацише у тамницу. То дође ненадно.

— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. — Зло. — Зло?! — повикаше сви. — Зло, Станко! Оца ти отоич бацише у тамницу. То дође ненадно. Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...

— Ти си младић. Твоје је срце бујно. Ти не можеш ни видети даље од носа. А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... Дева се умеша: — Слушај, Станко! Срећко зна шта чини. Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем!

” Коме?... Зар зликовцу?... Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!... Не, не!... Бог нека прашта, а човек нека се свети!... Вода је жуборила.

Ала то беху муке!... И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Али је Мефисто оклевао да учини икакво ново зло. Је ли се у њему пренуо глас некадашњег доброг херувима, глас љубави?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Кад напошљетку сав поцрвење, па поче да дршће, каже: „Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? Какво је то зло ударило, да је горе неголи у Турској?

Поп настави: — Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.

— Лијепа старост! — рече владика. — дабогда још дуго да поживиш! А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио?

— Надам се да ми нећете за зло примити — рече гђица Ведел — што сам тако слаба у географији. — У географији! — прошапута Ана подругљиво.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

брате комшија, ако ’оћеш весео бити, а ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову, и најугледније му место дају за

ДЕВЕТА Из које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и философи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу

— Та окан’те се ви мене! Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ. — Па зар ја диваним што зло!? Велим: да вам мало помогнем. Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће!?

Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви остали крајеви, од Швабине суваче, па све до иза

Знаду то и господа попе. Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба нашли код Пере Тоцилова? — Право каже обешењак један параснички! Ах, Аркадија, ти си ми све то направио! Морам!

А? да није било онда тебе, зло и наопако по мене? Како ти не би’ помог’о. Само кажи ди те боле! — А, знам; била му и нека рођака, а? — Тако нешто!

да сам је мало високо поч’о, него тако да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Људи, слушајући то његово певање и лутање за месечином, говоре: — Бекче пијан пева. — Хоће нешто да га ’алоше, зло снађе, Бог га не убио!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Даље — кеца воли, ал' увек губи, јер је клопав кад игра. — Дакле, на тај начин је зло? — Већ горе не може бити; не би' дао за њега ни моју слушкињу.

Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру. Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалуд.

Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљаде форинти сребра! — но само је зло то што је врло нобл за њега. Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи.

— Баш сте ме тако упрљана затекли! Добро дошли! Изволите унутра! — Посао не шкоди; беспослица је зло. Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао. Уђу у собу. Ту је Љубина мати која лепо госта дочека.

Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити. Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи.

Сад се опет Љуба и чика-Гавра праштају. Пи— тају за фрајлу, но она не може доћи. Каже слушкиња да јој је зло, лежи. Лепо се опростише и одоше. После по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром на путу.

Морам се с Бабоњом састати да се ствар на зло не преокрене. Марко и Мица седе тако па се брижљиво разговарају. Међу Алком и Свилокосићем свршена је ствар да ће се

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ви говорите: зло је, ја кажем: добро је; ви кажете: враћа се назад, ја кажем: иде се напред. Хоћете ли доказа? — Доказа, доказа, дајте

Африка

О катанац је закачен чунчић за навијање конца. Човек мисли зло и навија конац. На пољанама, међ дрветом и у савани, стотинама мајмуна у невероватноме скакању. Фотографишем их.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Сад не смим да идим!) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања! Како се находите? ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло! МИШИЋ: Зашто зло? ЈАЊА: Рђаву време, нема новци. МИШИЋ: Е, фала богу кад сте само здрави! Биће и новаца.

) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања! Како се находите? ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло! МИШИЋ: Зашто зло? ЈАЊА: Рђаву време, нема новци. МИШИЋ: Е, фала богу кад сте само здрави! Биће и новаца.

) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања! Како се находите? ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло! МИШИЋ: Зашто зло? ЈАЊА: Рђаву време, нема новци. МИШИЋ: Е, фала богу кад сте само здрави! Биће и новаца.

Што год чујеш, немој се чудити; зашто, ако је добро, мораш напред знати; ако је зло, не треба да разумеш. Право, ево нам нотароша! Сад можеш таки почети. КАТИЦА: Ах! С њиме нећу моћи. ПОЗОРИЈЕ 2.

Да ти баци у процесу да изгубиш твоја кућа. Охо, охо! Стани, Јања! То је зло, велико зло, већ си паднио у вода, рука чини тапа, тапа; вода чини упа, упа, теће си се удавио, теће пропаднио.

Да ти баци у процесу да изгубиш твоја кућа. Охо, охо! Стани, Јања! То је зло, велико зло, већ си паднио у вода, рука чини тапа, тапа; вода чини упа, упа, теће си се удавио, теће пропаднио. Нега да си убииш.

МИШИЋ: Видите како је то зло, кад немате свога код магистрата. ЈАЊА: Та ви сте мој, господин нотариус! Ви сте казали да милуите моја Катица.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Пред њим се указа мисао да би било боље да из Турске нису ни излазили, а да је, сасвим сигурно, зло, што су у Аустрију дошли.

Триба Павлу неко, место покојне Катинке, ето то је! Павле је сам на свиту! То је зло, ето то је! Не смије тако удов ићи по свиту, али сте се уплашили да и вас не метну у гвожђа.

Ја ћу ти бити као сестра, место моје Катинке. Не ваља да идеш тако удов по свету, кажем ти. Зло је. Самоћа није добра, Павле! Жени се! Не би ти нас оставио да ниси без жене!

Трифун се, сиромах, надао да ће се избећи још веће зло, кад се са њима пресели у диштрикт милитарни, у Потисју, али су они, ето, почели да бивају, опет, онакви, какви су

Знали су они да у свету не влада светац Исаковича, Свети Мрата, него лаж, превара, зло, саблазан, и срамота. Нису ти припрости ветерани били глупи, па да не виде куд Темишвар тера.

Као брод, који таласи бацају по мору, на пучини, наш национ лута. Зашто? Коме смо криви? Шта је наше зло? Ето и њега, Ракосавлевича, само зато што га је примио у кућу, чека казна. За доброту и самилост људску.

Он је више добра видео од туђина, него од својих сународника. Право да каже, све зло на њега долазило је, увек, од сународника.

Само ће просвечаност моћи наш национ усрећити. Исакович, каже, не увиђа да је наше зло у томе да смо сви прости. Павле није више слушао тог, испршеног, официра, много старијег од себе, нити му је одговарао.

Ветеринар му је одговорио само да постоји вечита борба добра и зла. А зло, побеђује. Смрт животиња, исто је тако велика тајна као и смрт људи. Непротумачена.

Смрт је покосила толико лепих младића, а прошла крај толико наказа. То зло је у животу велика тајна. Борба Ормузда и Аримана! Исакович није знао ни једнога, ни другога, али није хтео да пита.

Шерцер, добио је био наређење да буде благ при угушивању побуне и обесио је само шесторицу, али је било још веће зло то, да је и неколико официра морало бити осумњичено. У исто време било је побуна и у Лици.

Међутим, и у сну, он је осећао да су људи помахнитали, и да их треба, лепим, смирити, да се не догоди још веће зло. Темишвар је био близу. А разоружани су. Требало је хватати убицу, предати убицу, а трчати Енгелсхофену.

Теодосије - ЖИТИЈА

И када је ово чуо онај кога су тражили, због кога се начинио толики метеж, побоја се да се ово зло како не сврши убиством, и нагнувши се с куле позва их по мраку.

Зар вам доликује да у цркви са оружјем нападате на такве људе? Какво су вам они зло учинили? Ако ли мене тражите, ево ме где сам. Сада сам заузет, ујутру ћете ме видети, а ове оставите!

После престављења светога старца, дизаше се на све начине наносећи непријатељство и зло брату својему Стефану самодршцу, и узимајући у помоћ многе иноплемене народе, подизаше се на њега много пута у намери

Стефану самодршцу, и узимајући у помоћ многе иноплемене народе, подизаше се на њега много пута у намери да му нанесе зло и да га уништи, подбадан саветом злих.

А понекад бивамо кажњени за наша сагрешења, што се не кајемо за зло и не обраћамо Богу. „Јер многе су ране“, рече, „грешнику, а онога који се узда у Бога опколиће милост“.

изабране угоднике, када им се когод руга или им чини пакост или се ко неправедно по диже на њих и тражи да им учини зло, да бисмо се и ми видевши ово постидели, а уједно и убојали, и да се не противимо њихову учењу о Богу, и не презремо

Јер ево, вазложише на ме зло за добро и мржњу за љубав. Онај који једе хлеб мој подигао је на ме пету своју, и да ми запне замку да паднем жури

Пошто, уздајући се у оружје, не примаш мене који ти добро саветујем, сам ћеш себи зло поцрпсти. Али знај да се ни ми, уздајући се у Господа, нећемо устрашити од вас нити се хтети уклонити пред вашим

А ако уздајући се у њега чинимо оно што је њему угодно, наши непријатељи неће моћи учинити никакво зло против нас. „Јер Вишњега си“, рече, „положио као своје уточиште, неће прићи зло к теби, и неће рана приступити к телу

„Јер Вишњега си“, рече, „положио као своје уточиште, неће прићи зло к теби, и неће рана приступити к телу твојему.“ Зато и ви у свему будите смерни и благодарите свесилнога Бога с

Цве људе у вери и у љубави према Богу и ближњему утврђиваше, и мољаше их да не враћају зло злим; да ломе хлеб гладнима; да ниште бескућнике у дом уводе; наготу да покривају и да своје по крви не презиру, свему

Ја сам човек грешан, и због мене, како ја мислим, снађе вас ово зло. А они опет вапијаху: — Смилуј се, оче, на живот очајника!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Он је Косовац Јоване, витез Божје правде, који се често прерушава и допушта лакоумним и силним људима да чине зло да би их затим казнио „секући им главе по Косову“.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

се од себе Сакрио у своју сенку ТАЈНА БЕЛУТКА Испунио је себе собом Да се није тврдог меса свог прејео Да му није зло Питај га не бој се Хлеба не иште Скамењен је у блаженом грчу Да није можда трудан Да ли ће родити камен Да ли звер

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Свет обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претерују, више га цене

Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже остане него што је код куће обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш

од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од

Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави. Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен. Но још би’ вас нешто молио. — Шта?

да се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери.

Сад иде Чамча са армицијашем колима. — Софре, зло је, господин армицијаш хоће да визитира кола, све сандуке. — Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и

Кад је Кречар чуо ред „контрабанд”, поплаши се. — Чујеш, Софро? Контрабанда — то је зло! Господар Софра мисли се, па десну руку метне на лево, испод срца, баш где буђелар у напршњаку унутри лежи.

— Тен чертовски Чамча, тај је све то учинио. Ми смо већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наредио. Живели Венгри! Сад су сви весели.

— Добро. — Па онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне.

Ви сте давно отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваше госпође побојале се није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишли. Радујемо се.

Тешко му је дочекати га. Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, али треба свет да проба. Прођоше месеци, њега јоште нема.

— Чамчо, дај кане. Заподену разговор обичан. — Како си, Софро? — Немој ме питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. Вади писмо из џепа. — Та ваљда није умро? — Ево читај, — баци му писмо. Чамча чита. — Па шта је то?

Црњански, Милош - Сеобе 1

и предводитељ Славонско‑подунавског полка, Вук Исакович, завршио је дан у Печују, пред полазак на бојиште, тешко и зло, што остали нису знали.

Па ипак, после тих мирних дана, под белим облацима багрема, мада он то не примети, поче чинити, у кући братовљевој, зло. Све чешће додириваше јој руке, косу, плећа, па и пас.

Кад Беренклау дрекну на њега, њему се смрче и учини да сања, видев колико се зло догађа због њега и како баш он све унесрећује.

Један од калуђера тад, оборивши очи, додаде да је уосталом митрополиту већ више дана зло на очима, тако да лежи у мрачној ћелији прострт, покривених очних капака, па се моли Богу, те ни с ким и не говори.

Него му рече још да не треба красти и да не треба убијати. Ананији се беше нога, ударена секиром, дала на зло, и он је ишао, по селу, враћајући ту овцу, тамо коња, тамо плеву, све што беше покрао с пролећа и преко лета.

Тако, још једном, и те последње ноћи, Исакович, борећи се својом душом, реши: да је његов дотадањи живот био зло и да треба отићи некуд, где мора бити да је боље.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Трудница не сме да иде преко раскрснице, да не би „нагазила“ на зло, а не ваља ни да иде преко поздера (отпаци од лана и конопље), да јој дете не би добило оспе по телу.

у Хомољу, не треба да жали за покојником, ма било то и њено властито дете, „јер жаљење слути детету што је у утроби зло, а њој, опет, да буде жалосна до века“.

дан по мини, пуно ће живит, а често се разбољат, 2. дан биће сритно, али море лако умрит кроз мало дана, 3. зло опако, и лако да облазари, 4. дан у којему се родија Абел, добро дите, али мало ће живит“ итд.

чини, бајање и уопште за све магијске радње чији је циљ да се помоћу демонских сила некоме нанесе каква штета или зло. Врачања и бајања се често обављају у млади петак, пре зоре.

„Доћи ће и њему црни петак“³⁷, наводи се код Вука у смислу: задесиће и њега неко зло. Дете рођено у петак, верује се у нашем народу, неће имати среће у животу. (Негде, нпр.

На овај несрећан, опасан дан човек треба да буде опрезан да му се не деси какво зло. У Босни се каже: „Суботом даље од језера.

На Косову се проспе у кући, а никако напоље, да се не би детету десило какво зло. Негде се, пак, проспе на родну њиву, да би дете добро напредовало.

земље и баци га за њима изговарајући у себи три пута: „Колико ова земља далеко од неба, толико од мог дјетета свако зло и несрећа, поган и плач.

⁸² Друга група заштитних имена јесу јака имена, која као штит одбијају зло, урок и болести од њихових носилаца. Таква имена су: Гвозден (да би дете било јако као гвожђе), Златко, Сребрен,

вади“, а како су и Турци представници хтонског света, то онда деци која носе њихова имена демонска бића неће никакво зло учинити. Сродна група мрских имена јесу и имена безвредних, нечистих ствари.

турцизам“), Кривош (пошто је носилац имена већ „крив“, не треба га више дирати нити му зло наносити), Кукољ (демони би требало да поверују да је дете безначајно као кукољ), Малко (заваравње демона тобожњом

се лажним представљањем детета као већ мртвог, а то значи неинтересантног за демоне који управо настоје да нанесу зло и, у крајњој линији, смрт детету), Поздерја (поздер = отпад од конопље; као што од поздера нема користи, тако и око

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Није могуће да јој ти људи, које је вечерас први пут видела у животу, желе нанети зло? Проклети, млитави интелектуалац! — помисли погледавши поново проћелавог мушкарца с наочарима.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Ваистину, видим, чуо си за бруку и грдило и истрагу нашу? — Чух. Но ми причај, молим ти се! — Зло ми причање, Марко! Чим се вратисмо из Боке, наста поклаће међу нама и трајаше ево двије године!

адмирал Сењавин бјеше искрцао у Боку; како је први сукоб био близу Цавтата, гдје су Французи и удружени им дубровчани зло прошли; у другом нападу придружи име се руски мајор Забјелин са осам компањија јегера и мушкетира, те Французи ноћу

послије боја код Спужа, сазва владика главарски збор на Цетиње и ту се договоре и начине закон да се по закону свако зло тријеби, да се у свакоме племену суди, да се убијце убијају, да свака кућа даје порезе на годину по шездесет динара, а

Живимо и гинемо један за другога, дијелимо добро и зло, па се свакоме чини да има девет живота, а не један! — Дакле, ти збиља мислиш да би то могло бити, то, да се ја

— Ух, страхоте! — рече Јанко. А зар ти, Крцуне, не видиш колико је то зло? — Видим, пошто размислим, али се онда не мисли, онда, кад човјека понесе.

Тада се племе договори да се свети племену у чијој је граници њихов погинуо. Спремало се велико зло, јер оба племена бјеху јака!

Јанко чу гдје виче: „Није тако, братановићу мој свијетли!... бог зло заборавио. А, да опрости свети владика, беспослен поп и попадију биште!“ На то се заори смијех. Милун обриса прашину.

Никакво се зло не може десити близу границе, а да не буду криви Црногорци! Како они нпр. знају да су међу Поборима били умијешани

“ — Хм — учини Марко. — Тоо, тоо-оо, не мора баш слутити на зло, али лијепо није! — Кладио бих се да си то мене у сну видио! — рече Крцун смијући се.

— Ми смо Његуши, четници. Има нас шесторица. Носимо једног мртвог друга и једног рањеног. Зло вам не желимо, но вас молимо, ради севапа хришћанскога, или да вам платимо, да нам помогнете пренијети другове од

као савршенство добра; тужну и брижну заоштрава се страдање, отежава се бреме живота, види му се све што опстоји као зло велико. Поњекад звјерад узнемирује тишину.

? Ја зебем е ће се због ње крв пролити и једва чекам да је удомим, а ти пронађе ново зло, зато, тобоже, што су се они једно у друго загледали!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Не погоди зеца, птицу ловну, него цара, насред Цариграда; у зло га је месо погодио, у колено, у срце јуначко.

На једној страни је изгубљени рај, измаштана слобода којом се преображава стварност; на другој безнадежно зло постојања.

Такав је Петар Чобанин: вјечити најменик, старац без игде икога свог. Навикао од луди и на добро и на зло, он се најзад повукао од њих у своју стварност и своју чобанску самоћу и спријатељио се с Децом, малим створењима,

(Башта сљезове боје) То плаче само зло постојања, надвладано лепотом. Вођен интуицијом детета, песник зна да лепота живота није у ономе што јесте, већ у

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: Кад је време радити, онда се не мисли. ГАВРИЛОВИЋ: То је зло. ЛЕПРШИЋ: Кад Маџари заповедају, онда вам је добро.

ЗЕЛЕНИЋКА: И потукли све који су против народности. ГАВРИЛОВИЋ: То је зло. ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је време да се феникс из пепела славе српске подигне.

ШЕРБУЛИЋ: Ми ћемо за отечество наше и саму крв пролити. НАЂ: доста зло кад смо до тога дошли, да крв проливамо. СМРДИЋ: А шта знамо. Је ли истина да нам долази маџарска војска?

је доказано да је Гавриловић мађарон! СМРДИЋ: Заиста. ЖУТИЛОВ: Такав Србин који једнако прориче Србљима зло, не може се више трпити у одбору. ШЕРБУЛИЋ: И не може! Ми требамо честите људе.

ШЕРБУЛИЋ: Чисто ми је срамота казивати. СМРДИЋ: Зар је тако зло? ШЕРБУЛИЋ: Зло није, него... СМРДИЋ: Шта је, дакле? ШЕРБУЛИЋ: Чудна ствар. Ради се да продамо војводину.

ШЕРБУЛИЋ: Чисто ми је срамота казивати. СМРДИЋ: Зар је тако зло? ШЕРБУЛИЋ: Зло није, него... СМРДИЋ: Шта је, дакле? ШЕРБУЛИЋ: Чудна ствар. Ради се да продамо војводину.

ЛЕПРШИЋ: Била је реч. ГАВРИЛОВИЋ: Зашто је била реч, кад сте зацело примили, а није никакво зло. ЖУТИЛОВ: Како би Србин иначе служити мого него код Србина? ШЕРБУЛИЋ: То је истина.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

У српској цркви било је родољубивих и моралних првосвештеника, који су са народом делили свако добро и зло, али било их је, и то више, који су се држали старих балканских калуђерских навика, сматрали свој положај као извор

у чистој народној средини, имао је прилике да изблиза позна народни живот, да проучи све народне потребе, и измери све зло које долази од незнања и беде.

стварност и сликати типове који се сусрећу у сувременом животу, али увек да треба изобличавати и поправљати зло у друштву и народу.

Велико ће зло изићи ако словенски писци буду подражавали данашње европске књижевности.« »Не знају глатка пера онако писати као што

и висока осећања, смеле мисли, речита љубав према народу, модерно осећање социјалне правде, плаховита мржња на зло, насиље и неправду, и, нарочито, висок лиризам надокнађују за све.

Без равнотеже у духу, Костић је на зло употребио и своје знање језика и своје књижевно образовање. ЛИРИЧАР. — Он је имао песничког талента, и то талента

осећања, показује се готово аморалан, без способности да осети шта је допуштено а шта је недопуштено, шта добро а шта зло. ОПШТИ ПОГЛЕД. — Јаков Игњатовић је имао злу срећу да му победници непријатељи пишу историју.

Он је гледао својим очима, у рођеној породици, зло хајдучије која је беснела у Шумадији крајем осамдесетих година, и цео један његов роман, Горски цар, описује ту опаку

Милићевић, Вук - Беспуће

У томе часу, он осјећаше у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваше, не вјерујући у то али ипак допуштајући да она не мари за њега

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— рече и показа прасећу главу — да ме олижеш, прико! Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико. Е, не дам, прико, ја, па то ти је. Ја сам ти од арнаутске сорте...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

јој руке обадвоје, Отури је силно од коњица, Паде о тле љуба несретница, Паде о тле па се обезнани, Ао данче, зло ли јој задани!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Могли су, онако у незнању, налетјети на каквог ћошкастог и љутитог божјег угодника и замјерити му се, па зло по њих. Овако, Раде је њихов, па таман ако се и посветио, лакше ће се с њим изићи на крај.

бог, па он лијепо учини да и ви, његови свеци, преко ноћи малчице спавуцнете, дремнете као и сваки други божји створ. Зло би било да сте увијек будни.

Изгалами се домаћин на жену, извика на дјецу, паде и нека ћушка, преметну се читава соба, кад у зло доба опази стара Ђуја изгажено цвијеће, напољу, испод прозора. — Украо неко.

— Које добро, господине водниче? Мунижаба испод ока погледа оно сикирче и отпухну: — Зло и горе, мој Ђурашине. Ваља нам спјевати пјесму за онога твог побратима, Перу Дошена, а никако не иде.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Загледај се у оно што досад ниси ни видела. А док се ово зло некако не измени на добро — а можда би се дало изменити — све што видиш може да буде утеха.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Господа имаш, ако мајке немаш... Ћути чедо моје!... — Нана моја! И њу он... ох!... — грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој бре чедо тако!

Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте неко зло. А то је баш њима и годило, и зато су га слушали.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Сви су закони основати на закону јестества; ниједан закон на свету не вели: чини зло и буди неправедан; но напротив, сви што и(х) је гођ од стране божије не лажу и заповедају: ником никаква зла не

Није | тому закон узрок, него неразумије, слепота ума, покварено, пакостно и зло срце и преко мере љубов к самом себи.

Ово је сав закон и пророци. Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узрокује вражбу и свако зло; следователно није од Бога.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

И опет се задимио жути ћилибар, и опет се поновио чудновати шар. „Зар не видиш облак црни? Зло је по нама! Мрко чело, мрки брци, мрка долама.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се нијеси усудио нипошто отворити, јер — вели — ако то учиниш, зло ћеш проћи.

кад виде шта учини, стану му говорити да бежи: — Бежи, јуначе, куд те двоје очи воде, док није дошао змај, јер ћеш зло проћи ако те затече. А Стојша им одговори: — Шта ја марим за вашега змаја, нека дође нек се наједе зеца.

Ова друга жена није могла очима гледати тога дјетета, а ништа јој није било криво. Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа.

Човјек сад није имао куд камо, јер с врагом зло, а без њега девет пута горе, те јој рече да ће заклати краву, па нека буде једанпут мир.

Али човјек снује, а бог богује, па тако и овдје. Ови зло смислили, али и Марко, као да му је сам бог открио мисли његовијех ортака, досјети се нечему, па ти најпре, пробе

“ Зато намисли да сина у оца омрази, не би ли га отац како од куће отјерао. Што смисли то, на зло брза, и учини. Стане, дакле, приповједати цару како сваке ноћи гледа у сну страшила: њихов син постао уједанпут велики

Једноћ бог пошље анђела да види како ова браћа живе па ако зло живе да им да бољу храну. Кад анђео божји сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку

Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: — Зло, свињо! Ето лисице ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице хвата око пута.

у селу вуку харач и да га пошљу с осталим хаџијама на ћабу, па тобож кад се с ћабе врати научиће и друге вукове да зло сељанима не раде.

нијесам курјак, него хаџи-Вујо, пак ми сад треба да пређем у планину и да научим сву звјерад да овце не кољу и исану зло да не раде.

ноге па отпочне плакати и сузе трти рекавши: — Ама прођ'те ме се, добри људи, ако бога знате, у мене је јутрос велико зло освануло, јадан сам и прејадан, да вам од теготе ни казати не могу. На то сви завичу: — Шта је, болан Мујо?

дозове злогука к себи па му рече: — Злогуче, ја полазим у име бога на аџилук, него ти да не говориш за мном ништа зло док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиник проса.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

КУМ: Свакојако сам се мучио и кушао, не би ли се поправила. Бре ћутао сам, бре викао, бре претио — бадава, све зло, те зло. Једанпут већ обневидим, па уватим за курјук. МАКСИМ: Тако, тако! КУМ: Али шта сам ти онда тек пропатио!

Бре ћутао сам, бре викао, бре претио — бадава, све зло, те зло. Једанпут већ обневидим, па уватим за курјук. МАКСИМ: Тако, тако! КУМ: Али шта сам ти онда тек пропатио!

СОФИЈА: Пази, сикира има два краја. (Одлази.) МАКСИМ (сам, уплашено): Оваква није била. Сад је зло! 3. НИКОЛА, МАКСИМ МАКСИМ: Ах, Никола, брате мој рођени, страдаш ли и ти, као што ти ја страдам?

Ајде, Маго! „Ево сад ћу“. Ево сад ћу, па у том и сат прође. Та ајде, за Бога! Једва ми у зло доба донесе што. МАКСИМ: Хеј, хеј, само кад не троши.

КУМ: Бре не говори; што су старије, све су горе. Моја док бијаше девојка, ништа се није зло чуло, него су је јошт фалили, „добра девојка, ваљана девојка“. Кад ју узедо, осам дана никад боље.

МАКСИМ: Дира ли те у срце моја несрећа? СОФИЈА: Смешно питање; ваљда нећу певати кад је теби зло. МАКСИМ: Да избављен будем, од тебе зависи. Оћеш ли, Сокице? СОФИЈА: Зар би ти посумњати могао? Кажи, шта да учиним?

СОФИЈА: Ако ти мислиш да је добра жена она која мужу помаже да зло чини, то се вараш. МАКСИМ: Ниси ли ми се у цркви заклела? СОФИЈА: Јесам, али не да изгубим моје поштено име.

МАКСИМ: Јеси ли почео? КУМ: Тамо од понедељника мислим у име бога. МАКСИМ: Јошт ти није тако зло, кад можеш одлагати. КУМ: Већ данас свакојако не би, јер знате ли шта је ново?

МАКСИМ: Ма како да не ваља, опет је бољи од жене. СОФИЈА: Па зашто си потрчао да се брже-боље жениш, кад је тако зло? МАКСИМ: Видиш је! — Море, коња сваки дан шибају и туку, па опет иде сам руди. Научен је, што ће.

СОФИЈА: Он је мој муж, и ја сам дужна трпити што год он о мени рекне, било добро, било зло. СВЕТОЗАР: То је заиста лепо. НИКОЛА: Е, Максо, ако сад не признаш да имаш добру жену, онда ниси човек.

МАКСИМ: Да те је учио на што добро, не би примила, али зло одма. СОФИЈА: Ако мислиш, да сам те увредила, ја те молим за опроштење. МАКСИМ: То је бар лако.

СОФИЈА (публикуму): Е молим вас, сад како жена да се не радује код таквог мужа. Добрим не можеш, зло не помаже. Злу жену могли су и дотерати у чувство. НИКОЛА: Срета каишем. КУМ: Да видим како би Срета с мојом прошо.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Молим те, опрости ми, нећу више. СРЕТА: Тако, сад устани. Видиш како је зло кад је човек пакостан. Да тако ради наш господин, не би она његова аспида онако праскала и лупала.

ПЕЛА: Ја нисам ништа крива, милостиви господине. СУЛТАНА: Ја сам хотела шалу проводити, али ми је шала зло испала. ТРИФИЋ: Немојте ми главу забуњивати.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Најгоре је што ми нико неће веровати! Зашто ме тако гледате? Је ли вам зло? Ах, то! Нисам вас упозорила да мажњавам пепељаре где год стигнем? Не, не бојте се, неће приметити да сам је мазнула!

Када је ствар била завршена, пружила сам му лист и устала од стола. „Мењам свој властити (зло) употребљени живот, фамилију, републику и државу за нешто повољније.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Одржи рујак у сламном пласту, миризме, уља, пољу подари. Одагнај, Моћни, напаст, бољезан, састукај пагуб и зло утуци! Безазлен ходим, дршћем опрезан, с главом у торби - с крстом у руци.

Запламсај, смреко, модпим бобицама. НЕПОЗНАТИ РАЧАНИН: ГЛЕДАЈУЋИ ЗЛУ У ОЧИ Зло је мени прозборило кад је врата отворило: Добро вече, сјајна трепко!... Стижу Тројко и Треперко.

Стижу Тројко и Треперко. Зло је мени гугутало кад ми руку усукало: Једи књигу - гутај слова, трепет-лиско јасикова.

Зло је мени гугутало кад ми руку усукало: Једи књигу - гутај слова, трепет-лиско јасикова. Зло је мени намигнуло у крстима кад жигнуло: То што пуцка није коска него пламен жедан воска.

Зло је мени намигнуло у крстима кад жигнуло: То што пуцка није коска него пламен жедан воска. Зло је мени шапутало кад ми грлом скакутало: То што шуми, мрво жива, шум је руже са сечива.

Зло је мени шапутало кад ми грлом скакутало: То што шуми, мрво жива, шум је руже са сечива. Зло је мени цијукало кад ми ребра чијукало: Ја сам свећа, цвете бели, што ти светли док те цели.

Зло је мени цијукало кад ми ребра чијукало: Ја сам свећа, цвете бели, што ти светли док те цели. Зло је мени тихо рекло кад ми гвожђем уши пекло: Ја сам игра - нисам злоба, играћу ти око гроба.

Зло је мени тихо рекло кад ми гвожђем уши пекло: Ја сам игра - нисам злоба, играћу ти око гроба. Зло је мени чаврљало кад ме мраком котрљало: Не јадикуј, прашко снега, ја сам алфа и омега.

- Захвата тама јабуку родну с гране постања: раколи Зло се, извија лозу, хвата се храста, корење жили; славујно слави метаморфозу замисли Прве - рачва се, сили.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Од јуче трбух боли ме јако, животу моме долази конац, а синоћ, зло и наопако, лептир ми неки разбио лонац. И најзад, јутрос (треба ме тући!) зубе сам дао на поклон Жући.

“ Незахвалне госе тако прошле зло и наопако. ХРАСТ И ТРН Живели, тако, веома давно, пре триста лета, у доба славно, на крају света један

А рибица на зло наслутила и дјечаку воду замутила. ПУТНИК Прољеће је, зелено и лудо, блиста, зуји, подигла се буна, а ја сједим

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Дођите само један тренутак. Нећу чак ни говорити. Само дођите па отидите. Дајем вам реч да нећу ништа зло покушати. — Кад бих и хтела нисам сигурна да бих могла доћи. Ако ико упита: где идеш, ја не бих могла доћи. И нашто!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Сад бирај, царства ти се нуде, битка се и кроз облаке вуче. Зло је и горе, иза гроба се опет туче и добру твоје сени двојници худе.

Дух и Светост но измислилац је био Дух и Свет Можда не постоји ни једно ни друго али непостојање није никакво зло једино треба да се зна чега и кога нема и шта нам значи немање то Нестварност не може да буде побеђена стварањем.

нико од нас нема времена да стоји и да прашта или да захтева а теби нек је довољна вечност да прашташ човеку све зло које памтиш!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Па бре, немој да ви се заглави метак у цев кад ми јуришамо. — О, здраво, Тасо, зар си још жив? — Зло ни у рату не гине! — додају други уз смех. — Друже, сме ли да се отвори?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи: — Ово је општинско зло... знате — ћата. Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.

Иста запрега, исти посао, па исти и људи... И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши. Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори. Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...

Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи. Још да му није ове густе брадурине, — зло! — Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео.

Љубица га уплашено погледа. — Није ваљада тако свуда?... То би било страшно зло. — Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише. Полако...

»Какво зло, мисли она даље : само тек да се тако каже. Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не

Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга. — То је зло, велико зло, моја господо, рече попа.

— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа. У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на

— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа. У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну,

да им чистимо ципеле, на пример... Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црне дане, све веће зло... Х Љубица се већ прибрала, размислила, умирила се, па иде на рад као и досада. Шта ће, кад јој је таква судбина!

— Зло, мој брате, зло ! рече газда Цветко, уздишући. Ради, мучи се, па опет ништа!... Ја сам мислио чак и за нас штогод да од

— Зло, мој брате, зло ! рече газда Цветко, уздишући. Ради, мучи се, па опет ништа!... Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.

— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо. А деде да видимо то са учитељем. Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим... Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену. Могу и одговарати... — Коме ?...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

— За брата би дала мискал злата, А за драгог’ ђердан испод врата. 227. У Будиму граду чудно чудо кажу, На зло по јунаке, горе по девојке: Јунацима кажу танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан везак вести; Девојкама кажу

се - узнемирити се урок - поглед или чин који по народном веровању може на некога да навуче несрећу, недаћу, зло; мађија или проклетство Фермен - део старе народне ношње, врста прслука од чохе, кадифе или шајака, извезеног

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У телу нам је побуна. У телу нам је гађење, понижење неверство зло. Дошло је доба да нам душа све воли и трпи. На најгорој крпи сања, благодари, благосиља.

гуши, и тка ми у живот тло: завичај мој, равницу што зре где пијан распасан сељак мре, у крви што је сво добро, не зло. Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре.

рат, политичке борбе, револуцију, не видим више као борбе народа, нација, него као борбу где се двоје боре: добро и зло. Обешењаклук побеђује, а сиротиња проси.

Ипак, дубоко и француско, и лепо је, извесне ствари никад не хтети видети. Али је зло да га дају увек истог. Нико, нико не може овде да обнови сцену.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Не љути се што и нас има на свету!... 3нај да је све добро што је из Божјих руку изишло. Ти мислиш да је зло што је и нас Бог створио. То може казати само охол и горд човек и једна незналица као ти што си.

Бога да Му сачува краву, и сад, ако крава остане на миру, он ће за то да захвали Богу, а да јој се нешто деси какво зло, онда ћу ја бити крив. Увек је ђаво крив.“ И ђаво се наљути, али после одмахне главом, узе карабу и стаде да свира.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

” Више њихових глава лебди у облаку голуб и у кљуну носи траку на којој су речи: „Милостиви Творац отклања свако зло од Страдије, која му је у вољи.

чути отприлике овакав разговор: — Море, срећни смо те наиђосмо на оваква човека, а да смо без њега пошли, не дао бог, зло и наопако, пропали бисмо! То је памет, Само ћути, речи још није проговорио!

првом конаку се помолише и захвалише Богу што су први дан срећно путовали и што им се вођи није никакво, па и најмање зло догодило. Затим ће узети реч један из оне групе најодважнијих.

упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло. Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. — Хууу!...

Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: — Хууууу!... Дотрчи џандар, па у'апси зачас! — Хууууу!

Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били

вели један. — Како га није срамота?! — вели други. — Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло... Такве... море, какве такве песме?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

На зло његово, у истој чети био је и Љубиша, те се сва слава свршила »вронтом«, а да није овога сведока, — оде ти наш Ђокић на

Тешко ономе, на кога су се дигле ове стотине гвоздених цеви!... Маса народна је као шумски пожар: куд се она крене на зло, ту остаје све уништено. Па ипак је многи њен појединац овако ништаван, као овај Ђокић...

Ако хоћеш да наведеш сељака на зло, само га наљути, па да видиш после шта се чини. Људи почеше да се љуте. Досади им ово узалудно трагање и страховање;

Код куће нас дочека друго зло — жене. Не можеш им дати џевапа, ни одговорити им на свако питање. Те зашто ово, те како оно, па најзад и то: зашто

— Нема више живота, мора се мрети! Или је то, или ће ме какво друго, велико зло снаћи, — реши у себи чича Пера. И док је дошао до куће ово је решење било тако свестрано испитано и утврђено да више

Почиње се... Зато ли он не може да се моли Богу... Видиш предсказивало му се! А ко би мислио да ће зло са те стране да дође? Но, још је добро. Готово му би мило, јер он се надао већем, страшном злу, а ово шта је, — ништа..

Шта је то према — смрти, којој се он надао! Чича Пера се налазио у положају човека, који је очекивао какво страшно зло, па се судбина смиловала, те му, у место тога, послала једну малу непријатност, која се може лако и претрпети, ако се

А чему се радовао? — Туђој штети, дакле, туђем злу. И још, што је најгоре, он је сам то зло и приредио. Ето, то је тај грех за који му сад следује казна, и то још каква казна: десет крстина по педесет ока

Па то значи да он неће ништа изгубити, неће га снаћи то зло... Јес’ богме: па онда то и није оно зло које он очекује.

Па то значи да он неће ништа изгубити, неће га снаћи то зло... Јес’ богме: па онда то и није оно зло које он очекује. И, готово, сад му би криво: и пшенице му жао и страх га од већег зла.

Јадниче мали! Ово су ти само први јади... А какво су ти страшно зло спремили за доцније дане твоји најмилији — они што се некад лакомислено заверише да ће усрдно сносити узајамне тегобе..

Поче испит. Бадава, одмах опазих да сам пропао. Ђаци из трећег разреда сричу као букварци... Зло, па то ти је! Кад окрете рачун, — још црње... И тако све до амина.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: Сад малопре, кроз кључаоницу. ПАВКА: Црна девојко, имаш ли ти бога? ДАНИЦА: Зашто? Какво сам зло учинила?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили. Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.

Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили. Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.

! А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила

Оће да кукате црнога Маринка!« — Е, то ти је, вала! За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу.

Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. — Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим.

Читао сам те проклете новине; ето то је! — Па шта му пише у новине, господине? — Зло пише, мој Максиме! Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.

Било добро, било зло — ви нас морате чути. Чути или наш вапај или наш усклик. Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело.

Е, иста ворма. — Их! — осу се израз гнушања у гомили. — А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи.

за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. — А што се ти, море, врну, натраг?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Прошло подне, дан прошао, вече иде, А Прњаворци чекају ли, чекају... ...У зло доба разгрнули сапуницу, постиђено Скупили се са свих страна, и авлија беше пуна, И видели чудо једно невиђено: — У

Под облацима потамни сасвим Приморје, све до Равних Котара. Али се зло враћа злим: Не стигне ни да повуче други дим, А облак, што га је издахнуло, црн Муњом се љутом огласи, Пљусне киша

Пет минута песницу да ставим на гвозден скиптар, И да мотрим, са висине, добру склон а на зло хитар! Трон да ми је запосести и повести брод Повести, Нектар пити и мед јести, издавати заповести!

Као што грошеве и марјаше Ценимо кад новац у ветар оде, Тако, тек када га зло зајаше, Човек осети вредност слободе.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

са копна на острво да наплати порез, увек је био приман са негодовањем од стране урођеника који су му претили да ће зло проћи ако још који пут дође.

Нешто мало пре доласка експедиције чиновник је опет дошао ради наплате пореза, али је том приликом одиста зло прошао: урођеници су га убили, испекли и појели.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

неће; разлучи се земља на племена, крвава се исклати племена, враг ђаволу доћи у сватове те свијећу српску угасити! Зло се трпи од страха горега. Ко се топи хвата се за пјену; над главом се надодају руке!

Откуд дође та несрећна мисâ о превјери нашој да се збори? Нијесмо ли браћа и без тога, у бојеве јесмо ли заједно? Зло и добро братски дијелимо. Коса млада на гробље јуначко сипље ли се булах кâ Српкињах?

Јошт имате земље и овацах, па харајте и коже гулите! У вас стење на свакоју страну зло, под горим, као добро, под злом.

На вратила о марчу јашемо, договоре кријући чинимо какво ћемо зло учинит коме. Живином се сваком промећемо; возимо се на сребрна весла, лађа нам је кора од јајета.

по поретку некоме сљедују. Над свом овом грдном мјешавином опет умна сила торжествује; не пушта се да је зло поб'једи, искру гаси, а змију у главу.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И наслоњена на туђег човека И девојачки сан о своме браку, Не знајућ’ да л’ те добро ил’ зло чека, У мутан живот пошла си по мраку.

И онда, поглед равнодушан бáци На зло што режи као пас на алци; Нека те не љуте надмени глупаци, Нит вређају икад ниски неваљалци.

Јер свако зло, најзад, себе једе, суши; И за њега неће бити лека друга Док се, ипак, у свом калу не угуши, И не прође као бура,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ рече Господ престрављеним небесним силама, које кад погледаше на земљу то видјеше големе намете, помислише у себи: е зло је! „Не мари, нека снијега иако га је много!

жене и дјевојке припремише омаје и свакојака биља (да то у воду ставе па том водом да се окупљу, да их се мане свако зло и неваљаштина); дјечица да се изваља по зеленој пшеници, да се пшена појми и ојача.

Затијем благо им поче објашњавати рашта то не треба чинити, како је то зло и Богу противно итд. У току његова говора, лице постајаше пријатније те се дјеца брзо припитомише.

„Стане, зборимо о теби нешто“, прихвати онај најстарији. „Не бој се, јадна, није ништа зло!“ рече видећи како се цура зарумење. „Стрико“, рече цура, „онај би човјек рад, каже, да га лежемо на под.

„Мени су људи добри, али дјела њихова нијесу добра пред Богом; а по њих зло и наопако, све да се Бог и не мијеша!“ „То и ја мишљах, Господару, но не умједох да искажем!

“ „Господару, оба ми свијета, зло нијесам тражио нити га желио! Твоја сабља а моја глава. Радији сам да моја глава умири свађу, него да ради ње изгуби

Ако ли неће, нагнати је нема се разлога... Ја знам какве би ти разлоге надовезати могао, али чувај се тога, да се зло не излеже, а ти би му био зачетник, и сав би гријех на твоју душу...

“ „Причај сердару, вјере ти, шта је то!“ рече Петар. „То је лако испричати!“ одговори Пејо. „Но прије да сквасимо зло грло, још по једном. Дај, Стане, соколе послужи!

— дођи други пут, кад узимам кад; ја мним није ништа зло, а није ни хитно. — Зло није, фала да је Богу, али јест хитно.

— дођи други пут, кад узимам кад; ја мним није ништа зло, а није ни хитно. — Зло није, фала да је Богу, али јест хитно. — Стаке наша, баш она мени ће: па ајде, мало, по вољи јој! — Изиђосмо у авлију.

Очепио ме... очепио. И бјеше, знајте лијепо, црн коњ те ме очепи...“ „Па што, кад те убио није! Да слути на веље зло, ћаше те онај коњ убити. Но те очепио, неко ће те наједити,... то ти је све!“ протумачи медик у врућини.

“ Старији људи не вјероваху својим очима, ка’оно злу навикли. „Добра одједном нестаје, ђецо, а зло се повлачи; те и за зиму што кажете да је нестало, причекајте па ћете видјети!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

БОГУ 142 О РАЗНОМ 144 Б) СТИХОВАНЕ 148 1) ШТА ЈЕ ЛАКО (ЛАСНО) 149 2) ШТА ЈЕ ТЕШКО 151 3) ШТА ЈЕ БОЉЕ 154 4) ШТА ЈЕ ЗЛО 155 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ 156 6) РАЗНО 157 В) ДИЈАЛОШКЕ 164 Г) ПОСЛОВИЦЕ-ПРИЧИЦЕ 168 О БИЉУ 169 О ЖИВОТИЊАМА 170 О

Клетве и јесу формуле, засноване на веровању да се и обистињују. Клетва се изриче с негативном намером: да се коме зло деси.

); б) речи неспоменуше које замењују обично какво зло, које се не жели да спомене правим именом из сујеверја. Тако, „у народу се нерадо употребљавају преви називи за оне

вуку с псима другујући / и јунаку с рђом путујући; Боље ти је изгубити главу, / него своју огрешити душу; Састало се зло и горе, да се мало договоре).

О ЗЛУ — Не тражи ђавол човека, него човек ђавола. — Не зови зла, јер и само доходи. — Зло лети, а добро пузи. — Не једу вуци месо по поруци. — Зле очи никад добро не виде. — Злу браву зла паша.

— Не једу вуци месо по поруци. — Зле очи никад добро не виде. — Злу браву зла паша. — Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе.

— Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Зло ни на војску не гине. — Једно се зло из другог снује.

— На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Зло ни на војску не гине. — Једно се зло из другог снује.

— Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Зло ни на војску не гине. — Једно се зло из другог снује. — Цић једног чавла изгуби се плоча, а цић плоче коњ, а цић коња коњик. — Клин клин тера, а маљ оба.

— Цић једног чавла изгуби се плоча, а цић плоче коњ, а цић коња коњик. — Клин клин тера, а маљ оба. — Ниједно зло само не дође. — Зло добродошло, ако си само дошло. — Зло дође на коњу, а оде на пужу.

— Клин клин тера, а маљ оба. — Ниједно зло само не дође. — Зло добродошло, ако си само дошло. — Зло дође на коњу, а оде на пужу. — Где зло замркне, ту и осване.

— Клин клин тера, а маљ оба. — Ниједно зло само не дође. — Зло добродошло, ако си само дошло. — Зло дође на коњу, а оде на пужу. — Где зло замркне, ту и осване. — Свак се свога зла боји.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Опази је међед с крушке по издалека, па каже свињи: „Зло свињо! ето лисице, ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице вата око пута.

кад виде шта учини, стану му говорити да бежи: „Бежи, јуначе, куд те двоје очи воде, док није дошао змај, јер ћеш зло проћи ако те затече.” А Стојша им одговори: „Шта ја марим за вашега змаја, нека дође нек се наједе зеца.

Једноћ Бог пошље анђела да види како ова браћа живе, па ако зло живе да им да бољу храну. | Кад анђео Божиј сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку

Од више силе није хтио оженити се као што Господ Бог заповиједа, него науми да вјенча аждају како ће више зло чинити, и упути се у некаку пустињу ђе су страшна језера, али не погоди пута, и тако га ноћ стигне те у некакој пећини

” Онда му краљ рече: „То је добро кад ти толико благо имаш.” А чобан прихвати: „Није ово добро, него је зло.” А краљ му рече: „Окле може бити зло кад ти кажеш толико добро?

” А чобан прихвати: „Није ово добро, него је зло.” А краљ му рече: „Окле може бити зло кад ти кажеш толико добро?” Онда чобан одговори: „Е, вас ми се поштети смок, и учини се гној.” Онда краљ рече: „Јазук!

” Онда краљ рече: „Јазук! толико се штете учини.” А чобан прихвати: „То мене није зло, него ми је добро.” А краљ рече: „Како, море?

” А краљ му онда рече: „То је добро кад си толико шенице посијао.” А чобан прихвати: „Валај није добро, но је зло.” А краљ рече: „Што, јадан?” Одговори чобан: „Прометну ми се она шеница: све никоше букве и јеле.

” Тада вели цар: „То је добро кад толико долеће чела.” А чобан прихвати: „Валај није добро, но је зло.” Опет цар: „Што, море?

Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: „Зло свињо! ето лисице ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице хвата око пута.

напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се нијеси усудио нипошто отворити, јер“ вели „ако то учиниш, зло ћеш проћи.

ви; него хајде ти змају закуми матер аждају, да више не прождире Божјих душа, а ја ћу куму царицу, да се већ окани зло чинити.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Јер много лакше је примити зло него добро, (Пс. 51, З) као што рече неки мудрац. И онима који обедују: Да не дајете један другоме јела никаквог или

то чине, и своју газећи савест мисле сакрити се, што ме погађа у само срце и оплакујући их не престајем, јер такво зло имајући не осећају, тешко мени, и грех не откривају!

Домишљам који би одговор био ако, изнашавши га, осуди побећи можете. О, ви, дакле, тешко злом и погибељном, пре суда зло изабрасте, и нанесте толику штету не толико њему, него и сами себи, а са вама и другима, а као оном и самима себи

), зло и веома напасно намислио је. Нека се одагна из манастира и одлучи се, и туђ да буде од наше чести, живота и беседа, као

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ПРОСЈАК (спусти се на земљу): Моја жртва испала залудна, моја доброта на зло окренула! Што је требало да ми гране, поцрнело! Неки репати ветар ујахо у мене ко с лучем у сламу!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И говорим овој: Зашто, море, зашто толики трошак? А она, као да сам јој крвник а не брат, као да јој зло мислим, чак се и обрецне на мене: И моја кућа нека је весела! одговара и гледа ме попреко.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

и мудровања како слатким матерњим млеком да напојавају, злонаравне, строптиве и злоговорљиве слуге и слушкиње и свако зло друштво од њи[х] да удаљавају.

Врло је мало таки[х] људи који само из злоће срца и с намеренијем чине зло само зашто им је зло мило. Са свим тим, моје намереније, будући исправљеније нарава и обичаја, добре хвале|ћи, а зле

Врло је мало таки[х] људи који само из злоће срца и с намеренијем чине зло само зашто им је зло мило. Са свим тим, моје намереније, будући исправљеније нарава и обичаја, добре хвале|ћи, а зле похуждавајући, уздам

моје намереније, будући исправљеније нарава и обичаја, добре хвале|ћи, а зле похуждавајући, уздам се да ми се неће за зло примити обличеније злоупотребљенија человеческих.

Бог би морао зао бити кад би род человечески на њи[х] ово зло и несрећу саздао; а то ко може, здрав мозак имајући, и помислити? Откуд, дакле, несрећа? Ваљада је са стране чловекове.

Ако ли се ко нађе ко буде моје простосрдачно намереније и беспристрасно писање на зло толмачити, примајући за обиду и обличеније обичаја у којим | је он воспитан и који се њему добри чине, знам да ће ме

за обиду и обличеније обичаја у којим | је он воспитан и који се њему добри чине, знам да ће ме осудити и о мени зло говорити. Ја сам и то предвидио и нисам се томе ненадао. Ко може свим и толико различним људма угодити!

Ово све безлобна и слаба младост није кадра расудити, и није јој за зло примити; потребује руковођења и настављенија; ако ли тога нема, остаје у тами и у превари.

Није ми најбоље било | и почело ми је срце на зло слутити; но, с друге стране, не обличујући ме моја савест да сам што зло учинио, нити знајући шта ћу од свег тог посла

Није ми најбоље било | и почело ми је срце на зло слутити; но, с друге стране, не обличујући ме моја савест да сам што зло учинио, нити знајући шта ћу од свег тог посла мислити, узмем мој катихисис, отарем га од праха, пођем и дођем у моју

ваља ми на твоја два пункта одговорити, један, што си шалећи се рекао за прси друга твога, а други, у ком жалиш што си зло твоју | младост провео.

Љубезни српски народе, немој ти мени за зло примити што ја нека наша злоупотребљенија обличавам; време је већ, за живога бога, време да почнемо слободније и

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло! Сад да пријеђемо на оно што је претежније. Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима.

Бакоња, гром те убија! Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, кâ нико твој! Ти си приличнији за ајдука неголи за редовника, ти кâ да си по сто

— Таа-ко! А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то. — Зло је и да пође! — рече Рора. — Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! — вели Рдало.

Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле. Једва једвице изговори: — Зло! — па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: — Зло! — Зло Ловрићу? — запита гвардијан. — Он је при-ми-ну-ја!

Једва једвице изговори: — Зло! — па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: — Зло! — Зло Ловрићу? — запита гвардијан. — Он је при-ми-ну-ја! — Шта? — Да... умра!... умра је!...

Једва једвице изговори: — Зло! — па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: — Зло! — Зло Ловрићу? — запита гвардијан. — Он је при-ми-ну-ја! — Шта? — Да... умра!... умра је!...

— вели Дундак сједећи на прагу. Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило: — Није до шале, зло вам јутро!... Брзо изађите, нестало је коња!... Разумите ли?... Коњушка је отворена, а нема коња! Сви потекоше за њим.

— И ја! — вели Блитвар. — И ја! — потврди Вртиреп. — Меника је зло! — рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле. — Ма, збиља, шта је тебика? — пита Тетка.

— Ма, збиља, шта је тебика? — пита Тетка. — Ја сам, од мало при... — Зло ми је, брате! Бије ми у слипим очима кâ маљем, а блишти ми се, и све кâ да ми мрави гмижу по десној нози и руци...

Шта је свим вратрима? А шта је и теби несритни синко? Јето си ископнија канда си годину дана боловâ! — Зло је, ћаћа! Није се догодило ништа што би очима мога видити, али је зло велико. Од никог вримена све је пошло суноврат.

— Зло је, ћаћа! Није се догодило ништа што би очима мога видити, али је зло велико. Од никог вримена све је пошло суноврат. Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало.

— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати? Да није шта зло? Кнез заврти главом и хукну. — Није зла вала богу и Дивици, него... Али, да иђемо редом! Дакле, јево зашта сам дошâ.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Пружа Вукашину цигару да припали. Овај пали на свећу. Коса му запуцкета. Некакво му се велико зло десило. Зашто не одлазе?

Неће са мном као некада, зато ми није јавио да долази. Сат је прошао па се поздравио... Оче... Неко зло. — А зашто баш вечерас сва тројица да разговарамо?

— Е, Мој Толе... Брат Вукашин сахрани ме дупке сто аршина под земљом. Осећао сам ја да ми неко зло долази, али нисам мислио да је од њега... — Мени умре један... Леви... А био је крупан, несрећник.

Није чула да им је калуђер назвао бога, па је заслутила зло, сећајући се да Ђорђе није хтео да дође на недељу службу у манастир и пред народом, у знак покајања, пољуби оца

“ „У шта да ти се закунем?“ Закуни се... Е, немаш ти у шта ни да се закунеш.. То је оно... зло!“ Пустио је и, сломљен, сео на кревет. „Спавала сам. Чула сам кад си ме будио и ништа друго.“ „Спавај... спавај...

Месечина му се заплете у кратку, куштраву браду. Лице му постаде модро. И очи. — Детета ми, никакво зло нећу да учиним... ако није моје. Мијат или Тола? Чије је? Дође јој да га мучи, па ћути.

Искрено. Неће да верује. И руке јој, у млеко умочене, дрхте. Све да заборавим? И мислима се зло и несрећа чине. Жао ми је. Истина је јер плаче. Нека плаче, још нека плаче, до сунца нека плаче. Не би плакала да није.

Три недеље је живела. Живана је плакала док је раседлавала његовог коња. Враћао се из трговине. „Неко зло у кући?“ улитао је. „Узе нам га Бог.

Ђорђу се причини да ће га отац песницом ударити по глави, трже се и припи уза зид: — Ја теби нисам никакво зло учинио. — Аја нисам знао да је смрт тако скупа.

— Ништа. Сам си. А била је пуна као кошница. — Очима обухвата целу ћелију. — Не вала да је човек сам. Само на зло мисли. — То си хтео да ми кажеш? — Аћим устаје.

Незгодно је да човек проживи век а да му је оно унутарње фалично ужлебљено. Може бити да је то највеће зло. Мислим да јесте. Ђорђе нема рашта на мене да се љути. Он је одувек имао оно што ја никад нисам имао.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— То што звери иду за њом, не значи зло! Давно, још кад се град зидао, живео је пустињак који је друговао са зверима, али и људима помагао проналазећи

— кликну дечак и занеме од узбуђења. — Па добро, бићеш, али под условом да никад не слажеш и ником не нанесеш зло! — Златна краба поче, наједном, да се смањује и тоне у воду.

пут до ње, време ми је да пођем, али ево ти моја кошуљица и све што зажелиш биће ти испуњено, ако није бесмислено или зло. То запамти. А запамти и да ти могу испунити само три жеље?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Било је важно још само то што је Милош далеко, изгнан, и што, уз Вучића, побеђује зло које се све луђе распламсава у људима: уживали су у смрти непријатеља а непријатељи им, већ одавно, нису били толико

Почео је да верује да много зло долази и отуда што људи нису навикли ни да се слушају ни да се разумеју, и што не обраћају пажњу речима.

њега, гледао им црне осмехе и стао да им довикује, на савршеном турском језику, да стану, да престану, да је то пут у зло.

последња четврт осамнаестог столећа и клизи, изнад пашњака и пустара, испод великог неба над Београдском тврђавом, зло, црно доба, пуно муке.

Времена су немирна, опет, мржње и зло будни, опет, оба су Обреновића, и стари Милош и млади Михаило, у изгнанству, кнез је Александар, син Карађорђев, а

што је волео да се јури, на коњу, низ стрмине, са ветром, као што је волео и она несносна летња поднева када је сунце зло а земља замире. Али, од свега, видео је, мало шта остаје: неки траг од сјаја, приказа у измаглици.

Над Сремом је пролазило пролеће, мирисале су свеже влати, тамо преко, на другој обали Саве, харало је зло и припремала се нова буна а свако преподне, у залеђу манастира Шишатовца, на Фрушкој гори, Вишњић је певао Вуку.

То безнађе као да се спусти, из пакла, са мо онда кад зло у људима потпуно помахнита. Тада на све пролазе стане да улази и смрт, човек више не може ништа а Бог се не одзива.

из дана који је био сав од јасног, светлосног ткања, крочили у влагу Небојшиних лагума: мирисало је на мокар камен, зло и безнађе а све је било црно.

Али, ма колико да се трудио, није могао сасвим да заклопи зло око којим је пратио судбину Јеврема Обреновића. Кад је Господар Јеврем изабрао да се стави на страну Уставобранитеља а

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ал' зло је, мајко, бити међ' њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Што је јарост бесмртнога творца на зло твоје толико ражегло? Причај мени тужну твоју судбу! Ах, страшнога твога паденија! Ах, ужаса што смртне постиже!

Ад се зове, цар му је Сатана, мрачна душа, неба ненависник; зло је њему једина утјеха, он се са злом вјечно обручио; злу је жертву принио велику, шести дио небесног воинства:

без силе се не би согласио јарам носит смртнога окова; ко би игда с добре воље хтио безумнога пожељет метежа, ђе зло гнусно свагда торжествује, ђе свак знаме од раздора носи, ђе гњилоћа душе каменује?

Дух лукави и злом задојени, он је својој погубној намјери све полкове своје обратио, Адама је на зло превластио (од вас чином млађега војводу) и легион његов многобројни.

Твој праведни гњијев заустави од вјечнога оног несретњика и злијех му у зло помотњиках те су на праг дошли погибије: атом уђе у сунчану зраку, толи неће у немирну душу; дако дођу к себи

Немилосно вјерне слуге неба хулитеље свога творца гоне, зло ћерају с свијетлога дана у кипеће бездне тартарове, на небесну догнаше границу.

моју забуњену и сном тешким обузету судбу, видио сам мраке владаоца, у преварну змију претворена, ђе он пуза на зло човјечества.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но она млада девојка, безобразница, не дође на уговорени састанак. То ме је врло разбеснело, но сада видим да свако зло има и своју добру страну, а ја, ево после педесет од онда минулих година, ту добит да, служећи се именом Жакена, могу

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Зар не? Сви смо тако. Ко није веровао да ће зло бити кажњено? Ко је сумњао у Правду? Ко није веровао у боље дане? А данас, шта смо дочекали?

— Добар вече, господине. — Бог ти помог'о. Које добро, снаја? — Никако добро, господине. Зло. — Е? Дед' да чујем. — Ама, да простиш, не могу пред свима. Жалбу једну имам. — Ајд' улази унутра.

По својој природи човек се узбуђивао за морално и за добро; зло и неморално бунило га је одвајкада. Исус и Савонарола, свесни тога, и зато што су волели људе, развијали су у њима оно

? Јер, бадава, све се у мени побркало, баш све, па нити се сећам шта сам сањао, а шта управо преживео. Што? Зар зло мисли ко воли да прича? 1920.

срце ишчупано“, а сви су већ само у њега пажњу управили, сви почињу да страхују за Јаћима, да му се какво тешко зло не догоди, „шлог“ да га не удари, јер је он форму Србина-човека сасвим изгубио, подлегао сасвим ономе слепоме елементу

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Можда му је, пред зорним замишљањем наума, ово што јест изгледало ипак као мање зло. А можда је том малом повишењу тонуса у њему доприносила и она крпица ведрине далеко изнад кровова, која је нешто

Зар и вјеровање у добро или зло, у љепоту или ругобу живота, у његово богатство смисла и пуноћу садржаја или у његову пустоту и бесциљност, и тако

Јер на свијету, господине, постоји и добро; једнако, и једнако неуништиво, као и зло. Тако, забиљежен је дирљив случај двоје љубавника. Он се докопао једне ампулице.

Либерал старога кова! А то је, признат ћете, свакако боље, свакако мање зло него да је био, на примјер, клерикал или поборник апсолутизма. А, збиља? Говорим о политици као новорођенче?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Немој душе грешити, ваљ'да знаш шта је дете... Перо, по Богу си брате, ти знаш... — Мак' се отале, бабо, Док ниси зло прошла!

— поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. — Па... видиш сам... Зло је, не може бити горе. — То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако.

Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. — Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. — Добро те њој ниси ништа говорила.

— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... — Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти?

— Па је ли све извршила ? — Морала је, јадница. Чекало би је горе зло. — Како ли је могла ићи завезаних очију? — Кроз сукњу се види лепо.

Због тога се моји никад нису причешћивали. — И ја ћу се исповедити... Нисам никог убила. ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? — А од онога нема ништа? — Што питаш ? — одговори она осмехнувши се.

али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ... Да гледа како да га завара, заговори... И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...

Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...

— Немам ја посла са судом... Нисам ником никакво зло учинила ... Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. — Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.

Станка се зачуди. По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.

како ’но рекоше: олакшање, како ли ?... То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло !... Па, тако и јесте!... И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!... Па то, онда.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Богме га однијела она бака, — па му онда све исприча шта се је и како догодило. — Зло и наопако, — одговори он — никад се више нећемо моћи нашој кући повратити!

напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се нијеси усудио нипошто отворити, јер — вели — ако то учиниш, зло ћеш проћи. Онда цар оде, а зета остави код куће.

То чувши, оде он од цара. Кад дошао до лисице, али зло! Тета лија поче псовати, грдити, и шта све није радила с њим.

Ова друга жена није могла очима гледати тога дјетета, а ништа јој није било криво. Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа.

Човјек сад није имао куд и камо, јер с врагом зло, а без њега девет пута горе, те јој рече да ће заклати краву, па нека буде једанпут мир.

Али човјек снује, а бог богује, па тако и овдје. Ови зло смислили, али и Марко, као да му је сам бог открио мисли његовијех ортака, досјети се нечему, па ти најприје, пробе

Онда му краљ рече: — То је добро кад ти толико блага имаш. А чобан прихвати: — Није ово добро, него је зло. А краљ му рече: — Окле може бити зло кад ти кажеш толико добро?

А чобан прихвати: — Није ово добро, него је зло. А краљ му рече: — Окле може бити зло кад ти кажеш толико добро? Онда чобан одговори: — Е, вас ми се поштети смок, и учини се гној.

Онда краљ рече: — Јазук, толико се штете учини! А чобан прихвати: — То мене није зло, него ми је добро. А краљ рече: — Како, море?

А краљ му онда рече: — То је добро кад си толико шенице посијао. А чобан прихвати: — Валај, није добро, но је зло. А краљ рече: — Што, јадан? Одговори чобан: — Прометну ми се она шеница: све никоше букве и јеле.

Тада вели цар: — То је добро кад толико долеће чела. А чобан прихвати: — Валај, није добро, но је зло. Опет цар: — Што, море?

Кад он то чује, сневесели се, па дође кући, а ћаћа га из лајта пита: — Шта ти је рекао цар? — Зло, — рече он. — Рекао ми је да морам доћи ујутру к њему ни бос ни обувен, ни го ни обучен, ни јашући ни пјешице идући,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

звона; Разгледа небо, спушта се опело; Сад броји звезде, узимају тело: Живи што сања, у раку је скрише, Кад за зло не зна, кад не слути више. Кад за зло не зна. Тако њену собу, Сан среће моје, предадоше гробу. О људи! људи!...

Кад за зло не зна. Тако њену собу, Сан среће моје, предадоше гробу. О људи! људи!... Ао моје драго! Овамо бура неће да се стиша.

Једва се сећам да сам бољи био, Једва осећам зло како ме стеже; Изгледа да се пут живота скрио, И нека рука да злокобно веже Мој дух за земљу и за свет немио.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

направе за њега су биле мртва проза коју је, по његовом мишљењу, измислио сам сотона у намери да дух човека наведе на зло.

Међутим. многи од њих брзо прихватају понашање младих Американаца са Колумбије. Али нико им не би узео за зло, или придавао икакву пажњу томе, ако би они остали чврсто онакви какви су, као странци.

о расној нетрпељивости према Немцима, није жалила труда да ми докаже, јаким и убедљивим чињеницама да је то велико зло. И њени напори су били крунисани успехом.

Ћипико, Иво - Приповетке

—А зашто? — примети сажално други. —Носе нам крух! Да ни њих, двоструко би добивали. —Би?... Свеједно, зло по сиромаха! —Па узми га ти, кад жалиш! — окосито настави први. —А ко ће мене? Но мируј у људе. Није њима до обисти.

—Казуј.... — муцаше Цвета. Рана на нози дала му се на зло... Није боловао него недјељу дана... Пазила сам га као свога. Да му бог прости! —А љекар? Шта уради он?

Али он се не одазва њеној дјетињој љубави. Нешто невоља, нешто зло срце, а нешто и њен неограничени нагон привржености, озловољи га прво времена.

А неће да пада пљусак, да убије вјетар и море! — Зло је! Олуја носи прама Пропаду, — пријегорно рече у вјетар стари рибар.

Стара, јецајући, пита га да ли је и жена му с њим дошла: — Бог је убио, погана је зло је с њоме, али без ње, сине, стопут је грђе... Помете нас... — Е, где је то? Закон је закон.

Али страх га спопаде да га бог тога часа не казни за учињено зло дело, па, стрепећи, обрати се Мајци божјој за милост.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Е, па! ДАРА: По мени, уверавам те, милије би ми било да отац није ни постао министар. ЧЕДА: Море, није зло у томе што је отац постао министар, већ је зло у томе што је мајка постала министарка.

ЧЕДА: Море, није зло у томе што је отац постао министар, већ је зло у томе што је мајка постала министарка. Зато, слушај ти мене и држи се ти само мене.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Зато га брзо уведоше у млин, да се И То зло не би догодило. А две жене, готово истоветкиње и тек данас, због овога догађаја праве посестриме, одмицаху уз побрђе

Није шала кад се царства мењају, болно помислио поп, па поново кликнуо: — Хеј, липова бесо, отварај ноћас!.. У зло доба гласнуше се са куле домаћини, па сазнавши за намерника побратима, после дуж ега саветовања и оклевања сиђоше и

Мунарета као пуста, ретко да чујеш мујезина. „Клањај сад, Селиме Селманов из Чабра, у јаде велике: зло ти твоје турковање и у причу!..“ — Паша Зотин (тако ми Бога), Новице, ђаурскијега места не може бити на свету! ...

спас, лек, решење излаз из какве тешке ситуације албетана — даће Бог елбете — свакако, без сумње злоковар(ник) — зло, недело јалица, јахалица – коњ који се води у поводу, на кога кири– џија ставља свој пртљаг јеменија — марама за

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Не могу, па не могу Свестан учинит’ зло; Катони српски, ви ми Опростите бар то! 1893. ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... Имам једну воћку, — граната, голема, На

Где новаца има, ту с’ и ђаво нађе, А ђаво не спава већ све на зло смишља. Ђаво је младићу стао иза леђа, Пружајући прстом на дукате златне, Причао му дуго о сластима разним, Што се

“ Риба му се одазивље: „Ево, ево ме.“ „Рибо, рибо, златна рибо, сад је истом зло. Рибо, рибо, добра рибо, страх ме је и стид. Ти начини моју жену тја и царицом, Ал’ и тим се њене жеље не зајазише.

„Пéсницом удри, брате, Ударај макар куда,“ Рекла ми једна луда. „Јер где год видиш кога, Сви су ти на зло брзи, Свакò те братски мрзи.“ А ја сам луду гледô: Чело му било бледо, Врх њега иње седо.

Знамо, Мијо, у какву си Пао мрежу, Ал’ још капа одржава Равнотежу. Но грунеш ли капу о тле, Зло ће бити: За капом ћеш, нехотице, Љоснут’ и ти. »Јавор« 1887. ХОП!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Ух! (Стресе се.) АНЧА: Мајсторице! ФЕМА: Ју! Забога! (Треска се на столици.) АНЧА: Мајсторице, вами је зло? ФЕМА (ђипи): Та, скоте женски, што си ти, та докле ћеш ме јести? Каква сам ти ја мајсторица, ваљда ти чиним опанке?

Анчице, Анчице! (АНЧА донесе ватру, и почне кадити.) ФЕМА: Ах, Анчице, како ми је зло, подузима ме мука. Дај мало сирћета под нос. (Анча јој донесе.) ФЕМА: Тако, сад ми је већ лакше.

Зар се тако од ноблеса иде! Ниси ни у руку пољубио. ЈОВАН: Шта вас знам ја, кад кажете да вам је зло. ФЕМА: Макар да издишем, угурсузе, опет се ноблес у руку љуби. (Пружи му). На!

МИТАР: Слушајте, децо, ја вас као стар могу мало и поучити. Добро упамтите од Феме како је зло кад прост оће да дигне нос нависоко.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Спавај, злу је време. Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим. Ето то је тај иза чијих леђа наста свет ко вечита завера и тужан

Завршиће се путовање остаће тиха брда, Сива празнина ветар који блуди, Место које нема места у жељи ал нуди Зло да нас спасе и истину открива. То чему се молите је Жалосни Славуј. Љубав никада није завршена.

ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана

Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана

Под земљом мрачни предели се мешају. Померају се мора ужаси се премештају са једног места на друго место зло. О страшни преображај мој у срцу сна где васиона почиње ми птицама, с два ока варница да л ће да зна да пут ми нађе

ГОЈКОВИЦА Итако будућност мрачној нади поста Сужањ и талац зло животу верно. Грлицу опева камење што оста У пределу који расте лаковерно.

Никога нема да јакима опрости Што сиђоше у тамни вилајет и злато Које се не може узети открише. Што год да чиниш зло чиниш јер блато Из тог подземља славно је све више. РАВИЈОЈЛА ...

време ПОХВАЛА СВЕТУ Не напуштај ме свете Не иди наивна ласто Не повредите земљу Не дирајте ваздух Не учините никакво зло води Не посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према своме циљу Пустите ме да говорим води Да

та реч не би морала да се каже Тако речи једна другу уче Тако речи једна другу измишљају Тако речи једна другу на зло наводе И песма је низ ослепљених речи Али је љубав њихова сасвим очигледна Оне живе на рачун твоје комотности Све су

Све заиста ново осећа се кривим Све ми је једно да ли је то зло Које се вежба певајући или рањива мера Зиду који пева не требају врата Ово је мисао коју мисли њена ноћ Страх ће

Душо, животињо коју прати сета, Упознај нас с мразом који пише песме; Шумо тешка римо накрај бела света, Зар зло побеђено ни запевати не сме Пред новим злом које почиње да цвета?! Мисао која не уме да мисли Завлада светом.

Петровић, Растко - АФРИКА

О катанац је закачен чунчић за навијање конца. Човек мисли зло и навија конац. На пољанама, међ дрветом и у савани, стотинама мајмуна у невероватноме скакању. Фотографишем их.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Дете ми пуштај! РАДАК: Богме си, бако, зло удесила, Ал’ таком песмом вук се не плаши. СТАНА: Ал’ ће и лава ово стишати!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Па види ли се што? Како стоји ствар? — Како да вам кажем, ваше превасходство!... мени се чини да не стоји зло. — Али не стоји ни добро, је л' те?

Како у рату задивља нарав! Како је ту човек бра на зло, па и против рођенога брата! У мирно време на просту заповест једнога старешине овако се што не би могло десити.

Не верујте му ко вам друкчије каже. Час је био крајње критичан. Зло, да су наши војници само за тренут изгубили присуство духа; само за тренут и непријатељ би скакао у наш шанац.

он узе ђенерала под руку и продужи своје разлоге: — Наравно — рече Комаров — ако падне Шуматовац то је велико зло, али ако главнокомандујући буде рањен, можда убијен, можда заробљен, онда ће то бити још веће зло. Ђенерал попусти.

то је велико зло, али ако главнокомандујући буде рањен, можда убијен, можда заробљен, онда ће то бити још веће зло. Ђенерал попусти.

Нема у овоме свјету човек, кој би желјо зло својим дјецама, дакле, кад Висока Порта шиле војску, она нема намерење опустошити ову страну и разорити населење, али

По моме уверењу у свету је веома мало тако великих моралних пропалица, који чине зло с потпуном свешћу да је оно зло што чине; а можда никако и нема таквих моралних чудовишта.

По моме уверењу у свету је веома мало тако великих моралних пропалица, који чине зло с потпуном свешћу да је оно зло што чине; а можда никако и нема таквих моралних чудовишта.

Револуционари греше и чине зло само онда кад мисле да завере и усиљавања појединаца могу створити револуцију, дакле кад xоће да је изазивају вештачки

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Добро дошло, чедо моје, Ако ти се пише, Да ти живот своме роду За слободу дише. А зло дошô, ако мислиш Животарит’ гњило; — Кукавица има доста, — Нигде их не било!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ви ме разумете... Ја вас преклињем. Не разумем... Какво би јој се зло могло десити? — Понављам: Лулу је невина. Сматрам вас за поштена човека.

— Како да ви кажем... свега нас двојица: ја и командир. То је оно: „зло ни у рату не гине“. — Море, ако те млатнем, знаћеш онда ко је од нас двојице то „зло“! — добаци командир из мрака.

То је оно: „зло ни у рату не гине“. — Море, ако те млатнем, знаћеш онда ко је од нас двојице то „зло“! — добаци командир из мрака. Таса хитро штуче у помрчину. Насмејао сам се. Командир ми приђе.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

свет може значити и светлост, и васиону, и оно што је својство свечево; да је скори — брзи, каткада, али не и увек; зло је што је код Чикоша небо заправо непце; и боље би било да у лепој Боројевићевој песми не стоји оно мзда...

Ах, несрећа та моја до ада ме сведе, свако веће зло своје спустив на ме седе. Уви мени несрећној! Гди су цари моји? Гди војводе преславне са храбрими воји?

Што год дише скоро све је неверно, Ко год љуби саде, све лицемерно; Зло је семе прва мати прво повила, От првога јоште горе друга родила, Најгорим се земља сад наплодила...

Човек хоће да је ангел, ангел се зло горди, — Да погибну сви лукави с' својима оскорди! Да пропадну и да иду сви од нас без трага Који кћери кад удају

) Слушао сам, о Српкиње — вами боље мисли! —, Злорјечиву, која нам се зло у род наш числи. Казаћу вам — отровници да се име знаде —, Зове вам се — — — не, нек' чести стиха мог немаде.

Затвори твоје битије у перси, И те огради мудрошћу; нећеш ми Ти зле бит среће. Зло најтеже Сад си га привео самим собом! Лакше је кад ти сувом на путу на Врат браћа силом варварски наметну. Ах!

Аристида, Фокиона, Сократа, Милоша опомен’ се. У ланцу беде блажен је серце ком’ Порок, злодејство, на брата бачено Зло нит’ на јави нити у сну Подобно черву не гризе. Памти! Научи с’ рано дужности званија Претпочитоват склоностма милима!

о, мирне, влажне, тавномрачне ноћи, Болним снагодавни, блажајши сине! Твоја сласт нам чини све да зло нас мине, Хоћеш ли ми кадгод јадном ти помоћи?

Леди ватра, зрак, и гром, и вода, Звери, змије, гад од разна рода, Често век нам чине клет! Зло је мучно садашње поднети, Зло нас бивше пече у памети, Будуће већ једе пас.

Зло је мучно садашње поднети, Зло нас бивше пече у памети, Будуће већ једе пас. Дневне туге рађају сне худне, А сни ноћни растуже нас будне.

и жубор се диже: Жене су, прси бијући, проливале потоке суза, Деца завришташе, уздишу старци, у бризи су људи, Зло јер је вратити с’ натраг, горе не вратити с’ бедним. Ђорђе пак, стегнув од жалости срце, поче: „Мили родитељу!

А што мене љуби оно Момче младо голобрадо, Зло ако је, његово је. Да покојно Сабља-момче Тако само мене љуби К’о то Момче голобрадо, Не би могло ни у сану Мене

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А после ћемо Богме спавати... Хе! хе! хе! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Теби је сунце, зло?... ВЛАДИКА (за себе): Савест је овде убог надничар, Што тежак товар греха пакленог На боне душе слабом рамену У

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Јаши! Јаши! — Аман, шта ћиниш већерас са мном?! — јекну Асан-бег и једва узја гола коња. — Ништа зло, Асан-беже, не чиним. Дијелим мејдан. — Аман, зар се тако дијели мејдан?

Судац: Изволим де, привежи га. Давид (вади јазавца из вреће): Чувајте се, господини моји, јер, ако ми се измакне, зло ће бити. За рђаво, да простите, мјесто јазавац лети. Чекај, лопове један, што се толико отимаш и копрцаш!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом Господ живи, светови се крећу.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Друкче не могу с тобом да изађем на крај. АНЂА: Па не говорим ја за твоје зло. МАРИЦА: За шта год да ми говориш, нећу да чујем, разумеш ли ме? Чим ми га поменеш, разбићу што год дочепам.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Међу људма си, међу ближњима!...“ Ал’ зло је, мајко, бити међ’ њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА Грдно ли је неко наказање, Зло сколило на крштену душу, Опачина нека ударила: Понесе нам летина за причу Ну с њом ето и морије црне, Па зацрни

Болест мине, ну ето нам глади, Зло се са злом без промене мења, Чуди и јест те трајемо, људи. ПЕСМА ВЕЗИЉА Ни броди без преброда, Ни горе без

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ко год је у бор дирао, зло је прошао. Кад је један Арнаутин секао са бора луч, да би осветлио свој тор, чуо се из б.

КРУШКА Бірнбаум, Бірне (піруѕ цоммуніѕ). Крушка. У супротности са јабуком, к. се сматра за зло дрво, за дрво злих демона. У народним приповеткама и скаскама под к. скупљају се ђаволи (СЕЗ, 41, № 58).

гранчицу и говорио: »Као што ви обилазите богомољу, онако и вас свако зло обилазило!« (ЗНЖОЈС, 12, 304; упор. и ТРЂ, ННЖ, 3, 34).

сањати значи разболети се од богиња (СЕЗ, 17, 584; 32, 119). Уопште, сањати зрелу п. предсказује неко зло (ЗНЖОЈС, 7, 385). О п. причају се и неке етиолошке скаске. Зашто се п. носи у цркву? П.

Р. гранчице носе се на Цвети у цркву, а после се њима ките кућа и штала, »да одврате од дома и марве свако зло« (ЗНЖОЈС, 19, 168). Вода у којој су кувани р. и першун лек од трипера (СЕЗ, 14, 236).

неке ствари могу везати душу за себе, и на тај начин одузети јој слободу кретања, и могућност да нам евентуално чини зло. Ту моћ има, на пример, камен, о чему в. мој рад у СЕЗ, 31, 1924, 56 идд.

, 208). Буква. Има необичну моћ (да учини добро или зло) и у касније објављеним веровањима. За међусобну борбу истржу букве здухачи (СЕЗ, 66, 1953, 245).

или уставе, како се она тамо зове — ваљда зато што уставља болест и зло уопште (ГЕИ, 24, 1975, 146 ид). У Великом Мокром Лугу 1946.

»тапа кô да би сена, пак га ни чут кад ходи«; »чловека само зграби и несе га ћа«, али не »ва тујо«, и не чини му зло (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 106). Навала (аѕпідіум филиx маѕ).

Ћипико, Иво - Пауци

— Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима. — Знам ја, част вама! ... Баш то је зло што је по закону! Свугдје веле: по закону. А закон нас, ево, гули добога ! ... И ето, не можеш закону побјећи.

Ено вам Хрватске! Што тамо не раде такозвани мађарони! — И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?

—Идем . —Де ти... Раде изиђе на коњски пут и пође даље. Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца. Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо. У двоумици је.

Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!

—Није ти понестало, болан, жита у кући, — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба... Пусти ме док зло преко главе пређе... —Потреба ми, среће ми! А и углављени рок је минуо... Не измичи, брате, поштено ти их дадох...

— Што бијаше, Раде, у вароши код господара? —упита мати забринута, док је Марко из куће изишао. — Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!... — Немој тако, синко!

Ни ја толике силе не могу да смислим... Ваљало би новац мјерити као жито на варићаке! Но зло слути! ... Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и часом ућута.

Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је! Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад

Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња што слутијаше на зло. И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.

само за кратко вријеме, а кад се прену, протегну се и зијевну, али истога часа представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одјелито... И неисказана бол овлада њиме и уби у њему разбор и наду, и премишљаше.

У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу. Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.

Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Зашто си неке од људи учинио достојним свога имена, а друге пустио да их окужи зло? Да ли смо, утехе ради, реци ми, да ли смо сви ми, ипак, подједнако рањиви и слаби?

Христова реч ће утрнути. Намножиће се свакојако зло, охолост ће сменити благобојажљивост, а бес — кроткост. Неће бити страха од божијег суда.

Време је тражило нешто друго: да се зло излечи — да се Анка одвоји од мене. Обред венчања Мијата Видића и Анке Којић извео је лично игуман Макарије.

Оно што можемо да учинимо, овако ситни и немоћни, јесте да се бринемо о душама живих и да повећамо добро а смањимо зло у њима. Доротеј је крив. Али, да ли ми смемо или да ли можемо одлучити о његовој кривици. Доротеј је један од нас.

Непросвећен. Он се убеђује само снагом примера. Њему није потребна слобода да сам одлучује о томе шта је добро а шта зло, он неће умети да се снађе у збрци животних тешкоћа, нити ће моћи да овлада својом смушеном природом.

Добро је то што он, Никанор, сања анђеле, јер је то доказ да је у њега вера постојана, али је зло што сам, на своју руку, преправља древне обичаје своје Матере Цркве и што то чини на пагански незнабожачки начин.

Нечастиви га је сплео. Нечастиви је окаљао његову бесмртну душу, Господе. Зло вас је дотакло, жеравица ње гова опекла вам је лица, али сада, страсне речи, страсне речи, речи, речи, ох, Господе,

Зашто, то је оно што хоћу да сазнам. Што год је постајао већи курјак, што је веће зло остајало по стазама куд је проходила његова смрдљива мушкост, за њега су се, као крпељи за живинче, качили јауди,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Јеси л' спреман, хоћеш знати Одговора мудрог дати? Ил' иначе, биће зло, Ја узимљем благо сво. Прво реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја, Освећена круна та?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Био је негде на путу, али се кући вратио само његов коњ Мркуша, без свога господара. Укућани слутећи зло, пођоше трагом коња, који се распознавао у снегу.

Ако ти Јупитрови Месеци показују, како то бар за неке од њих изгледа, Јупитру увек једну те исту полутину, онда стоји зло са њиховим насељењем. То показују моји рачуни.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Мило моје село, Буди ми весело! Са свију крајева Чује се певанка Грла крупна,танка; Неће зло ко пева. Мило моје село, Буди ми весело! Добри Бог ће дати, Ќ'о што моје село, Бит' ће Српство цело!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Неће. КАТА (убијено): »Неће«, чедо? Ех, знам и зашто неће. Боји се, јер зна какав је свет: да добро заборавља а зло памти, па се боји, ако почне код тебе да долази, да не почну зли језици... ТАШАНА (разрогачено): Како »зли језици?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Седи, тако ти Бога! јуриш к'о за неко зло! — љутну се те вечери гос-Тоша. — То ми је одмор — одговорила је искрено госпа Нола.

Волим га и ја... Шта, кога ђавола, онда волимо у човеку!... Људи ме теше и кажу: никоме до сада никакво зло није учинио... Можда има право господин Јоксим: испопова ми неки дан добро.

Може му се! Одједаред пецкања пресушише. Све заћута. Младићи боље него одрасли осете да је оговарање зло, да се нико не може оцртати једном причом. Осетише другови Павлови одједаред да Павла нису исцрпли.

Карта је зао друг, карта сеје раздор и мржњу и свако зло. Јова и господин Тома завадише се при картању. Оштре речи, увреде, сав талог човечијег срца, које уме зло да мисли и

Јова и господин Тома завадише се при картању. Оштре речи, увреде, сав талог човечијег срца, које уме зло да мисли и ради.

Па онда, тако с променама бољега и горега, долази навика, невоља постаје обичност и програм, док болест, или зло, не изненаде крајем као што су и почетком.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Мати му се тешка да му, није што зло. Она га час једно, час друго запиткује, но он ћути, и ако јој што одговори, то је набрецито и сурово.

Лоѕунг) — лозинка, у смислу: идеја-водиља, гесло ЛУТРИЈА — (фиг.) батине; јаку лутрију извући »извући батине, зло проћи« (види Вуков Рјечник) ЉУБЕЗНА — драгана, вољена девојка ЉУБЕЗНИ — (1) драган, вољени човек; (2) драг ЉУБЕЗНИК

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Оно ја што је поникло из мога првога плача прошло је кроз живот заливајући се сузама. Оно је у свету видело само зло и невољу; све му је било мрачно, све туробно, све суморно. Небо вечито застрто облацима, земља вечито орошена сузама.

“ Разуме се, не мислим ја да уписати се у војску значи претплатити се на смрт. Зло би било кад би тако било. Напротив, то вам је као код лутрије; чешће је случај да не извучете згодитак но да га

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ми смо ђаци — вели нам један — па смо бежали до границе. Даље немамо више куд. — Зар Арнаутима и Бугарима у руке! Зло ћете се провести! — опомиње их Груја. — Лако је вама...

— Море, људи, свако зло има своје добро — вели капетан Јова учитељ. — Ах, филозофија сангвиника! — добаци са омаловажавањем капетан Душан,

Капетан Душан га прекиде: — Ви то говорите о оном војнику који је данас умро?... А, попе, ту ћеш се зло провести. — Море, хајд не причај... — Уверавам те... Командант је видео спровод и питао где је свештеник.

Е, испред њега. — Јест... — Ако ли нас отерају и одатле, онда... — он махну главом, као да је хтео рећи: биће зло. Затим настави забринуто: — Све што смо заузели до сад на осталим деловима ових планина, морали бисмо да напустимо.

— Одакле ово сад? — повика командант и хитро се окрете у седлу, предосећајући неко зло. — Сигурно се пешацима покварио „митраљез“, па га сад оправљају и пробају — одговори један ордонанс.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ја бих се бавио само њом, Али нека ме не остави самог у тренутку ужасном; О присна, присна, све моје мане и моје зло заборавља: Осмехом, целим телом толико уме да утеши; Наднесем је над своје руке и моја рука оздравља, И само, повучем

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дечаков скакач био је све ближи циљу. — Човече, не љути се! — подругну се Радан, у зло доба, мајко рођена! Патуљков скакач био је на потезу и све брже сустизао Радановог.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

или месеца, падање звезда, земљотреси, претерана суша или киша, болест и здравље, богатство и сиромаштво, добро и зло, све је то за њих било дело божје воље. А та воња је најчешће била зла.

На њу се често гледало као на некакво ниже биће, које је кадро да без разлога измишља и чини свакојако зло. Но, с друге стране, песма је сачувала дивне, мученичке, дубоко људске женске ликове.

Они пак који ти желе зло говориће с подсмехом о теби и кудити те због слабости; шта има болније од овог? Ако будеш убијен, задобићеш рај; ако

Остваривало се зло пророчанство турских мудраца: „Друмови ће пожељет Турака, а Турака нигде бити неће“. Било је дошло време да престане

јутро освануло“, „Све мислио, на једно смислио“, „Проли сузе низ господско лице“, „Земљи паде, пушци огањ даде“, „На зло га је место ударио“, „Ману сабљом, одсече му главу“, „Ни земља га жива не дочека“ итд. итд.

казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на голе сабље ударале, — ја не казах за лажљиве очи, које су ме на зло наводиле гледајући с највише планине, гледајући доње на друмове, куд пролазе Турци и трговци.

“ Ал' говори Мрљавчевић Гојко: „Зло је, моја вијернице љубо! Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану, те је жалим, прегорет не могу“.

То гледала Велимировица, па отиде Вучи џенералу: „Зло ти вино, Вуча џенерале! Зло ти вино, а горе ти било! Све катане тебе изгибоше, Велимиру јунак свеза руке, савеза му и

То гледала Велимировица, па отиде Вучи џенералу: „Зло ти вино, Вуча џенерале! Зло ти вино, а горе ти било! Све катане тебе изгибоше, Велимиру јунак свеза руке, савеза му и ноге и руке, па ено га пије

разгледа и проучи књигу, ал' му књига доста грдно каже, књига каже ђе га куне мајка: „Ђе си, сине, Страхинићу бане? Зло ти било у Крушевцу вино! Зло ти вино, несретна тазбина! Виђи књигу, нечувених јада!

Зло ти било у Крушевцу вино! Зло ти вино, несретна тазбина! Виђи књигу, нечувених јада! Изубаха једна паде сила: турски, сине, од Једрене царе, а цар

је у поље Косово, — љуби твоју љубу под чадором, а ја, сине, кукам на гариљту, а ти вино лијеш у Крушевцу! Зло ти вино напокње било!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПРОТИВ ТУРАКА 70 ТУРСКА ЛУНА 71 МОЛИТВА ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ 72 ПОХВАЛА РАТОБОРЦИМА 73 ЗА СВОЈ РОД И ПРИЈАТЕЉЕ 74 СВАКО НАС ЗЛО И БОЛЕСТ НАХОДИ 75 ПИСМО НА ЛЕДУ 76 ЛУКАВИ ДАНИ 77 УКЛЕТИ 78 ЗДРАВИЦА И 79 НОВОГОДИШЊА 3ДРАВИЦА 1732.

Него запанти оно зло место, те и другом каже да се чува. РААВА Тебе, жено, нашао сам у курварлуку и у механи кано леп, скупи бисер у блату

Докле на тиху времену плаваш, дотле лађу чувај да је где о што не скрхаш. А ако ли знаш зло место где се хоће насадити, брзина ли је на кладу нанети, дотле уговори и састави помоћнике себи у своме стрепљењу!

НА ДОБРО ПРОМЕНА КОБНА Свет је ови свакому несточљив; с променом зло с добром уједно скоро промиче. Данас бос, а сутра ципелаш с ариашњама; Данас цундра и издртина, А сутра цифрасто

Те изаради тога, после, на суду божију, све ће те стихије на зло грешним људма устати и хака им доћи за њино зло чињење...

Те изаради тога, после, на суду божију, све ће те стихије на зло грешним људма устати и хака им доћи за њино зло чињење...

је маечак огањ, а колике ли велике ствари пожиже; тако и човечији језик — мала је вешт у нами, а врло големо зло чини. Отворен је гроб њино грло; са своји језици лагаху, суди им за то, боже!

кроштоно је аспидски јад под њиним устнами! И на ме су шаптали сви моји врази и на зло су ми мислили. Злечесту реч на ме изнеше.

неправедних уста и од туђина поштеди свога раба да би непорочан остао; и приточник муж скоројезичан, скоро пада у зло и смрт и живот у језику стоји!

И изарад тога допадох не у једно зло него у двоструко и троструко дуговање зле намере. Јоште тако стрепим и трнем у срдцу да у које подубље се и

Јоште тако стрепим и трнем у срдцу да у које подубље се и најпоследње зло не увалим, од кога но се већ више не могу извадити, Док и с главом не заплатим.

Бојим се мојом шијом, зашто не исто једнога од мањих да сам покварио, на зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и одвоумио, него и туштене побудалио, и зато стрепим да ми се не обеси на мој

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Зато Митанча још једнако нетеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло н наопако.