Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Данас се љубе и друже, а сутра се псују и руже. Неки страдају за злобу и неправду своју, а неки за незнање и будалаштину.
возможно вечно| често су принуждени замерити се онима у којих време живу, и њихово негодованије на се привући, и гњев, злобу и мрзост против самих себе воздвигнути.
И ни на што преблагословени син и слово божије није викао него на злобу, на неправду и на притворно лукавство. А да кад је ово овако бивало како се из овога што смо рекли види, од Адама и
Зато, нити ми је потреба коме ласкати, нити на кога мрзити. Али на злобу и неправду потреба је мрзити гди се год оне нађу и познаду, у церковном како и у мирјанину, у свецу како год и у
Да нам ко каже за какву злобу, у туђем свецу, ми смо намах готови на тога туђега свеца мрзити, и нимало га се не бојимо.
То исто ваља да чинимо кад управ познамо и у ономе злобу којега смо ми за свеца држали; а ко ово неће, тај почитује и боји се више свога свеца него бога, које свак види да не
Теодосије - ЖИТИЈА
А разбојнике оне веома љубазно и довољно угости због тога што су исповедили своју злобу и што се покајаше пред њим, и расудивши човекољубиво о многим трудовима њиховим које претрпеше на мору због њега, и не
покајаше пред њим, и расудивши човекољубиво о многим трудовима њиховим које претрпеше на мору због њега, и не помињући злобу, покори се заповести „Љубите ваше непријатеље“ и даде им благослов од злата које ношаше.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Збогом, мати, збогом, брате, драги, Чувати ме оће Боже благи. Идем врагу злобу да наплатим, Као јунак да се дома вратим.
Неће, неће, ох, не бој се, оче, Ваљда срећа сву већ злобу доче, Ваљда неће тако страшна бити, Па и њега теби уграбити, Њега, њега, материну слику, И за мало једину ти дику,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, ко змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост и општу гнусобу. Пусти снове!
Мрачно и влажно ко у гробу. Мемљиво свуда, свуда гуши. Осећам неку чудну злобу И мрак у мојој тужној души. С кровова ниских облак дима, Влажан и густ, на земљу пада.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост. Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О! к'о змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу, и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост, и општу гнусобу!... Пусти снови!...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
оца превјечнога обука се у человјечество, наоружан оружијем правде и стр'јелама светог просвјештења, попирући злобу и тирјанство, добродјетељ у храм освештава.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Оружија сва моја враг мој затупио, перо своје са мојом сабљом заоштрио: у крв моју умаче, на ме злобу пише, чада моја ногами газећ, злобом дише.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У ноћима смрти страшне На раме ми тице слећу И злослутним гракћу гласом: Пакост, злобу и несрећу — Што злокобних Два’ест осам стојим лета, Презирући, смејући се Пакостима безбожника; Хладна, нема —
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Сви тежамо поље, Знамо још за мобу, Не знамо за злобу Сви смо крепке воље, Мило моје село, Буди ми весело! У нас вера тврда, У нас пуне чаше, Гостољубље наше Време не
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
у томе што глумац узима на себе праву маску, маску која одговара роли коју изводи: себичност маскира као себичност, злобу као злобу, а пакост као пакост, док у животу то другаче бива, тамо се једна рола игра а друга маска ставља.
што глумац узима на себе праву маску, маску која одговара роли коју изводи: себичност маскира као себичност, злобу као злобу, а пакост као пакост, док у животу то другаче бива, тамо се једна рола игра а друга маска ставља.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
залуд, са тугом, чекаше у недељу Давну; изразих сумњу своју у велику објаву обновљења, Говорах много, сам се гадећи, злобу сву својих уображења.
када, с претње, замућеност ми навре очима, Па она што је Нераздвојна скрије их својим рукама И стрепи да ли ће моћи да злобу своју збришем својим ноћима, Или ћу отровати њом још једини спас мира у небесима.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јер ако с ванимањем га чатиш, оно ти разгони сваку тугу и бригу с ума и са срдца и услађује ти твоју мисал, изгони злобу. У корењу је о добру радење. И не остала те у светској мутњи боравити и злопатити у залудној немирости буровитој.