Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОЗНАНСТВО Када је познах, небо беше мутно, Врти су мрели с болним нестрпљењем; Јесење воде шумиле злослутно, И све очајно журило за мрењем.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Зар ти мислиш да ћемо ми пјевати у овако лоше освијетљеној дворани?! Једино је планина злослутно ћутала. Њезиним тамним стазама већ се шуњао и кукурузима се при- мицао мрки медо.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
се толико забезекнуо кад је чуо о каквој је трампи ријеч да је дуго, нетремице, буљио у свог интенданта и најзад му злослутно дошапнуо: — Дедер, дуни ми у лице.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ноћ постаје бела К’о велик покров. Видим добро: Група Авети црних, просјака је стала Свуд око мене, и злослутно ћути. Времена ноћног стадоше минути. „О, куку!! куку!!“ певали су петли.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
немирне, наилазе од Саве и дрхтуре изнад високих зграда на Обилићевом венцу па се кидају на прамење, безазлено и злослутно у исти мах.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛXИX ПОЗНАНСТВО Кад сам је позн'о, небо беше мутно, Задње су руже умирале ти'о. Јесење воде шумљаху злослутно; И ја сам снив'о и тужан сам био.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
у води и преврнуту слику (већ је пре тога речено да „облаци силазе Арну на дно”); затим сенку песникову што се у реци злослутно прелама, заједно са одзвањањем, кроз воду, његових корачаја; најзад, јасан наговештај смрти („закашљати ружно” као
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Око хрбата бедема и кула кружиле су вране и пуштале дуге продорне крике. Све је то деловало некако злослутно и то се јасно видело на лицима људи и оних који одлазе на пут и оних који остају да са стрепњом ишчекују њихов