Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
стотина година међу вами христјански закон, и да јошт не знате да онај који није кадар и неће и свом непријатељу и злотвору простити, нити је, нити може бити христјанин?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Побратимство под ноге вргао, Родну земљу злотвору издао, На крст часни сабљу повадио, Украј Бога место изгубио, Па све заман — ох ти јаде тешки!
Он гледну своме злотвору, највећу, Што њему ћаше сваку узет срећу, Из завичаја мила што г' изагна, Па светом белим потуцати с' нагна.
Па с' онда опет злотвору окрену, И саже с' њему, па глену, и глену, Па онда рече: „Преживет не море!“ Те скочи брзо, и лати се горе.
Наш Стојан грдну претурио муку, И злато узе злотвору из руку, Још њему душу из недара трже, А грешно тело на земљицу врже, Срдашце њему могло б' бити сретно, Ал' зашто
Тебека дивна одонуд нестаде, А мајка мене твом злотвору даде! Ти знаш да беше против моје воље. Не глај ме тако, ох уби ме боље!
секô, Ал када спази де господар паде, И ко му рану самртну зададе, Кô огањ живи плану му у очи, Два-трипут крочи, злотвору докрочи. Па узе њега нако на довату, И удари га по беломе врату.
Сад злотвор јуриш на дивне чињаше, Ал' млоги о тле главном удараше. Јер они пали за камена тврда, А камен тврди злотвору се спрда, Ох, камен ледни на њи с' смиловао, Де братац брата роднога издао.
ћеш дома останути јако, Доста амо још ће бити друста, Побратиме, све сокола пуста, Дивну помоћ покрени за нама, Да злотвору удвојимо муку, Да удримо тим орлушинама, Да збијемо зубе мрком вуку, Да скрамо роге пасје вере, Што нам оће срце
Сече Вељко аге и бегове, Сече Раман помамне Србове, У њи њине угледају с' војске, Па злотвору деле ране својске. Сваки јунак јесте љута змија: Свуд се губи, нигде не добија; Све ми пада јунак до јунака: Али
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
поче да му ради електричном брзином, те је за неколико тренутака нашао бар двадесет начина, како би се могао томе »злотвору« осветити. Али је те начине напуштао истом брзином којом су му се они у мисли јављали.