Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Срамотни Нерон и худи Калигула, погрезнути и загушени у смрадном блату злоће и нечистоте, никад нису осетили сладост оних благородних добродјетеља које су одушевљавале Тита и Марка Аврелија.
Здраво и прекрасно мудрованије овога учитеља! Како се човек сваке наравне злоће избави; ум свој од лудих, мрачних и кривих мњенија освободи; срце и душу своју од сваког неправедног и неваљалог
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Увек незаситно, моје срце хоће И задњу кап чаше још неиспијене... Два су кобна врела човекове злоће: Љубав спрам божанства и љубав спрам жене.
И у чистој вери, празноверја; да је Љубав себичнија него наше злоће; И колико лажи наше сузе таје, И мрачних завера замукле самоће.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Видио сам на Меркуру како бију чика-Ђуру златним штапом све по туру. Шта то раде ове злоће? Чика Ђура крао воће. Отресао бисер с грана Меркурова јоргована.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ипак... (Кад би то зависило само од мене): Карактер мој такав је, гибак.” „Судбино, пуна си гада и злоће! Срећо, спорија си од три пужа!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Врло је мало таки[х] људи који само из злоће срца и с намеренијем чине зло само зашто им је зло мило. Са свим тим, моје намереније, будући исправљеније нарава и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јер теби баш кâ да је жâ што се твоје слутље не испунише! Ма неће то бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од... Њеко залупа на вратима. — Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава вештичина.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Каинови безбројни потомци злом свакијем земљу испунише, гр'јех им диза море над горама, ал' им злоће искру не погаси! Ах, како је земља напуњена с идолима свакога изрода!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад су му по очевој смрти пале у део оне две-три куће Срба чивчија, околина је помислила да ће од његове злоће пропиштати и мало и велико. Међутим, било је друкчије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола га мирно премери, па ће рећи: „Сам себе једеш, Коста, и твоја Ката саму себе једе. Две злоће, знам вас, и зна вас сва околина. Нити је мени жао новаца, ни брашна, и то зна сва околина. Нека буде како 'оћеш.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
са своје злоће не пате! Мени је свеједно. Отварам уста и руменило ме вечери трује неким слатким голицањем кроз сва ткива.