Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
5. Пуче кичма змији коју ми је брат чврсто као уже везао о врат и са гране пљуснух у пун крви чун. Бежим. Рог ме гони, сачекује кљун,
Африка
Што је занимљиво, на овој џиновској змији, због аномалије или случајног атавизма, виде се са стране као два нокта или као остаци ногу.
Теодосије - ЖИТИЈА
како не могаше чисте молитве творити од велике буке и шиштања змијина, дојади преподобноме, те са стене своје доле ка змији рече: „Од Господа мојега Ицyца долина ова н стене ове и са пештерама мени су у део дати, и пештера у којој си се ти
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Умакло је неколико, Ма то ј' скоро николико; Откидоше змији главу, С њом узеше свету страву; Реп се миче и превија, Ма реп јоште није змија.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих. Змија му ,одговори: — Не бој се ништа, него ме носи кући
Једанпут син овога чоека узме сјекиру, те змији, која се била као удомаћила и није се од њега ни бојала, пред рупом одсијече реп; а змија се расрди те њега уједе и
Пошто чоек сина свога са највећом жалости више куће закопа, и пошто му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире, и да излази опет пред своју рупу, и да живе у пријатељству
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Праскозорје са Борање црвенилом сноп оджање и облије трбух змији у светлосној утопији. Сипи полен, сипи лирски, чудотворно, алхемијски, а ништица шишти, шкљоца, гута мајку,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Гладан је кô млинарева кокош. Гледају се као козји рози. Добар као лети крупа. Добро ми је као змији на леду. Добро му је као овци међу вуцима. Добро му је као раку на угљену. Добро му је кô голом на мећави.
Једанпут син овога човјека узме сјекиру, те змији, која се била као удомаћила и није се од њега ни бојала, пред рупом одсијече реч; а змија се расрди те њега уједе и
Пошто човјек сина свога с највећом жалости више куће закопа и пошто му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире и да излази опет пред своју рупу и да живе у пријатељству као
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: „Шта је то у зао час! ја тебе избавих а себе погубих.” Змија му одговори: „Не бој се ништа, него ме носи кући моме
Кад мати каже змији шта јој је цар рекао, онда јој ова опет рекне: „Иди мати сад да видиш хоће ли ми цар дати девојку, пак шта ти год
Кад мати каже змији шта је цар рекао, онда јој змија опет рекне: „Иди мати да видиш хоће ли ми цар сад дати девојку па шта цар рекао да
Кад мати каже змији шта је цар рекао, змија јој рекне: „Иди мати опет цару, те га питај хоће ли ми сад дати девојку.” Кад мати отиде к
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
одавно суморан Зар сад баш стати опет низати Реч по реч па их још и бирати И сам по себи болно гмизати И оној својој змији свирати Зар сад баш у тај мрак из окола Извити глас свој попут сокола Па као киша за њим левати Зар сад баш кад и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих. Змија му одговори: — Не бој се ништа, него ме носи кући
Једанпут син овога чоека узме сјекиру, те змији, која се била као удомаћила и није се од њега ни бојала, пред рупом одсијече реп; а змија се расрди те њега уједе и
Пошто чоек сина свога са највећом жалости више куће закопа, и пошто му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире, и да излази опет пред своју рупу, и да живе у пријатељству
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Преселили смо цвеће под реп змији, А ипак нам је душа наде пуна. Дај лобању празну за преживеле лажи; Неизбежни додир сна и праха тражи Имена посна
Петровић, Растко - АФРИКА
Што је занимљиво, на овој џиновској змији, због аномалије или случајног атавизма, виде се са стране као два нокта или као остаци ногу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Д’ ако би сунце свету убавом Прикрити умô масном шубаром, То ћеш и њу!... Чекај де, лијо!... На реп си стала змији маторој!... Отров те чека!...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Смрт је у орлу! — рекла је веверица. — Смрт је у ловцу! — узвикнуо је орао. — Смрт је у змији! — крикнуле су све животиње углас. Зађе Лепотица у шипраг, зазва змију, али јој змија рече: — Над тобом ја немам моћ!
А шта ако вештице не надвлада? Ако му орао искљује очи? Ако не умакне белој змији? Схвати Варалица, наједном, да се на опасне стазе упутио. Шта сада? Себи је реч задао, а од себе нема узмицања.