Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сремац је носио једну повелику празну врећу. Учитељ не знаде шта ће му врећа, али га не хте питати; мислио је у себи: кад је носи, сигурно му и треба.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тако и ми и Турци од боја престанемо. Прошенија (за Русију) стоје готова, но за њи̓ мало људи знаде, јербо ми кријући то све радимо и чекамо док дође Бећир-паша, да видимо шта ће бити, пак у Росију да идемо.
Зато га веће никуда не дам из наше куће, и ви га чувајте, ако је овако разрушено, нека се знаде да је и оно трпило страданије.
Но сва господа и сва Босна знаде, како су да̓ије постале, Хаџи-Муста-пашу убише и туна у Скочићу Смаил-ефендију, и ћадија̓у и Сребрницу по̓арати, да
Сва господа знаде како је он цару и везирима измет чинио”. Пет гласова, које од паша које од капетана, углас рекоше: „вала тако је,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође. Попа нестаде. Нити се знаде куд оде ни шта би од њега. Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа! Иде он опет најлак насипом, иде...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Нису. Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... Јова опет поче ходати.., Он не знаде шта да мисли... Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: Крађа!... У Црној Бари крађа!...
– Ја. — Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) – Пет. – Доста... И умукну. Више не знаде ништа рећи. А и њој није било боље. Чула је све што је данас било... Прође неколико тренутака у ћутању...
Ја... И Маринко се сруши као подсечен пањ. Алекси само јурну крв у главу. Он не знаде шта учини. Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље...
Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: — Ама, море, шта је теби?... Станко не знаде шта да одговори. — Што си се ког врага устумарао?... Не можеш да се скрасиш!... — Па... није...
Па заплива у прошлост... Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу. Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. — Акобогда? — На далеке путе? — рече Зека.
— Ја ћу њега носити!... Он је мој!... И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу... Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Како ли је срећна душа која знаде Бити свет за себе, кô звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде миријаде.
А ти што сазда сунца и плод оранице, Био си само Слутња, болна и стравична: Јер свака Истина духа знаде за границе, Једино наша Слутња стоји безгранична.
Нит знаде за вино у купи од злата, Нити за пољубац у заклетви; сама, Мучки као злотвор, ушла је на врата, С ножем, не у руци,
Тугу траве путем куд сад не идемо? Ко зна плач идола под земљом? Ко знаде Клетву молитава замуклих? И ране Непамћене среће и престале наде? И горчину једне сузе убрисане?
Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност? Знаде ли да испреда замку? Ко зна. Али је немоћан да се уздржи имало, да малакше и за
Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност? Знаде ли да испреда замку? Ко зна. Али је немоћан да се уздржи имало, да малакше и за тренутак.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
читати: »Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузе пролио, кад никога нема од свога?
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Какво лепо реч, право елинско! — Кој ту момку што би тео моја Катица? МИШИЋ: Оћете да вам истину кажем? ЈАЊА: То си знаде. Да го познаим. МИШИЋ: Тај је момак Мишић нотарош. ЈАЊА (гледа га): Господин нотариус! Што ви говорите?!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Идем да се код мишева за њ пропитам. Читав дан и ноћ Миш пророк пропитивао се за мачка Тошу, али му нико ништа не знаде о њему казати.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А коло се око њега вије, Ао брацо, ао тамбурице, Удри жешће у те ситне жице, Ситне жице — ситнији кораци, Нек се знаде кад играју ђаци!
баш је дрва секô, Ни поздрави, ни му штогод реко, Већ ти њега за секиру брже, А момак је од мене отрже, Он не знаде шта је ни како је, Само виде бесно лице моје, Па помисли, какова сам луда, Може ода њ триста бити чуда, Те ме
ноћас санак је уснила: У сну њојзи сунце помрчало, Па с' на земљу доле саурвало, А кром војна њезино срдашце И не знаде за друго сунашце: „Дакле, сунце, само јоште сада, Само сада па више никада!
Па ко знаде како може бити, Може тужна јоште погодити. И слутња му срдашце прихвати Да је неће више угледати, И што даље,
већ се уздрмало, Пешац, коњик, све с' опремат стало, А Змајевић брзо похитао, Па гласника распитиват стао, Да све знаде што је и како је, Понајвише где је Радивоје. Гласник оде: „Бог то један знаде, А ја само да њега нестаде.
Гласник оде: „Бог то један знаде, А ја само да њега нестаде. Синоћ јунак кâ и увек оде Да уходи Турке украј воде, Одмах затим Турци ударише, И
Јоште кликну: „Бежи са мном, Хајка!“ Што би даље, то песма не знаде, Ал' и да зна, скратити ваљаде, Ње ту нема, а нема ни Тала, Где су да су — помогâ им Ала.
брзо се окреће, И види је е земљи клекнула, Па ка небу руке подигнула, Богу с' моли, грозне сузе лије — Ох он знаде е то за њег' није.
Престаде се Хајка отимати, Да је пусти, престаде молити, Крошто — зашто — ко то јоште знаде? Тале мисли е му се подаде, Те јој беле руке попустио, Јао Тале, баш те Бог убио.
па ножа спопала, У срце се живо ударила, Па крај драгог на земљицу пала, — И уби се од тешке жалости, Ал' што знаде, Боже ми опрости!
“ Тако рече, гледну низ чардака, Шћаше скочит, ал' јој се не даде, Крошто? зашто? ни сама не знаде, Те погледа у големој муци, Гледну горе небу високоме, Онда гледну оној гори чарној: Од горице лађан вјетар пирну,
кукавицо, Та у бега свакога је блага: На хиљаде лаганих коњица, На хиљаде крава и волова, Овцама се ни броја не знаде, А тог сребра и жеженог злата.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до јавора, побратима оног бора, што га стужи и цацyши неисказом вељих мука Косовкина бела рука, те је њему
Ал' зна то јунак, знаде то титан, зато се смеје сужан, прикован, та зато поруга, та зато смеј, и зато грми од љутине Зеј!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Други ми син тако вешто знаде траг наћи, да ће га наћи ма био од девет година. Трећи ми је син такав зидар, да ће за тили часак, док длан о длан
Кад се пасторак видје сам самцит, без игдје икога, не знаде сиромах љути у онај мах шта да ради, већ пође путем на божју срећу.
Оклопник оде као вјетар и замало час врати се, предаде мараму и нестаде га. Кад доби мараму, од велике радости не знаде шта да ради! Тако идући наиђе у неку густу шуму, па га ту и ноћ ухвати, те науми да ту преноћи. Тако и учини.
Док је он спавао, маћеха ју је украла па по сину послала цару. Он хтједе одмах да пошље оклопника, али не знаде којим је путем отишао маћехин син. Би му криво да му се све сузе завртјеше у очима.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Гледам ли те зракопловну, валну, у гирланди јесенске фасаде, или слику раскриљујем жалну у матрицу коју свако знаде? Ја назирем жишка трепку тајну у недоба, кад фарови раде: пејзаж песме Брига материна.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је киша, одмах се знаде, учине јуриш — под печурке.
“ Чуди се старац дугачке браде: „Откуда риба за мене знаде?“ „Рибица добра на мору јужном, нашла је капу с поруком тужном и на њој крви трачак: „Јуначки гинем у бури,
Свакога лета, добро се знаде, кукуруз дедин јазавац краде. Грози се деда, жестоко прети: „Тако ми мога брка, платиће једном скитница ноћна
Ја сам те слушо са пажњом правом Кумашин Ждерко, с врећом и главом.“ Тоша и Жућа у писмо буље: „Е, овај знање знаде, слушао бајке читаве ноћи, па опет — и да краде! Права је рђа и архилопов, а ми смо глупи ко ћуран попов!
Стајао на самом прамцу, као свећа, прав и крут, крстио се и чудио како лаћа знаде пут. Све је досад била шала, сад ваздушни чека пут, ваља ићи авионом, па је деда забринут.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Не би л’ цвијет на мог драгог пао, Не би л’ ми га драги сјутра дао, Сјутра цвијет, а прексјутра прстен, Да се знаде да се милујемо! 154.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: А откуд ти знаш? СОФИЈА: И откуд знаш шта се чиме лечи? Где си све то научио? ДРОБАЦ: Па то ти знаде свако дјете у Сињевцу! СОФИЈА: А јесте ли ви у том вашем Сињевцу пекли тикве? ДРОБАЦ: Тикве? Пекли смо.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— — — — — — — — — — — — — — — — — То беше давно ал од тада Мисли се она Божје тајне знаде, Људма би хтела да их преда: Уста јој често речи траже. Али не може ништ да каже— Не може — Бог јој не да...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, Вуче? Грдно ли изгледаш! Виђу да си с крваве пољане, газио си нигђе ватру живу, и Бог знаде, до тебе самога, је ли ико ту жив претекао; ер без муке не прскају токе ни се ломе такви џефердари те с' од витке
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ни Цуци не било, но с почетка све одврташе поглед. Али најзад знаде га ђакон жацнути, те мој Цуца, сам заподје, ама чистац о томе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сваком вјетру једра не отварај. Све изгуби, а поштење чувај, Јера блага над поштење нема. Све се знаде што је и како је: Свако дјело дође на видјело. Складна браћа нове дворе граде, А нескладна и старе продају.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али кад виђеше калуђера, не знаде им се стрва као да их земља прождрије. Калуђер пошто виђе шта би, уклони се мало за једно дрво, док ево ти опет она
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду да разговоре стрица.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Малена сам... и цвеће је мало, Што је својом душом мирисало; Лако ј' цвећу кад мирисат' знаде Па излије из срдашца јаде.
напев'о песама, Напио се раја са медних усана, Где је наш'о сласти, ту јој није праш'то Сад гори л' му душа - барем знаде зашто! Ј. Јовановић 3мај XXВИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци, На срцу камење.
никад није речју рекла, Што је само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јављала се тајно; Како ли је срећна душа која знаде Бити свијет за се, к'о звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде мириаде; И мора
Ви пратиоци мојих дана младих, Никад вас више ја имати нећу! „Не! нема слатких илузија више, Кад човек знаде да сред земног дола Највећа срећа, и сласти највише, Постају извор најдубљега бола...“ ...А сунце жеже...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Номофилакс не знаде у први мах шта да му одговори. Посумњати у Милонова ишчекивања, значило би сумњати у себе самог. Зато рече после
“ „Кад на врби роди грожђе!“ „Не липши, магаре, до зелене траве!“, викаху већници један за другим. Администратор не знаде шта да им одговори. У својој невољи обрати се за помоћ ономе који сеђаше први до њега.
Малишан обриса сузе, па рече: „Мајчице причај даље!“ Она не знаде где да настави, али јој деца дођоше у помоћ питањем: „Како је Исак дошао у Норт-Уитем кад не беше више његова пратиоца?
Свештеник се окрете своме нећаку. „А шта ти велиш о плановима своје мајке?“ Исак не знаде спочетка шта да му одговори, но брзо се снађе. „Па, драги ујко. Свето писмо даје ти и на то питање одговор“.
“ Он ме погледа зачуђено и не знаде шта да ми одговори. „Сигурно је она замисао била пресудна“, рекох му, „та без ње био би цео онај пут неоријентисан и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Са свих страна заори се добацивање: „Гле како су дивне! Ох, како су слатке“, те се Јаћим унезвери и не знаде шта ли ће пре да погледа и загледа.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А колико ли зла знаде нанијети људима! Ево како то изводим: малобројне су радости примитивна човјека. Оно што ме код примитивца највише
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта то дроби овај ? Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. Ђурица се збуни, не знаде шта да каже. Једва, после дужега ћутања, промуца: — Море ништа.... његова посла! — Како ништа; то мора да се зна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
БАШ ИЗ САРАЈЕВА 362 БАЧВАНИН И ГРК 363 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 364 ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ 365 СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ 366 ЛАЈУ ПСИ У СЕЛУ 367 ДА ХОЋЕ СВАК УМРИЈЕТИ!
ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ У покојног Јефтана Мрава, трговца из Мостара, пазаривао више пута један ћосо понешто робе, али увијек за готове паре.
— Богме, не знам. Сиромах Јефтан, не знајући како ће потурити, записа: „На ћоси жуте браде и Тома га знаде.“ СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ Пошао некакав странац да испитује црногорски народ.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Потајна слабост и жудња ка срећи, Скривене мисли у боји љубави, Њен поглед некад све што знаде рећи, Још једном само да је да се јави.
плаве мисли, и све оне пруге Велике среће; она живи дане Што човек каткад у часима туге Прозире, али лика им не знаде. Животом драга, док нас не саране, Грех и кајање руше нас и дижу, И мира нема, црне мисли стижу, Није к'о гробом.
Ћипико, Иво - Приповетке
А нарав њена била је противна томе, и тражила је чим већу, урођену слободу; сада, када већ није на вријеме, знаде боље да је цијени; сада јој се сама из душе јавља: никоме стално не припасти, нити се на кога у животу заувијек
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— То нек’ други каже, који то познаје, А песник знаде само човек шта је. Химне и блесак, Муње и тресак, Алеми, топази, смарагди, рубини, Којима се свака круна на
Онде, хоћеш-нећеш, Мораш светац бити — Ја том нисам вичан (Можда ниси ни ти). Како ћемо онде То Саваот знаде. Ал’ од земље ваља Да се што украде. Од овакве крађе Ником није штете. Мени Господ шапће: „Тако красти смете!
Било јутро, подне, вече, — вино вели: сад је доба. Један пије јер га знаде, други пије да га проба. Исто с’ пије кад се пође, кâ што с’ пије кад се уђе.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ДРУГИ ТУРЧИН: Па ћемо га тако, везанијех руку, пред везира, нека и он знаде ко му санове руши! ХАСАН: Само полако! Док дође Главаш... Необичан је!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Пољупци су њени дуги, Крај им се не знаде, Само што су отровани, Ал’ баш зато сладе. Ми идемо загрљени Посред бела света, А нико нас и не види, Нико нам
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Фризур носи холандијски, када шета, игра пољски. За њом скупа свила шушти, око грла сва се злати. Лепо харфу знаде бити, нуз то лепше јошт певати: К'о славујак на гранчици кад попева милосници; Ни кумрија не мож' лепше око малог свог
— да им вјено мошњом дебелом превали, Да се пише високо-, пре-, и от да имаде, Да слугама валбе даје, — ко је, да се знаде! Триста ти му мана нађу није л им по ћуди, Све из љубве к чаду своме, макар да полуди!
—, Злорјечиву, која нам се зло у род наш числи. Казаћу вам — отровници да се име знаде —, Зове вам се — — — не, нек' чести стиха мог немаде. Дјевојка је, дјевствовала дабогда довјека!
то: данас са народом живит, па вечно, Ил' умрети јошт сад, па ни по смрти с њим бит, Горчине чашу, за коју ти не знаде, поднесе Сабор! Ти си испио тврд. Живићеш оставши жив. Дан ниједан не заборав' себе у несрећи овој.
Ланер, Штраус, Морели, знаменити људи, Када ваш инштрумент на валцер загуди, Знаде произвести на свакоме балу Опште чародејство, и јеглен, и шалу.
све бадава! Нема лека мојој бољи: Она мирно — мирно спава. А ја блудим тамо-амо И звездама јављам јаде... О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде! 1857.
А ја блудим тамо-амо И звездама јављам јаде... О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде! 1857. Васа Живковић МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА ПЕВАМ ПЕСМУ на коју ме ово тамно облачито вече
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
имењаку славног косовског витеза Милоша Обилића ("Весели се, Поцерац Милошу,/ Десна ти се посветила рука/ Која знаде погубити Меха,/ Свим Турцима храброг поглавара").
Ћипико, Иво - Пауци
Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника. То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.
и припријетио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта попу, ако ће да су пријатељи; а он већ знаде како је кад ти је газда пријатњљ, а камоли кад ти је душманин!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он се нагло из сна трже, Отуривши чибук свој, Па на срце руку врже, И овако рече њој: „Алах знаде шта је стварô. Његова је света моћ! Ја те љубим, ох Тамаро! Буди моја једну ноћ.
Њему се учини таде Да ово лукаво дете све тајне његове знаде, И разрогачи очи. Амор се засмеја здраво, Хитну се на њега блатом и оде на сокак право, Гонећи свињу и прасце.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И ломи се блесак сунчевога сјаја. Твој је шумор пјесма коју галеб лаки На сребрна крила дочекује зором; За њу знаде дрвље, лист и камен сваки, Њу ти чује облак и небо над гором.
Но не зна те јаде, Њих само једна знаде, Та једна а сама што је Растргла срце моје. 23 Што тако лепе руже бледе, О, реци, драга, што жуте?!
Али најгоре што је, То веће не знаде вајно; Најгоре и најлуђе ја сам У срцу носио тајно. 25 Цветала је липа, славуј клицô јасно, Смејало се сунце
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Весели се, Милошева мајко, ти која си Милоша родила! Весели се, Поцерац-Милошу! десна ти се посветила рука која знаде погубити Меха, свим Турцима храброг Поглавара, а Србима свима душманина! Весели се, Поцерац-Милошу!
два Војиновића, ви имате брата у планини — код оваца Милош-чобанина; најмлађи је, а најбољи јунак, а за њега царе и не знаде.
до Марка, до мојега ђака; код мене је књигу научио, код цара је Марко писар био, у њега су књиге староставне, и он знаде на коме је царство.
Да л' у њему ниђе никог нема? Да л' је како лудо и манито, које јоште за мој страх не знаде?“ Оде Арап пред цареве дворе, и ту тавну ноћцу преноћише.
пише Краљевићу Марко: „Ко гођ дође Урвином планином међу јеле студену бунару, те затече онђе дели-Марка, нека знаде да је мртав Марко. Код Марка су три ћемера блага; каква блага? све жута дуката!
“ Па изиђе робље из тавнице, вели њему лијепа ђевојка: „Бјеж’те, робље, куда које знаде!“ Па узима до два побратима, одведе их у бијеле дворе, па дозива два бербера млада: један мије, други косу брије и
Бог му даде, вјетар ударио те разагна и разведри поље, Иван гледа и горе и доље, ал̓ не знаде ништа куд је горе: поломљени коњи и јунаци, но по пољу крче рањеници.
И знаде ли шта би од ђевојке?“ „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Није тебе Максим погинуо, но кад дође на коњу помамну, те изгуби во
Тако рече, па у Стамбол оде. Каде био близу до Стамбола, у путу се оба пристигоше, те пред цара иду упоредо, а цар знаде ко су и како су, па их царе једва дочекао, дочекао, оба потурчио, и турска им имена нађео: Јовану су име нађенули
Он острагу иде за сватов’ма; кад нагази на прву бусију с својим слугом Јероглавац-Марком, који јунак за бога не знаде, Стојан нађе двије аге Старе, нађе Стојан Шарац-Махмут-агу и код њега старац-Мердан-агу, обојици савезао руке, па их
Кад Илија Мару разумио, не знаде јој друго говорити, већ он скида с себе одијело, па га даје лијепој ђевојци, и даје јој свијетло оружје.
Бог сам знаде је ли тако било, а ми, браћо, да се веселимо! 65 СЕЊАНИН ТАДИЈА Још зорица не забијељела, ни Даница лица помолила,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А где може достићи ветрену справу? Та и утону у море. Тако га неста. (Један будавши звер, те знаде за добро човеку и до смрти верно му за то послужива, а пакостни разумни људи са злом за добро другоме враћају!
Он мудрост запроси, а не здравље. То му и даде, те што није знао, таки знаде: говорити чисто јеврејски, латински. А Грк је био о свему вешт, тако, да му онде није пара било.
Со тим врло се затаја да нико жив за то не прозна. Тако и остаде. Нико не прочу ни знаде. Ама Бог за тај његов посао на све се војиштане врло расрди и до згоде остави кад ће им то с временом отчалити.
Гледну на њега, не знаде што да му чини. Прође и остави га тако. Ето ти мало после идући један поголем ђак за попом. Смотре га и он, погледну
И тешко се онде забрину. Не знаде већ куда ће, камо ли ће путовати и онде му се пак јави божаставни Димитрије упомоћ и разговори га, те му рече: »Што си
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Има нешто! Има неку муку! Али шта је то нешто, и каква је то мука, — то нико у тој гомили не знаде да каже... ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА Ту је описано како је тетка Таска донела у 3амфирову кућу први глас и опширан извештај