Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ РЕФРЕН Знадем за неме сутоне, Кад сав шум земље нестане ― Где срце за час престане, А душа завек утоне.
ПЕСМЕ РЕФРЕН Знадем за неме сутоне, Кад сав шум земље нестане ― Где срце за час престане, А душа завек утоне. Знадем за ноћи звездане, Где се сва светлост пролије, Да чашу туге долије, Прокаже бола бездане.
Знам љубав кад се усели У срца сјајне палаче, Па тужна песма расплаче, Радосна песма уцвели. Знадем за часе чамотне, Јесени горке, згружене: Све ствари стоје здружене, Само су душе самотне.
МИР Хтео бих да знадем љубим ли и сада — И да добра нека светлост продре сени, И тишину овог умиреног јада, И падне на тамне путеве у мени.
Тад све канда знадем појмити и рећи, И погађам тајну скривену од свију: Да претворим у стих бол од свега већи, И јад у молитву и у
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ала сте ви смешни! Ако мене не љубите, Душе ми сте грешни! Чисто знадем шта мислите Кад се насмијете! Казали би, ал’ не смете, Да ме милујете. — Ју! Ју!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Да л' је радост, да л' је туга, Ја ни сам не знадем, Ал' би мени драже било, Да га не имадем. Ал' када је веће туна, Дај да окушамо, Да видимо куд ће пући, Тамо оли
— „Јер скоро, скоро, јоште ове ноћи... Ал' Бог ће нама бити у помоћи!“ Па затим још му говораше дуго, То само знадем, али ништа друго.
с' спусти, Па зато мога ја разабрат само, Да неки људи слегоше се тамо И жубор беше и трајаше дуго, То само знадем, али ништа друго.
Још неки веле да негде на страни, Баш иљада је људи оружани. Но Стојан данас весео је здраво, Ал' окле ово, ја не знадем право; Ма може бити да се све обрну, И стење клето са пута му згрну; Ал' може бити да се само смеши, Да срце јадно
“ — „Познајем земљу куд ти жеље плове, Ја знадем, ал' залуду то је све, Јер обала је врло стрмена, Пристаништа ту твојој лађи нема, Залуду ту је њезин сваки труд,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Каква суза, какве боље, какво цвеће — не знам баш, само му је, знадем, поље Косово и Сентомаш. РАЗГОВОР С увученом српском заставом у мађистрату новосадском Заставо моја, заставо
Мој Руварче! не срди ми се, ал' живота ми, — голема, не знам, је ли клетва та, најмањи је бар, знадем, благослов — животом ти се кунем, побро мој, најбоља ти је та још критика, — и боле нико не написа још; у њојзи само
сунце ми у груди'; па кад махом сунце зађе, а с очију мрежа сађе, у облаку мојих јада једна ми је паведрина: знадем како и ти страда, будалино Саведрина!
је жена мати њена; мајци својој ћерка пада јецајући око врата: „Мајко мила, мајко стара, опет идеш од главара? Знадем шта се тамо спрема, ал' Самсона више нема, место њега ен' у клети на постељи мојој спава авет грдна мојих страва,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Касно је вече, бура се спрема, облаци небом језде, а ковач грми чекићем тешким, искива златне звезде. Ех, сада знадем звезданог творца, ту више нема тајне: то стари ковач, вечери сваке, просипа искре сјајне.
Некад је небо тужно и црно, ноћна пустиња права. Знадем и зашто, то ћу ти рећи: уморни ковач спава. Понекад само просине мјесец кроз облак, лика снена.
Таласима, низ поље зелено, изгуби се момче нежењено. Добро знадем путеве дјечака, пошао је у године бурне, да потражи, с четом и барјаком, златно зрнце среће несигурне.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
давор’ бриго моја! Да ја знадем, моје бело лице, Да ће тебе стар војно љубити, Ја би ишла у гору зелену, Сав би пелен по гори побрала, Из пелена
А да знадем, моје бело лице, Да ће тебе млад војно љубити, Ја би ишла у зелену башчу, Сву би ружу по башчи побрала, Из руже би
“ Тад дјевојка дору говораше: “Да ја знадем да је то истина, Ја бих моје павте расковала, Па бих твоју узду оковала, У чисто бих сребро оковала, А ђерданом
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
људи, да што послујемо, али дома хајте да идемо, да се с нама ђеца не ругају; па с Турцима како који може, а ја знадем, ђе ми шаке падне. А ево смо као они миши те за мачку звоно приправљаху. ДОЂОШЕ МАРТИНОВИЋИ.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Сва бесмртна виде намјерења, тражиш узрок твога паденија. Свуд ћу тебе куд хоћеш водити; ја жалосну вашу знадем судбу.“ „Ах, божество творцем назначено!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
О, добро познам механику бола! Тако сам свико на патњу да јој већ добро знадем сваку бору на лицу и сваки топли пријевој у наборима скута. * Самоћа, и пучина ноћи преда мном. Ничега нема.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Павле Соларић ЛУКА МИЛОВАНОВ НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР Дјечици младој Играт се радој Рад сам да знадем Какву да дадем Лутчицу. Дјетенце младо Знам да све радо Мало што прима, Тиме да има Игрицу.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Срам тешки пада на још младе власи. Преда мном стоје завејани пути, Звезда за звездом очајно се гаси. Разлоге знадем... Ћути, душо, ћути.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Њено тавно, тужно лисје на вечну те тугу сећа. Ах, ја знадем њену прошлост, кô и прошлост другог цвећа: Видиш оне развалине на висини мрачних гора?
Аја, то не иде. Врло добро знадем, Привикаће људи да Јакшића крадем. Аја, то не иде... Познато је ово, Треба штогод страшно, ужасно и ново.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР ЛУКА МИЛОВАНОВ Дјечици младој играт се радој рад сам да знадем какву да дадем лутчицу. Дјетенце младо знам да све радо мало што прима, тиме да има игрицу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О, ја знадем гдје је постојбина њена! У дубини твојој, о ријеко плава, У двору кристала, од давних времена, На веленцу траве она
9 На крил'ма песме ове На далек хајдемо пут, На жале Гангесове, Где дивни ја знадем кут. Ту бујна башта је нека Где трепти месеца сјај, Ту верну сестрицу чека Цвет лотов у загрљај.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Бољег коња од овог не тражим, ни овога умирит не могу. Што ће мене стотина дуката? На кантар их мјерити не знадем, а бројем их бројити не ум'јем. Што ће мене рало и волови? Мене није ни отац орао, пак је мене љебом одранио“.
Ја га знадем и он ме познаје. Краљ га рани седам годин' дана да рашћера кићене сватове и да отме Роксанду ђевојку: сад ће њега за
хана; кад Арапин са сватови дође, нека њега л'јепо дочекају, и нек тебе даду Арапину, да у двору не замеће кавге, а ја знадем ће ћу те отети, ако бог да и срећа јуначка“.
“ Па ме јунак јесте упитао: „О, бога ти, незнана делијо, од кога си града и племена? Како ли се по имену кажеш? Нека знадем ког сам погубио“.
“ Ал’ говори луба Радулова: „О, бога ми, моја јетрвице, ја не знадем биља од омразе, а и да знам, не бих ти казала: и мене су браћа миловала, и милост ми сваку доносила“.
под бела Рибника, од’ на мејдан, да се огледамо; ако л’, Ђурђу, на мејдана нећеш, преди мени гаће и кошуљу, нек ја знадем да си ми покоран“.
“ Ал’ говори Сењанине Јуре: „Не знам, брате, камене пећине, већ ја знадем тамо у планини недалеко цркву Петровицу; ту можемо ватру наложити и јуначки живот одржати“.
Онда рече Хрњо Мустаф’-ага: „Мој Алиле, мој брате од мајке, добро није, нити му се надај. Све јунаке по имену знадем. Што је напр’јед девет коњаника у црвеној чохи веденичкој, а под њима коњи алатасти, оно ти је девет Томковића; што је