Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
просвештен владјетељ управља и гди праведни закони сву силу имаду, гди су и сами подани просвештени и добродјетељни, и знаду шта су они свом цару како општему оцу дужни, и шта је њихов цар њима како својим синовом и фамилији дужан.
„Νήπιοι! ουδέ ίσασιν όσω πλέον ήμισν παντός. Будале! нити знаду колико је више полак од свега”, виче, жалећи се, старац Исиод.
” Наравоученије Ником није мило умрети, ако ће како бедно живити. Далматинци знаду различне веселе преповетчице сврх ове материје.
Боље је што не знати него наопако и зло знати. Сви учени људи врло добро знаду колико је мука, и да се на стотине година време изискује, за искоренити из једнога целога народа нека луда сујеверна и
Ласно би било научити људе оном што не знаду, али некдер се нађе ко ће их одучити од онога што знаду. То није могуће, ван да би свемогући бог чудо хотео учинити.
Ласно би било научити људе оном што не знаду, али некдер се нађе ко ће их одучити од онога што знаду. То није могуће, ван да би свемогући бог чудо хотео учинити. Зато од деце ваља добро почињати.
божје истине и правде, нека говоре без пристрастија, нека бодарствују какове ће се књиге деци давати, а они који не знаду, нек ћуте ако хоћеду да су поштени.
“ Наравоученије Ово је за оне који себи воображавају да знаду оно што не знаду. Да не знамо што нисмо научили, то је природно сваком; али да себе издајемо за учене у чему нисмо,
“ Наравоученије Ово је за оне који себи воображавају да знаду оно што не знаду. Да не знамо што нисмо научили, то је природно сваком; али да себе издајемо за учене у чему нисмо, ово не иде управ.
Он мисли гди ми не читамо којекакве књиге, да ми ништа не знамо.” Ево овакови људи, кад | што смешно знаду казати, мисле у себи да све знаду, и мораду тако мислити, зашто не имаду никакова поњатија о оном што не знаду.
” Ево овакови људи, кад | што смешно знаду казати, мисле у себи да све знаду, и мораду тако мислити, зашто не имаду никакова поњатија о оном што не знаду.
смешно знаду казати, мисле у себи да све знаду, и мораду тако мислити, зашто не имаду никакова поњатија о оном што не знаду. Природни у њима леп разум, остроумије прекрасно, али је све то како добра земља, но без руку земљедјелца дивја.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
подигне чете и Турке почне тући, зато и сада Моравци зову оно време „Кочином Крајином” а за ћесара Јосифа рат ништа не знаду него мисле да је Коча заратио.
Ја и њима удесим моју стару песму и кажем им, да они добро знаду да су дахије убиле Хаџи-Муста-пашу, и да је Дервиш-бег, син Хаџи-Муста-паше, одма везиром постао, и да је све досад у
Тиме они мене поплаше, што не знаду где је Црни Ђорђе. Вратимо се заједно код збега у Кљештевици и ту ноћимо. Ја те ноћи препишем она писма и дам копије
Сад ја кажем Шапчанима, да њи̓ова војска стоји у Лешници за коју и сами знаду, а наша према њима, пак може бити да ће се побити: „Зато дајте два Турчина од вас, да иду и да кажу да смо се ми
” као крадом, али то све Немци знаду, али кроз прсте гледе. Све четири дахије седе у граду и излазе на бој са крџалијама, које је Кучук Алија под плату
године, и корили, но сам се ја тизим изговарао, које и није лажно, и они све то сами знаду да човек, кад се дави, макар за што ̓вата се, макар је без надежде, а колико боље држи се где тврду надежду има, као
” Војници, као што су у фрајкору егзерцирали и знаду шта је плотун, обале многе пушке. (Ту убију Карађорђева једнога момка на место, и Карађорђа самога ране у руку у длан.
Ђипише питати откуда иду и чују ли гдегоде за какве ̓ајдуке и јесу ли виделе какву војску. — Јадне бабе не знаду обиње, да лажу, кажу: „Идемо из Уба, никога нисмо виделе, но чусмо на Убу, да је Алекса са некаквима се побио и
Пренера и јавили смо, да су Срби опет противу Турака востали свој бедни живот зашчишћавати, па само јављамо да знаду, а кад боље разберемо да ћемо доћи јавити им, и совата на то од њи̓ искати. 26. априла. Извесно разумемо, и опет г.
Но ађутант краљев каже нам, да они о том знаду, и да се о том говори; „но премда наш цар не може о том непосредствено радити, опет ће по могућству свом попеченије
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!
Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке... Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају. Виде да им без тога обићи не може. Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...
Адвокат га стишава. Тако је Пупавац дочекао у Смедереву и 25. мај. Нико не зна шта ће ту и шта чека. Знаду само да му је име Пупавац и виђају га кашто с адвокатом.
Пупавац се обазре и кад их виде, помисли: »Гле, дошле јој другарице да ме виде... Видиш, мора да им се хвалила, а знаду да ћу проћи!...« Киша поче јаче. Грмљавина и севање сустиже једно друго. Мојсило прође још једном, па опучи свом стану.
— Па шта ћеш му кад је таки... Ево, има две године како је капетан у овом нашем срезу, па га већ и деца знаду какав је и смеју се хвалисању његову. — Напослетку, ја не знам каки си Ти то!
капетану, као што му је наручио на поласку, не може ни то, јер кмет моли да власт што пре дође: село се узнемирило, не знаду људи шта ће Заиста, велика незгода! Дуго се Живан премишља, па најпосле науми да причека до сутра.
Откако за се знаду нису се ваљда никад толико пренеразили, као сад кад су затекли Страхињу жива. — Их, побогу, зар си жив?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Само на пазару твоју цену знаду, Твоју снагу мере по терету кврга... О земљо створена за светле мегдане, Увек си на тезги срамних трговаца; Сви
ВЛАДА Славно се друштво опет сврста, Јутрос имамо нову владу, И од три прста и с пет прста Краћих и дужих, то сви знаду. С ђилкошима су велеможни, Слободу сви да бране кољем! Сви ће да буду у злу сложни, И закон бране безакоњем...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! — праска гђа Перса. — Та има кола, не велим ни ја, милостива, да и’ нема, ал то је ђаво што нема арњева. Знаду то и господа попе.
!! Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду! А да им није нас из Оберестрајха, та не би ни данас још знали шта је »семлпрезла« и »похенес«!...
А да им није нас из Оберестрајха, та не би ни данас још знали шта је »семлпрезла« и »похенес«!... То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом! — Е, па фелер је, ето признајем!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Забога, и други људи немају; али се знаду помоћи; а ми, канда је пало неко проклетство на нас. Ко даје иљаду, он проноси: две; која има три, они вичу: пет;
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Тако је. Издајство се не може трпити. Је ли тако, господине Гавриловићу? ГАВРИЛОВИЋ: Они знаду шта треба да чине ЖУТИЛОВ: Шта знаду? И ја сам био у служби, и ја знам шта је биродалом.
Је ли тако, господине Гавриловићу? ГАВРИЛОВИЋ: Они знаду шта треба да чине ЖУТИЛОВ: Шта знаду? И ја сам био у служби, и ја знам шта је биродалом. Конзервативци, ништа него конзервативци!
Шта знамо? ШЕРБУЛИЋ: Ако се успита за протоколе? ГАВРИЛОВИЋ: Ја мислим да неће. А и шта знаду чинити? Народ се огорчио, па поцепао. То је плод слободе. Да и нису ни уводили, те би боље било.
Ја да сам у главном одбору! Али сад се у службу увлаче који се знаду већма улагивати! ЖУТИЛОВ: Треба начинити протестацију; треба начинити план како се прáва војводине чувају, и оне у
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци. У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Јао Хајка, ал' те срећа вара. Нојца бежи, а зорица зори, Стижу гласи гори иза гори. И зацело веће Турци знаду, Е ће ђаур ударит им граду, Па ниједном остат се не хоће, Свако гледа куд ће и како ће, Заман уче, заман вође
Иду Срби, и све веће знаду: Знаду Муста да на дому није Са ког су се на пут опремили, Ал' опета назад им се неће. Та зар су се заман саморили?
Иду Срби, и све веће знаду: Знаду Муста да на дому није Са ког су се на пут опремили, Ал' опета назад им се неће. Та зар су се заман саморили?
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
стари књижевни језик, но простире се и достиже и до сељана, преподавајући се најпростијему народу и чобаном, само ако знаду читати. А колико је ласно на свом језику научити читати!
Колико је они(х) који имаду време и способ за научити стари књижевни језик? Врло мало! А општи прости дијалект сви знаду и на њему сви, који само знаду читати, могу разум свој просветити, срце побољшати и нараве украсити.
Врло мало! А општи прости дијалект сви знаду и на њему сви, који само знаду читати, могу разум свој просветити, срце побољшати и нараве украсити. Језик има своју цену, од ползе коју узрокује.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ја бих га, да ми је ту, од радости и милоште овај час појела! Онда јој тичићи рекоше да је он отишао, али они не знаду куда.
Препану се чипчије, е знаду да ће с агом на чудо ударити, па му одговоре: — Фала, наш златни ага! Ми ћемо је лако изјести, али нећемо моћи лако
Кмет је био бржи од аге, па кад виде Турци из каве и са ћепенака да гони Турчин каурина а они не знаду зашто га гони, сви похитају да ухвате кмета.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Канда ће они с њим живити. СТАНИЈА: Е, моја кјерко, старији су паметнији, па знаду шта је за девојку; а она је млада, луда. ЉУБА: Али ако се родбини момак допадне, а њојзи не?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Кад су барони носили пасош са собом? Нису ли они свуда фрај? ЈЕЛИЦА: Тако је, тако је; то сви у Бечу знаду. МИТА: Кромје тога, господин барон путује инкогнито. ЈЕЛИЦА: Ах, и принцеви путују инкогнито!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ви сигурно и не знате зашто то. Та сви А...ни знаду да је се Каја зарекла да мора бити капетаница и то не онако непаметно као што се многе заричу: бићу то па макар одмах
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” А Авакум ће: „То можда важи у граду, Где све иде на ноту и на ношу... На селу јошкако ударит знаду, Ту и поп понекад закачи пошу, Па што ја не бих Вуку и Магду, Што не бих памети довео Јошу?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дјеца много више знаду, но што изгледа да знаду, јер не умију исказивати; и много више осјећају, но што се чини, јер им се нагло осјећаји
Дјеца много више знаду, но што изгледа да знаду, јер не умију исказивати; и много више осјећају, но што се чини, јер им се нагло осјећаји измјењују.
Али, жено, Јанко је човјек из свијета, кога је витешка невоља амо пригнала; човјек кућић а јунак. То све знаду Црногорци. Какав, дакле зазор, рашта?... Није, богами, но част, јер ћемо имати зета с којим ћемо се поносити...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ она му из сриједе одговори: „Да нијесам патила, не бих се у сриједу спратила“. Знаду пси за мир! — Казала лисица, почевши бјегати кад је са земље говорила кокошима, које су биле на дрвету, да не бјеже од
— Кажите ви мене најприје: које мене родио? — Ми не знамо. — Ну, стид вас било, а све бабе у моме селу знаду. 6 Питали попа црногорскога: — Кад ће, попе, ово Божић доћи?
— Уморила ме леност. 8 Питали кнеза: — Какву тајну жене крију? — Ону коју не знаду. 9 Питали момци и ђевојке сеоскога кнеза: — Што је најскупље на ономе свијету? — Образ, ко га зна цијенити.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Старац му рече: „Онде нема никакве правде и никакве слоге нити знаду за Бога. Шта си још видео?” Шура одговори: „Видео сам два брава где се једнако косе.
дође царев син да своју заручницу нађе, али му свасти одговоре да је сама јутрос рано некуд побјегла и да ништа не знаду куда се стрвила, и почну као плакати и жалити је пред њим.
ко ме год види, мисли да сам кака авет и бежи од мене; и у ову кућу не сме нико да уђе, ни близу ње прође, јер виде и знаду да ја овде стојим, а ти једна ниси се плашила овамо доћи, ваљада си знала да ја авет нисам?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Погрешке штампе ваља простити, јер они који штампају не знаду српски, и колико год исправљам, мора нешто остати.| Место рожденија мојега било је варош Чаково у Банату
казанија илити поученија, пак би[х] читао до савршења црковнога правила (познато је да у Чакову сва деца српска знаду влашки).
Србљи, или изговарају «калуђер», или, као неки други «калађур»; не знаду шта раде, нити изговарају како ваља. Ово је грчка реч и ко [х]оће управ да је изговори, ваља да рекне „калогерос“, а
Они који не знаду, пак верују оваке згадне и срамотне фабуле, њима ће милостиви бог за њи[х]ово незнанство и простоту простити; но они
верују оваке згадне и срамотне фабуле, њима ће милостиви бог за њи[х]ово незнанство и простоту простити; но они који знаду, а не вичу колико год са свим грлом могу, пред богом и пред људма, да се То не трпи, онима неће се простити, јер је
Онда су други обичаји били, а сад су други. Што је онда било, знаду они који су онда живили; а ја знам шта сад видим.
Христа ради будала), долазио бих у ис|кушеније: а како би било кад би[х] се и ја будалом учинио, па да људи не знаду да сам ја светац, него да мисле да сам јуродив?
што читају, напуне главу свакојаких поњатија, мненија и противречија, пак ходе пуни ветра, чинећи им се бог зна шта знаду.
А не умејући судити и расуждавати сврх оног шта знаду, ништа не знаду; или би много паметнији били да не знаду ни оно што знаду, јер би барем при општем человеческом уму и
А не умејући судити и расуждавати сврх оног шта знаду, ништа не знаду; или би много паметнији били да не знаду ни оно што знаду, јер би барем при општем человеческом уму и разуму остали,
А не умејући судити и расуждавати сврх оног шта знаду, ништа не знаду; или би много паметнији били да не знаду ни оно што знаду, јер би барем при општем человеческом уму и разуму остали, пак би били као остали људи.
умејући судити и расуждавати сврх оног шта знаду, ништа не знаду; или би много паметнији били да не знаду ни оно што знаду, јер би барем при општем человеческом уму и разуму остали, пак би били као остали људи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар! А откуд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима? Да им то није Стипан казâ? Зар је Стипан галијот?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То су оне љепоте које сликарима и скулпторима знаду задати стотину мука. Умијеће ока да погледа, умијеће уста да се насмијеше.
А што ли све људи, током тисућљећа, не знаду саткати, накупити, нагомилати око таквог једног фантома којим се побјеђује смрт!
А то је други факат. Једнако факат као што је факат и онај први. Сад, ти „други” факти знаду бити важнији од оних „првих”. На тезуљи живота они су често далеко претежнији, пресуднији, посљедичнији.
Али и иначе знаду се десити часови такве необично јаке наелектрисаности кад треба чврсто држати међу прстима узицу балона: то су часови
Виктор, наиме, има да обави још један мали послић прије ручка, само, не знаду — зна ли то можда болесник? — не, на жалост, ни болесник то не зна — не би ли им било боље да на повратку крену горњим
(Понекад нас наши успјеси знаду да растуже не мање него наши неуспјеси.) Тужно овако — тужно онако! И сâм сам (ето опет једне од мојих унутрашњих
А осим тога (као што је познато и већ толико пута речено), жене знаду бити тако чудновате!... Теоретски — чисто теоретски, дабоме, — није било сасвим искључено ни да је био члан неке
С тим више оправдања што је јавним огласом у новинама позвала да се јаве сви који нешто знаду, и чак обећала награду „свакоме ко ма чиме допринесе да се случај објасни”.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Јест, кћери, рече она — царев син и Оштар Дан иду тражити једнога краља кћер, али неће је наћи; јер да знаду што не знаду, ласно би је нашли.
— Јест, кћери, рече она — царев син и Оштар Дан иду тражити једнога краља кћер, али неће је наћи; јер да знаду што не знаду, ласно би је нашли.
— Јест, кћери, царев син и Оштар Дан траже краљеву кћер, али тешко да је нађу; јер да знаду што не знаду ласно би је нашли.
— Јест, кћери, царев син и Оштар Дан траже краљеву кћер, али тешко да је нађу; јер да знаду што не знаду ласно би је нашли.
Ја бих га, да ми је ту, од радости и милоште, овај час појела! Онда јој тичићи рекоше да је он отишао, али они не знаду куда.
Старац му рече: — Онде нема никакве правде и никакве слоге, нити знаду за бога. Шта си још видео? Шура одговори: — Видео сам два брава где се једнако косе.
Ћипико, Иво - Приповетке
— и сам поможе испрегнути коње. Дођоше кући окупљени истом мишљу: знаду добро што их чека ако турској власти у руке пану. —Што је вриједно у кући, покупи!
Кад на то мисле, чисто протрну; не зборе, али погледима изражавају очити страх, као да знаду што их тамо чека. И тада им усне дрхте и оба, као по договору, отворено гледају у зраку свјетлости што одозго с
и чују на махове хуку вјетра и шуштање картушине и другога смећа што га удар вјетра са улице диже и у зидове замијеће, знаду да горе, у њиховим кршевима, завија чисти сјевер.
И хтјело би једно другоме да нешто љубазно рече, но немају ријечи да изразе своје осјећаје. Знаду чему су дошли: она је Спасојева, а он ће да заслужи новаца, па да наново које вријеме весело проживи код своје куће.
из села, сватови се љубазно опраштају с њима, препоручују им у задњу мир и љубав, и једнако се осмјејкују, као да знаду да су то ствари за које не треба препорука. Сви се весело враћају и преко села безразложно душе се од смијеха...
иставило је на тлеху своју робу; данас се не задиркују, јер им је трговина различна; трпљиво ишчекују купца, макар да знаду да неће доћи.
Казуј што сте данас утаначили, кад ћете се срочити? —Мучи, дјецу ћеш пробудити!... —Нека се пробуде, нека знаду што им је мајка..... Могу се тобом подичити.... — Илија, не љути се! — јави се стара с друге стране ватре.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Крупно зборе као да се дозивљу с брда на брдо и све некако певајући. А не знаду ти за страх, као да нису раја. Њихов Поп-Добрињац им је и владика и патрика.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1882. ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА И Там’ у Балтимору, далекоме граду, Где зверове вешто питомити знаду, Публика је радо у некоме цирку Проводила време уз добош и свирку; Највише је ишла ради једног лава, Што ј’
Ал’ је Абу- здраво скроман, то већ многи знаду У Новоме Саду, — Он не мари за свечаност, за пошту, параду. Кад осване Свет’ Илија, он у Руму шмукне, Тога ради
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ми је криво, драгу си ми у чело целивô, Ти у чело, а сунце у лице, Рујна зора обе јагодице, Па то већем и комшије знаду, — Пољупци се сакрити не даду.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Брат-Мађари, Наши парничари, Нек' га чују И нека признаду Како Србљи По мађарски знаду. Истовремено, по Бачкој се певала друга, у славу Стевана Заке, кандидата Бачке: ...
Но и сами синови моји веће стали јогунасти, свирепи, и тугу ми дали; трзају ми утробу, сами се сви смели, а не знаду у што се вјековјечно свели.
Узнаду све, и освету одмах ми закључе: Да сандучић већ не врате, и дубоко муче. Но нек' знаду, ако саде већма нег' пре љубе, Да ја умем и јошт већма наоштрити зубе, И да неће труда бити дотле мојеј груди Док се
ТРШЋАНИНУ Читаћете, кад ме од вас дол' и гора д'јеле, Овај Павла, мили Драго, листак књиге б'јеле; Читаћете, нека знаду рода вашег уди Да за њима и у даљи моје горе груди, Да за серце све спомиње како му је било Прикривену под голубље
Јован Пачић ОЧИ ЛУКАВЕ Мамне очи јесу силне Кад погледом преумилне Варат, чарат тако знаду Сваког власти да имаду Промотрити.
Зовите ми баке које бајат знаду, Оздравићу мукте кад се предам гладу... Јест, ал’ болест не зна што је таква шала, Не толећи једно, носи триста
Овај када спази смртну му тегобу, Мисли: Зар ћу саде окренут га Богу? Па му тихо каже: — То знаду бар страјнски Да си ти живио људски и христјански; Зато расположи све имање твоје, Да ти се по смрти споменици
Ћипико, Иво - Пауци
Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи
Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак; то знаду сви људи, па што бог даде! Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на
Жена подмјетне сједалицу да приђе к ватри. Сједе, гледа у ватру, и ћути. Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!
Једна женска... не лоша за наша мјеста... —Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. — Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити. Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит' новчић...
и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јевреји твоји знаду само за новчану историју и философију... стичу, имају, добро једу и пију и кад на синове своје троше, онда имају десет
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— »А како други знаду и призивају ји у помоћ?« Има људи који гледе да су у свачем од други одличнији. Колико ји паште се дознати колико зрна
Гледе какви духови по атмосфери пребивају, а не познају траву која им увек у очи пада. Знаду колико је фамилија велики и мали и средњи богова код Грка и Римљана било, а не познају средства која би њиово и њиови
ни поњатија немају, али то су само учени људи, или назови философи, од који ништа сакривено није остало, који свашта знаду, и који се у разговор упуштају и не разбирајући какав је предмет истог разговора.
Како су гимнософисти одевени, то моји читатељи знају, а за читатељке је и боље да не знаду. Онима пак које су на свашта љубопитне, пријатељски советујем да се не усуде никога запитати док се гођ не удаду,
под руку водила, а не он њу, које само зато овде наводим да наше девојке и жене, које моди следујући то исто чине, знаду откуда је ова учтивост произишла.
Што се пак читатељки и читања тиче, познато је да и такови жена на свету има које не знаду читати, па опет другдаш по цео дан по кући читаду.
ферфасер замеће траг, а неће управо да нам каже шта је то љубов«, — чујем јошт многе друге девојке које боље знаду од мене, и које само зато питају да се невинима покажу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кад кукавица у прољеће закука у шуми на зеленој грани и кукањем својим развесели срце ратару и, овчару, јер по томе знаду да је нестало зиме И дошло мило прољеће, тако закукаше мати и кћи“.
неке најважније тренутке: Цареви се отимљу о царство, међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство. Он ће казат на мене је царство. Шути Марко, ништа не бесједи, на шатора не окреће главу.
Цареви се отимљу о царство; међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство. Краљ Вукашин вели: „На мене је!“ Деспот Углеш': „Није, нег' на мене!
бијеле Самодреже цркве, и они се отимљу о царство; међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство; тебе зову на Косово равно, да им кажеш на коме је царство“.
бијеле Самодреже цркве, и они се отимљу о царство; мећу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство; мене зову на поље Косово, да им кажем на коме је царство“.
те у моје сватове, стари свате да си пред сватове; но ми немој инокосан поћи, купи свата што гођ можеш веће — нек се знаду свати старосватски“.
токе да су позлаћене, моје токе од оке четири, — оне да су од сувога злата, и у њима три камена драга, нек се знаду токе Мијатове? Свакоме ћу оном поклонити с мојих плећа зелену доламу, од рамена лака џевердана“.
Остали се препадоше Турци, побјегоше по гори зеленој, а не знаду стаза ни богаза. Па кад пукла пушка Кострешева, те је чула сва дружина редом, у планини Турке опколише, на њих живу
Док погубим до два игумана, Аци-Беру и Аџи-Рувима, који знаду злато растапати и са њиме ситне књиге писат, нас дахије цару опадати, око себе рају сјетовати, — они паше, а ми смо
једне гусле, а по једне особито на ставу код чобана; и тешко је наћи човека да не зна гуђети, а многе и жене и ђевојке знаду.
највише пјевају, нема човека који не зна неколико пјесама (ако не читави, а оно барем комада од њи), а има и који и знаду и преко педесет, а може бити и на стотине.
јер они особито пазе на ред и на мисли, а пјевачи (особито који су само пјевачи) многи пјевају и не мислећи шта, и знаду редом само пјевати, а казивати не знаду (с такима сам ја кадшто имао муку).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него знам да неки од сабратих се ту који писма не знаду, знаду ли, а нису добро за ово сказивање разабрали ни од других чатаца прочули, ја л' су заборавили, зато вала ми за
Него знам да неки од сабратих се ту који писма не знаду, знаду ли, а нису добро за ово сказивање разабрали ни од других чатаца прочули, ја л' су заборавили, зато вала ми за ови
И смртно им запрети да га имаду довести к њему, ако ли није, да знаду јер ће их свију погубити. Пак напуни им товаре житом и одоше. Један оста измеђ њих у свези под стражом.
Много се с памећу у себи мути што ће, пак тек изподмукла тајем изађе да не знаду за њега грађани куд се је подео. Седе у једну галију и оде по Евксинопонту, то јест Црним морем одплину и тамо где
А ником не глаша на коју страну хоће се обрнути, кроме галијашким управаџијама потајно да знаду куда ће путовати. Фришко оде у персијску земљу празну без војске, откудно Сарвар бијаше изашао са свом оном силесијом,
А град већ гори. И то њих сам ђаво сатана онде доведе, а грађани јоште за њих нит су и чули да ће доћи, нити знаду за њих да су већ под градом.
Ама, кад им на образ наметнем, да знаду јер ће им пасти под очи образ, и нос ће свој доле окуњити, те сами од себе се хоће застидити!
И како да се не бих опрепастила стрепљећи ми изнутра! А ево, и свога ми заручника ја већ имам праведна човека, те му знаду људи чија сам под прстеном жена.
рухо, те се чинећи цари, краљи, велика господа, официри и војиштани, доктори и философи, а овамо — ништокапе, сви их знаду тко су они. Тако је и овога света свако лице; та му богат, та богаљ био, неке прилике виђене и сенке исто.
ИЗ МЕТАФРАСТА Та бољи је жив пас, него ли мртав лав. Живи знаду то јер ће помрети, ја мртви што знаду? Низашто они не знаду, нити које хвајде више од њих има, ни плаће а ни враће,
ИЗ МЕТАФРАСТА Та бољи је жив пас, него ли мртав лав. Живи знаду то јер ће помрети, ја мртви што знаду? Низашто они не знаду, нити које хвајде више од њих има, ни плаће а ни враће, свега су се одужили и доставање им не
Живи знаду то јер ће помрети, ја мртви што знаду? Низашто они не знаду, нити које хвајде више од њих има, ни плаће а ни враће, свега су се одужили и доставање им не вања, спомен им је