Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Било је, истина, међу њима који нису знали ни десет заповеди божиј’... па опет нису крали ни отимали. Беху то већином добри и поштени људи, без икаквих
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Њихово непослушаније сасвим је основато на незнању, јер да су они знали шта ће се из тога родити, не би се преварили: ево, дакле, како је незнање први прародитељни грех.
Да добро расудимо, тога покора и сијасета они исти који су Христа распели нити су чинили нити су за то знали! Поштен а к тому учен човек то не може да трпи, но жали, тужи се и обличује; зато он ту мора пострадати, ако пре не
Ми смо плакали кад смо промолили главу на ови свет, ал онда барем ништа | нисмо знали, нико нам се неће за то ругати.
” Што су први знали, то су други за њима готово и написано нашли; а што су ови за хиљаду и за две хиљаде година изнашли, то они први нису
Да су Аристотел и Архимид друге себи подобне пре себе имали, и да су живили у време Нефтоново и Ајдерово, и они би знали шта и ови.
и с конзилијари Н. Н. Н. говорио. „Знаш ли како сам им кресао? Бре, нису знали шта ће ми одговорити, него само: „Шон гут! Шон гут!
За све то блажени и свети апостоли нису ни речи ни слова нити знали нити мислили. А наши славенски народи примише христјанство неки од Греков, а неки од Латина. Но кад?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
из Кршне Главе, оба стари и не велике науке, но што се тиче крстити и венчати и друге обреде црквене, то су добро знали и мене у томе поучавали.
главама, то дође по 8 или највише по 10 гроша, јербо су кнезови главе од везира крили, а спа̓ије и други Турци који су знали нису везиру хтели казивати.
” Ја кажем, нека се они само купе, а за џебану нека се не брину, ја ћу је из Немачке добити, а веће сви главни људи знали су, да је мој отац код Немаца познат, и верују да ће Немци мени дати џебане. Други дан дође мој стриц.
просто српски, они ће све разумети; а да си ти њима с политиком писао они би вама политично и одговарали па не би знали где сте”. Онде запечатимо писма, и он и̓ узе да пошље. Од стрица долазе једнако момци и питају: „Камо џебана?
момке на страну, а тако и они учине, па онда искрено ми кажу: „Ми смо — веле — прекјуче ударили на Јагодину, а нисмо знали да је Кучук-Алија с крџалијама дошао, и ту нас Турци разбију, и Јагодину оставимо, и отишао је Црни Ђорђе по оном
И тако људи му верују и заиру му донесу, и он оде к Јагодини и к Нишу, покупи крџалије и доведе у Јагодину. А наши не знали да је ту с крџалијама Кучук Алија, и тако ударе на Јагодину и буду разбијени.
кнезове, као: Алексу, Бирчанина, Станоја, Петра из Ћуприје, Хаџи-Рувима — и побројимо све друге, које смо онда добро знали, и ђадија̓у да све главне људе и оне који су у аустријском рату војевали исеку, да сама деца остану итд.
Чардаклија био је своју жену са Стојковићем Атанасијем и Теодором Филиповићем послао у Росију (ми нисмо знали да је тамо његова жена), па зато и он навали да се иде у Росију.
Дођемо у Харков и нађемо Чардаклину жену (коју је Чардаклија са Стојковићем и Филиповићем послао, а ми нисмо ништа знали) и сиђемо код ње на конак.
” Манем ја руком, дође Хаџи-Мелентије и Теодосије, почнемо сви говорити колико смо боље знали, да га устанимо; и он одобри, бар данас да се задржи, да чујемо за нашу војску, која је пред Хаџи-бегом, како стоји.
Срби јуришише и са све страна запалише куће. Наши, који су знали гди је затворено око 60 Срба варошана и сељака, отрче, обију затвор и пусте да не погоре.
Будите уверени да смо све то одавна предвидили, и точио знали шта ће и како ће с вама бити, но кад и прочи совати наши непослушани осташе, морали смо сожаљевати не о њима, но о
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама, да ли ће он одиста доћи? — упита Ђура. — Неће ја! Зар ти не знаш њега? — Ао, ја поганог гривоње, јади га знали!... Него шта велиш? Хоћемо ли га заварчити? — Неће му, вала пасти на ум ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други.
Онда још није било механа. Можда је и било, али тек Зарожани нису знали да има механе на свету. Лицем на Ивањдан беху се искупили све по избору људи из села с кметом под орах.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Не седимо, Ногићу!... Али, брате, нисмо знали. Ко може знати шта је у оној ђаволској души?... Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега...
Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће... Знали се од детињства, па се и запазили. Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину. Али, не лези ђаволе!
Турци се спремаху за прелазак. Било их је до један буљук... Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... — Хоћемо ли, људи? — Хајде, бива.
— Мени је чудновато!... — рече Јаков. — Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге. Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Обоје смо страсно веровали тада Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали Колико смо били уморни и пали Од сумњâ и давно преживљених јада...
РАСПУЋЕ Ја не знам раскршће на ком смо се срели, Некад, као странци, са два разна пута; Кад нит смо то знали, и нити то хтели, Једног безименог и страшног минута.
Али чуше ово остали људи из два краљевства, и појурише на обалу, и убише ова два бунтовника. А нису знали да су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак
Благослови, Благи, оне што су пали Под нож кривоклетца у подножје крста, Ни велики претци нису друго знали Тим путем у сенци Твог великог прста. Благослови, Добри, њихов траг што сјаји, Трубу мртвих увек пуну Твога даха.
Зар храброст полтрона да ти снагу спута, И да нож злочинца проспе задњу вену! Косовски витези први пут су знали За војску убица што ће да их срете: За гнусно јунаштво оних што су клали У постељи старца, у колевци дете.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: „Нека, хвала, могу ја и из чиније”, те није хтио прљати тањира — Знали смо ми већ унапријед да нас он неће осрамотити! Поп га је час пô прекидао: „А Мара?”, или „А она шта каже?
— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгоре, нестало. Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.
Мени би и сувише: — Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи. Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!
А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра
порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу и за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави. Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.
умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета напамет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то
знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали, и у правом, занимљивом говору и не могу учествовати.
— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро! — Није ваљда имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви... — Та шта говориш! — Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу...
Што рекли паори: »Ил’ за њега, ил’ у Тису с брега!« а ми, шта смо знали, него попустили. Па к’о велим: иди, бедо, аратос те било! Кад ’оћете, а ви се узмите! ха-ха-ха!
Пре него што су то знали и сами попови, знало је село да су се помирили. Фрау Габриела је полетела одмах онога часа кад их је видела заједно у
Још пре, још много пре, гнедиге. А зар вам нису то казали? Зар нисте то, милостива, знали? Од онда још ја њу не миришем кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видела како је флегматиш
А да им није нас из Оберестрајха, та не би ни данас још знали шта је »семлпрезла« и »похенес«!... То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Но, само више није излазила у варош, ни на гробље, међу просјаке. Није више тамо просила и показивала се где су знали за њу и Лубу, да живе невенчани, стид је било, већ почела да проси и иде по селима.
Био је леп човек. Млад, плав, кошчата и извијена лица с пуном, кратком брадом. Сви су га знали, а и волели га. Колико пута бане у ма чију кућу, и затражи од домаћице: — Ракије да ми дâш! — Шта ће ти ракија?
Парапута!... А још мање би озбиљнији, старији трговци гледали у њ да нису знали да њега још једнако код себе држи, храни, и негује сада већ остарела хаџика Ташана.
Жижа! — показивајући јој на своје крпе, одело који ће да му изгоре од бачене жигице на њу. А сви су знали зашто она тога, Парапуту, ево већ целога века надгледа, чува.
Јер су онда знали како ће Цопа сигурно, и без страха, прљајући све око себе, да се увуче у газдин дућан, да седне спроћу газде на улаз,
Само, а то су сви знали, кад год би хтео неко да га уплаши, он би му пришао и начинивши прстима крст показивао. — Цопо, на!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
људе чија ме је бистра и свежа разборитост, једна дивна јасноћа интелигенције просто зграњавала; људе који су увек знали шта хоће и код којих ме је нарочито чудио онај увек фини, танак и доследан ред мисли, ма о чему покренуо да с њима
пуно људи, још здравијих од њега, још дужнијих заједничкој ствари, који никад фронта нису ни видели и који су о рату знали исто толико колико и жене; чак оне жене по болницама нешто и знају, али они баш ништа.
Африка
Занимљиво би било знати уколико су били зачуђени урођеници који су први видели белце, кад су већ раније знали за овакву своју белу браћу.
Све то једино што смо читали исте књиге, и знали почетке истих песама напамет. То је план Франсиса Бефа, који би да прекрати своје време.
Доцније сам желео да видим игру два њамуа, за које су сви сељани знали да живе међ њима. Било је довољно да само одредим величину награде.
Ми не видимо шта је на њему да бисмо знали шта није; већ чим га погледамо, прво закључимо да је заборавио везати кравату, понети шешир итд.
Понеки су знали коју реч француску, тако да смо водили весео и дуг разговор о стварима савршено безначајним. Онда ми један од њих,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Христ, или страшни суд, или вечност, па су и сами понављали, за свештеником, „ин саецула саецулорум“, али нису знали, сасвим сигурно, шта после? – тако су и ови, шизматици, знали немачки.
– тако су и ови, шизматици, знали немачки. Сви су разумели, кад је гроф читао „Ихро Каисерлицх Кöниглицхе Мајестäт“ и „беи дердемнäцхст ресолвиертен
Мајестäт“ и „беи дердемнäцхст ресолвиертен ендицхен Регулиерунг дерер Славонисцхен Грантз Региментен“ – само нису знали шта то у ствари значи. Слутили су да је, најзад, дошло оно најгоре, и остали су убезекнути, јер је, најзад, ето, дошло.
Они то још нису знали, тог пролећа, и будили су се у Темишвару, као што су се будили некад у Србији, као једна породица.
Била је то нека чудна жалост, нека врста сажаљења. Сви су о томе у породици Исаковича знали и сви су јој се, због тога, и смејали.
Није била ружна, напротив, али је била наглува и сви су то, у Новом Саду, знали. Сенатор Стритцески дуго није дао кћер за шизматика, и једва су га умолили, али је своју сиромашну рођаку, која је
Стићи ћу ја још до Беча, и до Бестушева.“ То је опет био онај високи, охоли, Павле, са намирисаним брцима, кога су знали годинама. Перикмахер му је био то јутро удесио златну косу и она је треперила у увојцима.
Трифунови коњаници, и они најсиромашнији, били су видели, у ратовима, нешто туђег света. Знали су они да у свету не влада светац Исаковича, Свети Мрата, него лаж, превара, зло, саблазан, и срамота.
су се ноћу, на рогљу, сашаптавали и преносили вести од уста до уста, као што се преноси жеравица од куће до куће. Знали су они шта хоће темишварска господа.
Крв наша је расута широм Европе. Ово је наша земља, на сабљи добивена – мит дем Сäбел! Иако нису сви знали да то тако јасно, и гласно, вичу, сви су ти официри царице, и отпуштени војници, били истог мишљења, исте душе.
А сем тога, само је Петар, међу њима, био вичан да заигра бечку игру, остали су једва знали полонезу. Само су у колу подврискивали, горостасно.
У њиховом кругу, могли су се, на прсте, избројати они који су знали да читају и пишу, а немецки их је говорило, и међу официрима, мало. Мајор Јоан Божич учинио се био Павлу прави Бечлија.
Теодосије - ЖИТИЈА
Дошавши к себи, разумедоше да га нико други није одвео него онај Рус монах, говораху, у Свету Гору, јер су још отпре знали за његову жудну да тамо оде.
Као неким необичним благоухањем црква се испуни, тако да су се сви дивили и нису знали шта је то. И гле, опет, као и раније у Светој Гори би шум као кад ветар хуји.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Као што нису имали народних осећања, тако их није ништа трајно везивало ни за Турке. Они су једино знали за верско осећање и за идеју да они чине виши друштвени ред.
кога води унука, враћа се с оним што је добио певајући песму о Краљевићу Марку а народ је у хору прихвата: сви су је знали.* У песмама које славе ускоке јасно се казује, да се они боре „за крст часни и слободу златну“.
Већина од ових Аромуна били су у том смислу погрчени што су знали грчки, били у византијском смислу јако одани православној цркви и поносили се грчком мудрошћу и јелинском и
Они нису певали само у Прилепу и околини, већ су се разилазили и по многим другим крајевима. У Битољу су се нпр. знали ханови у које су они пред пазарне дане долазили и свет се ту скупљао да их слуша.
Представљали су се као тобожње жртве, као жртве амбиција свију њихових суседа. Знали су да код запосленог европског света тврђења значе исто толико колико и докази.
— Утицај аустријског духа. — Развитак менталитета. Племство и интелигенција у Хрватској и Славонији су знали хрватску историју. Али ове старе успомене нису биле ни живе ни дубоке у народним масама.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Кад би било вријеме ручку, а то су и чича и мачак знали по непогрешивом сату — трбуху, старац би само рекао: — Тошо, хајде да ручамо, јер је подне баш сад прошло тамо преко
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Што се тиче мене и читавог чопора бабаца, није морала да избија било шта. Ми смо знали: подне је. Не може бити да није. Сетерка у неко друго време није смела бити изведена у шетњу.
Више бих волео да смо ћутали, али се није могло ићи и ћутати, а још мање говорити о оцу, Станики или Тимотију. Знали смо да не можемо ићи овако до бесконачности. Она се прва тргла. - Желим да данас дођеш кући на ручак!
Није стигла да заврши реченицу јер је гомила око нас незадрживо расла. Наравно, ми смо знали да овакве ствари привлаче Караново сигурније него што магнет привлачи опиљке гвожђа, али то није могло да нам помогне.
- викала је жена у црвеној блузи. Тако сам чуо да је чудо што се раније нисам бацио с крова; да су они одавно знали да ћу поред таквог оца и маћехе морати да урадим нешто слично; да сам ја једно чудовиште које није ни могло другачије
Даћу ти две стотине динара, Суљо, ако кажеш где ти је сестра! - смешио сам му се, иако смо обојица знали да бих му најрадије заврнуо шију. Он се већ сасвим зауставио, метнуо прст у уста и одмахнуо главом.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
био, још не богат долазили су познати и пријатељи у кућу више него сада, но господар Софра многе је одбио, који нису знали обитељ његову уважити.
Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. Међутим је Пера по свом обичају газдовао.
Господар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. Сад иде Чамча са армицијашем колима.
Господар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. Сад иде Чамча са армицијашем колима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
до хумке, од дрвета до дрвета, пробијали, кроз ланац стражара, који су осећали де се нешто око њих догађа, али нису знали шта, напрежући вид да у месечини што сагледају, опаливши покаткад у потпун мрак.
Мада су знали да их понегде чека свега нека смежурана баба, венац лука, улар, или каква сребрна копча на каишу, били су раздрагано
И пошто им нису знали језик, они су им говорили мумлањем, јаукањем, рикањем и рзањем, каламбурима, састављеним од свакојаких гласова што су
Био је задовољан, јер их је нашао више од стотину који су знали да лепо изговоре: „Марија Терезија...” и додаду: „виват“.
полка, Вук Исакович, завршио је дан у Печују, пред полазак на бојиште, тешко и зло, што остали нису знали.
згаришта и шанчева, на којима се населише роде, она се видела издалека, међу врбама, па су је сви рибари и лађари знали.
Поразбољеваху се многи. Пренеразише се кад видеше вароши од камена, чудне мостове, справе чију употребу нису знали, читава брда наслаганих коса, које беху продане руским трговцима.
Завидео је својим официрима који су путовали безбрижно, а још више својим војницима који нису знали ни куд иду. Био је поверовао плачу и лелеку, при поласку, и слутио да ће му ово бити последњи одлазак и да ће у овом
и пратили га свуд, куда се по дворани кретао, газећи пажљиво за огромним шепутима и превезима Принцезе Матере. Знали су да су чувени са своје мушке снаге и били су охоли што и ту славу проносе по немачкој царевини.
Знали су да су чувени са своје мушке снаге и били су охоли што и ту славу проносе по немачкој царевини. Знали су да је Исакович био љубимац, као и цео Дунавски полк, на двору Александра Виртембершког, па су сад чекали, као на
Спавали су му у блату, газили су му реке, а пешачили док не дадну. Нити су знали зашто ратују, нити су га питали о томе, нити је морао што да им објашњава.
из шуме у супротну обалу, није се видело ништа, сем дрвећа и, над њим, дубоке, велике празнине, у којој нису знали чега има.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Нема, нити је било, ни цивилизованих народа ни „примитивних“ племена који не би знали за породицу (у неком облику). Породица је универзални, људски, културни изум, баш као што су то и говор, употреба
⁹ Задружни морал и уопште живот у задрузи многи извештечи са терена, као и неки етнолози, знали су често да некритички хвале и идеализују. Ту оду задружном животу, у нпр.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Као да смо већ тада знали да живот није само један предмет и да не може стати у једну једину свеску, на којој пише »Историја«.
Били смо помало дангубе, помало естете. Окружени енергичним младим лавовима, који су знали шта хоће и трудили да то и постигну, личили смо на шачицу сомнамбула што се саплићу о своје маштарије.
Сви смо им, дакле, завидели и сви знали њихова стална места у Кинотеци — два седишта топла од нежности. Данас старе филмове приказују на телевизији и ја се
За та четири једва чујна ударца знали су само момци посвећени у тајну — ветерани гимнастичке сале, најлукавији и најхитрији ловци гимназијалки и студенткиња
Нису више знали иду ли право или се, заведени каменим лавиринтом, врте у кругу. А онда, кажу, професор више није могао даље; најпре му
И сви остали, чинило јој се, знали су због чега је ту: човек за шанком аперитив-бара, гардеробер, чувар паркинга, који би је увек погледао када је улазио
Матавуљ, Симо - УСКОК
Не узми са зле стране, слатки брајо, јер да обоје нијесу чисти и сувише мекообразни, одавно бисмо сви знали шта им је! Ради како знаш, али не пренагли, не огријеши душу! — О, бог с нама! — рече кнез.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Најбољи дечји писци биће, дакле, они који, не губећи ни жар ни дубину, буду знали да се одрже на нивоу стварности и чулног искуства.
Да они кажу детету, да дете каже наставници. Такву поруку нису могли наћи у песми о зецу. Нису знали где је. Због тога молимо све писце: ако имају какву поруку, нека нам је остављају код настојника или убаце у
нам се у руци нађе, јавља се и тај увек помало старомодни, и увек актуелни стихотворац; ту је као да смо га одувек знали. И данас, кадгод покушамо да говоримо најмањој деци, враћамо се змајевском осмерцу.
Тако је настала реч СТОП ако нисте знали. Тешко да нам овакво знање ичему може послужити, а таквих домишљања и вицева има код Лукића много.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ах, душан мора у гробу сузе проливати! ШЕРБУЛИЋ: (плаче): Опростите, господине, ми за те новине нисмо ништа знали; иначе проклет који не љуби свој народ! СМРДИЋ: Ми смо се справљали да довече славимо слободу.
СМРДИЋ. (смеши се): Знали су да нисте вредни ништа учинити. ШЕРБУЛИЋ: Ја нисам? Него ви, који сте толике људе преварили и банкротирали?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и назадни калуђери су попреко гледали странца »Москова« и световњака који је младе учио ономе што они нису знали и што је у њиховим очима било излишно; руски Синод је Суворова готово сасвим напустио, а изгледа да је и сам Суворов
И не само да су тако о њему судили страни писци, који нису знали или слабо знали српски, исте су похвале и код домаћих писаца.
И не само да су тако о њему судили страни писци, који нису знали или слабо знали српски, исте су похвале и код домаћих писаца.
Око 1830. године српска народна поезија ужива европски глас. И код учених Срба, који су дотле знали само за школске класичне узоре, под утиском тог европског гласа, почиње се ценити народна поезија. Још 1818.
Милићевић, Вук - Беспуће
са великим шеширима, искривљених крила, у прљавим, широким, искрпљеним панталонама и тешким ципелама у којима нису знали да иду и које су лупале.
А они доље причали су о Загребу, о стотину ствари које су добро знали, сјећали се са ведрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и
Сремац, Стеван - ПРОЗА
С поносом је пролазио наш Јова поред комшија, који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу, а сада видели и ћурана. И то каквог ћурана!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
скотине несите, Јесте дивне, јесте племените, Ви мишева своји не би јели, Крв и мозак само пити тели, Лепо ли би знали како ваља Од човека правити богаља: „С књигом свани, с књигом и омркни, Седи, бубај, па на књизи цркни!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
(— Оде да спава — примијети Петрак.) Остадох ја сам, некако као равноправан и трећи, уз двојицу завјереника који су знали за минули ноћни доживљај с мјесецом.
Сваки други — Јово. Било их је који нису знали ни како им је презиме, али да се зове Јово, то већ зна, сметењак ниједан.
Тамо ме дочекаше радознало и с поштовањем, као неког слављеника. Сви су већ знали причу о дрмогаћином мегдану са жандармима и сјај његова подвига треперио је и по мени као од неког скривеног
Васкрсије је твој ћаћа — виче цура. — Зар нам однесе дјечака? — чуди се командир. — Не би ви знали! — галами луда. — Ово је мој син, а вама ако треба дјеце, направите себи, докони сте.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
То је било све. Ниси се удала. Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали. И ја сам знао, али сам ћутао. Нисам знао шта да радим.
Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима. А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У том сване: али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди а не каже им ништа. Отале се подигну и стану путовати даље.
А они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи. Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да
Да нисам ја њу тражио, ви је не би нашли, јер нисте за њу ни знали. Први змај рекне: — Моја је девојка! Јер да ја њу нисам нашао, ви ју не би имали, а ти би ју бадава сав твој век
Чим они видјеше Марка, почеше од радости пијукати, јер су знали да их је он избавио од змије шестокрилке, па му рекоше да се сакрије између њих, јер ако га види њихова мати кад дође,
По срећи сви су знали пливати до самога попа, док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и преплију на другу страну.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Јесте ли често одлазили у Камеру париску? ПУТНИК: То не знам гди је. ДОКТОР: Како не би знали? Камера париска и департамента. ПУТНИК: То се зове Камера пера, а не париска. ДОКТОР: О, не треба извртати!
Колико су под Фридрихом и Бунапартом аванзирали, што су вешто одговорити знали? Зато и ми ваља томе да подражавамо. Ко ће да се начини магарац? ЈАКОВ: Шта ћемо се правити, кад има готових на свету.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Знате ли шта је тада казао зец? Не знате? Па и откуд бисте знали! Казао је, са дубоким кајањем једног тек пробуђеног јутарњег пијанца: „Мајку му — рекао је — кад год се напијем,
Што се тиче Голфијане, ту су ствари биле нешто друкчије. Келнери су већ унапред знали да до њих не можете да стигнете аутобусом илити трамвајем, него само колима, оћу да кажем, нису могли ни у сну да
Открила сам то сасвим случајно док сам се шуњала да јој мазнем кључеве од телефона. Она, ако нисте до сада знали, закључава катанцем бројчаник од телефона јер су рачуни достигли астрономске висине, тако да ја не могу никада да
Ако нисте знали, реклама је моје дело и појавила се у свим југословенским новинама и програмима радио-станице. Како? То ћете тек чути!
Одједанпут утврђујете, као да то никад нисте знали, да су све куће у којима сте се до тада гребали лепше од ваше! Није да сам сноб или нешто слично, не дај боже, али не
Осим тога, уживам у Београду кад је август и када летњи ветар заигра пипиревку са старим новинама. Ако већ нисте знали: постоји само једна ствар ужаснија од Београда лети — то је Београд зими!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ви ми нисте ни полак приповедали што се ваше фамилије тиче, и да није било вашега момка, не би ни знали готово ништа. АЛЕКСА: А у чему то?
БАТИЋ: Ми род? МАРКО: Присни род; ево питај господин барона. БАТИЋ: Барона; дакле и то је барон учинио? Ми нисмо знали да смо род, него он да нас научи!...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
у лов у ноћи свјеже, у залив тихи спуштали мреже, бродили морем до зоре сјајне, сазнали многе његове тајне. Знали су зашто море се љути, знали шта мисли и када ћути, читали његов мук.
Знали су зашто море се љути, знали шта мисли и када ћути, читали његов мук. Знали су узрок његова гњева, кад страшну пјесму освете пјева из тешке
Знали су зашто море се љути, знали шта мисли и када ћути, читали његов мук. Знали су узрок његова гњева, кад страшну пјесму освете пјева из тешке буре хук.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Била сам доста млађа од њега. Имала сам седамнаест година. Да су његови родитељи знали да бих ја хтела, они би ме сигурно запросили; ја са својим везовима могу добро да зарадим; више но он риболовом.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
док тутањ издиже језера и нестају границе државне а да вас нико не тужи да сте хегемони Милост ће оскудна бити знали сте да свако своју срећу кује ал не бесте покорни ни сопственом знању спремите се за туризам по паклу мада пресуда
Машине долазе преко брда да ме њуше најоданија је љубав механичка... Нисте то знали? Зашто сте живели! Уосталом да кажем још нешто о себи обучен у одело саткано од белог злата у мом качкету сабрана
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Да је све то пописано и запечаћено, па 'ајде, 'ајде, али погледај: све отворено... АГАТОН: И још кад би знали чега ти све ту нема? Све су собе препуне скупоцених ствари, све чисто сребро... ПРОКА: И све то чува некаква тетка.
А зар би то било отмено да ме је отерао? ТРИФУН: Још кад би ви знали шта они шапућу? ГИНА: А ко ће их знати. ТРИФУН: Знам ја ако ви не знате. САРКА: Па реци и нама.
ТРИФУН: Да ми је само знати на основу чега смо се надали, кад смо сви знали да је покојник прави поганац. Нисмо ничему ни требали да се надамо. ТАНАСИЈЕ: Ја браћо, тврдим да је он нас опљачкао.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали досад: ено још их учи како се то игра«. Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.
Све тако, без краја!... — Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве ?... — Никад. Ја нисам за еве то време ништа осећао, ништа желео; живео сам...
Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити ? размишљаше он у себи. Зар да гледамо мирно како се светина школска бешчасти, а зовемо се учитељи и
Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом: — Не знате ви ко је пред вама. А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали. О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца.
— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!... — Бар да је нежењен, па да му приличи!
Почетком јуна настаде велика журба у школи : одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.
је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља. Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Бањицом, господо, ако нисте знали! То је прво! ЈЕЛИСАВЕТА: Сад само кажи да ти то ниси знао! (Седне на Мајценов сто и запали цигарету) МАЈЦЕН: А,
дозвољава се... драма Разбојници од Фридриха Шилера...” СОФИЈА: То је, ако нисте знали, немачки писац! ЈЕЛИСАВЕТА: Зар мислиш да то господину није познато? МАЈЦЕН (наставља са читањем): „...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЕТЕРИЗАМ Другу Иви Андрићу Моја је бајка: да се у сну док се спава добра чине, и да ништа није јава. Нисмо знали а имали смо чедо у даљини. Рекао сам ти цвет један лак испуниће твоје мисли.
“ Знали су унапред да ће до смрти, и они и њихова деца и њихове погрбљене жене, јести поленту. Пролазимо једнако крај стеновити
који је полазио у Галицију и тако сам ушао у вагон, на станици, у Бечкереку, уз плач и кукњаву Бечкеречана, који су знали да, већину, у смрт, испраћају. Своју сироту матер сам био преварио.
Њин барок, Версаљ; њин рококо, Тријанон – знали су шта је античка уметност. Тек надувено сликарство револуције заборавља.
И да су, треба рећи, од ренесансе амо, једино Француска и њени ђаци знали да сликају. Оживели су француски петнаести век, и не само авињонску школу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Нисте знали?! — узвикну онај, и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу. — Стрâдија! — додаде и стукну преда мном мало
— Шта је ово? — упитам радознало једног господина на улици. — Свечаност. Зар нисте знали? — Нисам. — Па о томе се пише по новинама већ три дана.
— наљути се мало смирени и побожни господин министар. — Извините, то нисам знао рекох. — Нисте знали?!... Којешта! А непрестано вам говорим да, због разних важних изненађења у земљи, мора бити и свечаности и парада; а
Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету. За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Данас ћемо сигурно наићи на њега. Па пазите: за Деспића двеста, а за Маџара — сто!... Сви се згледаше, јер нису знали да је уцена повишена. Капетан продужи: — Има ли који из војске? Показаше му Ђокића и Љубишу.
Бојали смо се Бога и слушали смо власт — то нам је била девиза у животу.. Знали смо и ми да се по другим местима народ дели на неке партије, да се гложи с влашћу, али се ми не хтедосмо угледати ни
његова путовања, или дознао да има места где не ору ралицом и не копају мотиком, него раде бољим и вештијим справама. Знали су га сви, и сви су га веома поштовали. Чича Пера је био права анђеоска душа.
Међутим сви смо знали, да од рођења свога он није знао за праву невољу... Али мене је највише занимало и падало ми у очи оно, истина врло
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
МАРИНА: Не кажем то, пријатељу, ал' овде је реч о искрености. Да смо ми знали да ви хоћете да будете посланик... ЈЕВРЕМ: А да сам ја знао да он хоће да буде посланик...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: — Е, побратиме, није вајде.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сви су викали: „Каква је то вожња! Да грдне пропасти, да грдна зла!” А нису знали, ни помишљали Да је кондуктер спасао живот једног великог, жутог пса. А могао је, с пуним правом...
Ух, ух... Шта то чух! Па зар су и то знали... — А шта су крали? Е, то је већ тајна Коју чува месец кад после поноћи сја.
изнова, сећа да негде — ван земље — постоји срећа, и да смо, пре но што смо на земљу пали, све већ видели и све знали.
Киша је росила, пропланци кисли И мрко лишће сејао кестен, Ал у то време, авај, Крапинци Још нису знали шта је јесен.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Нека је наведено и то да су још пре Шмитових истраживања амерички биолози знали да се у Саргаском мору и његовој непосредној близини налазе две врсте јегуљиних ларви, лептоцефала, али није им било
Узбуђење је било у толико јаче што смо знали да је та реконструкција успела тек пре које године и да су тек наши савременици могли решити вековну загонетку и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.
Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете. Не толико што је подражаван од Тодоре и
нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде. Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.
Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они који су сигурно знали свирати. И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала када се ко од њих удавао и женио:
— Тодора, Тодора! — повикаше сви. И на изненађење свих — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то
— Зар смо знали, бре, Арсо? Али, знаш га ти. Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.
Софка је осећала да то они не чине што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога да би она била сасвим слободна и да би се и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
далеко од њих Сад смо, а они жале мир наш тих. Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. У цвећу смо ишли Славећи страсно осећања та Због којих лепо са ума смо сишли.
сјају месечине млáке И љубав и наде многих милиона, Ја осетим мржњу на горде и јаке; И живим у друштву оних што су знали Живети без гласа, без славе, и сами, Волели све лепо, трпели и пали Скривени у вечног заборава тами.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Оно су два Аџајлића, она два напријед; моји стари крвници. Остали... јади их знали свијех... И ове знам, јер смо негдје ономлани хватали вјеру ш њима па доходише на састанак у Рудине“, настави Спасоје
“ „Бјеху ли коњи бијели јали црни?...“ запита важно, Петар, шура му. „Јади их знали, бјеху свакојаки! Еле мицасмо се кроза њих, ама никад изаћи...“ „Је ли те који очепио?“ опет ће Петар најозбиљније.
„Ма теби, тата, не спава се?“ поче она. „Богме, дијете, не... Јади га знали, нешто ми се разбио сан... Да ако сад заспем! Дуго је до дана!“ И шћеде да леже, но му у тај мах сину чудна мисао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Њешто њешто изјело и од њешта кости остале. — Наиђу’ Рвати на изедену стрвину, па се почну чудити, нит’ су знали ода шта су кости, ни куд се месо дело.
“ Ово је био Сребрни цар, чији и јесте мајдан, али људи нису то знали. Окнари, видећи тако скупоцену ствар, а не знајући ко је она и шта је, навале опет да је изнесу напоље.
Били ти класови ка накови, снопови ка попови! Вазда људима дава, који ти за част знали, а за здравље бога молили, а злија ти бог не дао! 5 Здрав, бане, домаћине и банице, кућна домаћице!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Тако се браћа умире и старија двојица отиду куда су знали, а најмлађи управо к царевој кћери, па кад изиђе преда њу, она га запита: „Шта ти је сад отац казао?
” Онда старија браћа отиду куда су знали, а најмлађи управо к царевој девојци, па јој каже шта им је отац сад казао. Царица му на то рекне: „Сад треба још у
У том сване; али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их | пробуди а не каже им ништа, отале се подигну и стану путовати даље.
свануло се“ а они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи. Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану Богу молити да
По срећи сви су знали пливати до самога попа, док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и преплију на другу страну.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
И тако мама остане пре венчања. Нису знали да пазе, а није ни било ових данашњих срестава. И таман да се венчају... ма шта ја ту уопште и причам!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАРИЈА Синоћ. Не знам зашто, тек ми као да смо знали, те синоћ не одосмо на седење код Аритонових. Срећом, као да смо знали, те нас затече код куће, иначе ко зна...
Не знам зашто, тек ми као да смо знали, те синоћ не одосмо на седење код Аритонових. Срећом, као да смо знали, те нас затече код куће, иначе ко зна... МАГДА Ако, ако.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Гди је год која лепа црква била, они су је присвојили и у жамије обратили; а манастире су све оставили, јер су знали да ћеду им калуђери непрестано за њи[х] новце вући.
А сад има већ близу три стотине година да је сав свет искуством познао да они оци ништа нису знали у томе и да су врло неразумно чинили проклињући друге који су разумније од њих мислили.
Колики су други бешчислени то исто читали и наизуст знали, но о том тако и толико говорити нису знали ни могли, разве само они који су се у Атини или у Александрији учили.
Колики су други бешчислени то исто читали и наизуст знали, но о том тако и толико говорити нису знали ни могли, разве само они који су се у Атини или у Александрији учили.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Шта сам могâ учинити? Јето синоћ уватија га огањ и кашљâ је и знојија се, кâ и сваку вече! А то сте знали сви. Баш синоћке би му лакше и разговарали смо се и смијали. Још рече да ће јутроске на матутин, ако витар ујења.
Те ствари ја боље знам него ти, кâ шта су боље знали од мене покојни Шкоранац и Чимавица... — Није то, него је он страшљив! — рече Мачак. — Ти лажеш! — викну Бакоња.
— нареди гвардијан. — А ди је Букар? — пита Тетка. — Јади га знали! Како се синоћ опија, зар још спава — одговори њеки. — Е, па зовите и њега, јер би он могâ ваљати колико вас три.
— вели Тетка. — Промислите само ово: лупежи су могли знати све што у нас бива на синошњи вече; знали су да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су... — Није трибе све то набрајати!
знати све што у нас бива на синошњи вече; знали су да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су... — Није трибе све то набрајати! — прекиде га Вртиреп.
И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви кâ крув. Види се, види да су унапридак све знали и проштудијали, а то је могâ учинити човик који је подуже овдинак боравија.
И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна знâ? Та знали смо ми одавно... и ја и Јелица. Још смо се чудили вашој неопрезности.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у ове тренутке јутра одлазио би санкама у Паланку да доведе сина школца. Сви који би га тога дана срели знали су куда иде. Друкчије су га поздрављали.
Сад нема шта да брине, изабран је за посланика. — и због општине луди изгинули? — цвокоће. — Кад су сељаци знали за шта гину? А ти ћути ту док ја не дођем, ако не желиш с деверима везан да одеш у Паланку.
Сви сте се ви мојој несрећи радовали. А кад би знали... Кад би знали! Да могу да јој виде лице, уплашили би се и њеног свирепог осмеха и спустили би кашике.
Сви сте се ви мојој несрећи радовали. А кад би знали... Кад би знали! Да могу да јој виде лице, уплашили би се и њеног свирепог осмеха и спустили би кашике.
Василијев фес носио је најпре Аћим, то је мати желела, иако се стидео пред децом, јер однекуд су сви знали чији фес носи. После је мати дала фес млађем сину, а он је понео шубару од јагњеће коже.
То дрвеће које је Тошић засадио никада не рађа. Ех, када би они знали какав јабучар њихов деда има!... Поштапао се, лупкала је калдрма, а он је са сузама у очима извиривао иза углова као
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сва се мрачила од жалости, али шарани нису знали како да јој помогну. — Умреће од туге наша река! — забрину се најмлађи шаран и пође највећем бркатом сому да га пита
Сазван би Савет Мудрих стараца али ни најстарији галебови нису памтили да се икада ишта слично догодило, нити су знали шта би се могло учинити. »Можда су рибе мудрије?« —помисли мајка и, ухвативши прву, упита је шта да ради.
Ни доглавници, ни Јасновитка нису знали неко боље објашњење. Само су узалуд проводили дане у нагађању! Коначно се Јасновитка сети да би и махање лепезама било
Али ни једни ни други нису хтели да одустану од тражења, и, коначно, стигли су до 3емље Ветрова. Знали су то по северцу који им је продирао у срж костију ледећи им дах и зној на челу.
Пожури Месец за звездама, а лепотица се обрати облацима, па птицама, али помоћи није било. Ни птице ни облаци нису знали где је њен сјајнооки. Тек Источни ветар замишљено набра обрве: — Нестао, кажеш?
Сама од себе ниче прича како њихова свирка усправља одузете, глувима враћа слух, слепима вид. Они за ту причу нису знали, али веселило их је да се враћају на знана места. Па, ипак, каткад би прошли месеци а да не сврате под свој бор.
Истога часа, из крошње бора, зачу се тиха и нежна песма зрикаваца. Тако су рибари знали да их мали свирачи нису напустили.
Шта све они не би дали да слободни као птице полете по таласима, помислили су, уздахнувши. Знали су да им родитељи не могу купити једра, и ћутке се разишли кућама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Када је битка почела, Добрачин, гружански, шанац изгледао је неосвојив. Турци су га звали „душман-шанац“ а нису знали да су они који га држе дошли да изгину. Добрача је, спокојно, чинио чуда од јунаштва а само га је победа хтела.
Певао је а Турци нису слушали, ослушкивали су. У том ослушкивању као да је било и неверице, јер су они већ знали оно што Вишњић још није: чуло се да је силник погинуо и да је, после смрти, исечен на комаде.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Обоје смо страсно веровали тада Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали Колико смо били уморни и пали Од јада, од давно преживелих јада.
Далеко од њих Сад смо, а они желе мир наш тих. Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. - У цвећу смо ишли, Славећи страсно осећања та, Због којих лêпо са ума смо сишли.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Милон све је већ знао, јер су његови рибари полазили сваке ноћи у риболов, па су, као нека врста тајне полиције, знали све шта се ноћу дешава. Зато је Милон одмах био начисто, са које стране да опипа ребра номофилаксова.
Да Арапи нису наследили, присвојили и напослетку нама предали грчку ученост, не бисмо ни знали да је Земља округла, нити бисмо упознали њену стварну величину.
Јер да се радило само о њеној обнови, то су знали савременици Коперникови, а његови следбеници то изричито признавали.
„Ја ћу, вала, радије поганути, но се предати непријатељу“. Сви га погледаше, дивећи му се; знали су да говори истину.
покуља са свих страна у варош, Папенхајмови коњаници осуше се улицама, а грађани спасаваху животе како су год знали.
„Па знате“, рече он, „ја нисам светитељ“. „У вашим годинама нисам ни ја то био“. „А кад бисте знали што је онај исти језуита себи дозвољавао?“ „Е-е?“ „А мене потказа због једног пољупца!
Зато предузех да опитом испитам може ли постојати празан простор“. „Да ли сте знали“, упитах га, „за опите флорентинца Торичелија, учињене у том истом правцу?
Ухапсише све закупце, њих 31 на броју, да положе рачуне. Али им не дадоше могућност да то учине. Нису ни знали због чега су оптужени.
„То беху лепа времена. Овде у свом лабораториуму пронашао сам својим анатомским ножићем много шта што други нису знали ни слутили.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
што нису били оковани, радили неке војничке вежбе, пуно и жалосне и комичне сцене, јер сви они нису били војници, нису знали да иду „у ногу“, да окрећу главе „поздрав налево и надесно“ и лупају ногом „на четири кад им детектив звани „краљ
са срцем слабим и плашљивим, без детињства, без радости, без смелости, неотпорни, уплашени, слаби, исмевани, ми нисмо знали противречити, ми нисмо знали нападати (увек смо били нападани), ми нисмо знали водити (увек смо били вођени),
без детињства, без радости, без смелости, неотпорни, уплашени, слаби, исмевани, ми нисмо знали противречити, ми нисмо знали нападати (увек смо били нападани), ми нисмо знали водити (увек смо били вођени), снебивали смо се, увек смо се
уплашени, слаби, исмевани, ми нисмо знали противречити, ми нисмо знали нападати (увек смо били нападани), ми нисмо знали водити (увек смо били вођени), снебивали смо се, увек смо се снебивали, спутани његовим страшним погледом као тешким,
се гдегод истакоше они, што су у миру уживали најбољи глас, што су педантно вршили службу у гарнизону и што су једино знали за „разумем“? Напротив.
Међутим, иако су знали да их тамо чека дужи одмор, слабији војници маршовали су ћутећи и уморно. Зачеље колоне отезало се све више и више, и
и сви други знали су да испричају какву епизоду било с Мердара, било с Приштине. Потпуковник Васић је за десет дана рата стекао славу,
У току идућега дана, неколико између наших официра који су знали француски, добише наређење да се јаве на службу Французима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Лијепо би данас изгледао свијет да су они знали „објективну истину”! Без сумње, то је плаћено хекатомбама људских снага и људских живота.
Ипак, вијест се одмах раширила кроз мјесто, све испод гласа и у повјерењу. У први час затајили су је од мајке: нису знали како да јој кажу. Била је удовица, лудо заљубљена у јединца. Бојали су се: свиснут ће, сићи ће с ума.
друга сјећања и осјећајне везе из ране младости већ давно биле потонуле у заборав, или пале под ударом смијешнога. Знали бисмо се договорити, па бисмо с каквом измишљеном изликом тркнули да откажемо лекцију, мом учитељу виолине и његовој
За дуље вријеме не бих о њима ништа чуо. А кад бих их се опет сјетио те упитао шта је од њих, људи нису знали да ми одговоре, или бих дознао да један од њих животари негдје у Паризу или да је други умро негдје у Буенос Аиресу.
Калигула или Иван Грозни то су сигурно знали. Зашто бисмо ми данас били наивнији? Разумије се, ово важи без икаква обзира на политичку опредијељеност оних у
Замара ме. Још до некидан чинила ми се занимљива, а сад ми се чини тако празна. О, кад би они који пишу књиге знали како на самртничкој постељи мало која књига а да не изгледа потпуно лажна!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то ?... Ха, да се нису раније знали ? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство. Јест, то је. Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?
И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката. Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће
И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката. Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром.
Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Утом сване; али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди, а не каже им ништа. Отале се подигну и стану путовати даље.
А они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи. Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да
Чим они видјеше Марка, почеше од радости пијукати, јер су знали да их је он избавио од змије шестокрилке, па му рекоше да се сакрије између њих, јер ако га види њихова мати кад дође,
По срећи сви су знали пливати, до самога попа; док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и преплију на другу страну.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Уиђосмо у дворану журно. С наших лица још се небо сија. Нисмо знали за живот и звона. Дочека нас смех костура бурно, Ветар греха, мирис земље: и ја Дигох главу, лице покри она.
Душе наше Заплакаше И плакаше. Да ли дуго? За век цео? За рођење? Покров бео? — Нисмо знали. Нисмо знали Из те слике Са очима пуним сјаја, Пуним суза и музике, Ни када смо, када пали Сред великог загрљаја.
Душе наше Заплакаше И плакаше. Да ли дуго? За век цео? За рођење? Покров бео? — Нисмо знали. Нисмо знали Из те слике Са очима пуним сјаја, Пуним суза и музике, Ни када смо, када пали Сред великог загрљаја.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Да није било неколико изузетно глупих дечака, који заиста нису знали ништа да раде, моје оцене из тог предмета би биле најгоре.
Невероватно је колико су људи мало знали о узроцима овог зла које се појављивало у земљи сваких петнаест до двадесет година.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Па ни мој отац ни моја мајка нису знали читати ни писати. Ту се намеће питање: шта је могао дечак од петнаест година, рођен и одгојен под таквим околностима,
звук много брже простире кроз земљу него кроз ваздух и да чврста земља боље преноси звук од растресите, узоране земље. Знали смо, према томе, да се звук произведен на овај начин на пашњацима у близини растресите земље у кукурузима, неће чути у
волова који су се кретали тамо-амо, а чак бисмо чули и како пасу, ако би се довољно приближили ”брисаном простору”. Знали смо да су се волови на испаши кретали према добу ноћи, а ово време смо процењивали по положају звезданих јата као што
Венера је била наша бела звезда, а Марс црвена. Велики Медвед, Северњача и Млечни Пут су нам служили као компас. Знали смо такође да негде дубоко у ноћи, када чујемо слабачак звук црквених звона у румунском насељу, око четири миље
У томе су сви они били бољи од мене. Међутим, у једној ствари, мислио сам тад, ја сам им измицао. Они нису знали много о последњим догађајима објављеним у часонису ”Сајентифик Америкен” и научним прилозима недељног издања дневника
По њему, ни он ни Фред нису знали ни умели да контролишу ток свога живота. Џимове мудрости о уздржавању у животу имале су на мене јак утицај.
Они нису ништа знали о мојим жетелачким “тренинзима” на пољима Хакенсака током три летња месеца. Капитен тима ми је пришао, опипао моје
Они су мало знали о овоме, а ја сам знао још мање о њиховим радикалним теоријама из области друштвених наука и тако смо, на крају,
Они су мало знали о овоме, а ја сам знао још мање о њиховим радикалним теоријама из области друштвених наука и тако смо, на крају,
Они су знали колико поштујем та места, а знали су и разлоге за то. Они су разумели моје дубоко поштовање за Њутна, али нису сасвим
Они су знали колико поштујем та места, а знали су и разлоге за то. Они су разумели моје дубоко поштовање за Њутна, али нису сасвим схватали моју сличну наклоност и
Све што су знали о Њутну било је да је он открио “гравитацију”. Када сам их исправио, рекавши даје Њутн открио закон деловања гравитациј
Ћипико, Иво - Приповетке
гледали правце ономе крају откуда су се назирали голи висови како стрше у ведрину неба, иза којих се сунце рађало. Знали су да тамо свијет ходочасти чудотворцу св. Василију.
Послије, преко града воде их у суд. Путем бесвјесно гледају у чељад и нажгане фењере; нијесу знали куд их воде, нијесу ништа тај час ни осјећали, нити су могли да приберу пусте мисли, али црна слутња так се јављала.
Крчмар зна за заваду, па наваљује на Илију да пије. И други људи нуткају да пије, иако нису знали зашто су завађени. — Човјек сагријеши,—вели крчмар, а да ко ће ако неће човјек?! А ваља и опростити један другоме.. .
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Када су слике из Апокалипсе прешле у народну лирику, певачи нису знали њихова значења, нити су та значења могли да схвате без посебног тумачења.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јер готово сви његови критичари и тумачи, или барем већина, а међу њима и они који су у похвалама знали јаче да притисну пером, упућивали су у исти мах примедбе синтакси и једанпут уже, други пут шире схваћеној композицији.
иде средином чаршије а не забрађену дубоко, не обучену у ново, одмах, а нарочито по том њеном идењу, средином чаршије, знали су да сина води на занат.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Као да су знали да је читав тај кут био цароставна престоница, обориште Сврчина и Неродимља, па почели да се настањују, да би оджелели
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И јади су знали да си срца мека, И јади су пали, пали на човека: Патња беше пратња целога ти века... И зато се песник сад сећа
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
XИ ЗАЧАРАВАЊЕ Закопани лелек и ненађено благо стоји О звонка росо ту где смо ми пали У чаролије касне које нисмо знали Кад воде не теку, јер ништа не постоји Ако престало није. Пределе раздвоји Одјек те речи.
ЗАЈЕДНИЧКА ПЕСМА Одвећ смо млади па нам пева знање Одвећ заљубљени да бисмо живети знали Одвећ маштовити за светлости дање Једемо све што лети нисмо пали Све смо богатији што имамо мање Неправда има
Краков, Станислав - КРИЛА
”Смртна опасност”, висило је између бодљикавих жица. Знали су да ће једног дана кроз зрак и жице струјати вести о њима... те су вести биле црвене, рањаве...
А све је било лудо и пијано, и у оној страшној граји људи нису знали кад умиру. По дрвећу су цвилеле поломљене гране, камење је вриштало, а набрекла стабла прскала помамљено.
Јевреји су опрезно затварали радње, јер су знали да се свака гужва заврши пљачком. После су затрештале бомбе крај Вардара, а шрапнели су непрестано севали по небу.
Ови сви напољу, у носилима, под крвавим крпама, знали су да и њих то чека, и страх им је стискао желудац. У предсобљу су их скидали. Одело је сечено ножевима и дерано.
Петровић, Растко - АФРИКА
Занимљиво би било знати уколико су били зачуђени урођеници који су први видели белце, кад су већ раније знали за овакву своју белу браћу.
Све то једино што смо читали исте књиге, и знали почетке истих песама напамет. То је план Франсиса Бефа, који би да прекрати своје време.
Доцније сам желео да видим игру два њамуа, за које су сви сељани знали да живе међ њима. Било је довољно да само одредим величину награде.
Ми не видимо шта је на њему да бисмо знали шта није; већ чим га погледамо, прво закључимо да је заборавио везати кравату, понети шешир итд.
Понеки су знали коју реч француску, тако да смо водили весео и дуг разговор о стварима савршено безначајним. Онда ми један од њих,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
у последњем јуришу на Шуматовац, да су били одбијени, да су се у бежању изгубили од остале војске, па како нису знали где су, а тежак умор их свладао, то полежу и поспе у виноградима, где их после наша стража похвата.
Пођосмо да кудгод изађемо из онога густиша, да се оријентишемо, јеп нит цмо знали где су наши, ни где су Турци. Изађемо на једну уску путању усред шуме и не пођосмо њоме дуго, кад сретосмо графа
Мене су људи помало слушали, па и то не као војника, но као некаквог »господина човека« о коме управо нису знали шта је. У главноме при овом другом наступању радио је сваки како је сам најбоље знао и умео.
Ми нисмо знали шта управо да мислимо. По уставу зна се да кнез само двапут долази у скупштину: да је отвори и затвори.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
У деци је света клица, Нова моћ се у њим’ крије, Бољи свет би могô нићи, Кад би знали развити је. Волим дечју чисту душу Посматрати, неговати; Ако с’ после унакази, — То бар нећу дочекати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви ти људи, ступајући у добровољачки одред, знали су да су они унапред жртвовани. Док смо били у земљи звали су нас Четнички одред или комите.
— Наново је сишао. — Слушај, добро би било да ухватимо неког живог, да бисмо знали које се трупе налазе пред нама. Неког лакше рањеног. Види одмах, па ми га пошаљи.
Али они нама нису ниуколико олакшали стање. Јер у оној магли нити смо их ми видели пред нама, нити су Бугари знали да су им они иза леђа. Ми смо ломили непријатеља својом снагом и водили смо борбу до самога врха.
Било их је четрдесет. Да ли су рањени или погинули, нисмо знали. Толико их је тек недостајало... Сигурно толико, ако не и више у осталим четама. Мој ордонанс је трљао задовољно руке.
“ — и подругљиво би кашљуцнуо. Тога дана дошао је да ми поднесе неко требовање на потпис. А Бугари, као да су знали, распале баш тад. Сви смо били прилегли. Куршуми су прштали над нама. Док ти мој Андрија клече, и поче да се крсти.
А уз то неизвесност... Из досадашњег искуства знали смо да су Бугари мајстори у ноћном нападу, нарочито ако их још и напију.
Право напред, до пред бодљикаву жицу. — Наравно — продужи Влајко. — А ми смо иначе знали правац. Још док смо се кретали чујемо како се јаруга разлама од непријатељских разорних зрна и шрапнела.
Преко пута мене поставили су један мерзер, не би ли ме ућуткали. Преварили су се. Нису ми знали нарав. Од првога дана ми смо установили кључ. На његову једну, ја бацим три, на његове две, ја шест. Па сад изволте.
испод жица буде последњи, да тај на излазу из канала остави неки бео предмет, белу крпу, тако нешто, да бисмо знали где је канал. — То је добро.
—... Маказама фик-фик, онда један за другим кроз онај канал. Знали су они унапред да се испред главних бугарских ровова налази једна њихова објавница, коју су поседали само ноћу.
— запита мој млади пријатељ. — То је заиста дивно чудо. На поораној њиви, где не постоји више никакав траг, знали су да одмере тачно место где је сахрањен њихов војник.
Па су знали још да су у заједничком гробу сахрањена четири бугарска војника, а онај последњи, према североистоку, немачки је војник
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дај стаблом да нарасти таква клица, Да све то лепше пева српска вила! Већ стари Латини су међутим знали да није довољно ако је песма само лепа: нон ѕатіѕ еѕт пулцхра еѕѕе поемата.
“ Само један језик ти писци нису знали: свој рођени. Већ пред Бранков долазак, у осећању кајања, ужурбано ће се освешћивати, па ће чак и сонет звати својом,
Док су Адам и Ева по рају ходали сами, Рај им био је рај, нису ни знали за зло. А кад трећи дође у друштво и међ њих стаде, Неста у рају раја, стиже их огњени мач.
355а. В. Ћоровић, а изгледа и В. Стајић, нису знали да је песма Доситејева: в. Ћоровићев предговор Српској грађанској лирици XВИИИ века, Бгд 1926, XXИИИ, примедба друга.
види да је заправо Враз онај „почитанија достојни Илир” о коме Боројевић говори у својој изјави) и други Илирци не би знали за Боројевићево „писмо учреднику”, све када и не би било доказа о противном: они су морали пратити писање свога
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Наћемо, оче, Па ма се знали турчити! РАДОШ: О гнусна часа бедне старости! О подле деце оца Србина! Љубави моје срамна изрода!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац: Не знамо. Давид: Не мере бити да не знате? Како ви то не би знали? Ја сам, болан, начукнô доље у чаршији да се у тој школи уче дјеца највјернији' службеника вашег цара, која ће
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
корена, те из њега »тера воду на мокраћу« (ЖСС, 309; да к. тера на мокрење знали су и стари, и зато су га понекад око лозе сејали, в. Тхеопхр. Хіѕт. плант. 9, 10, 3; Цато Де агр. 114, 115).
меће у лараријум, где су некада стајала домаћа божанства (в. мој рад »Да ли су стари Срби знали за идоле«, СЕЗ, 31, 1924, 108), можда би имала да значи да је такав венчић био фетиш, инкарнација божанства.
»Онда ј̓ престала з букви тећ крв«, и по томе су људи знали да је исповест била добра. У Крставштини, као и у околини Бјеловара, верује се да ни гром неће у букву, јер је »Мајка
Ћипико, Иво - Пауци
љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије. Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.
Исто тако некима је и Рого позајмио. Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека”, говорили су, „само кад се је нашло!
— Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к'о товар ради и трпи, и распни се, све за вас! Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Бадава. Богдан је задрт и глуп, па је мој труд био залудан. Знали сте, каже, да је властелин болестан. Могли сте и сами послати видара.
Јелена је, иначе, и даље остала да чека. То смо знали већ сутрадан пошто смо у јендеку, у близини манастира, пронашли сиротог врача Јевђенија помодрелог од батина.
Провео је неко време код нас у манастиру где смо га лечили од убоја како смо знали и умели. Кад се мало опоравио и одобровољио, испричао ми је како се све то збило.
Био је преморен. Очигледно је јахао без престанка цео дан и целу ноћ. Чим смо га угледали, знали смо да носи лоше вести. Краљеви гласници, уосталом, никад и не носе друкчије вести него лоше.
како су дошли у прави час и да њих није било разбојници би просто самлели Лаушеве људе, пошто ови за њих нису ни знали. Глупости, додају Лаушеви, ми смо у Диљу боравили три дана чекајући погодан час да нападнемо.
Журили сте, кажу Дадарини, овде има меса и жена, овде је суво и удобно. А за разбојнике нисте знали. Они који су читаву битку гледали са бедема, не излажући се никаквој опасности, злобно су додавали како се у оној
Гледао сам из дана у дан како ми умиру људи. Ране су им се распадале, а ми нисмо знали како да им помогнемо. Доротеј је знао, јер је највећи међу видарима у читавој жупи.“ Поново ћути.
Онда је гром ударио у звонару. Нисмо то знали док нисмо изашли напоље. Најпре смо помислили да је погођен конак, или нека од дворишних грађевина.
Ја мислим да нико није био тако глуп да поверује у његово тобожње виђење. Сви су они поуздано знали да је он обична јајара и нитков и да је анђеле измислио само зато да би се решио Димитрија, свог могућег супарника,
смеју зато што сам ја закаснио као да сам тек тога тренутка схватио смисао њихове шале, а ја продужујем јер они нису знали где сам ја у мислима био. Тако се то наставља, док нас не заболе вилице и трбуси.
вештине које су биле извор свих наших досадашњих страдања, јер се не би тако одвратно поступило с нама да ништа нисмо знали, и покушали да живимо од лова и земљордње као последњи затуцани себри што живе. Димитрије ме погледа и осмехну се.
Каже да су то ваљда неки путници који никада раније нису долазили у овај крај, па нису знали да је Сабориште уклето место. Чудно, додао је, ниједан пут не води туда, па како су онда залутали? Они су!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Срећни мужеви који нисте знали Шта су „сезоне“ и модни журнали! 3. Да, стигло време сасвим нових брига, И наш се укус изменио много; Сад нема
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ипак се испоставило да је одликовање мени намењено; нису људи само знали како се зовем. Иако, дакле, нисам ни најмање убеђен у оправданост таквих одликовања, ја сам се овом најновијем искрено
Они су ме, са моја 53 килограма, сматрали за телесно сувише слабог за толики напор. А да постанем професор! - Знали су они сву беду таквог позива.
Потрпасмо се у њих како смо знали и кренусмо кући. Када стигосмо онамо, берачи су већ испунили двориште, а из подрума је изваљано буре вина да се
Без Сунца не би било ни даха, ни замаха на Земљи. То су знали и стари народи. У мојој путничкој библиотеци имам и једно лепо дело о историји и култури старог Египта.
А што се тиче саме Земљине климе, ту су они чисти емпиричари, који не маре за компликоване теорије, нити би знали да њима рукују. Они не мисле улазити у цркву кроз торањ.
Не бисмо, дакле, знали колико траје на тој планети дан и ноћ, и има ли онде годишњих доба. Али нам друга научна сретства, спектроскопија и
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Знаш, кад им деда подвикну, хаџи Риста у несвест да падне. Љубећи му руке молио га да му опрости. Вели: они нису знали.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Мајстор Коста је предао радњу, издао један део куће и увукао се са Срећком у крило. Неколико месеца нису знали шта је с Ристом. Напослетку дође писмо из Румуније, из фабрике код једног рудника.
— Нисмо на то мислили, али није да нисмо знали. Јесмо ли у младе наше године толико пута слушали да се Станојла Перчинова, тамо однекуд с границе Србије и Босне,
веже џепницу на врх кишобрана, устане у колима и размахне неколико пута тим барјачетом, да би радници то видели и знали да је она ту и да може наићи... Али све је то њој добро стајало... мислим, нарочито она њена униформа.
Као што се каже да плодној и широко пространој реци Нилу нико не зна изворе, тако се никада нису јасно знали почетци човечних и милосрдних дела широко прострте госпа Ноле. Ко зна кад је заправо привила к себи Паулу.
Познато је да се њој има захвалити за многе изуме у науци. Жене би дакле требало пустити у науку. Убрзо бисмо знали да ли има људи на Марсу, и уједно и ко се од кога разводи. Једног јутра, неочекивана вест.
Кад је Павле био у петом разреду гимназије, сви су његови другови знали за две ствари: да Павле пише песме; и да увек има новаца и зна неки особити систем руковања новцем.
Име Влаовића треба спасавати и за њега радити... Влаовићи, то је наш клавир и наша музика, зар још не знате, не знали, дабогда, никада ништа више, па да се мука сврши што пре!...
У кући су одржавали ред и добру кујну муж и жена, који су знали Мишу Богдановића још као матуранта реалке, дакле опет доказ да је чика-Миша био добар човек.
Учитељ и доктор, вокацијом одређени за љубав према деци, знали су да су то, и узајамно су се помагали, и врло волели.
А не би знали како да се држе ни кад би несрећни људи одједаред стали пред њих. „Шта знаш, док деце нема!” „А шта ако су жива?
Ко сам му ја? ко си му ти? И ко смо и сами себи? неки Грци, неки људи, скупљали злато, чували га, а нису знали нашта ће им. — Знали су, знали! Сладак је живот од дуката, и знаш то и ти!
ко си му ти? И ко смо и сами себи? неки Грци, неки људи, скупљали злато, чували га, а нису знали нашта ће им. — Знали су, знали! Сладак је живот од дуката, и знаш то и ти!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»Молим, г. сочинитељ! Не би ли нам штогођ о моди, на пример о капама или шеширма како се у месецу носе, проповедити знали?« Јо, госпоже, у месецу се не носе капе, ни шешири, ни цветови на глави. »Шта наопако, да како изгледају жене?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тада још нико од нас није знао за ону лепу и тако корисну установу министра без портфеља. Ми смо, додуше, знали за портфељ без министра, али министар без портфеља изгледа да је доцнији проналазак.
И то би могло још врло дуго да траје, да се о испиту није ствар открила тиме што и ја и мој учитељ нисмо подједнако знали ни речи да одговарамо из предмета коме ме је он подучавао.
школу, постојала је као васпитно средство и та магарећа клупа, у коју би учитељ упућивао оне који одиста ништа не би знали. Ја налазим да је то била врло добра установа, јер су се незналице, на тај начин, навикавале на то да су магарци.
своје место рођења, дотле смо се дивили Спири што је тако лепо знао овај биномни образац, јер ми нисмо ни толико знали.
Ако смо и знали што, знали смо само оно што су раније генерације, оне које су пре нас лупале главу са математиком, стављале у стихове.
Ако смо и знали што, знали смо само оно што су раније генерације, оне које су пре нас лупале главу са математиком, стављале у стихове.
Али је тешкоћа лежала у томе што ни ја ни она нисмо знали љубавне речи. Лупао сам главу. неколико дана како ли бих дошао до љубавних речи и најзад ми паде на памет једна књига
– Ама, па и ти! Па да ти је вредела нешто та философија, тебе би сад знали и ценили тамо доле, а ево сиђи доле па ако те зна когод, сем оне твоје Ксеније, а ти ме сеци где сам најтањи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А њихови артиљеријски официри прегледају дурбинима терен и примају секторе које ће гађати... И наши прости редови знали су да ће нас напасти. Ама сигурно. И пуно пута прилазе војници и питају шта чекамо.
Када су напослетку видели да их нико не брани, почели су да беже у прихватне заклоне. Јер они нису знали за вишу политику. Строј се почео нагло осипати и око седам часова били су сви у прихватним положајима.
Али нико не ропће, нити се буни. Ваљда зато што је сваки добровољно пошао. Људи су знали да добро бити неће. Уосталом, већ смо огуглали, те за боље и не знамо. А назад се више не може.
— Требало је да поведемо још неколико коња — вели редов Џамић. — Ех, да смо знали да ће нас оваква срећа послужити — узвраћа Груја.
“ и „Налее-во у фронт! Од пешачких команди само смо то знали. А када би нама и војницима већ досадило, онда командујемо: „Напред марш!
Од рода се саломила... Већ по Ускрсу почело се говорити о нашем скором покрету за Солун. Иако су људи знали да их онамо очекују нове борбе, радовали су се ипак, јер ће тамо бити ближе својој домовини.
По три с кошењем. Из ровова непријатељских као да је сукљао пламен. Сви ми који смо преживљавали такве моменте, знали смо како тамо мора сада бити ужасно, и уживали смо у самртним мукама непријатеља. Такав је рат.
Данас смо ушли у ово село ми. Наоружани војници са шлемовима на глави и тешки топови. Сумњам да су знали која то војска долази: српска или бугарска, немачка или француска.
— Сумњам, богами! — одговара мој командант. — Они су вероватно, не, у то верујем сигурно, они су знали да ми долазимо и дочекали су нас спремни. Ено видите, молим вас, густе пешачке колоне, које наступају у правцу Лерина.
— После ове победе они се сад прикупљају, исправљају линије и припремају за одлучни и последњи напад. Али кад би знали колико смо у овом моменту танки... — командант диже руке. — Страшно је и помислити. 9.
Дође ред на мене. — Блессé оу маладе?1 — запита један, да би знали где ће да носе. Унели су ме у један ауто. Тамо их је било већ тројица.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Људи су јатимице хрлили да га виде, али су само један дечак и један песник знали да то у излогу, у ствари бљешти једна чежња. МАСЛАЧАК У подножју планине, некад давно, расла је чета сунцокрета.
Је ли чудо што им кроз главу прође да су јединствени, да су сами самцијати на свету? Нису још знали да су се у пустињи појавили, а већ су знали да блистају, да воле.
Нису још знали да су се у пустињи појавили, а већ су знали да блистају, да воле. Али, када се Сунце попе у сам врх неба Капљица рече: — Морам отићи, морам, морам!
Шта је могла да прича с њима? Људе које је она волела, они нису знали ни по чувењу, а како се некад живело није их занимало.
Али, успело им је да пре зиме подзидају мравињак и обезбеде храну и себи и својим будућим потомцима. Као да су знали да ће зима бити жестока скупљали су свако зрно, сваку влат. А зима је била дуга и снежна.
Камо да беже нису знали, то ни сам Поглавица није знао. Све очи упрле су се у Белка. Одбацили су га: шта ако одбије да им покаже пут, ако
Звоно је тутњало и дању и ноћу, мукале краве, пиштала деца, злокобно крештале птице залећући се људима у лица. Нису знали како да се одбране, док неко не предложи да пуцају: кад неке побију — остале ће побећи! Суну у небо прасак пушака.
Сви поданици и сви сликари су то знали и трудили се да ни за трен не сметну с ума, све док се није појавио сликар за којег се говорило да је ненадмашан у
Више се није могло оклевати. Позваше Мудре старце, али ни они нису знали шта би то могло да буде. Решено би да позову Видара — ако он не зна ко ће знати?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мио зете, дели-Страхин-бане, рашта си се тако раздертио? Знаш ли, зете, — не знали те људи! — ал' ако је једну ноћ ноћила, једну ноћцу с њиме под чадором, не може ти више мила бити: бог ј' убио, па је
Грохотом се дервиш осмјенуо: „Ти, делијо, Страхинићу бане! Знаш ли, бане, не знали те јади, да сам саде на Голеч-планини, да те видим у царевој војсци, познао бих тебе и ђогина, и твојега хрта
Знаш, сестрићу, не знали те људи! Доста ми је и муке и руге: насмија се сва господа наша, а шапатом збори сиротиња, ђе ми сједи снаха
Знаш, сестрићу, не знали те људи! да ћу тамо јунак погинути, нећу моју снаху оставити, ни весеље јутрос растурити. Но како си мене старјешина и
године спомиње да је неки слепи војник певао песму о Марку Краљевићу, а цео га народ пратио, јер су је сви знали. Маџарски летописац Себастијан Тиноди спомиње 1554. године као особито вештог српског гуслара неког Димитрија Карамана.
марио за песме“, али их је, „готово неотице, упамтио од свога оца Јоксима и брата Томе, који су не само млоштво песама знали и радо ји певали него и песме спевавали“.
Јовановић: „Гуслари који су народне песме казивали, и онда кад нису били слепи, нису знали ни читати ни писати. Све што је било писано, њима је изгледало написано одвећ ситним словима.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Они су знали само за хајдуке и ћумурџије, а то су, мора се признати, тајанствени људи везани за ноћ, дубоку шуму и скривене путеве.
— Авиони, авиони! — зачу се с њиве нечија вика. Иако нису знали чији су авиони, дјечаке спопаде необична зебња и немир. Губећи дах, пожурише у правцу школе.
Личили су на дјецу поробљена, а непокорена народа. ВИ Окупаторска власт, Нијемци и Талијани, нису знали за шалу. Од поробљеног народа одузимали су све оружје, па макар то била и стара пушка кремењача, нека дотрајала кубура
Стриц нато само прогунђа као да се брани: — То је испало сасвим случајно. Нијесмо ни знали да ти главу спасавамо. — Ех, како нијеси знао! — побуни се Јованче. — Та видио си да гоне везане људе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Који су знали за тај посао и који нису знали, учила сам их ја чемерница, њих нудећи нека пробаљују. И многе привела сам и чудим се
Који су знали за тај посао и који нису знали, учила сам их ја чемерница, њих нудећи нека пробаљују. И многе привела сам и чудим се сад зато како ме здржа море или
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско! Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је
он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.
Па како гу је уграбија? нитујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше гу туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а