Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и Григорије Назијанзин, учили су се у Атини од јелинскога философа Ливанија; сљедователно, оно што се је у то време знало то су могли и они знати; а проче науке, које су се после њих постигле, како год и Амери|ка, нису им ни на сан долазиле.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим. За њу се у то доба није ни знало. Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу нецпећну”, „крв материну” итд.
Скоро последњи дође Алекса Алексић. Људи га погледаху ћутећи. Све је село знало за јучерашњи догађај. Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.
Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници. Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А што се у селу венчало3, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ. И оба господина попа имађаху доста посла, а
А што се у селу венчало3, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ. И оба господина попа имађаху доста посла, а према томе и
Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу. Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо, на прилику
За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог крста, како
Али то је још била велика тајна. За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка, и Онај што све радње људске зна.
Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају. Увече тога дана знало је цело место, и лево и десно од Великог сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.
Село је два-три дана говорило, па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости. Знало је да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало, и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.
је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао, а он је
Пре него што су то знали и сами попови, знало је село да су се помирили. Фрау Габриела је полетела одмах онога часа кад их је видела заједно у колима, и јавила
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
ИX ПАРАПУТА За њега се не би знало, нити би га толико гледали кад би се он, обично суботом, пред мрак, појавио. Сав нагунтан, са по десет пари кошуља и
— Ех, зар кадгод што знало, попило, окусило, зарадовало се... Легло у чисту, меку постељу? Никад, ништа! — као изговарајући се, што га толико
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
коментарисало, предвиђало, препирало и нагађало о даљем развоју ужасно непријатне ствари, и ако се баш ништа није знало о бесу и смеровима оних слепих и невидљивих сила, од којих је онај развој догађаја даље морао зависити.
Јер се није хтела напустити ни једна стопа земље и ако се и осећало и знало да се над њом са разних страна надвија огромна и неодољива опасност, па се морало напустити одједанпут све, и од оне
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Богат је био, то се знало. Али да сте га видили, кад почне губити, како се стане мењати у лицу и дрктати рукама и ногама; најпосле окрене
Црњански, Милош - Сеобе 2
По аустријским форпостима, око Беча, знало се, то лето, за немире, којих је на турској граници, у Хорватској, било. Официри караула у Бечу знали су и чули о
Па иако су те, сербске, официре, називали званично Арватима, и Хунгрима, знало се добро у ком су народу рођени и ком народу припадају. Знало се, где су жаришта побуна, у царству!
официре, називали званично Арватима, и Хунгрима, знало се добро у ком су народу рођени и ком народу припадају. Знало се, где су жаришта побуна, у царству!
Знало се, где су жаришта побуна, у царству! Знало се и код постова у Бечу да у престоницу долазе многи отпуштени, есклабонски, официри, који траже отпуст из Аустрије, у
За неке се више није знало ни да ли су живи. Нестао је био дакле, заувек, онај његов свег, откуд је пошао, у ком му је све било познато, где се
Горке сузе, и огорчене псовке, гутале су се, међу Србима, за Бестушевим. Истина, знало се да и Бестушев воли дишкрецију, мито, али ко то није примао у доба рококоа?
Аустријанци су морали да трпе, савезничку, мисију, иако се знало да та мисија помаже и иселеније сербске милиције, у Росију.
Олуји, провале облака, поплаве – према причању путника – ређају се тамо. А знало се и то, да ће кроз месец дана, тамо горе, све бити у снегу. Мртво, пусто, завејано, непролазно.
Никад се није знало, после, ко је то, тако, у Карпатима, завршио. Међутим, Павле је, из Ујхеља, био пошао, у природу скоро питому, скоро
Било како било, тек, у штапсквартери, примише сва три Исаковича, лепо. Знало се да су били задржани у затвору, као и шидски капетан, Пишчевич – који нам је све то, доцније, описао – и као и
У његовом свету, у Сервији, знало се добро у свакој фамилији, шта је срећа, и шта је дозвољено у људском животу. Шта је лепо, а шта је срамно.
То двоје се није мешало, ни брљало. Ни мушко, ни женско, у животу, није се неочекивано мењало, знало се ко је ко и какав је ко. У свету госпоже Божич све је било тако променљиво! Као да су сви на лицу носили маску!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сваки члан задруге познавао је усмени закон, закон по коме се знало шта треба а шта не треба чинити. Тачно је одређено за свакога од њих на који се начин има мислити и делати.
Сваки је знао своје дужности; знало се тачно шта се не сме урадити и како се у свакој прилици треба понашати. Све се ово одржавало самим предањем, без
се данас бугарске пропагандисте ослањају на старе етнолошке карте, израђене у оно време када се готово ништа није знало о језику и етничким особинама македонских Словена.
нису била основана на познавању ствари, поглавито она на етнолошким картама од пре педесет и више година, кад се није знало ништа тачно о балканским Јужним Словенима.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Једно које није знало да хода девојчица је држала у наручју. Упитах је да ли још живи у кући крај рампе. - А где бих? Матори је железничар!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Жене су биле повеле децу уплакану, а људи своје старце да говоре. По целој се кући већ знало за крађе, паљевине, туче и једно силовање. Још необучен, Комесар, отворивши прозор на првом спрату, појави се, вичући.
У кнежевини Виртемберг, у којој се знало да лако може постати ратно поприште, ширио се глас о проласку војске Марије Терезије.
Чекала га је у једној малој варошици, куд се знало да ће војска проћи. Иђаше јој у посету, у тој несхватљиво блиској туђини, помислив више пута да се уклони,
Смрт госпоже Дафине и њен живот беху у том насељу, при крају лета, свакодневни разговор. Знало се од чега је умрла и то се сматрало као казна за Исаковичеве грехе и обести.
Плакало се, тако, у даљину, уздишући што је погреб мртваца тако далеко, те се не може доћи до њега. Знало се да ће чак из Турске прелазити да виде даћу, у кући Аранђела Исаковича.
брадом и обрвама, тај стари пас спавао је и даље на прагу куће, покривен и увијен толиким ћебадима, да се никад није знало где му је глава, а где су му ноге, све док није почео да се открива, узврпољивши се, као прасе у џаку, да изненада, из
Тада се већ тачно знало за све који погинуше, па се кукало и плакало по свим селима дуж Саве и Дунава. Тих дана Исакович је, са својим људима,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸ У Пољицама се тачно знало какво ће дете бити, односно колико ће бити паметно, здраво или дуговечно, према томе у који је дан, рачунајући од
Да би се одржао хијерархијски поредак, да би се знало ко је старији и ко заповеда, а ко је млађи, те има да слуша, неопходно је да се деци застрашивањем и кажњавањем утера
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Више нису примећивали паузе између игара, више се није знало када бирају млада господа, а када даме, сала се стапала у безброј светала, док су се играчи пред његовим срећом
,Црвени крин' 1969! Ту смо се пласирале међу првих осам; мис је била обична дроља, да, обична курва, знало се већ унапред ко ће бити изабран! На конкурсу ,Мис плаже' мојој кћери су нудили... боље да не причам!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Такво схватање, дечје књиге било би у духу нашег доба, које је „знало да открије примитивну уметност, и које треба да нам омогући да, исто тако, схватимо: усмена књижевност, успаванке и
Значење избија у току игре. Оно што је речено је управо оно што је требало да се каже, јер се није ни знало шта треба да се изрекне.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У XВИИИ веку, када се будило историјско осећање српско, једва се нешто мало знало за старе споменике српске писмености.
За ту књижевност у Срба се готово није ни знало, и ако је ко од образованих Срба и познавао није је сматрао као своју.
Али ипак, релативно, за славонску књижевност се код православних Срба више знало но за остале локалне и католичке књижевности наше. 1793.
Да би се у делу знало шта је од Козачинског а шта је његово, он је то нарочито забележио. Трагикомедија Козачинскога сама по себи није много
даду »Солоне, Ликурге, Демостене, Аристотеле, Страбоне, Омире, Виргилије и проче«, да у Шумадији, где се само за гусле знало, дижу »олтаре музама«. У »наставленију« од 1845.
Али све до Вука Караџића о српској народној поезији знало се мало, у одломцима и неодређено. Копитар је упознао Гетеа и Јакова Грима са великим благом у Караџићевим збиркама.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А кром драгог њезино срдашце Није знало за друго сунашце, Та тек што јој на небеса грану, Па јој ето већ за гору пану.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Он би тако истом једног дана изронио из прозирне поплаве млаког михољског љета и то се одмах знало: сјутра је Михољдан, наша слава, биће печења, гостију, ларме и читав ће се свијет претворити у заљуљан дјечји сан.
Ко ће први дохаберити дједу о свему томе, није се знало. Сумњало се на неку Микачу, гром-бабу, удовичетину, која је знала и косити барабар с мушкарцима, а иначе није имала
Није се знало обраћа ли се он то самом себи, будали, или Ради с Брдара, лопову, а можда и обојици у исти мах. Брзо је дјед преболио
Пролуњали смо те јесени уздуж и попријеко кроз читаво наше село. Већ се знало, чим се иза окуке појави широки Дрмогаћа, ево га, иза његових леђа, указујем се и ја као ждребенце иза кобиле.
Свак је умио набројати шта једна угледна кућа има и шта се у селу рачуна њезино. Мање се знало о другом, невидљивом дијелу нечијег богатства. Био је то посјед у дукатима, новац у банци и помоћ од рођака из Америке.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она је умрла одмах чим га је родила. Махала га очува а и сама не знајући како. до шеснајесте године није се знало којима највише долази, али кад узе седамнајесту тад поче чешће попи долазити.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Дијете, како је, штоно ријек, лудо младо отишло, није јадно ни знало шта је с њим било, па је од своје тетке мислило да му је мајка и тако је и звало.
Зар не би магаре и само знало ићи? А он му одговори: — Ја знам. А он га опет припита: — А шта гониш на магарету? А он њему: — Богме, ако
ЂАВОЛАК Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко док још није знало за се, па га однио у Свету Гору и онамо га отхранио и научио књизи.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Какав је Мачак Пјетлићу друг знало се шумом уокруг. Зими, док моћна мећава вије и обноћ бура по шуми виче, Пијетао лежи, пећице грије, а Мачак прича
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Од довршеног направило се незавршено. Откровење зато мора да покаже оно што се на почетку засигурно знало. Трагање за знацима и језиком творца природе толико је тешко да се стварање мора понављати у малом, не би ли у малом
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тако је, братићу мој! — Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије ! — Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш. Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.
— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити? Гојко никога не помену, али се знало о ком говори. — Не зна, братићу, ништа не зна. Смрзао се и он кâ жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.
ком га везеш? одговара му председник. Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то. Море, њему се то знало... зарађено је. Дођоше ови гласови и у школу. Гојко досад није никад обраћао пажњу на промену владе.
Вељи се већ знало кумство и без договора. Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све
Овамо, да се живи !... да се живи !... После неколико недела цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Не живимо заједно од јуче, браћо моја.... Ово је већ девета година... и свакад се знало да сам ја ђакон: млађи сам, па то ми је...
Унапред се знало да је тај новајлија ожењен, не зато што би се могло судити по томе што је И класе, дакле је мор’о бити у годинама, но
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Цвили кочница, сикће квачило, У два века све се изопачило. А наопако је почело још Док се знало ко је добар, ко лош: Ни онда, наиме, нису два лоша Савладала храброг Милоша, Већ Милош и кум, мили рођа,
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
дужине, па је нађено да су се на томе простору, у то време, обилато хватале неке врсте ларви за које се тада није знало шта су, а за које се овом приликом утврдило да су то биле ларве европске и америчке јегуље.
Пре ње се знало да су океанске ливаде на површини тога мора састављене из алга, али се нису познавале врсте које је састављају, као ни
и онда кад би се јегуља метаморфозирала у други какав створ, у облику кога је она можда и била хватана, али се није знало да то није ништа друго но негдашња, сад метаморфозирана јегуља.
Али некада, док се није за то добро знало, а нарочито за време јаких ветрова, бура и оркана, једрењаци су, приближивши се сплетовима алга, били својим налетом
Па и после званичног проналаска Голфске Струје о њој се мало говорило у поморском свету, а мало се шта о њој и знало.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
НЕЧИСТА КРВ И Више се знало и причало о њеним чукундедима и прамдедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.
Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати. И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се да је он
И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богатство, које до тада лежало скривено и нагомилано
какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.
И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршиле су. И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога. И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, | стрине.
А већ кад би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала. Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро. Сигурно муж њен нешто скривио.
| И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и
Све се то унапред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да
Све се то унапред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и
А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од
којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, — знало се: да они, од увек, што, год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.
Ништа се није смело дознати, ништа видети. И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара; Саранио сам своју добру драгу, А није знало пролеће љубавно, Честице спомена у коме трепере, Понос и младост закопани давно Без сени среће и без благе вере.
А није знало пролеће љубавно За сне без ноћи и ноћи без снова, За сне у којим сијала је она, Вечерња звезда несрећних духова;
Било је добрих, старих дана, Када је срце моје знало, К’о јасиково лишће с грана, Трептати свакад, много, мало, Трептати увек: у тишини, У бурном ветру, на висини, У
“ О, кад би твоје чисто биће знало, О, кад би знало ово тихо вече Да ми топла суза нечујно потече На те речи с твојих усана: Још мало...
“ О, кад би твоје чисто биће знало, О, кад би знало ово тихо вече Да ми топла суза нечујно потече На те речи с твојих усана: Још мало...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Није шала толики народ, таки пазар! Од принципова времена тога не би, јер бјеху мутна времена, да се слабо и знало кад је Божић а камоли да га је ко славио!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мањи умро него што си се родио! Нашло те више чудо од смрти! Не било ти доста ни земље, кад се укопао! Не знало ти се гроба ни мрамора! Од тебе црни траг остâ! Отуд те на носила донијели! Погинуо без замјене!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
науми да сам себе убије, и мислећи како крене уз једно брдо да се с њега баци стрмоглав да му се ни стрва не би знало.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Осим клетава бјеше одређена и уцјена од 300 талијера на поменуту главу, јер се поуздано знало да се Букар налази у планини са Радекином четом.
Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом. Његова слава бијаше га давно претекла. Знало се да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то богат и
Све је село знало да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа, у уљештво. Брат о томе није ништа
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
’ запитао ме, устао и узео ме за руку. Била је помрачина; да није вода хучала на витлу, не би се знало да смо на реци.“ Он је, сигурно, често одлазио у врбак, на место где су га оставили, помисли сада Аћим.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али поче се спремати за пут и цар Ферфелин, с Ферфелинком и принчевима, мада се није знало како је до њих допро глас о златној птици.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
О томе се ништа није знало и нова, Позоришна улица, просечена дужином којом се, низ дунавску падину, спуштао шанац, само делимично калдрмисана,
Била је то раскошна представа, за злобнике. Знало се да је то последњи бал у част великог кнеза и, с нестрпљењем, чекали су се дани када ће садашња власт, кнез Милош и
радости, стрепње су се, у трену, претварале у пухор, Узун Мирко је свему ишао у сусрет, устаници су га грлили, већ се знало, глас о Кондином и његовом јунаштву облетео је све пролазе: устаници су, у исти мах, оплакивали Васу Чарапића а
Најгоре је било то што се више није знало ко је пријатељ, а ко непријатељ. Уосталом, зар није, у последњим годинама Првог устанка, издаја сваке врсте, међу
Нешто као да се мењало у поверењу између људи. Увелико се знало да су они најодабранији међу војводама ако не у свађи а оно у мржњи.
Очекивао је да ће Доситеј о томе говорити и Карађорђу, увек спремном, то се знало, да прихвати његове савете. У почетку расположен да наклоност велике словенске земље према његовој малој земљи прима
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
страха од оптужбе, употребити да израчунам величину и отстојања Сунца и Месеца, о чему се до сада није ништа поуздано знало. Пут који сам при том ишао био је овај. Он показа руком на таблу која је висила иза њега на зиду.
био је, ако се моје памћење не вара, идентичан са списком Герардових дела који се очувао до данас, а о којем се није знало ко га је саставио и у којем циљу. Та загонетка је одгонетнута: списак је састављен за препродавце Герардових списа.
Речи администраторове не учинише никакав утисак на присутне; знало се да је плашљивац. „За Бога, господо“ рече Фалкенберг, „решавајте већ једанпут шта да се одговори генералисимусу
Тај посао није био лак. У оно доба није се тачно знало шта је топлота и како се мери њена количина. Тада позвах у помоћ свог пријатеља Лапласа“. „Астронома?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
је општинска управа ипак претпостављала да задржи оно друго лице, што је способно било да чита њене наредбе, иако није знало да рукује добошом онако мајсторски као Секула.
У оном тренутку кад се Јаћим стао разазнавати, било је тачно шеснаест сати. То се знало по томе што се баш тада зачула звона вечерња отуд са цркве Светога Марка, у чијој је непосредној близини одвајкада
И заиста, после тога доста заморног пута, обрете се Илија Васић, једнога вечера, на ономе Крфу где се није знало да ли је имало више поморанџи и лимунова, или пак српских забушаната, „колонела“ и детектива.
им гробове белим крстовима које су сами дељали и на којима су уместо имена уписивали „српски војник“ пошто се није знало који су.
дана, онда кад Ти оно додијаше, да их пошљем у бестрага, да их уклоним испред Твојих очију, како им се трага не би знало и ја, право да Ти кажем, тако и учиних. Од тада више никад на њих ни помислио нисам, е па откуд ћу сад знати где су!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и потпуна: један ликовни факат, с односним одразом у сферу духа, који говори сам за се, и који је сав у томе. Знало ми је изазвати подсмјех кад би за какву красотицу питали да ли је, поред тога, и умна. Та што ће јој то, брате драги!
Није се потање питало чија је она жртва и чему је та жртва приношена. Знало се само, и то се другим удавачама истицало на углед, да је свему крива умјетност.
И тако више пута редом. Каткад небројено пута редом. У свечанијим пригодама знало је то да потраје и неколико минута.
Промашени виртуоз, импровизирани ратни дописник, театарски кроничар или већ ма што друго — свеједно! Све је то знало да буде добро! Релативно задовољство и примирје са самим собом нису зависили од тога.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало. Међу њима беше и Станка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И тако му, проклетнику, поможе кривда! ПРАВДА Кадгод, док се још за то није знало, био један човик који није имô ништа осим једне башче и једног сина...
ЂАВОЛАК Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко, док још није знало за се, па га однио у Свету Гору и онамо га отхранио и научио књизи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Никола је увек говорио о цару као свом „комшији“; више његових муштерија то је знало и уживало је у томе. Они су узвраћали комплименте тако што би Николу ословљавали са „комшија“.
Све што смо овде изнели знало се давно пре Херца. Први експеримент ове врсте видео сам још као дечак у Панчеву, када ми је учитељ Кос објашњавао
Ћипико, Иво - Приповетке
ПРЕЉУБ Селом се проносио потајице глас, донео га неко из окрајних кућа и увукао у комшилук, где се већ за то знало, али пустило се да се по другоме чује.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
ова сразмерно дуга метра дају се из песме у песму с готово беспрекорном правилношћу, за какву се код нас раније није знало, па је с правом приписивана песнику у заслугу.
То би била она експресивна страна природнога језика која је по традицији додељивана стилистици као њен прави предмет. Знало се, додуше, готово од самога почетка да су Попине песме помно и смишљено сачињене и да је у њихову градњу тако рећи
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Заправо прва реченица, и уједно први пасус, на самоме уласку у роман отвара врло широк поглед: „Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој - Софки”.
средиште не дође сама јунакиња: то су породичне предаје и кућне приче у вароши (истицање да се у родбини и по вароши „знало и причало”). У првим главама то „знало се и причало” појављује се више пута уз варирања.
У првим главама то „знало се и причало” појављује се више пута уз варирања.38 Напослетку, кад се пажљивије погледа, види се да је наговештен и
погледа, види се да је наговештен и посебан однос према главној јунакињи: за остале ликове једноставно се каже да се „знало и причало”, док се за Софку употребљава већ помињана а толико јака допусна синтаксичка фраза да се њоме пре истиче
Али оно није било погрешно, како се касније покаткад знало истицати, него је само - као и свако друго читање, разумевање и вредновање - било условљено књижевноисторијским
навести реченицу и са чисто граматичке стране погледати на њу да би се наслутило шта је могао имати на уму: „Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој Софки”.
Каже се, наиме, да се више знало о њеним (Софкиним) прецима него о њима, а међу овима последњим опет се налази она (Софка).
Комад који нас занима налазио се у другој половини реченице и гласио је: „[. . . ] више се знало и памтило о њиховим чукундедама, прамдедама него о њима који су сада били живи [. . . ]”.
Уосталом, ево како би она гласила кад се о њиховим не би заменило обликом о њеним: „Више се знало и причало о њиховим чукундедама и прадедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и њој - Софки”.
Тако ће се уклонити субјективни моменат и неутрално приказати односи: „Више се знало и причало о Софкиним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о ефенди-Мити, Тодори (, па чак) и (о њој -) Софки”.
А да би се двојство укинуло, довољно је прво помињање имена заменити множинским заменичким обликом: „Више се знало и причало о њиховим чукундедама и прамдедама него о њима самим: о ефенди-Мити, Тодори (, па чак) и (о њој -) Софки”.
Тада би гласила: „Више се знало и причало о мојим чукундедама и прамдедама него о нама самим: о оцу ми, матери, па чак и о мени - Софки.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Само су два турска првака продужили ракију. Пиће је драгало све одреда, да се није знало ко је веселији. Лаутари су ређали своје песме уз гусле и тамбуру, час удвоје, час мале и кратке конге, час опет дуге
За један жељно очекивани коначан обрачун векова и раса да би се једном знало где је ко и чије је што. Са урвина Проклетија и Жљебова учестано одјекиваху брдске батерије, а унаоколо по Косову и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Већ се знало да уметник ради — Многи жељни да виде, да суде, Ал’ његова закључана врата, Он самује, кâ да бежи људе.
Краков, Станислав - КРИЛА
То је, кажу, штитило од куршума. Зато су ипак гинули од граната. А тога дана им се није знало броја. Сунце се помрачило још за јутра, и више није излазило. Бар за оне који су дрхтали на коси.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
је сломио и ојадио Турке, али у српском штабу ни на дан саме битке, ни сутрадан 12 августа није се ништа о томе знало.
Изгледало је као да се та војска спрема да одатле некуд окрене; само се није знало на коју ће страну. Ваљало је дакле мотрити куда ће окренути Черкезија.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Мирисава недра Пуна бујне страсти; Мило чедо, коме У погледу пише, Да ни само не зна За чиме уздише; Што би знало чарне Не склапати очи Грлећи, љубећи Три божије ноћи.
четврте кад би Легло да почива, Молило би Бога Да о мени снива; Што би осећало Да га љубим јако, А љубит’ ме знало Бар уполак тако; Што би у радости Са мном сузе лило, — Хеј, које би моје Само моје било.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тако си ти хтео! Такав је, уосталом, био наш неписани закон. То се знало и ишло се тога дана до умирања. Предвече почели смо се пењати уз неку планину. Чули смо још јасније пуцње топова.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
овамо да буде кнез или да сједи у каквом царском меџлису, није хтио ни по које благо, нити је дао коме свом, иако се знало, да су његови стари судили на Змијању, и да је он потомак од Змијања Рајка што се у пјесмама пјева.
Већ би се на неколико дана знало кад ће градом минути крдо Реље Кнежевића са Змијања, и чаршилије би се искупиле на ћошковима, и Турци би посједали на
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Увору где извирало, клици утаман биљка, тврдом незнања зрну, где се знало. В И знам, Велико, тамом једно, рођају заходи сунце.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети. Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.
Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко. Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.
А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.
Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена. А знало се зашто долазе. Да виде, прегледају. Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.
И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га. Одлазила би натраг кући. А тамо већ се знало шта ће радити. Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.
— А, код Младена? Добро! — рекли би јој. Толико је Младен о себи имао вере, поуздања. Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други. Знао је за све то Младен.
Како ће се свршити? Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...
Да му није тешко виђење, говор с њом. И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.
То је било као неко примање. Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.
да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао. Чуо како се он влада, како добро стоји.
сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол. И за то се знало. Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу,
сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол. И за то се знало. Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер
Ћипико, Иво - Пауци
У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: нека је Ради лепше! ...Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога пауша пред
Нека све буде на славу божју! Иву та вијест још у цркви смути. О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора. Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.
У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио. Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Говорило се за њега, не без разлога, да је вешт да обрлати и на блуд наведе и најпоштенију женску. Знало се да ће он, на крају крајева, ишчепркати однекуд једну којој Јевђеније неће моћи наћи ману. Тако се и догодило.
гледали са бедема, не излажући се никаквој опасности, злобно су додавали како се у оној јутарњој тмори ништа није знало, ни ко пије ни ко плаћа.
Остајао бих знојав на мразу од кога пуца церић, у танкој кошуљи, све док се не бих смирио, а то је знало да потраје и да потраје, па ипак никада ни кијавицу не бих зарадио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако је појава прецесије, коју је опазио већ пре осамнаест векова Хипарх, а којој се није знало узрока, потпуно растумачена Њутновим законом. „И појава плиме и осеке проузрокована је силом гравитације.
прве поуздане податке о климатским приликама на површинама тих планета, о којима се до тада није ништа поуздано знало.
О хемијској конституцији Марсове атмосфере знало се онда још веома мало, и сада се не зна много више; зато сам спочетка мислио да моје рачуне нећу моћи довести до
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Толико времена није се чуло за њега, нити знало где је. Чак се мислило да је и умро, док он, ето, отишао у калуђере и после дође овамо за попа и деду.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У кући, наравно, повлачили се разговори, али опет у стилу отменог чувања интимног догађаја. Као знало се да су Петра напала двојица. Кућна послуга, између себе, доказала је неучешће.
То је била чувена „тројка” у том чувеном осмом разреду. Сва је варошица говорила о њима, и знало се, довољно опробано, да су то младићи ретких способности у смислу карактера и интелекта.
Већ у шест ујутру сазнало се да Црнац није дошао. У осам се знало шта се по енглески спрема за доручак. У девет је госпођа апотекарица чула за шлафрок младе госпође, и чудила се какве
Све „житејско” је у толикој мери ишчезло било из потреба Јосифових, да се просто није знало како и од чега живи. Лекса га служи срдачно. Свим силама је запела да спасе брата и Влаовића. Заварава га да једе.
Наравно, госпа-Јелка не излази уопште из контоара, а разговара с најстаријим помоћником кроз прозорче. Петком, знало се, облачила је госпа-Јелка као пламен црвену хаљину.
Сви су хвалили свирање Агничино — хормајстор из католичке цркве, њен учитељ клавира, већ ју је и прехваљивао. Знало се ваздан прича, за вас-дуги дан, о Соки: „или не излази са својима, или иде пет корака испред њих, сама”.
је другарице трзале за кецељу; а Мија би опет постајао најпажљивији кад Јана, стидљиво, пружи свој вечито слаб цртеж. Знало се да Мија брине сталну бригу о њеним цртежима. Некада поправи, некада нешто доцрта, некад узме Јанину руку и води је.
Тек одатле надаље, наређено је, има насеље убудуће да се зове Горња Варош. Дакле се сад тачно знало, што рекао апотекар, где почињу Црнци, они што живе у уџерицама, пола године једу пресно: лук, парадајс, воће и
са имањем; или наређење од грађевинског одељења у магистрату да се ограда или доврши или сасвим уклони како би се знало — боже здравља, због регулације — да ли је кућа на улици или у башти; и тако даље.
двориште је другом дером било у вези са двориштем мајке Луке Млинарића, који се школовао у Риму, и за сада се још није знало каквој ће се струци посветити.
обојица измирени са судбином до равнодушности, само стари од оптимистичке, млади од песимистичке равнодушности. Знало се да стари има једно мало, кадифом постављено и по ивицама заливено сандуче с правом збирком разних дуката, из
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Колико би среће по човечанство било када би се још код тако мале деце знало шта ће ко бити, па ако ништа друго а оно бар, док смо деца, да се сити натучемо будућег министра, епископа и
Дабоме да би за одржавање реда и дисциплине много боље било кад би се унапред знало ко ће погинути. Толико и толико њих треба да погину, каже мени командир, а ја лепо одредим: ти, ти, ти, ти и ти, и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Запитах га како се то збило. — Гужва је била данас, па се није знало ни ко напада, ни ко се брани. У два маха су Немци истеривали артиљеријом наше пешаке из ровова, и два пута су наши на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
који су ми певали, једно момче из нахије шабачке највише смо зато држали у служби (као кувара) што је врло лепо знало уз гусле певати“.
Познајем ти чело како ти је, и под челом очи обадвије, и познајем оба мрка брка. Знаш ли, бане, не знало те чудо, кад западох ропства у вијеку, — пандури ме твоји ухитише у Сухари врху на планини, у руке ме твоје додадоше
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ја бих овдје сакрио главни дио своје радионице, оно што ми баш не треба у логору, а буде ли много дјеце знало за пећину, брзо ће се чути и у селу. — Е, па ти си крио и од мене — ожалости се Јованче. — Не, не!
У пећини настаде забринуто савјетовање. Сви су били гладни, неиспавани и забринути због својих код куће. Није се знало је ли непријатељ продро даље, до њихових кућа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Толико их Царограђани у пољу пак истукоше и исекоше тушта, што ни броја мртвих није се знало. Тамо доиста изврши се оно Мојсеово проречено што но се вели »Један ће потерати хиљаду, а двојица ће кренути таму« —
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А бата-Таско уздахну и прихвати: — У старо време се знало, бре брате, кој је стареји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је на фукара!... Млађи одаваше чес’ на стареји своји.
Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ! По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?! А си домаћин дође, а измећ
Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају. И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски
и ти пантиш онеја речи!... Чорбаџијско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?... Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори! ... Слушај што ти зборим...