Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Узвишено и спиритуално пробија се из свакидашњег и обичног и душе следе неки само њима знан пут. ИВ Богатство слика Ћопићеве сеоске приче даје посебну боју како визији детињства, тако и описима природе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сељак! То њему вечерас представља строго одређен и добро знан лик, неизмјенљив и скоро вјечит, лик сељака с торбом, спремног и на опрезу, „с ногом у стремену“.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Жарку се чини као да снива: какве ли тајне љепоте скрива предио овај, из прича знан?! . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
“ Замуца вођа: „Тако ми брка, ђидија овај све живо крка! ... До сада ниси био нам знан. Одакле идеш? Гдје ти је стан?“ Ћоса ће нато: „Главом и брадом станујем, друже, под Буква-градом.
„Ех, то је поклон за малу лијеп!“ — прогунђа Ловац и зграби реп. Патуљак трећи, поморац знан, плови на море, океан, и тамо рони до стијења сива гдје шкољка бисер блистави скрива. „Ово је поклон достојан мале!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СВЕТКОВИНА Сишли смо с ума у сјајан дан, Провидан, дубок, — нама, драга, знан, И светковасмо оцепљење то Од мука, сумње, времена и сто Рâна, што крваве их вређао је свет, — Љубави наше плав и
Пролеће. Сунчан и насмејан дан. Пролеће жудњом и насладом дише, И пирка ветрић миришљав и знан; Разноси врелим зраком зоре сјај, Разноси мирис, успомена дах.
један дан Кад човек не жели више да се бори, Кад му дух затражи какав виши плâн Живота, — дан тужан, и празан, и знан, Кад све бива једно, јер се све прегори.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
С. Пандуровић ЦЛXИИ СВЕТКОВИНА Сишли смо с ума у сјајан дан, Провидан, дубок - нама, драга, знан; И светковасмо оцеплење то Од мука, сумње, времена, и сто Ранâ, што крваве их вређао је свет Љубави наше плав и нежан
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
га да не одмиче се, вече то, од мог спавања, Па ако примети плавило лица, сам ме пробуди; Не помогне ли глас му знан, страшна ће можда шибања: Јер жудим (ако оздравим) да видим Је још једном како руди.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ја о теби врло се људма хвалих и на големо те повисих с гласом, а ти ка неки худ сиромашак, прости човек никим не знан ту дође. Што је то од тебе, помагај, чудо о, владико? Та вишњега Бога син си ти, и цар небу и земљи.