Употреба речи знати у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

„Нећеш ти више, Грлице, ићи на казан! Ја ћу тебе хранити, нећеш ти одсада знати шта је то глад!...“ Тако он говори, а усне му дркћу од љутине. Кад је било око пола ноћи, он оде.

њега на земљу, преклињала сам, доказивала сам му да ћу га ја умети скрити, да ћу га неговати, да нико на свету неће знати где је и шта би с њим. А кад рана прође, онда ћемо заједно да бежимо... Али све беше бадава!

Можда ће близу њега, у другој мрачној собици, бити отац његов, али они неће ни један за другог знати! А можда ће се у месец дана по једанпут и видети: син ће са тугом гледати како му је отац за кратко време оседео, како

После сам и то приметио: што ће радити ако јој то мајка не допусти? „За то се не брини, побратиме, мајка неће ни знати: Стана је псе отпратила на салаш, а очух јој се данас добро нацевчио, неће осетити, па да му пола куће однесемо, а

Да ли се кајала шта је учинила, или су то биле сузе радосне узбуђености?... Ко ће то знати? То су тајне које жена ни на смртном часу не исповеда.

Шта тамо раде, бог ће их знати!... Ал’, вере ми, учо, нису чисти послови... И јуче ми је баш доходио, скиде капу, пољуби ме у руку; ја мислим богзна

А после наједанпут пребледе као крпа. — Није могуће!... То он не може знати ко је некада овамо доходио!... Не! Не!... Али куд оде,... — додаде устрепелим гласом. — Кући није... да куда је?...

И он погледа у дирек о коме је парче конопца висило. — Па, ето, узми, то парче што о диреку виси... Враг ће знати ко му пресече половину... А ту је висило све некако до самих Цвети...

— Али, синко да ћутиш!... До суда, о томе не сме нико ништа знати! — Нико!... — рече озбиљно Гружанин... — Нико о томе неће знати...

До суда, о томе не сме нико ништа знати! — Нико!... — рече озбиљно Гружанин... — Нико о томе неће знати... А после ме та проклета кућа више никада неће видети...

да је са Ђошом ашиковала, и да је Ђоша из мрзости према Гружанину највећи злочин хтео извршити, за које она није могла знати. Кад је то све признала, па кад је видела оне презриве погледе којима је пратише она паде у несвест.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

човек и високоуман, оно што не зна о том ни поњатија не могући имати, оно што зна чини му се да је то све што се може знати; зато што је себи једном завртио у главу, ако ће бити и криво и недостаточно, хоће да тако остане.

А разуман човек, ако ће колико знати, опет слуша с великим вниманијем што други говоре. Оно што зна рад је и боље знати, а оно што не зна не мисли да зна;

А разуман човек, ако ће колико знати, опет слуша с великим вниманијем што други говоре. Оно што зна рад је и боље знати, а оно што не зна не мисли да зна; радо и весело што је добро и паметно и слуша и прима од ког му драго, и тако од дан

„Доста већ, — одговори лисица и по кожи се познајеш да си од старине”. Наравоученије Ваља знати да је крокодил једна страшна звер која живи у води и на суву. По виду подобан је гуштеру, али је ужасно велик.

” Наравоученије Никад нико не може знати откуда га беда и напаст може наћи. Многократно избегнемо велика бједствованија; а онде гди мислимо да смо у

— „То ли је ваша на селу храна! Та ходи, брате, у град, ако си рад знати шта је живот.” Ови готов. Пођу; к вечеру стигну.

Зато надлежи добро знати да богатство, власт и господство прекрасне су вешти у оном паметном и добродјетељном мужу који их употребљава како на

Иди и уживај, но при тому знај да ми ниси узео, него си ми дао срце и памет, јер ћу други пут знати како ћу се с тобом опходити!

А | осим тога, по реду разговор, ван да га је ко под аренду узео. Притом ваља знати да у садање време људи на дела више сматрају неголи на многоречије, и ко се је рад од велехваленија излечити, ово нека

вредности познавати, о њима умерено мударствовати и не високоумствовати, на исти начин и своје недостатке и слабости знати, овде лежи узао.

Зао и пакостан оном је најгори ком је најближи; напоље такога из града и села, да људе не трује! Хоћеш ли знати, веле наши добродјетељни стари, какав је ко: не питај надалеко, гледај само како с комшијама живи.

Боље је што не знати него наопако и зло знати. Сви учени људи врло добро знаду колико је мука, и да се на стотине година време изискује,

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

з. Не питај ме од чега је мање, од чега је и црње и горе! Сам ћеш знати какво зрно жање, када видиш да са козом оре!

Када видиш ко га чиме гађа, шта му купус и кукуруз плàви, шта му крушка над асталом рађа, сам ћеш знати кога свеца слави! КВАНТАШКА ПИЈАЦА Што је јуче коштало 20 динара, данас кошта 20 хиљада! А сутра ће 20 милиона!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Но треба и то знати да у ваљевској нахији мешћемски̓ глава није више било уписани̓ него само 750. Тако су кнезови после немачког рата

су оно готово турске куће и деца; па кад ови моји Срби попију сваки по оку ракије и уђу у турске куће, онда неће се знати ни рз (чест), ни дин, ни српски ни турски, све ће бити брбат, а то неће ни Богу ни људима бити мило.

— Веле Турци: „Е мој прото, пошто дође војска у куће, ту се онда неће знати ни прави ни криви”. — Ја им кажем да друкчије не може бити.

Ако ти њима политично пишеш, и они ће теби политично одговорити, пак нећеш знати где си. Већ ти напиши онако како си мени казивао, и дај мени ја ћу им послати”. Ништа то; ја не смем да се усудим.

Треба знати, да се ове фуруне изнутра из собе ложе, отварају и затварају. Но дрва не изгоревши како ваља, удари она сила по соби,

Ја ону ноћ у мисли пођем себе разговарати и мислити колико ћу ја за стра̓оту знати? — толико, колико ме од чадора одведу; а како сабљом ударе, више (се) плашити нити стра̓оту трпити нећу — то ће одма

те не изведем на оно место одакле сам те примио; и стајаћу док ти уђеш у Китог, па кад два пиштоља избациш, онда ћу знати да си на саламет изишао, и с моје липе вире скинуо. и после који кога море, и чија дубље засече (тј. сабља).

” И то треба знати, да донде није ни у једнога поглавара било топа кроме у нас; које су нам пријатељи из Новог Сада, особито владика

је казао: „Право и каже, да су ружно поступали на комшилуку”, и да је добро што ће они султану то преко јелчије дати знати. 1. јануара 1815. год. Нисам одлазио г. Недоби. 2. јануара такође, имајући посла другима одлазити. 3.

Булгакова и грофа, и да су казали да ће нас император звати на аудијенцију, но в котороје времја, да ћемо преко јего знати. Недоба: „До бро, что они мени скажут, то ја вам бесумено јављу.” 7. јануара опет г. Недоби, и нема никакав од— говор.

Недобу извесно знати. То вече отишао сам г. Недоби, казао сам му да сам био код г. Булгакова и шта је говорио. На То МИ Г.

Но ви будите овде јошт, ја ћу вама дати знати што воспоследује. Ја ћу султану од моје стране што могу лепше и ласкавије представити од стране комшилука, а и од

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други. — Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш. — Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу.

— Зафаљујем на вашем часном имену — вели Пупавац фино, па пита: — А одакле путујете? Ако смемо питати, љубопитни смо знати... — Са суве границе сад, а био сам свуд по народу. Ја списујем народни живот...

Школа је наврх села. Него, да би се боле схватило колико је поп Вујица волео учитеља Грујицу — треба знати да је село отишло некако у дужину за читаво по сата... Еле, школа је наврх села, а попова кућа насред села.

И поп Вујица, иако је лепо код своје куће ручао пасуљца и неку лепу паприку из туршије — а вала и то знати да је поп Вујица волео, барем тако се каже, паприке из туршије — заседне с учитељем Грујицом те осмочи мало печења или

Међутим, ко се год возио у тим његовим »кочијама«, тај већ и без календара може знати кад ће се време променити: јер не да се ни замислити да се такав путник није барем једном стрмоглавио у какав јарак

« Симица оста с практикантом, а капетан затвори врата за собом. Докле је трајало то узимање за протокол — ваљда ће знати сам капетан, а знаће и Симица, који се већ беше ознојио причајући по неколико пута своју недаћу ноћашњу, а зваће

Утом се прогура нека бака, седа као овца и без зуба, па закрешта онако бапски: — Знате ли, децо ко ће то најбоље знати? — Ко, ко, ко?... — повикаше многи радознало. — Нико други већ баба Мирјана! — Која Мирјана? — упита Пурко.

— Теби, синко, пада и као неки род. — Јест — одговори Страхиња немарно, па додаде — Може бити она ће најбоље знати... — Ја још нисам била ни проходала — настави баба — кад се Мирјана удала у Овчину. Ако она не зна, не зна нико.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Пред очима му стојаше сјајна будућност. Дружиће се са првим беговима... Неће бити Турчина који неће знати име његово. Ниједан проћи неће, а да за њера не запита. Пролазиће бегови... паше...

Премишљао је: — Сад идем Деви... Он ће ме упутити... Он ће ме поучити... Он ће сигурно знати где се опи налазе... И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини. Пут му је познат, прошао је њим безброј пута...

Упамти!... — Ама откуд ти то знаш?! — Казала ми тица!... Донео ветар... Ти знаш да ја морам знати све... Нису ти лоше казали!... Тражиш хајдуке... Знаш ли где је Суви грм? — Знам. — Тамо...

— Ко?... Лазар Станка? — Јесте. — А зашто? — Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! — Морам знати! Јелица је била црвена као рак. Онај вајатић јој се окретао око главе. Једва превали преко језика: — Због мене!...

И кад нијеси учинио ове јесени... — Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. — А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити! Казаћу Маринку да га он испита...

— рече Зека ухвативши га за руку. — А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. — Ех, како!... Ја морам знати!... Чуо сам!... Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...

— Не седимо, Ногићу!... Али, брате, нисмо знали. Ко може знати шта је у оној ђаволској души?... Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега...

Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: — Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... Крушки се учини да то говори поп Милоје. Он суну као олуј: — Ти си јатак хајдучки!... Јова као да се томе надао.

Кад чу Лазарево име, Иван прену. — А где је Лазар? — Како немам оваца, тако не чувам ни паса! Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. Иван клече преда њ, па склопи руке: — Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио?

Остало полега да се одмара... Чудно заиста! Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Њен ће мирни корак да жалосно прати Шум јесењих вода. Но сенка што мрачи Мраморно јој чело, нико неће знати Откуда је пала и шта она значи.

А на мом путу сама сија Сумња, то сунце мога ума. ГОЗБА Кад прођу дани, ко ће знати Да каже повест о њима — Пролазе као луди свати, На белим и бесним коњима.

И сузе кад дођу, ране закрваве — Ја ни онда од тог ништа нећу знати. СОНАТА Хтедох да ми љубав има лице сретно, Као речна нимфа, чије власи дуге Весело црвèне; али беше сетно, И

Љуби, љуби силно, увек истоветан, У љубави само ти ћеш јасно знати: Како мало треба да се буде сретан, И сто пута мање да се вечно пати.

На нову обалу ја ћу ногом стати, Да у новом руху загазим у цвеће... Тако јадна душа никад неће знати Где беше крај бола, где почетак среће... СУЗА Кô јесења шума тако умираше Цео један живот тихо и нечујно.

Рука ти је бела мека као цвеће, А моја остаде сва окрвављена. Откуд си и ко си, нико знати неће: Љубав или мржња, судба или жена.

И колико мира у речи где грца Цела једна душа и сан од свег дражи! Сва је моја радост знати бол да скријем; Сва мудрост, љубави дати изглед злобе; Врлина, да презрем сузе које лијем, И покажем срце као

Но том вечном болу и тој тамној срећи И реч једну нову ако буде дао — Ко ће знати да сам некад ишчезао Јер ту реч чудесну не умедох рећи! НАША СРЦА Ко затвара ваше очи небројене, Срца, срца, срца?

И кад паднем, најзад, нико неће знати Мој очаран задњи осмех да прочита; Лицем победника разблудно ће сјати Сунце заробљено у зрцалу штита.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

” Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” Неки ме хладни зној обузе. Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.

Али шта је то било, то се не зна, нити ће икад ико знати. Око девет и по сахата ми смо сви лежали у постељи, само мати што је седела с рукама у крилу и безначајним погледом

Пуши цигару иза цигаре. Гледа само око себе и као да није весео. А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан. Иде он у наше село и ено га гдје уђе. Хајд, хајд, па право у народ.

Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то! Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.

— Не! — рече она. — Нећете да кажете. Не, ви морате казати. — Никад! — Ал' ја знам шта је. — Ви не можете никад знати шта је. — Пароле д'хоннеур18 велите да не знам. Она се збуни: — Ја мислим да ви не знате.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« — А сваки поп чудо што воли крофне! Откуд сад то, бог ће га свети знати; али то је непобитан факат, познат сваком правом сину наше свете православне цркве.

Љута сам, слатка, па не знам већ ни шта говорим. Не могу ја све знати; кад ми није од бога дато да правим путеркрофне. Та, бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!

Пише к’о канцелариста какав; исти њен отац! Ко је узме, слатка, тај ће бар знати да има једну добру виртштафтерку. — Рâно моја, знам.

А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу. Шта се разговарају, то ће сам бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то

било што се то баш тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: »Гледај мајку, па шацуј ћерку!

да се помоли богу, да се поразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати зашто све иде свет у цркву недељом преко године.

И како знамо већ како то иде данас у овом свету, мислим да нема ниједног читаоца који неће већ унапред знати која ће од њих двеју триумфовати, а тако исто и разумети да је то баш тако морало бити.

— А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац. Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа, — по

Дуго је пућкао и мислио, а после опет отпочне монолог свој. — Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?! То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!

— пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити. — Ништа, слатка! Ја сам вам овде к’о у пустињи...

— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотêр знати све... Кад оно... ви нисте ни чули! Не знате ни кол’ко ја! — Молим вас... — Та шта вам ја баш много и знам?!

к’о и увек, и данас сте у послу. Забога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би’ само волела знати... — О, баш напротив. Ни најмање ме нисте узнемирили. А ја баш мало пре у себи мислим: о, неће л’ бог ког донети!...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ја већ не могу дуго љубав проводити; наумио сам се женити. Зато би' био рад отприлике знати... — Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете?

оженити, јер има много непријатеља, зато закључи отсад са проводаџијом просити, и то са таквим проводаџијом који ће га знати у свему препоручити. В Чекмеџијић је узео за проводаџију чика-Гавру.

Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје? Дође вечера.

— Чули смо. Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба. — Ја нисам противна, ако отац није. Само ми је брига за дете.

Дакле, ви још нисте никад имали абентајер? — Ни не желим га; ни име му није добро; но опет би’ рад знати шта је то. — Знате, абентајер је то кад мушко у женско, или женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком

Но после ручка почне се важан разговор. — Ви ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама. — Нагађам. — Вама се моја кћи допала, је л’ те?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ја не знам шта се све ово ради и не могу никад ни знати и само је једно сигурно, да сам ја сав човек од патње. Да могу некако да затворим разум овако као очи и савладам ову

Сад се ови медиокритети нешто зноје и петљају без њега ,а време пролази и опет нико неће знати шта ће све из овога да произађе. Само ја осећам једно: да до новог рата мора доћи.

Ја не знам и никад ништа не могу знати. Али осећам неку мутну, болну и збркану напетост у свима силама око себе и у себи.

Ја не знам и ја никад знати нећу. Али слутим, назирем, осећам једно што мора бити, осећам ужасну трагедију, најславније, по боловима, генерације

Африка

Догодило се да му је један црнац, који је знао да Вуијеа занима тај инсекат, донео на место инсекта цвет. Треба знати како је савршена моћ опажана код црнца, па разумети шта значи кад се и он могао преварити.

Занимљиво би било знати уколико су били зачуђени урођеници који су први видели белце, кад су већ раније знали за овакву своју белу браћу.

Ништа страшније но пасти у руке црних а не знати бити одлучан са њима! Они су се договорили између себе. Шеф села је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала

Не бити тетовиран, значи не знати ништа, не бити спреман ни за шта, остављен на милост и немилост свега што може наићи.

Они у планини живе у тајности; нико их не сме видети, нико за њих знати. Тек после те три године породице сазнају да ли је њин млади члан још у животу или не.

Рекли су ми да су многи младићи помрли за време искушења. Истина, треба знати да многи младићи за које се мисли да су помрли у ствари су само кришом преведени на другу планину.

Треба знати колико је црни човек плашљив, живчан, па да се замисли његово стање када га изведу из јаме. Тек тада настаје велика

Треба знати да чак и да буде посечен, ништа то њега не би разуверило, јер би сматрао да, белац само има много јачи фетиш, или да

На ногама „бабуше“ везене златом, а преко целе тоалете бубу од тила и чипке, од којих се код нас праве завесе. Треба знати да тако накићене жене Волов проводе у гомилама по цео дан.

Горе не постоји! „Ово је земља белих! Треба знати како горко то звони у устима белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци,

Треба знати да је обичај код свих жена у Африци, па чак кад се занимају и оваквим послом, не показати да их мушкарац занима, да су

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Што год чујеш, немој се чудити; зашто, ако је добро, мораш напред знати; ако је зло, не треба да разумеш. Право, ево нам нотароша! Сад можеш таки почети. КАТИЦА: Ах! С њиме нећу моћи.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Овде ће га неко време још спомињати, као и тог кривоногог Грка, а после ће га заборавити и неће му знати ни имена. Ова варош иза њега, са тим високим, црквеним, торњевима, остаће као и то Сунце, које тај брбљиви Грк толико

Док се само дохватим коња, тркаћу се са њима све до Бачке. Све у круг, да излуде по барама. Неће знати да кажу јесам ли спреда, здесна, слева. Док се само небо оспе звезда коњокрадица.

Њен је муж, рече, уобразио, као што то уобразе сви остарели људи, да треба нешто нарочито знати, о жени. Не треба, према њеном мишљењу, много знати о жени, а нарочито не толико, колико мисли да зна њен муж.

Не треба, према њеном мишљењу, много знати о жени, а нарочито не толико, колико мисли да зна њен муж. Све што је потребно знати о жени, она ће и сама, у љубави,

Све што је потребно знати о жени, она ће и сама, у љубави, кад јој устреба, знати рећи! Госпожица Текла врисну кад то чу.

Све што је потребно знати о жени, она ће и сама, у љубави, кад јој устреба, знати рећи! Госпожица Текла врисну кад то чу. Рекла је, гласно, оцу, да њена мати, изгледа, капетана преже, преже.

Госпожа Хумл ће га онда оставити на миру, а ни жива душа неће знати да се код ње крије неки капетан. Кроз њене салоне прошло је већ неколико сербских официра. Ни једног није издала.

Овакав живот и не вреди ништа. Бар ће они, што остадоше, знати шта их чека. Али они не верују да ће њих Василије заборавити, нити Росија. Чекају њих, у Кијеву, фамилије рођака.

У стражару уђоше нека деца. Шиљбок, пред мостом, стајао је, као да спава. Исакович није знао, није ни могао знати, колико робова, и колико његових сународника чами, тамо горе, иза решетака.

Онај ко је довикивао, морао је знати, добро, распоред соба, и прозоре трактира. Познао је, по том гласу, Лађевича. Одмах затим чу кикот из баште, човека

Питао се, у себи, опет, шта га је снашло. Он није могао знати, ко је, и какав је, Вишњевски, ни колика је његова моћ, колики његов утицај у Кијеву, али му је, код Волкова, било

Вишњевски је тврдио да је то главно знати, да је то врло важан документ, да ће то Штерби донети један чин више, а можда и представљање императрици Елисавети.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Охо, реп им љубим, алај су слатке! — Дедер, зашто си у џаку? — опет ви питате. Зашто, зашто! Ко ће то знати. Можда због тога што је из млина нестајало многих ствари за јело, па мене за то окривише.

— тврдио је чича Тришо. — А можда смо обојица млинари — викао је крчмар. — Идемо да питамо мачка, он ће то најбоље знати — предложи чича Тришо, и оба кренуше према ријеци, гдје је чича био спустио свој џак, али гледај чуда — џак бијаше

Написаћемо оглас да је изгубљен мачак у џаку и прилијепићемо га на зид моје крчме. Ту долази доста људи, можда ће ко знати да нам што каже. — А има ли на твојој крчми сличних огласа? — Охо, још да видиш!

Ваља знати да мачак Тошо у посљедњих неколико дана није готово ништа јео, па му се може опростити ова његова халапљивост.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Знате ли ми рећи шта је украдено? ПАВЛЕ: То је сточић моје жене, она ће то знати. РИНА: Ја овде држим мој мали накит и ситнице, обичне тоалетне ситнице.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Њој се чинило да сам у праву. - Да! - рекла је. - Ви ћете доћи за мном. Куцните трипут о прозор. Тако ћу знати да сте то ви! - корачала је вукући сетерку, или је сетерка вукла њу; то нисам могао да утврдим.

Ми се нећемо никад венчати, Бодо! Обећај да ћеш вратити Грету кад више ништа не будеш осећао, и ја ћу знати! Ухватила ме је за руку нагло и жестоко и повукла тако да су ми се сви листови романа расули по скели, а сетерка је

До краја године имали смо још један час математике и он је то морао знати. То намирисано ђубре! - шапутао сам самоме себи, али то ништа није могло да измени.

Нисам могао да му кажем да је идиот! Његов отац је шеф болнице у којој је умро онај мој ујак и он је то морао знати, То да је идиот, мислим. То где му је место, такође. Ако било ко уопште зна где му је место.

Увек се може наћи нека галванизирана жаба да ствари изврне за сто осамдесет степени. Немогуће је унапред знати каква. - Избациће те из школе, и шта ћеш онда?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Треба знати да је господар Софра Кирић избрани „обштества член“, „трајтаер“, тојест један од тридесет одборника који магистрат

Мило му било, додуше, пољске магнате видети, али онде се није налазио у својој кожи. Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, ни француски.

— Молим, јесте ли путници? — Јесмо. — Откуда? — Из вароши У. — Како вам је име? — А због чега сте ради то знати? — Не зовете ли се Исаил Чамчић?? — Тако се зовем. Све то забележи. Кречар се већ окаменио, вилице му се тресу.

— Је ли тајна? Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. — Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. — Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Служба често и при коцкарским столовима Принчевим, где је требало знати мартенгала. Та служба није била лака, мада је при свему томе, и још много чему, Вук Исакович имао углавном само да

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

За разумевање језика магије плодности важно је знати време када се обављају ови обреди. Они се често врше у исто време када и љубавна магија, пре свега на велики пролећни

Код Срба на Косову постоји веровање да ће мало дете које поједе језик птице сојке бити говорљиво и да ће знати „деведесет и девет језика“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Вратимо се тако до њихових кола, кад тамо украли брисаче! Још и то. Да ми је само знати ко их је здипио, био бих у стању да га задавим на лицу места.

Ноге које умеју свашта да изведу! – Ма, дајте! — рече стјуардеса. — Нико неће знати! Као да је то толико важно? – Не можете унутра! — понови мирно калуђерица. – Ели, Ели, лама азавтани!

— Имаш право што се враћаш! Наћи ће теби Жика неки послић... Добро. Није ни очекивао да ће већ цариници на аеродрому знати за његову француску славу, али зар овде ипак нису чули да је одевао прву даму Француске у Јелисејској палати и да је

Матавуљ, Симо - УСКОК

Владика нам рече да ће се онамо и пресјећи чвор, да ово бјеху само чарке, да ће се послије онога мегдана знати на коме је царство! Наших и Примораца више од половине вратише се кућама.

Али, поред свега тога, ми се клањамо његову генију, његова слава засјењује нас, и жалимо његову судбину! Жалост је знати да тај орао данас чама сломљених крила на малом талијанском острву!

— Требали бисте ми још како! Али има једна сметња, која ће се, може бити, моћи и савладати. — Могу ли знати каква је то сметња, пресвијетли господару? — Можете — рече владика заставши.

— Кладио бих се да си то мене у сну видио! — рече Крцун смијући се. Вођ рече: — Да ми је по чему знати да Мушовић већ није прошао. То сам ја тражио од ваших снова! — А усни ли ти што? — запита га Крцун.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Јавили? ПРОВОДАЏИЈА: А? Шта држите сад о Сими? МЛАДОЖЕЊА: Али како сте могли знати да ћу ја хтети? ПРОВОДАЏИЈА: Шта хтети, стотина је моја, а ја толико ваљда искуства имам да знам, то јест, што је за

ДЕВОЈКА: Како купите, ја ћу бити задовољна. МЛАДОЖЕЊА: Али ја би желио знати ваш густ? ДЕВОЈКА: Мој је густ онај који је и ваш. МЛАДОЖЕЊА: О, како сам срећан! ДЕВОЈКА: Како?

ЖЕНА: Оди, да ти видимо поштење. МУЖ: Бежи, Лазо, док си читав! (Побегне.) МАТИ: Тако треба с њиме, пак ће знати уважавати жену.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Гуркају се у том трку, Ћушкају се у том хуку, Ко их гледа не мож знати Играју ли се ил се туку. Гледао их ловац стари, Пуцати му беше жао. Узе листак књиге беле Па је зеке — нацртао.

рожданик слеповође Малише овакву судбину прориче сељаку: Големо ће бити страдање његово, а нико то неће ни чути, ни знати, ни разумјети.

„Хоw плеасант то кноw Мг. Леар!” Wхо хас wриттен суцх волумес оф стуфф! („Како је пријатно знати госпон Лира!” Стари је написао толике којештарије!

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

5. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ШЕРБУЛИЋ: А, ево госпође Зеленићке, и она ће знати што казати. ЗЕЛЕНИЋКА: Јесте ли чули, господо, да је Диштрикт сав у пламену? ГАВРИЛОВИЋ: Шта, изгорео?

ГАВРИЛОВИЋ: Богами, ви баш лепо толкујете, не тамо-овамо! ЗЕЛЕНИЋКА: Сад се може лако знати да ће Србљи побједити своје непријатеље. ГАВРИЛОВИЋ: Бадава, људи много страдају!

ЗЕЛЕНИЋКА: Издајство! ЖУТИЛОВ: Кажу, но ко ће то знати? Сад се Маџари врате у село, и не само што га попале, него и све што су нашли, мало и велико, потуку.

Тај што сам с њиме говорио из Сомбора је, и каже да од наше војводине неће бити ништа. СМРДИЋ: То смо одавно могли знати.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и оволикога обима, који се сада први пут ради у српској науци и књижевности, није ишао без великих тешкоћа, које могу знати само они који су радили сличне послове.

када је био са службом у Брзој Паланци, он је обраћао пажњу на народни говор и бележио што му се »чинило да треба знати«. Али све је то радио »без икакве књижевне намере... него само за себе«.

За једног »новог човека« било је обавезно знати руски и нови нараштај се васпитао готово искључиво у руским књигама. Читају се не само руски економисти и социолози,

Он је у првом реду негативан дух и рушилац, и одликовао се у одрицању и рушењу, крчио земљиште за друге који ће знати и моћи зидати. Иначе, у позитивноме правцу он је дао мало резултата.

Осетивши шта све треба знати па моћи писати, он се дао на проучавање француских песника, нарочито Алфреда де Мисеа и Пола Верлена.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер су стизале у казначејство где је он препишчик био. А то место препишчика једва је добио.

Тако! — рече Јова и седе. Отпоче ручак. Ја нећу описивати шта је све било. Ко је год био полаженик, тај ће знати све то. Спочетка се више радило него говорило, јело се. Домаћица устаде да »транжира« печеницу.

Јова не да нипошто, хоће он. Диже се ужасна вика. Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему да он неће то знати, да је његов алат перо, а не велики кујнски нож.

Тачно се морао знати час и одласка и доласка његовог. За свако задоцњење у школи бивао је кажњен од професора, а за задоцњење код куће од

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

дочекао, Понудио кâ што ваља госта, Мудрих речи прозборио доста, Па је онда вако започео: „Чу ли, сине, што бих знати хтео: Откуда си и ко ти је мајка, Кога кажу родног ти бабајка?

Красна л' беше кад беше на свету, И на твоју доста налик Цвету. Ето, брате, што си знати хтео — Стога сам ти мало невесео.

Куса старац и куса Милета, А служи им убавица Цвета. Па је онда 'вако започео: „Чујде, сине, што би знати тео: Откуда си, и ко ти је мајка? Кога кажу родна ти бабајка?

“ Тако пита Рајко, сабља стара, А Милета њему одговора: „Право ћу ти све ја казивати Што си, оче, рад од мене знати.

Красна л' беше, кад беше на свету, И на твоју доста налик Цвету. Па стога сам мало невесео, Ето, брате, што си знати тео.“ Таку реч је Радивој зборио, Мутно лице мало разведрио. Беше л' сетан баш зато заисто?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Иди, бено, гдје ће дијете знати у сат. Хајде де да си бар војску одслужио, друго би било. — Богами, дједе, знам. Знам га и навити па да иде.

— Пази га! Па шта ћу друго и знати ако нећу то. Коњ је Раде Ћопић, то си и сам казао. — Е, видиш, побро, да си бацио чифте у празно. Није тако.

Куда? Куда ли то тежи срце узнемиреног пјевача? Виде ли то у кући, не виде ли, како тугује Ниџина млада, ко ће то знати. Она се највише стиди старог домаћина, мог дједа Раде, а и не слути да је баш он први открио њезину тајну тугу.

— А ти ? — Шта а ја? Нијесам ја, велим им, ни поп ни црквењак па да све то морам знати. Не знам читати, не знам писати ... — А они?

Мунижаба брише вјерноподанички хладан зној и хукће: — Вала, да ми је знати ко то дозвољава да се свакој рђи у селу даје краљевско име.

Жена удовица, попила она, попио ја, па шта ћеш, свакакве се ту работе десе — слеже Пантелија раменима. — Ко ће знати шта се у ономе пијанству и мраку све исподогаћало.

— И ти га баш прећера. Шта ли му сад ја имам заједничко с бијелом кобилом, да ми је само знати. Да је казао бијел парип, хајде де.

— Ех, само да није пусте жеђи! — шишти он изгубљеним гласом. И да му је знати шта је с оном будалом, старијим братом, Миканом, који се туче тамо негдје позади, иза џамије.

Е, вала, нек пропадне ако је толико килава. Ко ли те само томе научи да ми је знати? — Знаш ти добро да је то одређено за наше рањенике, па опет си посегао руком у магацин, а?

Нико од његове дружине у близини нема уре. — Ма зна ли ико жив колико је сад сати, закон га убио? — Како ће знати, де? — уразумљује га Бориша. — Једини командир има сат, а он је враг зна гдје у овој ноћашњој варици.

Не знам ја ко си ти док не видим. Сељак се уозбиљи. — Како нећеш знати? Гледаш ме пред собом, познајеш ...Чем ће ти онда оно: лице осредње, стас округао? Та верујеш ли својим очима?

— А оне друге двије иза њих, видиш ли, то су твоје комшинице, кућа до куће. Ваљда и њих познајеш? — Како нећу знати! Неки дан су нам донијеле пуну торбу шљива. — Па јеси ли их легитимисао, право кажи?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Видим ја тебе, Мујо, како ме фиксираш! У реду, нисам с раскида, ал само ако си позамашан! Да ми је знати, ко је бољи: коњушар или коњ? Јеси ли чуо?

Онај коњ за санџакбега, и оне сабље и дукати, нека то засад причека! Није заоглаву! Да ми је знати како то они замишљају... Има весеље да им се пресече... ЈУСУФ: Пази, срешћеш и Хасанагиницу...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Не, не, оку ми дај, оку! — И поче да узмиче. — После, Станојо. Сада је ово доста. Опићеш се, па нећеш знати. — Не, не! ... Оку, Миле, оку! ... Ох! Изнесох му пуну оканицу.

она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао... За све је морала њега да пита.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Неће ни наш стари пропасти, зашто учени људи у народу всегда ће га знати и с помоћу старога нови ће се од дан до дан у боље состајаније приводити.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Како сване, они одмах стану гледати да л' има какога год трага куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје никакога трага ни гласа.

И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан како сване браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло дознати Као да није ни долазила.

Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је дајемо и за кога је дајемо, да је моремо походити као сестру своју.

бијелу испод ногу метне више главе, па онда отиде на своје мјесто а ону провалу тако зазида, да се никако није могло знати да је дувар кварен.

Ови одговоре да нису тамо били. Ветрова мати рекне им: — А ви идите месечевој мајци, она ће вама то правије знати казати, јер има сина који је више света прошао. Крену се ови и оду к месечевој мајци.

Они одговоре да нису били. Месечева мати рекне им: — Идите ви, децо, сунчевој матери. Она ће вама то најбоље знати казати, јер јој син највише света прође. Ови се крену те дођу сунчевој матери.

Свака ће мати својој деци најправије судити. Она ће вам најбоље знати казати чија је девојка. Ови се опросте од сунчеве матере и оду кући, те дођу својој матери.

Кад цар и његов доглавник опазе да је он оживео, рече доглавник цару: — Тај ће сад још више знати него што је знао, јер је био и мртав па опет оживео.

а злим и пријатељ одбија; нека ти је дакле прост живот, кад ти је мио толико, а мислим да ћеш и ти, ако си човјек, знати шта ти ваља чинити.

Везир се упропасти: — Бог с тобом чоече! како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву сину? Занате људи уче да се хране њима, а царев син има земљу и градове.

А старац му каже: — Синко, ја ти на то не умијем ништа казати, него иди Премудроме (тј. Соломуну), он ће ти знати казати шта је боље, па дођи послије да ми кажеш шта ти је рекао. Онда чоек отиде Соломунову двору.

Чоек се зачуди, па помисли у себи: „Шта ће оно дијете мени знати казати! Али већ кад сам дошао довде, хајде да видим шта ће рећи.“ Па се онда упути к Соломуну.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Него смо се разговарали, како би добро било да и ми дамо један бал. МАКСИМ: Бре ако те окупим, нећеш се знати ни ти ни твој бал. Гледај ти безобразнице, тек што је ступила у туђу кућу, пак побеснила!

— Мислим, који је то враг, али никако ми се не пита данас. НИКОЛА: Баш би рад знати, на коју ће пасти та коцка. МАКСИМ: Зар може која друга добити осим Маге; ако се баш мора добити.

Или оћеш да ја и твоју дужност извршујем? ИСАЈЛО: Боже сачувај, г. докторе! Само би рад знати шта ћу купити, јер се бојим да не погрешим. ДОКТОР: Купићеш — трифеља.

(Смешећи се отиде.) ИСАЈЛО: Знаш, шта је, Манојло? да ми не казујемо доктору. Он како је забораван, неће ни знати да нема разума. МАНОЈЛО: Е, како то говориш; а да се сети после неколико дана, па још горе. Боље да му кажемо сад.

Чудно је човек устројен, као стакло којим споља се све провиди што изнутра лежи. Сад би рад знати, каквог су створа интриганти и притворице, који нам лажи с тако невиним лицем продају, канда је с неба скинута истина.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Асфоделе, суноврати Које црни ветар клати, Боле не знати но знати Ко ли ће вас сутра брати. (10. ВИИ 1989) ТРИ СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY САРК 1 Уз једра пуна ветра, добар

Асфоделе, суноврати Које црни ветар клати, Боле не знати но знати Ко ли ће вас сутра брати. (10. ВИИ 1989) ТРИ СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY САРК 1 Уз једра пуна ветра, добар смер, У сат ће

бескрај; море траје у одломцима, у блеску, тишини Паслике звучне слеђене у слуху После олује; и не можеш знати Ни право, тајно име тој модрини, Па кажеш: море, а мислиш на свашта, На летњи дан, на бродовље, на луке — Поступком

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Исти бакутин ход! Или је у Струку више на тета Нену? Расту деца због витамина... Да ми је само знати куда ли је наумила? Где ли ће и с ким ли ће? Има ли кога? Има да ти не кажем шта... Још је рано!

“ Јесте, али у вашој глави ... То наравно нећу да кажем, али ћу помислити, у ствари, исто. Она ће знати шта сам помислила помоћу телепатије, знате оно: теле патиш ти — теле патим ја? Шта је?

Само што не почнем да цмиздрим, на часну реч! Да ми је само знати у чему је штос! Можда у томе што лова, изгледа, увек стиже сувише касно.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА: Да чујем. АЛЕКСА: Прво сам ти био адвокат. МИТА: Кад си ти учио права? АЛЕКСА: Видиш да си прост. Треба знати шта је криво, па се за правду не брини.

МИТА: Шта си ту могао знати. АЛЕКСА: Алат чини занат. Ја сам попримао речи: „надлежно, подобателно, касателно, у сљедству тога, поводом тим,“ и

ЈЕЛИЦА: О, татице, млого; јер говорити по моди, унтерхалтовати се с највећом господом, штеловати се и знати шта је бон-тон, то се све из романа учи. МАРКО: Тако?

МАРКО: Зане, и шунегли! О њима није била реч. Алекса: Ви шалу проводите. МАРКО: Боже сачувај; него би рад знати каквим то језиком говорите.

ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, царица! АЛЕКСА: Морате јошт знати да је њена земља врло мала, да јој приходи нису ни као моји.

АЛЕКСА: (Еј тужан, та ово се не тиче мене). Господин Вујић, треба знати да се у ствари тек полак случава што се год приповеда. МАРКО: Мени је доста; само ми је жао прстена.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

И кад је почело оно право, да сам се само сетио да је то то, да сам се сетио на време... али куд сам могао знати на овом острвцету! Ко би се сетио!

Ја ћу вас чекати и цео сат, и после ћу сићи с друге стране на језеро. И ако не дођете, ја ћу знати да то није вашом кривицом; само обећајте за случај да можете. Да ли ми верујете? — Сигурно, верујем вам.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Куда мислиш сада? — У игри, у пољу провела сам лето, Па весело сада у школу ме ето. Ах, како је лепо, кад би мог'о знати, Равним пољем ићи, шарно цвеће брати!

Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати мог'о, И од овог тужног дана протекло је врло много. — На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Не постоји ништа више од оног што се може знати Не постоји ништа што се не може знати. Не постоји оно што се не зна, па се то што се не зна не може ни сазнати.

Не постоји ништа више од оног што се може знати Не постоји ништа што се не може знати. Не постоји оно што се не зна, па се то што се не зна не може ни сазнати.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Да ми је само знати шта му је то требало? СИМКА: Баш и ја се то питам. АГАТОН: Е, шта му је требало? Знао је он добро шта му је требало.

А зар би то било отмено да ме је отерао? ТРИФУН: Још кад би ви знали шта они шапућу? ГИНА: А ко ће их знати. ТРИФУН: Знам ја ако ви не знате. САРКА: Па реци и нама. ТРИФУН: Одоше да се спреме па да се уселе овде.

МИЋА: Шта се то њега тиче? ДАНИЦА: Мени је познато да је он старалац, да он води бригу о кући, па ће он најбоље и знати може ли се од ове куће правити логор. (Оде.) ПОЈАВА В МИЋА, АГАТОН, СИМКА МИЋА (гледа за њом, седа, пали цигарету).

ПРОКА: Јесте, не кажем да није, ал' јуче смо ми били друкчи! ТРИФУН: Да ми је само знати на основу чега смо се надали, кад смо сви знали да је покојник прави поганац. Нисмо ничему ни требали да се надамо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Је ли, учитељу — пита капетан Станојчић наредника Милутина — ти си народни човек и просветитељ, па ћеш знати да ми објасниш шта значи реч: коњосати! Милутин се смешка, јер не зна да ли треба да одговори озбиљно, или у шали.

Војницима је издељен само по један хлеб, као храна за данашњи дан, и бог ће свети знати за колико дана још... — У рату је главно да су пуне фишеклије, а храна је нешто сасвим споредно!

Ту је он... мој брат, мртав... Изиђосмо. Неко рече да зовнемо свештеника. Можда ће он знати. Погледах у сестру. Наслонила се на кола и подбочила главу. Била је бледа. Донеше нам столице.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди. Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања... Ето, и ви се сећате неких ситница...

Оно »насуштни« !... Ја сам прве године оплакао; ха-хаха... Ја ћу ти данас то уредити... До подне ће сви знати. А ти иди у моју школу, па ради читање.

Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као... — Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...

И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за оно... Али ко је то могао знати! О, како би то све лепо било, како бих ја била срећна, потпуно срећна... А зар сад нисам? Јесам, јесам... о, те како!..

Нисам рад да ја будем крив... — Кажи ми само, тако ти Бога!... Нико неће знати, осим мене. Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Сама ми је госпођа код двора, Неће знати да је силна моба, Већ ће мислит’ да је турска војска Млада, луда, поплашиће ми се, Танка, витка, преломиће ми се.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Разумијеш? ВАСИЛИЈЕ: Разумем. ДРОБАЦ: Лажеш, не разумијеш! (Гини) Неће он знати како је мени име! ГИНА: Дробац! ДРОБАЦ: Тачно. Дробац. А ни ово што га питам неће знати!

(Гини) Неће он знати како је мени име! ГИНА: Дробац! ДРОБАЦ: Тачно. Дробац. А ни ово што га питам неће знати! (Василију) Знаш ли зашто сам Дробац? (Гини) Не зна. (Василију) Зато што дробим коске! И вадим дроб!

Откуд знам! ЈЕЛИСАВЕТА: Да опет, будала, негде нешто не забрља? ГИНА: Да ми је знати због чега ли је пуцало! ВАСИЛИЈЕ: Ви се нисте нимало уплашили? СИМКА: Ја сам, господине, из официрске породице!...

БЛАГОЈЕ: Да ли је опет наилазио Дробац? ГИНА: Због чега да наилази? БЛАГОЈЕ: Ево му трагова... Да ми је знати шта још тражи овуда!... Јеси све спалила? ГИНА: Спалила сам!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И загрљај опет буде свет, као злато око свете главе, са тамјана мирисом суморним, нећемо знати који грех то беше, међу гресима што ко облаци плове, што нам та тела и душе даде дивне и нове.

Небеса Црне Горе. Небеса Македоније. Небеса. Небеса. ПЕСМЕ СУДБА На сињем мору Лађа једна броди; Да могу само знати: Куда је судба води? Ветар таласа море, Валови личе гори. Немоћно, тешком муком се Са њима лађа бори.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који закони важе, а који су одбачени... Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култура једне земље!

— Шта он доказује, ако смем знати? — упитам га. — Не доказује он ништа, господине мој! Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне

— Но, то је лепо питање! Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати? Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за

— То ће, заиста, бити врло значајна ствар. А о томе се не сме знати ништа пре него што се догоди? — упитам радознало. — Зашто не, молим вас?

— Станите, браћо, куда ћете? — опет ће онај први говорник. — Морамо ићи, али се тако не може. Ми морамо знати куда идемо, иначе можемо пропасти горе, место да се спасемо.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље. Не морамо ми баш све знати... Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: — Је л' то он био?

нема Луксембуршке династије. Каква Луксембуршка династија? Ње нема у Византији; она је тамо негде... та, ко ће то знати, и шта ме се то тиче... Главно је: после Аркадија«... — Дакле? — запита професор очекујући одговор.

Приђох му и упитах га учтиво: — Смем ли знати за ваше име? — Перса Митровић, одговори он и погледа ме зачуђено. Но ако смем запитати: шта бисте ви хтели ? — Хм...

сад ни да јој се јаве; мисле сва је срећа у њиним тепелуцима, а после ће трчати и улагивати се око ње, ал’ она ће већ знати шта ће радити, само, Боже, здравља да хоће овог маторог црвенка гдегод да преместе.

— Ама зар то заиста Јоца каже? — Зацело! — Па јес’, он је учио тамо у Београду науке, па га мора знати. Е сад нека их, нек се кикоћу колико хоће, још мало па ће се оне сматрати срећним, ако их Јула удостоји и погледа свог.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

) Шта ти мислиш, господине Ивковићу, ко би од наших био онако мекан? ИВКОВИЋ (смешећи се): Не знам, ал' то ће већ знати господин начелник! ЈЕВРЕМ: Па јесте што кажеш, он ће знати! А ти баш мислиш: неће Илић бити биран?

ИВКОВИЋ (смешећи се): Не знам, ал' то ће већ знати господин начелник! ЈЕВРЕМ: Па јесте што кажеш, он ће знати! А ти баш мислиш: неће Илић бити биран?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним

’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. — Сад, господине, само док припалим једну. — Је ли, ти ћеш то боље знати него ја. Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом?

— вели Максим. — Знаш ти! Шта знаш! Па добро, шта сам сад казао? — Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. — Па, добро, чу ли бар шта те питам? — Опрости, ја не чу’.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

— Да ми је знати какви су сад његови планови, На коју ли се страну света поподне упутио? У кафану ниједном у животу тај није

ЧУДНОВАТ ДАН И Да ми је знати одреда Казати Оно што се ни за живу главу не да Исказати! Покушаћу, (Нек буде па шта буде): — Чудноват дан За

Сат мери време између вечери и зоре; Дунав, за то време, отиче у Црно море. Драга децо, хтео бих нешто знати, То ме голица, ко жито што шашољи године родне: — Кад се казаљке поклопе на дванаест сати, Како сат зна да ли је

), Овај би био добар за харем Као службено лице, то јест, евнух. Треба га дати неком Турчину, А Турци ће знати шта с њим да учину!” УВРЕДЕ МАГДЕ КАЛАБЕ „Овако са створењима треба охолим! Ја тлачитеља свога тлачим!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Да би се разумео судбоносни значај тога привидно ништавног догађаја, потребно је знати какву је светлост он унео у проблем живота јегуље и шта је он собом повукао у напорима научника за решење тога питања.

Исти разлог чини да су неке дубинске морске животиње провидне, понекад као кристал. Напослетку, треба знати још и то да светлосни органи код дубинских организама служе у исти мах и на то да животињи олакшају лов, као и на то

Поред тога, са њом се не може знати на којој је дубини у проласку ухватила свој плен, што је за испитивача важно знати.

Поред тога, са њом се не може знати на којој је дубини у проласку ухватила свој плен, што је за испитивача важно знати.

А од интереса је знати да, према званичној статистици, публикованој ове године, у току 1938. године само амерички китоловци су у разним

Али ни до данас још није дефинитивно утврђено све што би требало знати о тој најважнијој и најмоћнијој океанској струји и многа питања још стоје отворена.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И гледајући врх заспалих њива Како се спушта нема полутама, Ти нећеш знати шта у мени бива — Да ја у теби волим себе сама, И моју љубав наспрам тебе, кад ме Обузме целог силом коју има, И

И душа моја није хтела знати За тајну грижу и осећај стида, Ни да л̓ ћеш бити добра као мати, Или си стара, вечита Далида.

Помени ме у молитвама, мила, И ја ћу знати у часове таме, Кад опет груне нечастива сила, Да добра душа твоја пази на ме...

ће проћи ко тренутне пене, Маћија некад а некада мати, Напречац ће, у напону, да свене, И шта је старост никад нећу знати.

Таква је судба! Нико неће знати Да некад бесмо први, премда мали, Колену нашем да смо, као мати, Нов језик с новим осећајем дали.

Свршиће се. Али нико неће знати Шта све с нама паде у отменом болу, Ни кол̓ко се чезне, ни колико пати, Пре но гракну вране у пустоме долу.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МИЋУНОВИЋ Што бајете као бајалице али бабе кад у боб врачају? Што ће знати мртве костурине како ће се коме догодити? ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Које јаде ти тобож мудрујеш?

Онаквога сивога сокола Црногорка јошт рађала није! Не могаше човјек нигда знати ал' је згодни али је ваљасти, ал' је мудри али је љубавни!

У ТО ИСТО ДОБА ДОЂЕ К ЊИМА СТАРИ И СЛИЈЕПИ ИГУМАН СТЕФАН С БРОЈАНИЦАМА У РУКЕ. КНЕЗ РОГАН Мож ли знати, оче игумане, рашта ове горе уздрхташе? ИГУМАН СТЕФАН Ко ће, синко, божју вољу знати, ко ли божа прозрети чудеса?

КНЕЗ РОГАН Мож ли знати, оче игумане, рашта ове горе уздрхташе? ИГУМАН СТЕФАН Ко ће, синко, божју вољу знати, ко ли божа прозрети чудеса? КНЕЗ РОГАН Ада што је овај мјесец црвен како да је из огња испретан?

КНЕЗ РОГАН Ада што је овај мјесец црвен како да је из огња испретан? ИГУМАН СТЕФАН Ни то, синко, ја не могу знати. Аљинах је на небеса доста, па Бог даје коме какву хоће; а мени је свакоја једнака, тек сам своје очи изгубио.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Брзо се покри и као опаса. Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. Што да не? Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати! И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?

И то не зато да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав

однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. | И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.

Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље. Бар ће за ну лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је. А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.

Али откуд је могла и знати? Знала је само да је кућа продата, да је синоћни гост купац. Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.

После, ко зна шта је било. Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко. Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и

А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш. Још мање што од ње да очекујеш. Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради. Она је и онако брљива, па још сада.

Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је

Кости му се у земљи превртале што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

О, то је тајна и боља и гора Но свет сазнања; и њу не сме знати Лик нашег дана, наших мисли мора; А дуг је пут, да их њиме прати Једна ноћ само. ИИ — Вратимо се. — Зора!...

И ти опет никад нећеш знати шта си, Ни докле ће бити ове тужне смèне Онога што волиш и мрзиш, ни да си Један фантом света, један облик сèне,

Слутимо л’ кад ће тако бити? — Ко ће Још и то знати сред мистичне мреже Судбе, чији конци свуд око нас леже! Она чини тачно све оно што хоће: За нас можда рано, на

Звезде стоје. Ни дах поћи није пирн’о. Ти не мораш, као мати, У тој тами Бдити, знати Да смо сами, да смо сами. Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште.

Видео је да га Време гробу тера. Али он је знао, и морао знати, Да ће му прошлост и будућност бити, И да неће општа и вечита рака И траг славног, плодног живота му скрити; И

— Зар је било тога? — И много још чега. Требало би знати Читав један речник! Родитељи, мати, Пријатељство, верност, браћа, жртва, дрâга, Отаџбина, народ, самилост, поштење

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сјутра ћемо знати је ли баш ускок Јанко или је: Јо-јо-јо!“ рече сажимљући устима, као да подржава говор Адолфов. Кад она двојица

„Уосталом“, настави зијехајући, „то је истина што си рекао, а рад бих знати у коме смислу да узмем то твоје: биће што мора бити. Шта ће бити? Да остајеш, или да полазиш?

Зар се Јанко са мном причао?“ одговори цура, доста срчано. „С тобом се, ваистину, причао! Ти ћеш сад знати шта му је!“ додаде, смијући се на силу. „Ама видиш... мени се чини... чини ми се баш с тебе је ово...“ „Које? Шта?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Зло је ко не зна, а учити се не да. — Благо оном ко зна да не зна, а хоће да зна. — Боље је ништа не знати, него којекако. — Тко више зна, тај боље види. — Што човек више живи, више и зна. — Мудрост свијетом влада.

Он дође и, после подужег разгледања, рећи ће: — Не могу знати какво је ово чудовиште, а шта би нас могло да затре знам.

— И тако га којекако намоле да поћера овце и да пође пред њима кући. Сад су они ради знати и виђети шта ће он радити са сјекиром: како ће је извадити из кладе, или ће је овако оставити.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ја ти на то не умијем ништа казати, него иди премудроме (т.ј. Соломуну), он ће ти знати казати, шта је боље; па дођи послије, да ми кажеш, шта ти је рекао.“ Онда човек отиде к Соломунову двору.

„Ено оно је премудри.“ Човек се зачуди, па помисли у себи: „Шта ће оно дијете мени знати казати! Али већ кад сам дошао довде, ајде да видим, шта ће рећи!

“ Везир се упропасти: „Бог с тобом, човече! Како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву сину? Занате људи уче да се ране њима, а царев син има земљу и градове.

Кад цар и његов доглавник опазе да је он оживео, рече доглавник цару: „Тај ће сад још више знати него што је знао јер је био и мртав па опет оживео.

Тек што бабу види, упита је што је ова гора овака, а она му | рече да приступи напријед пак ће знати. Он приступи и баба га уведе у некаку авлију ограђену костима јуначкијем, а по авлији толики људи мутави и удуречени

то учинити, ја не ћу с тобом живети, него ти њу сутра одмах води од куће, па је заведи где у шуму, одакле сама не ће знати кући доћи, а ти се укради од ње па бежи кући.” Он сиромах | пристане на то и рекне јој.

ја ти на то не умијем ништа казати, него иди Премудроме (т. ј. Соломуну), он ће ти знати казати шта је боље: па дођи послије да ми кажеш шта ти је рекао.” Онда чоек отиде Соломунову двору.

” Чоек се зачуди, па помисли у себи: „Шта ће оно дијете мени знати казати! Али већ кад сам дошао довде, хајде да видим | шта ће рећи!

” Везир се упропасти: „Бог с тобом, чоече! како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву сину? Занате људи уче да се хране њима, а царев син има земљу и градове.

Како сване, они одмах стану гледати, да л' има какога год трага, куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје никакога трага ни гласа.

“ И она сила с ђевојком отиде. Сјутра дан како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може, куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло дознати као да није ни долазила.

“ Старији и средњи брат повичу: „Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову, најмлађу сестру знати, куд | је дајемо и за кога је дајемо, да је моремо походити као сестру своју.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Игумановој вољи наложено је све што се тиче бриге о њима. Јер треба и о њима више знати. Заповедамо, дакле, да се изабере болеснима ћелија која је по изгледу добро успела болница.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Нећемо да прљамо руке. СТОЈНА (престрављена): Ох, а шта ће са мном бити? АРСА Бут. Ништа он неће знати. Казаћеш: одвукли је, ваљда, други Цигани, арнаутски. И нико не сме знати.

АРСА Бут. Ништа он неће знати. Казаћеш: одвукли је, ваљда, други Цигани, арнаутски. И нико не сме знати. ТОМА Само Стојмену, одмах чим дође, казаћеш и послаћеш га к нама. С њим ћемо заједно.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Шта је забавније него знати како живу људи по различни[х] мести света, и какви су њи[х]ови обича[ј]и? Двадесетипетгодишње моје пребивање и

Варадин, Будим, Пешту, срце би моје летило к тим местам, желио би[х] познати људе који у њима живу и рад би[х] био знати каква су у њима деца и девојке.

Ко би хотео знати шта би[х] ја рад овде описати, а не могу, нека само оде од пролећа до јесени, кад му драго, у [Х]опово, пак кад се

квомодо, уби, | убивис, убикункве”, то је звечало у мојим ушима слађе него сиринско пјеније; а ништа од свега тога не знати! Боље би било да се нисам на свет ни родио. Изгубе ти моја житија, лавсаик и отачник све поштење.

” „Нисам ја шизматик“, одговорим му ја слободно, „него православни христјанин” и бољи од њега, ако је рад знати. Почнемо нама[х] по обичају дишпут о началству папином и о старешинству цркве греческе и римске.

Кад, ето ти пречестна вида старица с другима двема господичнама, љубопитне знати ко сам, куд и зашто идем. Кажем им и како ме је они нитков баркаруол оставио на брегу.

После тога, ко је од Греков хотео свој стари језик знати, принужден је био у Италији, у Сицилији или у Францији тражити га или у малим островом Занту и Кефалонији, који су у

Ко би рад знати како се то куша, како ли се у усти топи и какову пријатност у гортану, туда пролазећи, причињава, то неће из овога

„Добро“, | одговори Дима Дука, „кад сте ви таки, и ми ћемо знати како ћемо вас отпустити кад од нас пођете.” У то исто време чује се по свој Албанији да је Стефан Мали с Черногорци

Но, како је он могао знати да ћу ја за толико живити, ово блаженство дочекати, ову слатку утеху имати и таково благородно дружеске љубови дело,

Надлежи знати да је моје овде говорење за такове људе који лепа и мирна склоњенија имаду и добро, како себи тако и другима, желе.

За њи[х]ове и њи[х]ови[х] други[х] пријатеља тајне нимало нисам марио знати и ово није ми ни длаке мучно било, ибо, спокојство срца и внутрењу духа тишину весма желећи и љубећи, на љубопитства,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А како богатство није на одмет ни у светлој лози и како је вриједно знати колико треба да човјек има па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте шта је било његово: Од непокретнијех добара Кушмељ

— Пушти га! Пушти! — довикују сви. Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи. — Може ли се ово очима вировати?! — рече, крстећи се, Срдар. — Је ли ово сметени Букар?

— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчије не може бити! — вели Тетка. — Промислите само ово: лупежи су могли знати све што у нас бива на синошњи вече; знали су да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су..

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Већ пола мојих ствари с тобом труле. Нико ме сада не зна, нит ће знати: Из мене зјапи рана место нуле. УМЕСТО ДА У СВИЛУ ЛАКУ Уместо да у свилу лаку Облачим твога тела пламен Ја заодевам

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Отвориће нове дућане, магазе, закупиће цело поље до Мораве. Синови ће знати да им је то и мајка зарадила, заједно са Ђорђем зарадила.

“ Морао је да каже да му верује. „Кад некад сретнеш луде који су мене оставили на киши, ти ћеш знати да су они. Немој да им кажеш да си од мене. Ништа. Ни за мене.

Симка га. може издати и проказати војницима! Нико неће знати да је то она учинила. да побегне? Куда? Где може да се сакрије? Горе ће бити ако побегне. Поштен не бежи. Он није крив.

Тако као Ти, И теле излази на свет. И ти, Симкина освето, као и теле, нећеш знати ни ко ти је отац ни ко ти је деда. Ти, несрећо мала, да знаш: они што ће да те цупкају на коленима и да Ти тепају

“ „Остаће му имање и кућа. Чујеш ли: тај дирек што за отишао.“ тебе сада укопавају, њему не треба. Неће ни знати како си „Знаће. Ја нећу да он остане сироче.“ „Не брини се за то.“ „Ја сам његов отац!“ Аћим је ћутао. „Ја сам!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Ако овако потраје, ускоро неће бити ни града! — рекоше они. Сазван би Савет Мудраца. Без успеха. — Можда ће Ђисара знати? — сети се неко најстарије становнице града која је памтила шест краљева и три рата. — Она зна језик птица и трава!

»То је бар лако!« — помисли обрадован. »Чим дођем до прве реке, рибе ће знати!« Кад гле чуда! — Не знамо ми ништа! — рече најстарији бркати сом на кога је наишао.

Ако стари чаробњак не зна — нико неће ни знати. Шаранчић пође на пут још пре зоре, али старца није било лако пронаћи. Дубоко у мулу чешљао је зелене бркове.

Угледавши га, мали шаран се престрашено поклони, и рече: — Ти си најстарији, морао би знати како да помогнемо реци? — Хм, хм! — промрмља сом кроз бркове. — Кажеш да река не може без цвећа? Па, буди ти цвет!

Све зна, све памти, чак се и рађања мора сећа. Ако она не буде знала како да помогнеш своме сину, нико неће ни знати! — Никада за ну нисам чула. Где живи? — У пећини! На дну мора.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Прозирна граница. Знао је да га, данас, још све хоће, али није могао знати хоће ли га, и сутра, бар нешто хтети? Хоће ли га хтети оно што он највише хоће?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

наш ће остати робље, Слепо ће поћи у тај свет бели, И молит' мрве да му удели, А кад се нашег немара сети, Само ће знати неоце клети. дижите школе, Деца вас моле! „Скини ми, бабо, с чела облаке; Не дај ме, бабо, у просијаке!

И гледајући, врх заспалих њива, Како се спушта нема полутама. Ти нећеш знати шта у мени бива, Да ја у теби волим себе сама, И моју љубав наспрам тебе, кад ме Обузме целог силом коју има, И сваки

Њен ће мирни корак да жалосно прати Шум јесењих вода. Но сенка што мрачи Мраморно јој чело - нико неће знати Откуда је пала и шта она значи.

Опрезно ћу тада по мразовом цвећу Куцнути на прозор. У првоме стра'у, К'о сад да те гледам, нећеш знати ко је, Кад из мрака чујеш моје „Бау! бау!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Па ако ти и није стало до тога да се презаситиш, ти ћеш по квалитету јела знати да оцениш културни степен наше средине која те раширеним рукама дочекује као свога милог госта.

„Наравно, настави номофилакс, „нису сви јагањци једно те исто. Треба их знати прегледати, опипати и одабрати. У том послу ја сам велики мајстор; уверићеш се о том вечерас“.

Али ћеш ту своју одлуку саопштити команданту брода тек кад будете имали Родос иза леђа, јер нико не сме знати куда си отишао.

Откуда би Ви, госпођо грофице, могли знати шта се одиграло у овоме одбору славних научника?“ Погодио сам је у живац!

таква завера оптужених, када би, заиста, била доказана, створена двадесет година пре рата, дакле пре но што се могло знати ко ће бити непријатељи будуће републике, а исто тако да је била давно пре но што је ступио у важност закон по којем су

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Сад сам о томе читао једну добру књигу. А после се идеја о божанству трансформирала, и то мораш знати, и божанство су потражили над, природом, уместо под земљом. Тада је огњиште, тј. отаџбина, изгубило свој значај.

Тако сам ја мислио и држао се тога све досад; а како су други о томе мислили то, Бога ми, не знам и не могу знати. Тек малочас, кад сам сео за сто, паде ми на ум најпре ово: како би било кад бих покушао да самоме себи, овако

Да ли онај ужас његове мртвобледе хладноће чудно сјајне, да ли шта, ја не знам, ја никад нећу знати. Ја осетих само тако као да смо сами, једино нас двоје тамо негде сасвим у њему, на њему, по њему, охлађени као лед,

Нисмо јахали ни четврт сахата, а на земљу сиђе мрак. Нити сам знао где идем нити је се то уопште могло знати. Јахали смо кроз шуму. Час смо силазили, час смо се пели. Понегде смо застајкивали да се, бајаги, оријентишемо. Киша.

Што се бајаги правиш да не познајеш човека Милића Сандучаревића? — Ама шта ти је, човече божји, откуд ћу знати Милића Сандучаревића кад га никад моје очи нису виделе? — буни се Мија. — Нису га, велиш, никада виделе?

Милије би ми било да они помисле о мени да сам ма ко други, али ко, ни сâм нисам могао знати, само сам тако желео да оставим утисак једне врсте њеног заштитника.

поцрнеле од чађи, и ја сам јој причао о Таковском устанку и Сеоби Србаља све оно што је већ сама о томе морала одавно знати.

Св. Петар положи руку на срце. — Господе, — одговори он — а ко би и могао знати где су ти?! Као што се сећаш нареди ми Ти једнога дана, онда кад Ти оно додијаше, да их пошљем у бестрага, да их

Од тада више никад на њих ни помислио нисам, е па откуд ћу сад знати где су! — Знам, знам, Петре, — настави Господ — лепо је то што си ти Моју наредбу извршио и сећам се Ја ње добро.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

XЛИ „Бојим се да се нећеш знати да прилагодиш ако некад дођеш у неповољније прилике. Морао би се за времена навикавати!

Ослобађа се свега, скида са себе све до голог дрхтавог меса, и баца све у вртлог. И ко ће тад знати бива ли то стога што Франо располаже мањом снагом одолијевања него они разборити стричеви или зато што оне стричеве

Ти би то сигурно криво схватио, опет превише упрошћено, као што све схваћаш. А ако баш желиш знати што је то интелектуална кокетерија, изволи само погледати по интелектуалцима у твојим властитим редовима, па ћеш нешто

А можда још и гори!... О, да, да!... Још много гори! ... Знам ја добро како иду те ствари!... А ако желите знати, од тога да не будем још гори мене је у ствари спасло само то што сам малко шумаст.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Марко се само чудио и вртео главом. — Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком.

— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. — Па... кад није друкче, оно... нека буде тако!

То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради. Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може

Е нећемо тако !« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. »Да ми је знати шта ли мисли овај Радован? Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.

А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати. Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. — О, те како! — рече апотекар.

— запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. — Хм... је ли или није, ти не мораш знати. Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. — Кажи ми само ово...

Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. — Ђурица... Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га!

— Е, не може тако. Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... — Јели тај из вароши? — запита она брзо.

Смрт!... Привежу за колац, као говече, па дум! ... Готово, свршило се... А после, шта бива после ?... Ко ће то знати... Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« »Али ја хоћу да живим!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Како сване, они одмах стану гледати да л̓ има какога год трага куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје никакога ни трага ни гласа.

И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан, како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л̓ се што гођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло дознати као да није ни долазила.

Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је дајемо и за кога је дајемо, да је моремо походити као сестру своју.

Тек што бабу види, упита је што је ова гора овака, а она му рече да приступи напријед пак ће знати. Он приступи и баба та уведе у некакву авлију ограђену костима јуначкијем, а по авлији толики људи мутави и удуречени

Кад цар и његов доглавник опазе да је он оживео, рече доглавник цару: — Тај ће сад још више знати него што је знао, јер је био и мртав па опет оживео.

бијелу испод ногу метне више главе, па онда отиде на своје мјесто, а ону провалу тако зазида да се никако није могло знати да је дувар кварен.

а злим и пријатељ одбија; нека ти је дакле прост живот, кад ти је мио толико, а мислим да ћеш и ти, ако си човјек, знати шта ти ваља чинити.

Цар се зачуди, па га упита: — Оклен инглеској краљици толике паре? — а он му одговори да не зна. — То мораш знати и мени казати, — рекне садразану цар — или па теби није главе!

Он се на ово зачуди, тја ме упита: „Оклен инглеској краљици толике паре? на што му ја одговорих да не знам. „То мораш знати и мени казати“. рече ми цар, „или на теби није главе!“ Па стога дођох овђе да дознам одаклен ти толике паре.

А једна најстарија овца рогуша рече: — Ма, фала да је тебе, боже, да ми је знати по нашој смрти ђе ће ове наше јадне коже?

арам што ћеш код мене јутрос хљеба и соли појести, да ну преброј колико је на томе моме хату длака у репу, јер би рад знати. Чипчији се на ино не могаше, но са стране прикучи реп коњу и, у страху да га не убије, почне бројити.

Кад дервиш на то одговори: „Како ћу ја знати које је твоје дробљење кад си ти кашиком измијешао!“ кувар га удари још једанпут кашиком по челу, говорећи: — Кад ти

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И све то гроб мој! Ту ће лепо стати Све мртве руже срца деце нежне, Што ће живети, а бол неће знати, Као ни цвеће испод коре снежне, Што се камени, и ипак не пати. Гроб велик к'о пут смрти неизбежне.

У сну своме нисам знао за буђења моћ. Ја сад једва могу знати да имадох сан. И у њему очи неке, небо нечије, Неко лице, не знам какво, можда дечије, Стару песму, старе звезде, неки

небо нечије, Неко лице, не знам какво, можда дечије, Стару песму, старе звезде, неки стари дан, Ја сад једва могу знати да имадох сан.

У најмању руку, свет је овај злобан; Узеће вас на зуб — пошалица ту је, И ко може знати какав удес кобан Најближа будућност спрема вам и снује.

коју величина даје, Здерати застор с непровидних ноћи, Видети простор и вечност каква је, И да ћу отуд траг безумљу знати; И где је прошлост са безбројно жртви, Чије је време, ко је Богу мати, Нашто је живот и куд иду мртви.

Као сунце, и ја ништа нећу знати: Ни ранији живот немиран и ломан, Ни да други данас због мог мира пати, Да је моја пратња невесели роман.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Већина присутних колега са Јејла били су или мојих година или старији. Кладио сам се да већина њих неће знати име научника, који је по мишљењу доктора Велча а и мом, био највећи научник којије икад дипломирао на Јејлском

Он ми одговори: - Питајте свог Бизмарка и Молткеа, Хелмхолца и Сименса. Они су ваши пророци, можда ће они знати одговор који обичан смртник не зна.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Јесам! — одговори он. — Виђу га мртва! —Ти не можеш знати да је баш онај час преминуо, — опет ће судац. —Убих га, па ето! — понавља он одлучно.

—Пјевају од невоље! — смрси, и мјесечина трагом униђе у кућу. — Да ми је знати гдје си досада био! — јави се из постеље сестра му усједјелица.

Она сигурно мишљаше, пошто сам био његов добар друг, да морам о њему што знати. А варала се, јер ми већ давно не бијасмо заједно, па тако охладњесмо један према другоме.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ми не можемо знати колико је тамо погубљено песама које би Вук својим несравњивим књижевним чулом запазио, и шта би између толиких

„Сирова“, међутим, или „дивља“ та култура никако није. За најопштије разумевање једне културе важно је знати какав је у њој типичан однос према времену и простору.

Ил да! Ох, да, да! не! Мене је још једино, гле, страх Докле ће уз божански, божански, знати ићи мој дах! Песник у вучјем облику, док се дахом дотиче с небеским сводом, одева се и у његове боје, обвија се плавом

Њихови аутори морају знати да овакви текстови ничему не служе, и да ће брзо бити заборављени. Може се, наравно, и о сложеним књижевним питањима

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Гле'те, молим вас! А сме ли се бар знати ко је тај будући зет? ЖИВКА: Почасни конзул. ЧЕДА: Како? ЖИВКА: Тако, почасни конзул Ни... Чекај, молим те.

ЖИВКА: Гледај ти своја пенџета! ЧЕДА: А је 'л' те, молим вас, смем ли знати како је име Никарагуи? ЖИВКА: Ама, какав Никарагуа, убио те бог! ЧЕДА: Па тај наш зет. ЖИВКА: А, за њега питаш.

Тако је то од бога. ДАРА: Кад бих то знала! ЖИВКА: Е, па нек смо живи и здрави, па ћеш знати и то! ДАРА: Догод се не уверим, не верујем, па ето ти! ЖИВКА: Е па уверићеш се!

па де, онако?... ПЕРА: То не знам, госпођо! ЖИВКА: Ама, како да не знате, то мушки мећу собом морају знати. ПЕРА: Извините, али ја не спадам у те мушке што међусобно знају те ствари.

преплашени, шта ли? ЖИВКА: јесте, преплашила сам се... Ђаво ће ме знати шта ми је. Није то лака ствар, Анка, бити министарка! Нисам ни ја знала да је то тако тешко.

АНКА: А знате већ како се каже: мушки су сви једнаки. ЧЕДА: Тако је, Анка, само ви морате знати да сам ја честит човек. АНКА: Па мени су ти честити људи највише и досадили у животу. ЧЕДА: То вам верујем.

(Хотећи да пређе преко ствари.) Како си ти, теча-Јакове? ЈАКОВ: Па, знаш како је кад човек живи на парче. Ђаво ће га знати каква ми је та судбина: на парче сам се школовао, на парче трговао, на парче био чиновник.

Ах, да! Замисли, сазнали смо ко је писао оно у новинама. ЧЕДА: Е? ВАСА: И шта мислиш ко је? ЧЕДА: Ко би то могао знати? ВАСА: Ти! ЧЕДА: Та није могуће? ВАСА: Јесте, ти! ЧЕДА: Ко би то рекао? ВАСА: И знаш како смо сазнали?

(Оде.) XВ ЧЕДА, ВАСА ЧЕДА (Васи): Ко вам је ово, побогу? ВАСА: А ђаво ће га знати; сам је измислио да нам је род, а види га сад!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А, опет, познато је да јунак унапред све може знати и све предвиђати што ће се касније у роману десити само онолико колико је примакнут приповедачу (наратору) који је

Нечисту крв, зна се, приповеда невидљиви (неперсонализовани) аутор. А већ из досадашњег излагања могло би се знати, или барем наслућивати, да ће његов видокруг бити врло близак Софкиноме, с њим ће се често подударати и још чешће

” и друга „А сећа се свега17- аутор у првој верзији више није могао ни видети ни знати ништа што непосредно или посредно не би могла видети (у смислу опажати) или знати сама Софка.

верзији више није могао ни видети ни знати ништа што непосредно или посредно не би могла видети (у смислу опажати) или знати сама Софка.

намештеног обрта „како Софка”, али је одмах почињен и синтаксички прекршај у виду оштре силепсе: нешто се може више знати и памтити „у родбини”, може „по комшилуку”, може и „у целој вароши”, али се не може рећи: „Како Софка [. . .

И то не изненађује; може се, штавише, унапред знати и предвидети. Много је занимљивије то што на доживљај зна тако видно да утиче појава која се запажа у перцепцији

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

списатељ, немојте ви бити тако оштрљатоносати, зашто ако вас почнемо ми, салва вениа, жене критизирати, нећете се знати ни ви, ни ваша књига; јер ми ако и на бал одлазимо, опет зато памет не губимо.

АНЧА: Опростите, ја нисам знала шта ви зактевате. ФЕМА: добро, нећу ни ја за вас знати. Вуци ми се испред очију! АНЧА: А шта ћемо за ручак? ФЕМА: Кувај макар кремења, кад си таква дроља!

МИТАР: Бре говори људски, зашто ако те окупим, нећеш се знати ни ти, ни твој језик. Решконту дај овамо! РУЖИЧИЋ: Да претворитсја в камен моје тјело, ашче знам за какову решконту.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Госпо моја, бије Свако у свом мраку изгубљене битке. А кад зид лобања све време опчини Нико неће знати је л рано ил касно За љубав за пут ил смрт док сунце јасно Кува одбеглу горчину у висини.

О ватро тамна иза себе, ко први да љубим тако љубим, не могу да се сетим. Зар знам што сам знао зар знам што ћу знати: скелет усамљени изгубљено име дивно усклађене с празнином што памти јаловост цвета и јаловост зиме.

Упамти Тај пад у живот ко доказ твом жару. Кад мастило сазре у крв, сви ће знати Да исто је певати и умирати. Мудрости, јачи ће први посустати!

Онесвешћено сунце у зрелом воћу ће знати Да замени пољубац што пепео одмара. Ал нико после нас неће имати Снагу која се славујима удвара Кад исто је певати и

Петровић, Растко - АФРИКА

Догодило се да му је један црнац, који је знао да Вуијеа занима тај инсекат, донео на место инсекта цвет. Треба знати како је савршена моћ опажана код црнца, па разумети шта значи кад се и он могао преварити.

Занимљиво би било знати уколико су били зачуђени урођеници који су први видели белце, кад су већ раније знали за овакву своју белу браћу.

Ништа страшније но пасти у руке црних а не знати бити одлучан са њима! Они су се договорили између себе. Шеф села је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала

Не бити тетовиран, значи не знати ништа, не бити спреман ни за шта, остављен на милост и немилост свега што може наићи.

Они у планини живе у тајности; нико их не сме видети, нико за њих знати. Тек после те три године породице сазнају да ли је њин млади члан још у животу или не.

Рекли су ми да су многи младићи помрли за време искушења. Истина, треба знати да многи младићи за које се мисли да су помрли у ствари су само кришом преведени на другу планину.

Треба знати колико је црни човек плашљив, живчан, па да се замисли његово стање када га изведу из јаме. Тек тада настаје велика

Треба знати да чак и да буде посечен, ништа то њега не би разуверило, јер би сматрао да, белац само има много јачи фетиш, или да

На ногама „бабуше“ везене златом, а преко целе тоалете бубу од тила и чипке, од којих се код нас праве завесе. Треба знати да тако накићене жене Волов проводе у гомилама по цео дан.

Горе не постоји! „Ово је земља белих! Треба знати како горко то звони у устима белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци,

Треба знати да је обичај код свих жена у Африци, па чак кад се занимају и оваквим послом, не показати да их мушкарац занима, да су

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

И он, сиромах, нешто говори, Ал’ бог ће знати шта. ВУК: Не знам ни ја. И пре бих, веруј, знао, Станоје, Шта зборе чавке, мачке, мишеви, Нег’ овај овде што је од

примали, Сад гомилама робља терају Под тврдог ланца тешким теретом, Све паши, тамо до Београда; А он ће, мудар, знати делити Некоме колац, неком вешала, Гдекоме, опет, за грм везану, Оловом врелим очи гађати, Док из дубине чела

ИСАК (приближује се Ћериму): Хеј, пријатељу!... Ага-Ћериме! Ти си бар пашин хлебац кусао, Па ћеш му знати мудру навику: Где двоје раде, трећи мирује! Устрану мало! ЋЕРИМ (уклања се): Змија!... И ту се нашао!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Морам знати шта је тамо. Нађите ми одмах капетана Војводића. Нађем капетана и ђенерал му нареди да узме 20 коњаника, да их размест

Сава Грујић одговори га од тога, велећи да, колико он зна, мина још није ни тотова, а ако је готова онда ће за њу знати наредници који су у шанцу.

— Хећy да знам, плану Черњајев, узмите ову војску и водите је куда вам рекох. Комаров мора знати шта је рекао. — Али ако ипак буде Турака и борба се отвори, шта да радим? — Одлазите, одлазите, одлазите!...

говорили смо ми, о томе се може разно судити. Али једно је јасно: ми нећемо да несвесно будемо увучени у рат. Треба знати тежину и замашај појединих поступака. Треба знати куда што води. Ми хоћемо чисту ситуацију.

Треба знати тежину и замашај појединих поступака. Треба знати куда што води. Ми хоћемо чисту ситуацију. Нека нам влада отворено каже како она мисли о рату. Xоће ли га? неће ли га?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Само сакри јаду трага, Та сакри нам вај, Немој да те позна драга Да си уздисај. „Не брини се, неће знати Да сам мученик, Кад обучем свилно руво, Приденем му слик, Створићу се малом песмом, Ево вако, глај...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Кад је ведро време, са Сиве Стене влада се унеколико кајмакчаланским врхом... А, сем тога, треба знати и ово. Нападајући Сиву Стену, ми у исто време ударамо с бока и на положај Старков Гроб, који се налази на крајњем

Запитао сам командира како ћу у мраку знати да су се сви наши вратили. — То ни ми не можемо знати. Оставља се вашој увиђавности.

Запитао сам командира како ћу у мраку знати да су се сви наши вратили. — То ни ми не можемо знати. Оставља се вашој увиђавности. Претрнуо сам при помисли, ако би артиљеријска запречна ватра погодила наше на пољани.

Корачао је несигурно. — Избројао сам четрнаест степеника... Јако је вино. Онај остаде да повраћа. — Да ми је знати зашто толико пије! — чуди се ветеринар. — Ја не могу да разумем те људе. Зна да ће му шкодити, и опет... — Пусти...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ни тај језик нико није знао, а што је ствар још тежа, нико га живи уопште ни знати није могао, никада. Језик тај се ипак, поред свих апсурдности, изграђивао током читавога столећа и предавао с колена

које ништа не чувају и никога не штеде а све прљају и искривљују, цветају кроз читав XИX век; боље их је и не знати, јер често лажу: једна од њих, срочена у мрачној редакцији Српског народа, овако је, године 1873, каљала једнога од

Ономе по небу дурма памет ходи, Овај у процесу цео живот проводи. Дакле, која полза, раде смо ми знати, Што ћемо се с људма такима венчати?

Мркаљ ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ Јутрос ми рече вила посестрима: „Жедниш ли, Сако, сам себека знати, То немој све код својих брига стати, Посматрај ход и туђим пословима.

Жедниш ли знати радо л’ госта прима И што замучи пријан док те прати: У своја недра озбиљски се хвати, Ти кључ имадеш груд’ма дволичним

И стид му грози, за тај укор скверни Одговори: „До колена ти седа Тај издајица злобни и чемерни, А сјутра ће се знати правде мера, И тко је вера, тко ли је невера!

Но божју помоћ молити и звати, То христјанским јунаком најпре треба, Кад зора сване, сав ће свет већ знати Тко милост жели, тко л’ проклетство неба, Јер Мурату ногом ћу за врат стати Да не ждере насилством српског хлеба,

За правилно читање и разумевање Горестног плача ваља знати још и ово: 1) Испод четврте и пете строфе, у дну листа, испод црте („у доњем дому примедаба”, како је писао Б.

пропало злато, згажено в блато људеј умних. људеј умних. Но ја богатства не хоћу знати баш да без мјеста будем згибати. здјелал би тако а не инако как ћу јавит, как ћу јавит. Но могуће је и нешто друго.

Јер би било лепо знати да је, године 1816, једна Српкиња то умела и смела.” ЉУБОВИ (стр. 119). Објављена у Давидовићеву Забавнику 1819,

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОШКО: Да црне несреће, Што нам у црну земљу донесе! БОГДАН: Хајд’, да проливамо крв! Ал’ да је знати барем узрока, За кога тече последња кап. КАП. ЂУРАШКО: За Венецију... БОШКО: Бог је убио! КАП. ЂУРАШКО: А што?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— одахну крупно Дуле, па раздрљи знојаву кошуљу на широким, руњавим прсима. — А само да ти је знати каква љута зима море бити 'вође, на планини. — Зима, велиш? — Да, зима, зима!

— Да је ово отров, налио би' Му и десет вилџана, ане један — нек цркне пашче!. . . Да је те би знати, колико је мене његов ђед, па отац, па сви његови мучили, облагивали, пањкали и код турског суда, и код овог швапског

— Дај ми кажи, Мићане, мореш ли икако знати што Симеуна не закалуђерише? Ето, рећемо, служиш већ пуни' тридесет година калуђере, па ћеш то, ја млим, боље знати

Ето, рећемо, служиш већ пуни' тридесет година калуђере, па ћеш то, ја млим, боље знати него ико други. Е да 'вамо речеш да није учеван, јест, брате, богме дупло, кабасто учеван!

Давид: Није он ни стар. Млад је он још. Судац: Не питам те то, већ бих рад знати колико му је година. И то ми је потребно. Давид: А колико има година откад сте ви дошли у Босну?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Стварајмо собом видике и боје, Светове нове, но светове своје! Ноћас за тебе само желим знати. Те ноћи то сам само рећи знао. Па ипак ја сам само сан ти дао, А мислио сам целог себе дати.

Свуд тихо. Смркова шуштала је шума. И сад, удаљен, видим твоје веђе. И кад не бих хтео ни име ти знати, Твој ме тужни поглед као сенка прати. Не умем да грешим, кô што чиних пређе. ...

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Јесте! Али, брате, ово К и не личи на слово него на ђерам, или на весло, или на општински фењер... Ђаво ће га знати на што личи. А нека ситна слова кô драмлије. МИЛИСАВ: И играју ваљда? ЖИКА: Па играју, дабоме.

„Упитан зашто је дошао у овосреску варош, изјављује да је дошао по извесним тајним пословима, о којима власти не смеју знати”. БОКА: Нисам тако казао! ВИЋА: Него како си казао! (Грађанима.) Је ли тако казао?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Ништа. XИ Тако је и умро. Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се. Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.

Ћипико, Иво - Пауци

Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године. —Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно. —Тешке сам среће, неће ме ниједна цура. Ја им поручујем, али нема отпоруке.

Он се сада за вас брине, — вели му. —Што ће мени поп код тебе?. . —Питао си. —Ко ти рече? —Није те брига знати, питао си. —Преварио си се! —Ништа зато, болан. И јави се Васи: —Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!

— Не бих! — одговори жена и насмија се јако, разуздано.... — Не бих! — понови. — Жељна сам знати што би сад урадило оно лудо дијете: бих ли се око њега кињила као негда? . . И, говорећи, гуши се од смијеха.

већ мене тражи — мене? ... Као да ја могу знати за њихове послове. . Али, да, мртва уста не говоре ... . — Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић суцу —

У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи: не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре. Жена, ухвативши дјечака за руку, оде од Васе.

Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу” начелниковања?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Само не знам да ли ће Андрија знати да опише госпи лепоте и чари овога места. Мали је сигурно уплашен страшним причама о Саборишту и, стрепећи да му неко

земље у коју ћу приспети јурећи замршеним вијугама њене шаре утву златокрилу, да ћу онде изгубити вид те нећу више знати како и куда да се вратим?

Хоће ли се тај балавац већ једном одважити? Да ми је само знати, боже мој, где ли се скрива тај грбави копилан. Накупио бих камења, омањих, округлих, углачаних пешчара и гађао би у

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Равнодушно тако Остављах и ја све што љубљах јако, И гоним - јурим - а где ли ћу стати, - Судба ћу, можда, знати! 1882.

Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати могô. И од овог тужног дана протекло је врло много. На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом

Каква мрачна мисô: спавати у ноћи, И знати да неко поред одра стоји, Кога не познајем. И дух, у самоћи, Кô плашљиво лане да се вечно боји Да слути и чека.

“ „Не брин'те се, свети оче, Мудрог често луде уче; Мантију ми дајте ту, И дајте ми свиту сву. И свињар ће можда знати Одговора мудрог дати; Буди само на то склон, А познати неће он.“ „Чудна посла, смешно дело!

Јеси л' спреман, хоћеш знати Одговора мудрог дати? Ил' иначе, биће зло, Ја узимљем благо сво. Прво реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на

За киме плакаше тако? И ко је управо она? То бедни, убоги, вајар није ни знати могô, Но он је дрхтао чисто. Од ове вечери чудне Протече вечери доста и дана протече много А од ње ни трага више.

Кравар је ишао селом, ал' Бог ће један га знати Зашто се присети нешто и прво у крчму сврати, И попи по једну с ногу.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Јер његов посао не беше још завршен. Не беше довољно знати да путања Марсова није круг, него је требало одговорити и на питање каква је она крива и којом математском једначином

Стварна температура сигурно је нижа. Колико - то нисам могао да докучим, но драги Вог ће бесумње знати. За нас је, за сада, довољно да знамо ово.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

и сестре, друга што вјери, Сродника мила, пријана радка, Нијесу ми тако имена слатка, Ко твоје име, које ћу знати Свеђ' љубит Мати, свеђ' љубит Мати.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Докле ћеш и ти и сви ви мислити како ја једнако не могу ништа знати, ништа видети, чути, осетити, и да ви зато онда можете вечито да ме лажете.

ТАШАНА Дедо, ја знам шта је то самоћа, пустош!... МИРОН И знати, унапред знати, да ћеш бити вечито сам. Јер, и у манастиру сам ја био сам, јер и знањем и поштењем био сам најбољи,

ТАШАНА Дедо, ја знам шта је то самоћа, пустош!... МИРОН И знати, унапред знати, да ћеш бити вечито сам. Јер, и у манастиру сам ја био сам, јер и знањем и поштењем био сам најбољи, пошто сам знао да

Иди ти сада! САРОШ Нећу да идем, хоћу све да знаш. Знаш ли? Сећаш ли се? Мораш, мораш знати, мораш се сећати. Када и ја и покојник, после лутања по механама, дођемо онда овамо (показује на собу), ево у ову исту

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Је ли то рачун, је ли што друго, Бог ће знати... Ниједна ситуација се не држи. Одмичу године, одмиче све. Утврдите нешто материалним и моралним подупирачима,

Као обично, није се од првог трена могло знати шта је; лекари запиткују болесницу, нагађају. — Горуштина, залепио ми се језик за непце; а на руке, ноге и главу ми се

Данас — сутра, видеће се куда ћу ја, па ће се онда знати и куда ћеш ти. Иди сад. — Туђа кост, шаптала је госпа Нола кад је Јулица изашла... Гле како ме опет заболи глава.

Млађе жене су говориле: да то нема стила, и да се неће моћи знати куда спада млади пар, у богате или у скромне куће. Мушкарци се добродушно шалили: да је доктор Мирко добио речиту

шта ћу, нисам ваљда стрела, кад она прид мене, и грми к'о пророк Илија... Андрак ће знати, ништ ми није било, здрав читав, а после њене грдње, кијавицу сам добио.” — „Човек, а не жена.

— То те и чека, сине; ја те, ето, бригама разговарам и тешим. Али, шта ћу, мораш знати све, јер ти ћеш остати да управљаш ако ја сутра умрем... Имање то, Јулице, некако није благословено.

Вели: „Човека сте створили.” Али где је тај човек?... Никад нећу знати јесам ли добро радила што сам туђу кост помагала!...

друго фино бранш”, а од моје матере братов син био је капетан од фрегате, баш фрегатен-капитен, да, ако изволиш знати. — Шта! — избезуми се Јова; — у твојој фамилији капетан?... Ха, ха, ха!...

Она је једино дете имућних родитеља, трговаца, и за њу је потребно било да заволи онога ко ће пословима знати управљати. И ту ми рече једну лепу ствар: — Код нас, Јевреја срећа је увек и ствар разума.

Треба, то јест, знати, да Влаовићи нису паланчани, и да тамо у свом селу имају још једну, већу, и истински своју гробницу.

„Шта ја то радим? И шта би требао да радим?... Није тешко знати. Да више мислим о животу свога детета, које настаје да живи, а мање о свом личном животу.

Па одједаред оно што се зове — чистац. Шкљоцају капиџици, кораци брзају. Занимљиво би било знати из које цивилизације или религије је остало „глухо доба” баш у поноћ.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

је л’ од велике фамилије, колико му отац оставио новаца, каквог је стаса, оће ли се моћи оженити и проче; то ми напред знати морамо ако мислите да трчимо за њим, иначе ми нећемо зеца у шуми.

од шарене артије, научи га халбрехтс-халблинкс, које је сам у солдачији примио, једним словом, о свему што је војнику знати нужно, опстојателно му поњатије да. Наш Роман сад тек нађе елемент свога живота.

То други. Но Роману, који за љубов ништа није хотео знати, видећу да је један од његови непријатеља унутра утекао, представи се замок Влајков бити, гди се погано легло

(Шта је то критикер, то ће најбоље знати онај који једнако туђа дела одговара.) Она заиста оштри усна, и с неким смешењем које ми није баш ласкало, овако почне

Чули смо, дакле, да месечне жене ништ’ не говоре, или врло ретко, да су врло малене; сад долази јошт знати да њиова лична боја није као код нас бела нит’ румена — »Шта, шта?

који се на две ноге к њему приближује, но замало се увери да је то Адамов потомак, и обрадује се надеждом да ће га бар знати куд треба упутити.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Јер ваља знати да те биографске кројачке радње не кроје само нове биографије, већ врше и све остале послове: прерађују старе, пеглају,

Ни данданас се не зна како је моје право презиме, а чије је ово што га ја носим, бог ће га свети знати. Настаје, дакле, интересантно питање: ко је тај од мојих предака који је сам своје презиме заборавио и под каквим је

Лакше је бити министар но берберин. Берберин, прво, мора знати бријати, а, друго, мора пазити да кога не посече, а министар, брате, нити мора знати бријати нити мора пазити хоће ли

Берберин, прво, мора знати бријати, а, друго, мора пазити да кога не посече, а министар, брате, нити мора знати бријати нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер, и ако посече, није крив.

Зашто, бог ће свети знати, али тако је! Није то лако ни објаснити! Ал' ето, на пример, моја жена... рецимо, моја жена; док се није удала за

а кад га терам, ја му кажем: шибе! А бог ће га свети знати који је то падеж! Питао сам најзад и господина проту, једном приликом када је био на вечери код нас, верујући

Тачке, запете, питања, дивљења и још читава гомила разних знакова, које је грешни ђак морао знати где да постави, без обавезе да их и доцније; у животу, употребљава.

Јесте ли замислили море? — Јесмо! — одговарамо, а бог ће свети знати како смо га замислили. — А јесте ли замислили лађу која се не види? — Јесмо!

А ваља знати да је наш професор географије имао доста тешку руку и да се врло радо њоме служио. Док би говорио о земаљским стварима,

Јер ваља знати да смо се ми вратили ономе лепоме обичају средњега века, стављању науке у стихове, као јединоме начину да поједине

количине међу собом сабирају, одузимају, множе, деле, степенују и уопште су у тако срдачним односима да не можеш никад знати ко је коме род а ко није.

завршавао: — Ти брајко: а) не знаш данашњу лекцију; б) ниси знао ниједну лекцију досада и с) по свему судећи, нећеш знати ни убудуће ниједну лекцију.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

кукати и бити жедан све већма Да извршим већ једном Освету ону вечну Сунце, једино теби што сам жудео бити раван Знати једну једину ствар и њоме знати све И за вратима чеках кришом рођај ти вечно славан И једино рад твога лика жртвовах

извршим већ једном Освету ону вечну Сунце, једино теби што сам жудео бити раван Знати једну једину ствар и њоме знати све И за вратима чеках кришом рођај ти вечно славан И једино рад твога лика жртвовах оне сне Цео дан остах скривен

Ил да! Ох, да; да! не! Мене је још једино, гле, страх, Докле ће уз божански, божански, знати ићи мој дах! Не, не, не; ох, не! Изговорих Смрт, и речи: Она, њен Длан!

Сунце, једино теби што сам жудео бити раван, Знати једну једину ствар и њоме знати све: И за вратима скривен чеках рођај ти вечно славан, И једино рад твога лика

Сунце, једино теби што сам жудео бити раван, Знати једну једину ствар и њоме знати све: И за вратима скривен чеках рођај ти вечно славан, И једино рад твога лика жртвовах оне Сне.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Којешта! Баш је неозбиљна Седефна ружа у својој чежњи да се одвоји од дна и крене ка сунцу и облацима. Мора се знати своје место и не одлазити с њега! Корална грана сети се која је, такође сањала да оде у Горњи свет.

Упита мали сунцокрет ветар шта да чини. — Ти, који свуда завирујеш морао би знати како да порастем! — шапну малишан покорно сагибајући главу, а ветар се насмеја: — Па, порастао си! — рече.

Ако она не зна где је срећа твог сина — нико неће ни знати! — Источни ветар пође за облацима, а жена крете да нађе Сунчев Брег.

— Онда знај да више никада нећеш бити с њим. — Како ћу знати да је срећан? — Видећеш га! — у гласу Сунчеве мајке зазвуча туга. — Али, он неће видети тебе.

Како да остави племе? Како да Белка остави самог? Зато рече: — Остани, Белко! Племе ће знати да цени твој подвиг. — Али, ја више не ценим племе!

Али, Цар то није знао. А и како би могао знати? У Царству јелена и зечева није било, а поданици у небо нису гледали. А и што би?

Ближио се дан Велике Светковине. Је ли потребно знати шта се светкује? Славља су славља! Китио се дворац, украшавале улице.

Позваше Мудре старце, али ни они нису знали шта би то могло да буде. Решено би да позову Видара — ако он не зна ко ће знати? Од звезде до звезде летела је порука за Небеског Видара, три пута небо обиграла.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ја крај плота стојим, гледам у вас двоје; Једнаке сте као капље на цвијету! И не могу више знати лепши ко је, Или ти ил' она?...

Не питај их куда језде, То не смије нико знати, До ли поноћ и звијезде И пун мјесец што их прати! Не стој на пут!... Мрко слути Онај што кô вихор гони...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

ПРИЛИКЕ И ЕПСКА ПОЕЗИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ Кад је започето стварање наших епских песама не може се тачно знати, јер прве јасније вести о њима имамо тек од XВИ века, али је природно претпоставити да су оне — као и код других

Отуд је народ могао помало развити потпуну издају. Осим тога треба знати да је Вук Бранковић послије косовскога боја живио у непријатељству с кнегињом Милицом и с њезиним синовима Стефаном и

)2 ликова“. Али резиме — то само Зоговић може знати зашто — не одговара ни наслову његова написа ни његовим двема основним тезама: 1) да је порекло наших старијих

“ Сузе рони протопоп Недељко, сузе рони, па њима говори: „Одбијте се, силни од силнијех, док у цркви закон савршимо, знати ће се на коме је царство“. Тако су се они узмакнули.

Мож̓ ли знати, делијо незнана, кад кнез Лаза причешћива војску код прекрасне Самодреже цркве три недеље тридест калуђера?

“ Ал' беседи сура тица орле: „Мучи, вило, муком се замукла! Како м̓ није добра учинио, учинио Краљевићу Марко? Можеш знати и паметовати: кад изгибе војска на Косову и обадва цара погинуше, цар Мурате и кнеже Лазаре, паде крвца коњу до

Друго ми је добро учинио, учинио Краљевићу Марко, можеш знати и паметовати: кад изгоре варош на Косову и изгоре кула Аџагина, онде били моји орлушићи, па и скупи Краљевићу

Ако мореш знати и памтити кад Јерина Смедерево гради, па нареди мене у аргатлук, аргатовах три године дана, и ја вукох дрвље и

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Док је Жују негдје сакрио, видим ја да нешто није у реду. — Можда ће нам пољар о томе нешто знати да каже — рече кнез. — Еј, жено, је ли ту негдје стари Лијан?

потезао из ње, а затим би почео да мућка главом и да се домишља: — Гдје ли се то крију дјечаци, да ми је само знати? Хм, хм, гдје ли сам се оно крио док сам био дијете?

Све ми се чини као да ме неко шкакља по леђима. — А ко те шкакља, кажи? — набурено дочека Стриц. — Е, то не могу знати кад ми је тај увијек иза леђа — објасни Луња. — Па онда ће једино знати куја, она га је видјела — досјети се Стриц.

— набурено дочека Стриц. — Е, то не могу знати кад ми је тај увијек иза леђа — објасни Луња. — Па онда ће једино знати куја, она га је видјела — досјети се Стриц. — Ни она га није у мраку познала! — скочи Николица у одбрану својој Жуји.

— Нек стражаре и даље, па наиђе ли још која група усташа, нек запале још једну ватру. Тако ће се знати да долази нова опасност — тумачио је Јованче.

— А зар се још увијек не зна шта је с њим било — забринуто упита Јованче. — Како ће знати кад смо тек сад изишли из шуме. Усташе су све до прије један сат вршљале по селу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Да кад ти спаваш, еда чујеш ко је на те дошао да те покраде или убије? Тако и тога часа не мош знати у које ће доби доћи ангел. ЗЕМЉА СИ...

из облака, снег и крупу, земљано радилство и ш ње храну, и разлику стоку и зверад: воду рибну, небо птично, и к томе знати свакојаке мајсторије у руку, насељања, адете, закон, грађане, леп и добар садружни житак, присвојање родско, — откуд

Ал' голема је у томе ето овде пропаст и сасма тврда. А како? У томе можемо се сами сећати и знати како јест нам то непроходљиво ни друг с другом смешато уједно.

К'о шиба; куд ветар духа, туд се она гиба. Кад стане узбрдо зјати, онда ће знати. Ако је и голо, ама охоло... И ђавол тирана не може стрпити... Високо су ваши носови... Не стоји поштење у узрасту.

Плахо се то види да кад послатога не сазнајем то како могу му господара знати који га је послао? Прогласник је страховит, ја какав ли је пострашнији му посилач?

Што ми велиш тога мога договорца, а ја не могу знати где он борави, нити се могу горе пенати у небесне висине тражити га где је, ако му и знам име.

Ствари све не знамо. А за Бога, што можемо знати? УЧИТЕЉИМА Воља је мала част с правдом и мирнија, него ли голема с неправдом и немирна.

Толико уједно са мном бојцем Богу моли се и гледај готова посла и с веровањем дај ми твоју руку знати ми поред кога устајем борењем. Имам врла три облутка камена. Што ћу шњима из праћке згодити? Иноплеменика неверу.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати... — Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?