Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано. Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. — Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. И показа штапом на оно влажно место.
Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст... Није могао више мрднути... Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно...
Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку...
„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш... Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” Па као настаде нека збрка.
” Па као настаде нека збрка. Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. И срце га болом заболе.
Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... И гле! Више није зрака него опет човек. На очи му се стаде навлачити магла.
и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... Наједанпут спаде сав терет. Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...
Он осети равнодушност према свему... Није га се ништа тицало... И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... Онда дође малодушност. Пут му се учини врло дугачак.
Дан је све више освајао. Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. Наједанпут стадоше. Заврзан залаја и одазва му се лавеж. Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И осмехну се ангел потом На царство вечних зрака; Душа заплака за лепотом Игре светлости и мрака. ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ РЕФРЕН Знадем за неме сутоне, Кад сав шум
Шýме у страху свом од мрака: „Бог је помало све што зâри; И светлости је једна зрака Мера и цена свију ствари!... Све је што живи на дну тмине С проклетством немим на свет пало — Све што не гледа у
Два апостола туд су минула С поруком сина чисте Марије. Крај реке зраче бели кринови, Пада сноп зрака с неба средине: И сја ореол вечни и нови Јагњета што гре преко ледине.
И њена лепота, тако недогледна, Необешчашћена хвалама глупакâ, Да обиђе тихо, као снопље зрака, Све тамне путеве душе, само једне.
Док над Паунима блисну задња зрака У злату једнога коња и јунака — То деспот Оливер од Леснова, мину. Посут драгуљима у руци му сину Тешки крст за
Сад кроз наша срца иду крупни слапи Твојих светлих струја и огњених зрака. Свој хлеб и ловоре залили смо тобом; Молитва и химна, обе су те пуне; Пуне су те наши вапаји и струне; Као
Милићевић, Вук - Беспуће
натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху топлину својих зрака, упијену у плочник и у земљу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Зорица је забелила, Двоје драги на носила, А сунашца види зрака Де и ладна прима рака, Девојка је на носила Тако лепа јоште била!
Десно, лево мене нога води, Куда иђа јуче прељувена; Сунца јарког веће зрака блена За горицу чарну доле оди. Чу ли, чу ли, штано онде шушну?
Он њежан јесте као што си ти: На врелу ди се диже предел брежни, Ди први пут смо видели се ми, Из твога лица зрака рујни, снеж(н)и, Ди први пут ја сладе неба пи, Ди први пут ја ока т' види бај, — Ту изникô је, мила моја, знај.
Ал' не даде мома лака, Ступи назад три корака. 29. Јер одозго од фењера Право на њи пала зрака, И девојку то натера Да потражи мало мрака, Јер и могу видет људи, А људи су чудне ћуди. 30.
Јер ту цели огањ легâ, Мисли што би са њим сада, Мисли, ал' не уназада, Јер отуда баш никака Не да њему љупка зрака. Та времена другим мила, Њему проше кô страшила.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава... Прилазим на прстима. Месечева зрака дрхти. Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пу штам на твоје влажне, вреле, рујне и
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
се већма губе, реде, а вила ми прстом каже једну малу светлуцаљку, оку моме самртноме на дну видног домашаја. Зрака јој се муком бори, час угине, а час гори, час тињавог слика гара, час је буктац од пожара, час је бледа, модра,
ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ ВЕЧЕ Благо је вече, кô лице благо седога патријара. Карловац румен; је л' од радости, ил' је то зрака срдитог жара?
је дошло, сутон се хвата, од звездица златних завеса пада, да не би напаст насртљива мрака продрла у светло светилиште зрака; склопљена су врата зимнога дана, и склопљена стоје врата самостана, и самостан истог мал' да се не боји, јер син
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
а на крајњем крају краја, у срцу мрака, очврслог, у метал сраслог - ту вреде злата: громке земље добовање, падине зрака, касови хитрих мотика, топот лопата.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
8 Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака! Само каткад сова крикне и полети, Преплашена можда од румена зрака, Од потмуле лупе и песама свети'...
И над лепом главом, у дубини мрака, Сјајан колут сија од најлепшег зрака. ИX БРОДАР Без крмила свога, без правца и пута, Брод занесен јури, тумара и лута.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
разлива, што на брду зидам, из вода и облака, и, кроз неку жалост, тек младошћу дошлом, да ме љубав слаби, до слабости зрака, провидна и лака. Знам да ми у косу, по зори руменотамној, туђа, уморна, рука, бледи сумрак просу.
разлива, што на брду зидам, из вода и облака, и, кроз неку жалост, тек младошћу дошлом, да ме љубав слаби, до слабости зрака, провидна и лака.
знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно руди, пун звезда и зрака, мој се шапат слива, у измождене груди, јер се, у пролећу, све то опет збива, свуда, где ја волим.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сунце је залазило и кроз шумска стабла протурило руковет косих зрака у ком је, као у каквом вијору, опијен сјајем заходнога сунца, играо рој мушица.
Сунце, међутим, зађе па понесе и онај златни сноп зрака, а мушице распустише своје коло и разиђоше се. Једна мушица долете и стаде облетати око старчеве главе па му час
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чамотиња и туга продиру у душу... И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КАКО УМИРЕ СТОЛЕЋЕ У смирај дана, код Окучана, Видех како зрака осунчана Блесну у барици воде стојеће: У блеску том згасну цело столеће.
Сваки пут кад из искони древне У капљици воде зрака севне Знај, то у срцу пролазности сласне По један век букне и згасне.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На дубинама од 1000—1200 метара до њих не допире ни траг од каквог спољњег зрака. Они ту живе у увек хладној води, чија се температура не разликује много од оне на 0˚, под притиском који може
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И да срцем нашим, к’о тамницом мрака, Бива светло просто због танкога зрака, Што кроз прозор тужног живота нам продре; И да свака речца што се тихо рекне У души нам страшно, стократно
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Свануло је. Иза јасенова доњи руб неба припаљује сунце. Једна танка и нежна зрака оста на Ђорђевом лицу. Он зажмури и сети се да чека да му отац нешто каже. Трже главу: као да чује плач.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад би бар имала пса или мачку? Ах, којешта! Где у њен тесни кавез да стану пас и мачка? Једва сунчева зрака понекад залута, заигра по зиду, каже: — Улови ме, улови! — па оде. Девојчица напрегнуто ослушну.
На јакој месечини црнели се састави дасака на поду, а право ка њему, као сребрна змијица, јурила месечева зрака, смејући се: — Улови ме, улови! — Ко је још зраке ловио? Осмехну се старац и загледа кроз прозор.
Затискивао је уши да не чује нарицање удовица и с радошћу посматрао сина како расте. »Да се то није сунчана зрака у дечака претворила?« — питао се посматрајући дечаков лагани ход. Али откуда му у очима поглед виле?
— Видела сам га! — прошапута сунчева зрака поверљиво, наслонивши се дечаку на образ. — Кад су ђубретари полили улице, мали воз излетео је кроз прозор и спустио
Потребно је само чекати довољно стрпљиво, довољно дуго. ЗЛАТНИ ТАЊИР Од првог јутарњег зрака до мркле ноћи, као бакарно звоно, одјекивало је село од ситних удараца резбарског длета.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
У ноћ, страшном буром разјечану, сину мени зрака пред очима и глас зачух кано глас ангела: „Ја сам душе твоје помрачене зрака сјајна огња бесмртнога: мном се
страшном буром разјечану, сину мени зрака пред очима и глас зачух кано глас ангела: „Ја сам душе твоје помрачене зрака сјајна огња бесмртнога: мном се сјећаш шта си изгубио; бадава ти ватрени поете сатварају и кличу богиње: ја једина
“ „Висока ме воља назначила за ангела твога хранитеља: од дужности свете не одступам, колик' зрака од св'јетлога сунца; ти како си круг земни прешао, уску сферу безумног метежа, ја сам тебе пазити почео, кроз
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А шта имате на стоваришту?“ Он отшкрину малко капак прозора, танак сноп сунчевог зрака осветли собу. Мардохај оде до ормана, извади из његове фијоке неколико књига и положи их преда ме на сто.
Да би испитао састав сунчаног зрака, пропустио је сноп Сунчевог светла, који је кроз рупу у прозору ушао у његову собу, кроз две засебне призме.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ја у овом мутном мору блуда и кала, не тражим плена. Ох, ја сам жељан зрака! И млека! И беле јутарње росе! Ја сам се смејао у крви до колена и нисам питао зашто?
И наједанпут, хиљаде прозора и стаклених торњева палата затреперише у руменилу вечерњег зрака и хиљаде црвених светлила запламтише у простору пред њим.
кажем, „одавде, није ово, човече Божији, за нас; ми смо дошли и онолики пут превалили, ваздуха чистог да у’ватимо, зрака мало да се надишемо, одмора мало да нађемо. Није, брате, ово за нас.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То је можда једна од малобројних ствари које нису свеједно. Кроз притворене капке провукао се сноп зрака и одразио на бијелом стропу слику вањског свијета: видим као на неком екрану изврнуте фигуре пролазника, умањене али у
То мало стакалце у дјетињим рукама и једна заробљена зрака божјег сунца били су кадри да дјетету даду илузију да је и само постало један мали господ бог.
(јер дрво сам замишљао увијек слијепо; оно има силно истанчан опип, осјећа и најмањи дах вјетра, и најлаганији срх зрака који проструји по његовој наоко грубој и бешћутној кори или прошара међу његовим грањем; оно слути у далекој ноћи и
пијани облаци, оморени и отешчали од оргијања, одозго тамни и вунасти, а одоздо јарко забљеснути сноповима сунчевих зрака. Ваљали су се по том разбојишту и омашћивали рубове гримизом и жеженим жутилом.
Као потоп. Најзад је замукла. Крошња брончане зуке, која као да није звук већ само голо трептање зрака, држала се још само око звоника; кроз њу су се залијетале са својим црним цијуком седефасте стријеле ластавица.
техничким модалитетима свемирског саобраћаја, проблемима ракетног пројектила и његовог погонског горива, отпора зрака, притиска, температуре, кисика и слично.
Танком назалном струјицом зрака пјевушио сам за клавиром. — ... унд меин Стамм синд јене А-ас-ра wе-ел-цхе сте-ер-бен wе-ен сие лиебен!...
Спарно је, спарно, и већ је огртач тако тежак! У фаровима аутомобила који су уријетко пролијетали, доњи слојеви зрака надалеко су се откривали жућкасти, нечисти, пуни прашине. Сашао је с цесте и прешао на траву.
Било је сасвим лако: довољно је удахнути, неким нарочитим, плитким и крадомичним удахом, гутљај зрака у горњи дио прсног коша, испунити њиме шупљинице неке порозне кости у грудима — и само завеслати длановима.
И не могу се отети дојму да му је глава тако свијетла и жута од силних количина сунчева зрака које је упила у се још од најмлађих дана.
Склопљених очију, удишући дубље, стајао сам тако, под водопадом слободног зрака, у струји неограниченог простора. Упијао сам у исти мах слободу, простор и неспутан ток времена.
Мишић срца још се бесмислено стеже и растеже, по снази навике. У плућа и из плућа још струји трачак зрака, механички и бестрасно, као у Мемносов кип. Али с познатога лица већ постепено нестаје његова личност.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
разасути по бескрај ном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака... Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања...
која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака. И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1912. РОБ Књиго моја свију снова, ево роба! Око душе, зоро дана, боје зрака, Ја сам тебе пронашао до свог гроба Да те гледам, да те волим из свог мрака.
Књиго моја свију снова, ево роба! Око душе, зоро дана, боје зрака, Ја сам тебе пронашао до свог гроба Да те гледам, да те волим из свог мрака.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
старог грчког мудраца Аристотела, светлост извирала из ока и слала наоколо зраке - пипке на околне предмете и да преко зрака-пипака видимо околне предмете на исти начин као што те предмете осећамо преко чула додира.
Прескот Хол Батлер брзо се опоравио. Била је то прва слика добијена помоћу Х-зрака на овај начин, и прва операција која је извршена у Америци у којој се према фотографији одлучивало о току операције.
године, завршава се овом реченицом: ”Мој једини циљ у раду на побољшању фотографисања помоћу рентгенских зрака, био је усмерен на проширење могућности примене ових у хируршким захватима.
Ћипико, Иво - Приповетке
Страховит је тај тјеснац: ни староме рибару није мило ноћу у њ заћи. Али је и у њ већ зашла прва зрака свићања, па се по хридима, шкрапама и мору просула једнолика, јасна свјетлост. — Ето, даске пливају по мору!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
моме рано ране, За певања тица; На потоку, прије зоре Умивају лица, Прије зоре, док је поток Пун звезданих зрака: Не шал’те се момци с оком Наших девојака!
Та Божић не тражи да пећи рушимо, Та Божић не тражи да патос кидамо: Божић само воли светлости и зрака, Пал’мо дакле друго нешто Уместо бадњака.
Примимо је и ми, та пуна је зрака, Нека нам се Божић не снужди са мрака, Та у нас и тако већ нема бадњака. »Стармали« 1883.
се, радуј и ти, Црногорска мајко мила, Што нас ниси ојадила, Што те воли спас; Што се здрављем твојим враћа Нова зрака стара нада И у старе и у младе, У све, у све нас.
Две се руке руковале У топлоти виших зрака, — Једна рука женска, нежна, Друга рука мушка, јака. Ал’ кроз руку женску, нежну Црногорска крвца бије, — Мушка,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
крви, којом је данас тако обилно орошено бојно поље; колико је самртних уздаха на бојишту изумрло са изумирањем твојих зрака; колико се сузних очију заклопило при твоме заласку, да те никад више не виде; колико ће нагрђених трупова и тешких
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ал’ мени се то трзање Чини, да су — песме њене. XXXВИ На студени срца мога, Кâ два зрака поврх леда, Остала ми два соколка, Два пупољна братучеда. „Не вара ли све на свету — Бранко ће ми мелем бити!
„Далеко је, високо је, — Сто година дугих прође, Докле њена светла зрака До нашега ока дође.“ „Ми видимо звезду ову, Видимо је како трепти, А ње можда давно није, — Верујеш ли?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тешки застори падају испред прозора, чувајући брижљиво ово склониште и од најмањег зрака. Тајанствена и нема тишина.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ни Марка нема, страшнога душманом, И снажна копљем, буздованом. Нема, ах, Ђорђа, високог духа, Ком' срце зрака подиже небесна, Да Срба брани, врага му прогони, И стуб утврди славе роду — — — — — Па ипак, и поред све своје
Пре би досад вода громови севала, Славујевим гласом сова пропевала, Пре би сунце зрака лишило се свога Досад него Ана обљубила кога. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
и онде с грана доле као киша пљушти; Ништа се ту вид'ло не би — таква је тма мрака — Да две луче не улазе сунчанога зрака; Около ти стоји цврка — да несташних птица! —, К'о на чудо, ил' од страха некаква ту лица.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
чека, Нит’ море прска сјајном радошћу С весала бритких бисер сићани, Да ме на груд’ма свију милина Кроз тиху румен зрака сунчевих С песмама чилих гондолијера Овако сетну тихо проводи. Чека ме? — Али ко — не каза?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сунце је на смирају. Само још на тавним овршцима јелове шуме трепери блиједомодра свјетлост од уздрхталих зрака са западног неба. Од отворено плаве боје тихано се прелијева планинско небо у изблијеђели, вечерњи сјај.
Ћипико, Иво - Пауци
Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање. Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.
Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљсни су и прозори од читаонице, поврх каване. Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И нигде зрака од живота нема, Пролетњи давно изумро је крас; Кишица сипи... А из села малог Вечерњег звона разлеже се глас...
Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака! Само каткад сова крикне и полети, Преплашена можда од румена зрака, Од потмуле лупе и песама свети'...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Та температура зависи од количине Сунчевих зрака који продиру планетске атмосферне плаштове и падају на планетске површине.
Ако, дакле, пође за руком пронаћи везу између тих зрака и температура које они стварају, онда је могуће из јачине Сунчевих зрака и из механизма нашег планетског система
дакле, пође за руком пронаћи везу између тих зрака и температура које они стварају, онда је могуће из јачине Сунчевих зрака и из механизма нашег планетског система израчунати и описати ток главних температурних појава које се одигравају на
Трећи, можда најважнији узрок што се она теорија није могла да развије, био је тај што јачина Сунчевих зрака није још била измерена као што ваља.
наше Земље, да окуша и докаже свој закон, тако би нам и овде сваки рачун, који би ишао за тим да из јачине Сунчевих зрака израчуна основне црте климе наше Земље, био безнадан, кад не познајемо ту јачину.
Кад би ми пошло за руком да тај проблем заиста решим, и створим теорију помоћу које могу да пратим ефекте Сунчевих зрака, онда бих, пре свега, био у стању да рачунским путем нађем главне црте Земљине климе.
Безваздушни интерпланетарни простор не смета ни најмање пролазу Сунчевих зрака, нити их слаби, ни расипа. Али када стигох у планетске атмосфере, које расипају и делимично апсорбују Сунчеве зраке,
прочитао вест да је Американцима пошло за руком да, после десетогодишњег рада, измере тачно и поуздано снагу Сунчевих зрака. Тако није било несавладљивих запрека довршењу започетог дела.
да пламен замени електрицитетом, добивеним из атмосфере, из водене снаге и снаге ветрова или из саме топлоте сунчаних зрака, али ће се наћи у тешкој кризи, јер ће и сви ови извори енергије бити до тога доба добро искоришћени.
данас у шетњи да саставни делови атома, његове цигљице, лете брзинама од хиљаду километара у секунди, а оне катодних зрака брзинама од сто хиљада. Шта је према томе она брзина коју смо мало час израчунали? То је брзина тромога пужа.
То хумано друштво намерава да на Месецу подигне један санаториум, очекујући чудотворног дејства од Сунчевих зрака, ничим не слабљених на Месецу.
Постепеним смањивањем топлоте Сунчевих зрака и проређивањем Венерине атмосфере, постајаће на тој планети, блиској Сунцу, услови за живот све бољи и бољи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Мајка моли кујунџије и танкопреље да сакују колевку од зрака јутарњег сунца и опреду Види пелене од зрака младог месеца пошто своје чедо представља као небеског анђела („па ми
Мајка моли кујунџије и танкопреље да сакују колевку од зрака јутарњег сунца и опреду Види пелене од зрака младог месеца пошто своје чедо представља као небеског анђела („па ми сада треба/ за то чедо неба/ колевка од сунца/
Инсистирање мајке да се колевка и повој сачине од првих зрака који обасјавају небеса (јутарње сунце и млади месец) треба да нагласи тананост и нежност митског предива, али и њихову
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
ПОЉЕ КОСОВО ПОЉЕ Поље као свако Длан и по зеленила Млад месец коси Пшеницу селицу Два укрштена сунчева зрака Слажу је у крстине Кос наглас чита Тајна слова расута по пољу Божури стасали до неба Служе четири црна
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
њему је добро и да се обеси У зрелом неком воћњаку Сред мрака Без зрака, Замро. Конопац једини од њега носи срећу, А скромно, место палата, настанити топлу врећу Па у реку. О беде!
Зарекох се да нећу изићи до смрти из овог мрака, И бљувах на сами спомен врели победничког зрака; О како ми је болно било у души оних дана, Када бих, и челом, сваку стопу познао свога стана!
светлости Безнадежно ван човечанства први тренутак када мораш живети сам од своје крви и дисања пре првог крика и зрака апсолутно пре прве жеље да не живиш.
Коњици ко да њини врани Не тичу тле земље гора Већ да су они нови дани Без сјајног зрака и без зора А грдне сенке што се вину Ко да су сенке коњских крила Што пођу са њих у висину Кроз јарку светлост
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Такав је сјај и таква радост из ње избијала да се чинило — сунчана се зрака у Лепотицу претворила. Не иде, већ трепери.
Испружи бостанџија руку да јој бар сада додирне лице, али се девојче измаче и лаганије и нечујније од месечевог зрака, сакри у сенку дрвећа, као да у земљу пропада. Како је трчао! Како ју је из гласа звао! Али, девојче више не дође.
трже, зграби кошуљицу, па добар гутљај воде отпи: пола под језик стави, другом половином напуни уста, па потрча назад. Зрака се сунца још није такла воде, а већ је био с друге стране зла. Ах, како би кликнуо да му у устима није било воде!
Али оно што га је највише забављало — биле су мале ствари: треперење зрна прашине у снопу сунчаних зрака, лет облака, шара на поду и шара на латицама цвета.
Само глуви не чују како разговара цвет с цветом! А колико тек сунчана зрака путује! Дечак није могао да се начуди њеним причама и пустоловинама од пустиње Калахари до Северног поларног круга,
— Гле ти краљице! — насмија се Мицко, а за њим Радан, па и сама Сунчана зрака склупчана на његовом длану, већ спремна да крене на нови пут. — Е па, задржаћу те!
— Е па, задржаћу те! — заинати се дечак и стиште шаку, али се Зрака, ипак, извуче и полете у висину, љутито и без поздрављања. Дечак није могао да схвати што је побегла.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ето, за мало, оде ми мој свет испред очију! И ти, месече, скутај своје сјање, јерно моја већ зрака заходи под земљу у гроб! ...
Зато и не примам твога обрицања ни га слушам ако што ми говорио. Гаврил Та ако и лепота мога промењивата зрака лична и глас ми што плаши те, — ал' то ти кажем да ове моје избесеђене к теби речи за велику хвајду хоће теби изаћи.