Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Оно голо тавно стење плави се у сивој даљини; само онде где сунчеви зраци допиру, видиш као неке беле куле — то су стене од кречног камена.
Кад су први зраци сунчеви обасјали Честобродицу, видели смо, дубоко у подножју планина, како се манастир бели. — Учитељу, — рече
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко то жив прегорети може! Они дукати, од којих ни зраци божјег сунца нису им већма очи просвештавали ни срце услаждавали, а оне хиљаде раздате ком узајам, коме на интерес!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи. Он је горео и без сунчеве топлоте.
8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА Освануо је 21. јули. По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал. Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух.
Јутро беше лепо. Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...
Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... Пођоше... Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци. Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. А у Станку је кипело. Он је смишљао муке.
— Јок. Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: — Побратиме!... Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају. Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу... Ја не бринем!... Победићемо!
Свако срце живље закуца... У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... Зека диже руку: — Браћо!... Бог нас слуша!... Чуо нас је!... Гледајте!...
Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... Али се опет тукло. Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу... А ови у шанцу све одушевљенији...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ево једно гробље. Ту леже сељаци, До суседа сусед, другар до другара; А док се у своду бришу задњи зраци, Побожно капела стоји крај њих стара. И доле у селу задњи огњи згасли — Ноћ, и ту се спава...
И поче да игра као пламен, као зраци, као сенке, као жито, као таласи, као змије, као мачке, као ноћне сабласти. И у тој радосној и дивљој игри, она разби
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ватра се у пећи беше разгорела. Још није било свануло. Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу. Дуго нисам устао. Преметало ми је се по памети буди бог с нама шта.
Африка
Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна копља, смртоносни. Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим оком
вас очајањем пита ваш сапутник, који је случајно био заспао у колима: да ли је у сну можда клонуо тако главом да су му зраци падали на потиљак.
Ја не знам уколико екваторски зраци уистину убијају; причали су ми да је било људи који су умирали од сунчанице добијене и несмотреним излагањем само
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кроз прозоре суднице, узане, као пушкарнице, падали су у празну дворану румени зраци Сунца, споља. Сунце је почело да залази тог дана, над Темишваром. ИВ ИСАКОВИЧ, МЕЂУТИМ, ОДЕ, КУД ГА ЖЕЉЕ ВУКУ...
Сунце је, напољу, већ било одскочило, али је у кући била тишина. Све је још спавало. Кроз прозор је видео како зраци сунчани падају, косо, на жбуње јасмина, а засипају и њега, као неким златним прахом, кроз решетке прозора.
Исаковичу се учини да, тамо, већ, кишу види. Над Леополдштатом, међутим, још је било светло, последњи сунчани зраци још су га обасјавали, као неке стреле, на којима се капљице кише сјаје.
Сва је била као да зраци Сунца кроз њу просијавају. Кроз њену риђу косу, кроз њене топле руке, кроз њене груди, које је Павле у загрљају њеном
Јесењи зраци Сунца, кроз ту шуму, изазвали су били чудно шаренило, у зеленилу, и жутом лишћу, које је опадало, а и то жуто лишће
У шумарку, уоколо, зраци Месеца створили су били читаво чудо. Чинило се да, и околна брда, и небо, сијају. Као и свако вече, од неког времена,
Павле је видео само како пред њим Петар саже главу. Био је трикорн натукао на очи, као да му сунчани зраци сметају. Онако блед, као изнурен неком болешћу, Петар је пред њим стајао и тужно га посматрао.
Матавуљ, Симо - УСКОК
У то доба, иза високог брда према Котору синуше први сунчани зраци и освијетлише Црногорски пазар, малу пољану под бедемом, гдје се збило на стотине људи, жена, натоварених коња и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Орфелин је нарочито одушевљен за нову науку, која хоће да знање постане опште благо људи и да зраци просвете греју све сталеже и све народе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ди лепа тица мога срца гњезди, Већ кућâ знани угледа почетак, И горе диго ока дана звезди: У мрачност лепи зраци ти тонеду, У срцу мени сјати почињеду. 43. Код куће нађо лице материно, И оца милог и љубезне браће.
ока У срцу њему није било светло Кô сад — не велим да је био мрак; То беше ноћ, на небу сјаше месец, Од овог зраци на срце су ишли: Ниједан није оно угрејао. И дрктајући тужило је срце, Јер празно беше то.
Ал' срце уско, многобројни зраци, Ди б' могло оно њи уздржати! Са Миланом је баште тако било, Он није могô сили тој одолет, Потонуо је у том мору
“ Већ је стигô на обалицу Разастрео кабаницу: „Јоште нису дошли мраци Још су овде дана зраци.“ Вади од појаса Врулу мека гласа.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
У садашње срећно време зраци ученија и философије до татарски(х) граница досежу. Не | могу премучати овде велико старање благородни(х) бољара
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Ил' то можда, нису звезде? То су, је ли, оне честе изниклице срца мога, расцветаног, широкога? А ти зраци нису зраци, грановити то су траци, што о њима мирно висе срца мога изниклице.
— Ил' то можда, нису звезде? То су, је ли, оне честе изниклице срца мога, расцветаног, широкога? А ти зраци нису зраци, грановити то су траци, што о њима мирно висе срца мога изниклице.
Прилетеше зефири, целиваше је сви, зефири и лепири — ал' она мирно спи. Прилетели су зраци да гроб целивају, а сиђоше облаци да сузе ливају. Зефири и лепири целиваше је сви, и зраци и облаци ал' она мирно спи.
Прилетели су зраци да гроб целивају, а сиђоше облаци да сузе ливају. Зефири и лепири целиваше је сви, и зраци и облаци ал' она мирно спи. Још приђе један зефир, још један божји зрак, још један ломан лепир и исплакан облак.
сунце већ седа; кроз облак густи продиру светли његови зраци, кô зрачни, сјајни подупирачи, што сунце држе да се не спусти.
Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи зраци, светле сенке, живи сни. Ту су многе дике старе, ту је многи српски тић, до Душана цар Лазаре, а до Марка Обилић.
Не беху то зраци сунашца златна, То беше мрежа паука гладна, сузама горким бељена, прана, народа клана, поисисана, а усред мреже крсташ
ДОН КИХОТУ Кад зареде нове беде, кад се смркну бели дани, кад потамне и побледе зраци надом изасјани, непогода невидовна кад ми сломи крила пловна, па, док снова не узлетим, хоћу мало заветрине, тад се
Кад се после дуге ноћи јаве зраци нове зоре, те помислим, сад ће доћи слобода на наше горе, да ће хтети, ко ће моћи, дићи народ богу горе, те ће бити
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- А из гуња убога шушка дједу сличица Краља Петра Другога. КУЋА Крсте се зраци изнад чиније: светлост и тама мукло крваре на љутој стопи црне линије, куд сове ноћу дрежде, глуваре.
У срцу гајим љубав гостопримства, а црним сјајем горе купињаци: веселу кратком крунисани зраци. Не тече млеко пољем доброчинства, већ вајно веје пепео славуја синоним певом ишчезлог крагуја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тако ми репа и мудре главе, бунцȏ сам нешто, шашав од страве!“ А мачак Тоша бркове глади, годе му зраци врући и све се чуди: Чусте ли, људи, савезник постах Жући? Боље је ући у лављи кавез, него са псетом правити савез!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
први снег, Школа нама заклон нуди, Школа наша — наш је збег, Нека лете тице лепе, Куда љупко сунце сја, Нас просвете зраци крепе, Гониоци сваког зла. Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ја купим оно „претекавше“. И на крају изврнуше кувари казан и тако остатак покупи Танасије. Сунце се рађало, и зраци се весело расуше кроз забран и преко свеже земље. Живот нам се учини још тежи и мучнији.
Нова команда није следовала, што значи — напад је одбијен. Сунце већ залази, и последњи зраци се повлаче по земљи. Најзад, црвено и крваво, оно замаче за хоризонт и тамна сенка пређе преко земље.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила... Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се
небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци... Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...
а у глави се само мути и комеша... Одједном је обасјаше коси, врели зраци... Она. се трже... Шта је ово ?... Где је она?... Ах, одједном се сети онога страшног...
А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И мислим: и да га има тамо горе, ако ме види под јадром саног, у ком се зраци плоде. Море, и ја остајем тужан ипак сваке зоре. И оставља ме загледаног у бездане воде.
Да кроз њега теку потоци, и зраци месеца, што као плаве жиле пузе, кроз румен лед, на врховима земље. И, као махнит, на врху ове цркве, чије је зелено
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Несрећна судбина моја не даде ми да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини. Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас,
Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас, децу нашу. Пођи, синко, пољуби ту свету земљу кад ногом ступиш на њу,
Али се у овом тренутку у њиховим очима огледаше први зраци наде, али и туге за завичајем. Понеком старцу се слила суза низ смежурано лице, уздише очајно, врти главом с пуно
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и
мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице
остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу.... Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.
Куљају и колутају се густи димови, као мали облаци, пред његовим прозором, у који су ударили зраци месечеви, те му кроз густ дувански дим на лице падају, дајући му облик неког фантастичног духа у облацима...
А Љубиша, занесен и блажен, упро поглед у даљину, на крај видокруга, тамо где сунчани зраци праве чаробну боју од небесна плаветнила, па, не верујући свему што се збива око њега, пита се: је ли ово сан или јава?
То је била његова последња порука. ПРВА ТУГА Кад одскочи сунце високо и његови топли зраци, прошавши између размакнутих завеса на високим прозорима, падоше на чист детињи креветић, мали Бора сањаше необичне
Одједном се пробише топли сунчеви зраци кроз облак и обасјаше ова два суха и смежурана лица. Сад се могло јасно разликовати жута као лимун кожа и многе
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сунце блешти по дрвећу, по целом белом свету, Млечни зимски зраци заслепљују му очи. Размишља дечак о сунцу као о лепој причи, Која се дуго преноси и кроз сећања множи; На
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Кад се у гњурачком апарату, а у дубини од неколико стотина метара, до које не допиру сунчани зраци, угаси електрична светлост, пред очима се укаже, као у мрачној ноћи без месечине, безброј треперавих, зеленкастих и
Преко те дубине остају још само ултра-виолетни зраци. Међутим, има мноштво животиња што живе на дубинама које премашају 1000 метара, па ипак имају очи, што се сматра као
морске биљке могу опстати и под ултра-виолетним зрацима, али и тих биљака нестаје на дубинама до којих не допиру ни ти зраци, или допиру сувише ослабљени.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИ АДАГИО Задрхташе на стабљикама глатки Кринови редом, и душу му бону Прелише зраци мистични и слатки: Појавила се драга на балкону. Чула си песму, драга, ал̓ то није Весела песма некадашњих дана...
ПОСЛЕ ПЕСНИКОВЕ СМРТИ НА КАПИТОЛУ Ко огромна сабласт Вечна Варош спава, Док сипају на њу сунца зраци врели И док јулско подне тромо откуцава На трошном звонику цркве Ара Цоели. Све је тако мртво, и људи и ствари.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом. Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер. Марко ју је водио.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У покрову је, хладна, мртва, бледа, Дивна к’о зраци помрлих идеја, Сва љубав Моја у великом дану, Мртва, — то јутро живота и среће, У мору суза утопљена давно, У мору
Алејама што се баруштином пуне, Стазама где, као из давних давнина, Јеца марш поспаних сложних виолина Живота, кад зраци са заранка греју.
И сад пада цвеће... У ПОЛА СЕДАМ Богињи Пробудише ме к’о рубин црвени Зраци вечерњег сунца. Пола седам... Час одласка твога дошао је мени Тужан к’о ова јесен коју гледам.
Немиле тако слутње, као зраци Заранком, бледе и жуте, јâве се – Суморних дана невесели знаци! – Кроз тамнозелене завесе.
И када зоре зраци буду бистри Продрли варош, липе у прашини, Кад буду изашли на сунце филистри, И драге ноћи крај буде тишини, Ја
Умиру зраци, природна лепота. Телеса јадна, болесна и трома Жéна и људи, болних од живота, Прате ме немо до мог вечног дома.
Музика јеца тоном чисте туге. Гаси се сунце и зраци му блéде; Спушта се тама; умиру све дýге У калу света, у хаљини беде. Мрак! мрак се хвата дубок.
И моја је душа сред поноћна мира, Док безбројних звезда трну зраци сани, Душа крупног, старог халдејског пастира Што крај свога стада снива на пољани.
Дан ведар, бистар, и пун плодних клица, Небо пуно зоре, надања и вере, Раздрагана песма пробуђених тица, А зраци новог сунца свуд трепере. Доста нас је црна разједала влага!
То су давних дана сарањени знаци, То су празне наде будућности вајне, Идеала кратких утрнули зраци, И знамење тужно носталгије трајне За напуштеним завичајем душе, Хумкама, по којим венце, некад свеже, Мирисавих
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сунце се бјеше помолило иза ријечких брда, те зраци његови отискиваху мало-помало дебели хлад манастирскијех зидина. Полак гумна бјеше свијетло, а полак хладом покривено.
„Проклет да је ко ме данас у свачем не послуша!“ Величанствен бијаше старац у томе часу. Сунце сијаше над њим, и зраци му одбијаху се од златнога крста; сребрена Владичина брада и цијела му глава трепташе у свјетилу, тако да им се призре
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нико се сад не боји да ће му ко у закон дирати. Ником училишта и академије нису затворене. Зраци просвештенија | ума и разума на све наше народе изобилно и богато излијавају се.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
(Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.) Бог зна шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа... — Шта је оно?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— ишчупа се из њега; нагиње се да га загрли; Ђорђу се шире очи, као од запрепашћења, у зраци младог сунца цело му је лице.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Спокојан поглед по површју баци, Сладосног мира ту ћеш само стећи О, Музо, туда само трепте зраци, И вал се пјени, слатко жуборећи. И снивај само! Биће мање суза И више св'јетлих и спокојних ноћи...
и дрвеће, Брати ћемо јагоде и цвеће; Дивећи се планинскоме миру, Стићи ћемо белом манастиру; Па у храму, где су рајски зраци, Молићемо с' Богу“ - „И Божијој мајци.
Ено једно гробље. Ту леже сељаци, До суседа другара; И док, к'о кандила, гасну задњи зраци, Побожно капела сред њих стоји стара. А доле у селу задњи огњи згасли Ноћ: и ту се спава...
Св. Стефановић ЦXЛИВ МУЗИЧКЕ ВИЗИЈЕ (1-2) 2 Јецају и струје месечеви зраци; К'о сребрна харфа месечина свира; Пливају и тону маглени облаци, К'о акорди пуни кроз царство етира.
“ И данак слуша, и покорно сване, И крвав исток свом силином плане. У соби тама. Малога кандила Последњи зраци, меки као свила, Умиру; нема ко уља да кане...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
пре нове ере, у коју ћу да се сада пренесем душом и телом, Апенинско полуострво обасјавали су светли зраци јелинскога духа.
Али јурњава људи, у којој се убрзо нађе, врати га у земаљско царство. Осети глад и жеђ, а зраци подневног сунца почеше да га жегу. Поче размишљати шта да чини и куда да се упути. „Аристотеле!
„Вала се сурвао“, рече Зенодотос својим суседима, „као оно Икарос којему су сунчани зраци размекшали крила.“ Аристархос, који је говор Клејтомаха саслушао, а да није ни оком трепнуо, јави се сада за реч.
тихо хркање, обазре се и виде како Њутн дрема на своме делу; његова силна глава почивала је на његовој књизи, зраци подневног сунца, продревши кроз маглу, осветљаваху његову снежну косу и претворише је у ореолу.
са њега, опада, исто тако као и његова привлачна снага, са квадратом отстојања, но количине топлоте што их Сунчеви зраци донашају појединим деловима површине које год било планете зависе и од упадног угла под којим ти зраци стижу до њих.
што их Сунчеви зраци донашају појединим деловима површине које год било планете зависе и од упадног угла под којим ти зраци стижу до њих.
„Ево видите како! Географска распрострањеност појединог биља зависи од топлотне количине што је Сунчеви зраци у току летње полугодине доносе; ако је та количина недовољна, не може то биље да сазре, а онде где је та количина
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Иза црних врхова, исред маглених таласа, заструјали су први милосрдни зраци, расипајући се широко по небу, дрхтећи у ваздуху, као радосни трели.
Светле њене очи биле су широко отворене и пламтећи у екстази упијале су у себе живот. Млади, топли зраци заливали су јој лице, па су кроз трепавице проницали у дубину њених зеница, трептали на зарумењеним образима, мрсили
А онамо, и онамо, видиш ли свуда тамо... онамо, снегови, злато, зраци, онај сјај, видиш ли, Боже, видиш ли? ... Онда је заћутала, занемела, за гледала се право у његове очи и хтела,
драга! ЖЕНА Ту маітрраіѕ л'универс ентіер данѕ та руелле Флеурс ду мал Прозори су гледали у врт и први сунчани зраци пролећа златили су чипкане завесе. У постељи, у пени из чипака, лежала је болесна жена и дисала брзо.
Она дубоко уздахну и рече одушевљено: — Ох како ме, ох како ме крепе ови зраци, ови зраци! А он преклињући: — Што ме мучиш? Жена се подиже па седе у постељи не дивећи се откуд јој снага.
Она дубоко уздахну и рече одушевљено: — Ох како ме, ох како ме крепе ови зраци, ови зраци! А он преклињући: — Што ме мучиш? Жена се подиже па седе у постељи не дивећи се откуд јој снага.
Она је витка, свежа, и као биљка сочна. Она је љупка, и сунчани зраци трепере у дубини њених зеница као две звезде. Груди су јој високе, праве и дрхтаве.
Затим нагло и одлучно зграби први карабин испод мртвог војника, опкорачи мали брдски топ и стаде помамно да пуца. Зраци сунца које се рађало занесоше му очи. Потом угледа цело велико и црвено сунце, које се роди иза брега.
А кад нам зраци великог сунца, што се појави иза положаја, ударише у замагљене и крваве очи, кад под руком осетисмо од убрзане паљбе
Високо одскочило сунце је постајало све топлије, и зраци његови који су све јаче продирали, растапали су мало-помало танко залеђена окна наших прозора.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Њени зраци падају на наша погрбљена плећа као танко зимско сунце које обасјава али не грије, и она не успијева да разгали пејзаж
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.
У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. »Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.
Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина.
Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима
Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...
Ноћ пролази... XXВИИИ Блиста се дивно јесење јутро. Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Као мирис, као зраци, као тама, Као ветар, као облак, као пена, Одвојени дани, ноћи, лебде, круже И прилазе у облику успомена.
Ја знам једну песму, и њу данас слушам. И та песма носи мени нове дане, Мада су к'о јуче и сад стари зраци, Док над мојом главом исти су облаци. И та песма носи мени нове дане.
Ту су били умрли облаци, Мртво време с историјом дана, Ту су били погинули зраци: Сву селену притисну нирвана. И нирвана имала је тада Поглед који нема људско око: Без облака, без среће, без
Кроз моју душу, преко страха, рана, Прође победа, вера, нови зраци, Осмех и лице зоре доброг дана, И просто име: сељаци, сељаци.
ШТАПОВИ И ШТАКЕ Да се поклоним пред вама, јунаци, Што сад носите штапове и штаке: Новоме добу ви сте светли зраци, К'о многи живи, као многе раке.
” 1904. ПОЕНТА Једва чекам вече да и мени сване Јер ја немам дана. К'о пустаром песак Мисли, зраци пали у сјај, ледни блесак, И види се живот, зима к'о две ране. Младост и све цвеће створи се пред оком.
Ил то прошлост моја — моје душе зраци — Без покрова свога парадно пролази, К'о с пролећа воде, к'о црни облаци? Можда ме то зову моје наде драге, И мој дух
И хладно сунце од нас већ оде, Дођоше други, весели зраци; И оне мирне, слеђене воде Сад иду као моћни јунаци, И хладно сунце од нас већ оде.
И ја осетих да су зраци ови И ноћ што иде да се спусти лако На крв из рана и обале речне; И ја осетих да су људски снови Увек земаљски, без
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Сунчеви зраци, који су у размацима били прекидани, изазивали би тако снажан потрес у мом мозгу да би ме ошамутили. Морао сам сакупити
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
у сагласности са често помињаном пословицом у Идвору: ”Бери грожђе пре но се сунце роди, јер ће иначе жедни сунчеви зраци попити са њега росу.
Било је ведро, благо и сунчано мартовско јутро, а како смо се приближавали Њујоршкој луци, топли сунчеви зраци као да су топили ону хладноћу која се сакупила у мом телу од сталног излагања леденим ветровима северног Атлантика.
Његове речи су биле као сунчеви зраци који уливају живот у све оне које обасјавају. У њему сам гледао живи пример Американца соја Хамилтона, Џеја,
Уживање у веслању и топли зраци јулског сунца гонили су ме да се бацим у језеро и загрлим таласе, који су некад давно пренели Виљема Тела на безбедно
Уживање у веслању и топли зраци јулског сунца гонили су ме да се бацим у језеро и загрлим таласе, који су некад давно пренели Виљема Тела на безбедно
смисао експеримената, а они би нам онда блеснули као што блесну бриљантне боје цветног врта када их осветле сунчеви зраци који се пробијају кроз облаке и разбијају тамне сенке које прикривају равнице облачног летњег дана.
Али он је несумњиво први који је извео тачан закључак да су катодни зраци мале наелектрисане честице које се крећу врло великим брзинама.
После окончања експерименталне верификације Фарадеј-Максвелове електромагнетне теорије, он је показао да катодни зраци лако продиру кроз танки слој метала као што су златне или алуминијумске фолије, иако су потпуно непровидне за обичну
Флуоресцентни екран је стављен на фотографску плочу а пацијентова рука стављена је на екран. Х-зраци су прво деловали на екран, а екран је својом флуоресцентном светлошћу деловао на фотографску плочу.
Тек што је француски физичар Перен показао да су катодни зраци негативан електрицитет који се креће од негативне електроде у вакумској цеви ка позитивној електроди, а професор Џон
, четрнаест година пре Рентгеновог открића, да су катодни зраци мале негативно наелектрисане честице које се крећу великим брзинама.
Пронађено је да постоје три изразите врсте зрачења радијума: негативни електрони или бета зраци, а неки од њих кретали су се екстремно великим брзинама; позитивни електрони или алфа зраци који су се кретали знатно
Ћипико, Иво - Приповетке
Он би хтио за њима у цркву, но боји се сеоске дјеце, па се крије. У цркви најпрво уставише јој се очи на зраци сунца што пред прозором од свода трепери и ниже пада на слику светога Антона, а мисли никако да јој се среде: све јој
А на снежним висовима далеких планина последњи сунчеви зраци сјаје бледом, леденом светлошћу. Заробљени Арнаут, везаних руку позади црвеним широким појасом, пред водом паде
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На челу јој још жарчији зраци, Лице сија, душу ти опија, Дуге власи живи су таласи, Кроз њих буја електрична струја.
Ситне вале задњи зраци сунца злате Кô поздрави из даљине непознате. И галеби хрле гнезду још за вида — Гнезда су им у пукоту стена, хрида.
турска пушка ћути, Нађе с’ други удес љути Који борцу Црногорцу Не да душом одахнути Ил’ налегну сунца зраци, — Од омаре, жеге дерне Сасуше се бистијерне; Камен нема воду дати, Па се соко жеђу пати.
И кад срце у дну стрепи Твој нас наук крепи. Нас облећу твоје душе Зраци богодани Кад смо братски загрљени И на правом путу Врли и ваљани. Ти нам шириш крила нади, Оче Срба млади’!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ (Феми, која му исте ствари пружа): Благодарности благи знаци Солнцу јесу подобни, С благодатни које зраци Тму од свјета прогони. Скорб и туга ишчезава Равње свака со свјета, Љубов тепла гдје почива, Пријатељство гдје цвјета.
Краков, Станислав - КРИЛА
Све виле, куће, бродови, шатори и бараке. Чак и мухамеданска гробља. Зраци рефлектора пресецају небо. Бде над сном и спокојством. В ПРЕД СМРЋУ Нешто севну тамо на гребену што се црни у ноћи.
Све нови лешеви ницаху међ жбуњем. Више шума је излазио зажарени котур сунца, и усијани зраци падали су по камењару. Мајор је брисао зној са чела.
и није разумео ништа. У ноћи је пукао топ, потом други, и експлозије су затрештале над градом. По небу се поклизали зраци рефлектора, севали су љутито шрапнели, и грмели топови са лађа. Чула се нека хука, брујање. Сирене су плашљиво пиштале.
Свануло је. Сунце се помолило над планинама, али у влажну долину зраци још нису дошли. Блистале се капљице на грању, и плакала смола на боровима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна копља, смртоносни. Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим оком
вас очајањем пита ваш сапутник, који је случајно био заспао у колима: да ли је у сну можда клонуо тако главом да су му зраци падали на потиљак.
Ја не знам уколико екваторски зраци уистину убијају; причали су ми да је било људи који су умирали од сунчанице добијене и несмотреним излагањем само
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Светло сунашце! Колико су дубоких, крвавих рана на бојноме пољу осијали твоји последњи зраци; колико се твојих светлих искрица преламало у капљама људске крви, којом је данас тако обилно орошено бојно поље;
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
дрвеће, Братићемо јагоде и цвеће, Дивећи се планинскоме миру, Стићићемо белом манастиру; Па у храму, где су рајски зраци, Молићемо с’ Богу — „И Божијој мајци.
Ноћ је била. Зором рано Зраци сунца засинуше; Жарко сјају и певају: „Овако се сузе суше!“ Друге ноћи: опет сузе На остатку мртве руже; Опет
“ Друге ноћи: опет сузе На остатку мртве руже; Опет веле топли зраци: Овако се сузе суше!“ Тако било цела лета, Сузне капи сунце суши; Лето прође, јесен дође, И зима се запенуши.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
завијен, Но не долго ја могох безмјатежно спати, Моје воображеније нача здје мечтати, Мње во снје јавиша еја прекрасни зраци, Душевна веселија радосно и знаци, Којих ја вам не скажу, јер би много било, Но лучше вам преповјем что се сутра збило.
Како всја звјезди пред њим ишчезајут! Горди јего зраци тму разгоњајут, Веју вселенују он занимајет, всја от сна движет.
О, даље, даље Од звезде оне, Да ни облачак На њу не клоне. Да њени зраци У ноћи овој Просипљу наду Мајци тужећој. Која ј’ то мајка Сви је ми знамо, Јер њену тугу Давно слушамо. 14.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тада се зачу одјек једва чујни, Као два зрна сребра, докле чиле Сунчани зраци још топли и рујни, Та два се звука расуше по храму Замрвши као шум најтање свиле И иконостас зави се у таму.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Извезено цвећем, окићено горам’ — Ја и ово место оставити морам! Ено, већ се крију сјајни сунца зраци, Ка западу златни путују облаци; Торбицу сам свезô, опанак притегô, И ја бих са сунцем некуд даље бегô; Али једно
Ћипико, Иво - Пауци
— Што хоћете? — упита га, гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра. — Ти ме, Машо, не разумијеш и, ваљда, не можеш да разумијеш; ти си од нарави безбрижна, снажна...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води. Жмиркао сам, зраци су ми ровали по зеницама, требало је да прође неко време пре него што се навикнем на такав блесак.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
стаје нечујним ходом обиђе, Обиђе поља и горе - и поглед на запад баци, Где топлог, пролетњег сунца последњи трептаху зраци.
А вали шуме и зраци их љубе, И по далекој пучини се губе. 1887. АМОР НА СЕЛУ 1. У једноме мирноме селу, далеко од наших страна, сеоски
Невиђен, он поглед баци Куда кроз уску баџу падаху месеца зраци, И спази кметицу с кметом. Под топлим губером, они Спавају и хрчу тако да цела одаја звони.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И кров храма, од кедрова дрвета, позлаћен је. Зраци залазећег сунца поигравају по Мрамору, алабастру и злату. Ви не можете ока да одвојите, догод се не угаси и последњи
стране Сунца, онда нам окреће овоју потпуно осветљену половину, али ова не би имала велики сјај, све када је Сунчеви зраци не би засенили, или Сунце заклонило, јер се тада планета налази у највећем отстојању од Земље.
Па како су неке од тих планета опкољене, као и наша Земља, ваздушним плаштом, то Сунчеви зраци стварају и на њима ветрове, облаке, кише и снегове. И то су светови, но различити од нашег земаљског света.
Увело лисје, ношено јесењим поветарцем, лелуја у ваздуху. Сунчеви зраци шаљу му свој последњи пољубац и обасјавају поносни храдшински град.
„Путања Марсова“, узвикну Кеплер, „није круг, него овална нека линија, слична елипси!“ Први зраци јутарњег сунца продреше у његову, собу, зачађену од зејтиновог дима његове светиљке. Кеплер отвори махинално прозор.
Вративши се синоћ са своје шетње, осећао сам се као пијан преда мном су треперили без престанка Сунчеви зраци плаветнило неба и белина снега; зато нисам могао да Вам пишем.
Тај остатак зовемо њиховом бојом. Овај снег на планинама зна врло добро да га Сунчеви зраци слабе својим пољупцем, па их зато враћа у целини. Због тога нам он изгледа бео и засењује нам очи.
Када се ти уздигнеш на источном хоризонту, онда обаспеш целу Земљу твојом лепотом... Твоји зраци обухватају цео свет и све што си ти створило...
И та снага слаби са квадратом отстојања, као и привлачна снага Сунца. Расипајући се по простору, Сунчеви зраци падају на планетске површине, а количина топлоте, коју они доносе до тих површина, зависи не само од отстојања уоченог
доносе до тих површина, зависи не само од отстојања уоченог дела површине од Сунца, него и од нагиба под којим Сунчеви зраци падају на тај део.
То што видимо, то је само горња површина густога облака који је обавио целу Земљу, и на којем се рефлектују сунчани зраци као на каквом сребрном плашту.
“ Ја Вам причах како су први Сунчеви зраци пробили ваздушни омотач Земљин и како је отпочела смена ноћи и дана, а Ви нађосте то исто у првој књизи Мојсијевој: „И
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Од зелени грана Добио сам нада, Цвеће ми је дало Нежна осећаја, Мирни поветарац Суза – уздисаја; Кад ме своји зраци Први пут целива, Сунце ми је огња Поклонило жива, А тичице мале Песама ми дале.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тек што сунце величествено зарну своју главу из недра Ауроре дигнувши, великољепни своји зраци све поверхности земне предмете озари, и животворну силу на цвеће и усеве, и на пестреновидне ливаде, којих роса као
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сунце је залазило и велика огњена кугла понирала је лагано у воду. Коси зраци су лепршаво треперили изнад малих таласа, остављајући дугачак засењујући траг.
По врховима планинским појавише се наједном ружичасти сунчеви зраци, а из дубоких понора и јаруга избише млазеви магле. Пуче негде пушка... — На живот и на здравље! — рече Лука.
Дабоме!... Кроз четврт часа наставите паљбу, па онда шта им Бог дâ! Сунце је залазило и коси зраци падали су нам право у лице. Тако је од почетка рата. Окренути смо увек западу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у тај призор; Када и на последњи јој одблес духом бих у одговору, Подне већ беше прошло, ја још гледах кроз прозор: Зраци су ми дубоко продирали у лице, Онесвестих се тад опет, на бучни, зли ток улице.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Аутор СЕДЕФНА РУЖА Дубоко на дну мора, где зраци сунца стижу тек у подне, живела је шкољка лепотица, звана Седефна ружа, расла и самој себи шапутала: — Да ми је изаћи
Било је то последње што је Седефна ружа била у стању да учини! Шарајући песковито дно зраци сунца заплитали су се у морске траве и чинили их лелујавим и прозрачним. Као сребрне стреле летела су јата риба.
Дубоко, на дну мора где зраци стижу тек у подне, Седефна ружа стече свој мир. Могла је тако да живи годину, сто година, читаву вечност.
речи: уз њу се дечак није плашио ни таласа, ни хоботница ни црног, најцрњег мрака кроз који су ронили дубље но што зраци сунца успевају да зароне.
— Дуго, предуго. — А ја сам ти поруке слала, огледалом, али ти их ниси разумео! — Веровао сам да су то сунчани зраци. Падали су ми на образе и будили ме зором. — То сам те ја будила!
У теби. У травама, у лишћу, жаби, звезди, зрну прашине, сунчаној зраци. Пажљиво гледај, не могу ти побећи, јер ме чекаш, јер мислиш о мени. Зар не видиш да и облак у небу има мој лик?...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога смарагда, И шуми гласом чежње неумрле. Гле зраци јутра како њојзи роне! И сваки дршће, продире и тоне, И расипа се кô рубин, кô дуга...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У вековима ропства слободан живот био је могућ само у ускочким и хајдучким дружинама и у песми. Отуда је — као зраци мађијског сунца — продирао у земунице, у уџерице, у бедна станишта гладних и неодевених, у срца утучених, у крв