Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На обали се овој у клетви грцало, И све молитве никле у сузи патника; Али ти, света реко, ту беше зрцало Свакоме нашем плугу и штиту ратника.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ На Груди верују да не ваља „да види зрцало, јер би му се могла призријети напаст“.⁸⁰ Пре истека прве године живота „не ваља казати како му је име, да живи до
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Није магла већ олово. Луди мноме Купиново. ЧОТ У божуре сенке тону с перунике у сутону. о зрцало од облачка укреше се тамна тачка и лепрхне преко Чота кроз пређицу од живота.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Нико срећан, а нико довољан, нико миран, а нико спокојан. Све се човјек брука са човјеком: гледа мајмун себе у зрцало! ВЛАДИКА ДАНИЛО Добра ватра, а јошт боље вино; мало си се, ђедо, угријао, па пречишћаш свијет на решето!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Расте му перје. Сва му је памет на језику — (ко говори шта му на уста дође). Сермија јој памет, а друг зрцало. Скинуо би с матере божје покров. Тај уме и из воде сув изићи.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па, вечно жељан тога призора, Крвавом бојом жели спитосат Зрцало сјајно неба звезданог... Ал’ даље! (Чита.) „То је порука, Којом Бајазит, скоро свемоћан, Венецију ти тресе свирепо.