Употреба речи зулуфе у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Њега није погодио, при тој гурњави у помрчини, али му је изгорео целу десну страну лица, зулуфе и браду. Целог су живота, после, у Ракишича били образи црни, смежурани, модри.

Која жена има лажну косу, и зулуфе, а која има јастуче на туру. Каваљери су, у то доба, носили, око цеванице, чак и лажну мускулу, а жене, које нису

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« Хехе, шалим се, жено, шалим! Не бој се! — Е, већ ја... — Војник, ја, јакако! А старе пензионерке само притискују зулуфе кад прођем, а ја ка’ из кутије. Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...

војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду, па потерам зулуфе преко качкете, а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда

једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СВЕТОЗАР: Једну сам осрамотио, али у невиности. Навранила косу што може бити, али заборавила на зулуфе. Ја, прост, запитам је, одкуд има двојаке боје косу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности