Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чучим тако на врби и зурим у нијем свјетлуцав рибљи рој, а онда се пред мојим засјењеним очима одједном разграна густа крошња питомог кестена с
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Стих изникне, иза њега Зора, без ње нема правог одговора. Зурим тако, изгубљен, безнадно, у вечерње даљи маслинасте, а не видим, око мене, кругом, како шапат подругљиви расте:
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Видик нам био затворен. Нека сива измаглица гамизала по земљи и падала суснежица. Од дуга времена зурим у ниске, тешке облаке, хватајући погледом још у висини снежне пахуљице, па их пратим по земљи... Одмах се топе.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Нога би да крене — ал јој санта не да. У белу ме неку пустињу сакрили. Покаткад крај мене црна врана сине И ја зурим у њу прљав од белине. У МАГЛИ Магла влада светом (ил се спрема). Од ње се више одвојити нећу.
ВРАТА Понекад, тако: на некој старој згради Отворим врата — обично никог нема. Посматрам ствари бачене испод трема: Зурим у ормар (у коме жижак ради).
Уместо да са тобом пливам И роним, прскам твоје лице: За мрамором се твојим скривам. У тамну плочу зурим нице. И стојим испод липе твоје, Самцит, уместо да смо двоје.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ Али не даде се, да би ово настало. Побегао сам овамо. Разговарам са својим пчелама, зурим низ Косово н дању н ноћу и мирим се са њиме.